Zaista bih molila da se obraćamo jedni drugima u skladu sa željom da parlament funkcioniše na najvišem mogućem nivou. Verovatno je to želja i naših građana i svih nas.

Reč može da dobije ili gospodin Zoran Krasić ili gospođa Marina Toman, jedno od vas dvoje. Za repliku ste se javili vas dvoje. Izvolite, gospođo Toman.

Da razjasnimo, SRS nije protiv besplatne  prodaje akcija, ali je protiv ovako ustrojenog Akcionarskog fonda koji će imati velika ovlašćenja, a nikakvu kontrolu.

Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Janković

Zaista ne mogu da prestanem sa nabrajanjem ovih poduhvata ovog predsednika te šifrirane stranke.
Drugi veliki poduhvat tog gospodina odnosi se na odbijanje najboljih investitora u vodećem projektima kao što su Autoput Horgoš – Požega, privatizacija JAT-a, RTB "Bora" i energetski sporazum sa Rusijom.
Treći, maestralni poduhvat odnosi se na sva ta obećanja - ukidanje poreza na kamatu za štednju za kupovinu stana, smanjenje poreza na dobit na poslodavce koji zapošljavaju nove radnike, pun lični dohodak za žene na trudničkom bolovanju.
U Smederevu je 26. aprila 2008. godine obećao da će, ukoliko na izborima pobedi lista Za evropsku Srbiju, obezbediti najmanje 30.000 dinara za sve žene na trudničkom bolovanju, a celu platu onim trudnicama koje imaju primanja veća od prosečnih.
Kako je to obećanje ispunjeno vidi se po nedavnom deljenju otkaza, čak i trudnicama u devetom mesecu i majkama na porodiljskom odsustvu i to zaposlenim u Agenciji za privatizaciju, koja je u nadležnosti Dinkićevog ministarstva.
U dnevnom listu "Pravda" 27. marta imali smo prilike da pročitamo kakav je Dinkićev doprinos protiv bele kuge, budući da je odlučio da se problem viška zaposlenih reši preko stomaka onih žena koje učestvovanje u uspešnim reformama hoće da usklade sa materinstvom.
Još interesantnije je da je nakon prvog talasa otpuštanja ljudi iz Agencije za privatizaciju usledio naknadni talas zapošljavanja 30 ljudi.
No, kada narodni poslanik, poput gospođe Jorgovanke Tabaković, upozori na prisutni nepotizam, onda dobije pretnje i epitet da je džukela, odnosno u nekom slobodnijem prevodu da laže kao pas. To je direktna uvreda za pse, životinje uopšte i direktan povod za širenje animoziteta među građanima koji su iovako naelektrisani.
Da li je to deo obećanja u osnivanju posebnog fonda za razvoj ženskog preduzetništva?

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo Janković.

U oktobru 2006. godine Dinkić je ponovo odbacio mogućnost preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama, koje je predložio tadašnji ministar infrastrukture i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić, ukazujući da bi to bilo kršenje Ustava i zakona.
Ne dolazi u obzir preregistracija tih vozila - naglasio je Dinkić i izrazio sumnju povodom javnih kalkulacija da se u Srbiji trenutno nalazi oko 400 hiljada tih vozila.
Epilog – u aprilu 2009. godine, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić izjavio je da se od preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama koje voze građani očekuje od 80 do 100 miliona evra.
Dalje, Ministarstvo ekonomije u martu 2009. godine prekršilo je Ustav i zakone šaljući preporuku da sudovi zaustave postupke u radnim sporovima, a Ministarstvo pravde tu preporuku nije smelo da prosledi Vrhovnom sudu. Kolegijum Vrhovnog suda je tada zaključio da je preporuka Ministarstva ekonomije protivustavna i suprotna Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pa sudije neće postupiti u skladu s njom.
Sve je to doduše duhovito zapisano u ovoj brošurici "Trenutak istine Mlađana Dinkića", koju sam htela, delila je mesecima omladina Nove Srbije, da udelim ministru Dinkiću ili nekom iz Ministarstva, ali vidim da oni ne vole da posećuju Skupštinu zato što ih tu propituju neka neprijatna pitanja, tako da ću gledati da ovo poklonim bar gospođi Grubješić, koja je svojevremeno odbila da tu brošuricu pročita.
Sasvim je očigledno da gospodin Dinkić, posle poslednjih ispada, nema hrabrosti da dođe u ovu skupštinu, ali je isto tako izvesno da će, uprkos animozitetu koji ima prema poslanicima opozicije, morati da se pojavi ovde na raspravi o odgovornosti za katastrofalno ekonomsko stanje u zemlji, za uvrede izrečene poslanici SNS.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč? Izvolite.

Pre nego što krenem sa obrazlaganjem tog amandmana, samo da kažem da se ovaj zakon odnosi i na akcije JP "EPS", hvala bogu, još nije prodato, imaju nameru da ga prodaju, preduzeće "Telekom Srbija", pripremaju se da ga prodaju, Aerodrom "Nikola Tesla", pripremaju se da ga prodaju i NIS.
Članom 5. se menja nešto u postojećem članu 13. Amandmanom tražimo da se poštuje onaj zakon koji je počeo da se primenjuje. O čemu se radi?
Prema postojećem zakonu, ovom i Zakonu o privatizaciji, pored Privatizacionog registra postoji i Akcijski fond. Pored njega se završava sve ovo sa vašim besplatnim akcijama koje ne znamo koliko koštaju, a kažete da vrede hiljadu evra.
Vi sada ubacujete Akcionarski fond, da ne maltretiram publiku sa time, pošto je to obična podvala. Prema postojećem zakonu, Akcijski fond je bio dužan da akcije i udele proda do 31. decembra 2008. godine. Ovo je april 2010. godine. Pobrkali ste malo kalendar.
Ukoliko se neke akcije prenesu Privatizacionom registru, Akcijski fond je dužan da ih proda u narednom roku od šest meseci. Po nekoj logici stvari, da ste krenuli, da nije naišla ta svetska finansijska kriza, vi biste raskrčmili i sva ova javna preduzeća o kojima sam pričao i začepili usta svakom građaninu koji bi bio saučesnik u rasprodaji društvenog bogatstva.
Sada ću da vas malo podsetim na nešto, pre 17, 18, 19 godina šta sam radio u Nišu. Napao sam jednog direktora da je veliki lopov i kriminalac i to pred njegovim radnicima, nekoliko stotina radnika je bilo. Ljudi su samo slegnutih ramena ćutali i slušali šta pričam. Poneko klimne glavom u znak odobravanja. Niko nije rekao da lažem.
Kada se završila tribina pitam ljude, pa dobro da li znate za to da on krade. Kažu ovako – znamo da krade, nego dokle on krade biće i za nas. To je sada malo logistički promenjen sistem, ali je matrica ista.
Računate da u toj rasprodaji i uništenju društvenog bogatstva možete da sprečite narodni bunt tako što ćete svakome da tutnete neku besplatnu akciju, pa neka on razmišlja koliko će to da bude, a na taj način će svako da postane saučesnik u ovome što se dešava.
Niste vi građani saučesnici, ma koliko da ste lakomisleni, nego su mnogo veći prevaranti.
Molim vas, nemojte današnju raspravu i današnju kritiku da svodite samo na jednu stranku i na jednog ministra, izbegavam da pričam to. Krive su ove vlade od 2001. godine, koje su pristale da po diktatu sa zapada rasprodaju budzašto sve što vredi u ovoj zemlji.
Prvi koji se ofirao bio je Miroljub Labus 2001. godine, kada je prilikom ratifikacije jednog od silnih sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj greškom u to vreme saveznom poslaniku Filipu Stojanoviću dostavljen aneks, na kome je tačno napisan spisak šta sve mora da se proda i u kojim rokovima, šta mora da se uradi, zašto mora da se diže cena lekovima, šta mora da se proda, koliko preduzeća.
Nekada su pravili spisak od 400 preduzeća. Znate i sami zašto je Sartid onako morao da ode. Znate i sami zašto su ugašene one banke. Zapamtite, još deset godina neće moći da se razreši pitanje aktive i pasive banaka u stečaju i likvidaciji. Imate vi tu ove eksperte koji su tamo radili.
Doći će i pitanje osiguranja Dunav, Mercedes Benca, sve će to doći – dokumentacija postoji, nemojte se sekirati. Sva dokumentacija postoji i zna se ko je učestvovao. Mi imamo samo malo problema da dobijemo to narodno poverenje da raščistimo te stvari, ali verujte i to će doći na red. Obično nas ne shvataju, pa posle nekoliko meseci kažu – vidi oni radikali opet bili u pravu. Ma uvek smo mi u pravu – uvek smo mi u pravu.
Pošto ste krenuli po onom zakonu da krčmite, mi smo vam amandmanom stavili rok 31. decembar 2010. godine, da vam skrenemo pažnju da onaj zakon "evropski" kako vi kažete, a vi kažete da nije evropski, a sada je ovo novoevropsko – to su te podvale, to su te podvale. Zato mi i dižemo glas – da upozorimo građane.
Nije nam baš mnogo drago kada se gađate, a do juče ste lepo krčmili, u zajednici u nekoj koaliciji imali ste demonstraciju koalicionog kapaciteta, kao onaj akumulator sa 18 volti, vati, ampera itd. Samo terajte vi to tako, ali sazreva svest kod građana. Shvataju oni zašto svakim danom sve teže i teže žive i svakog dana će im biti sve teže i teže. Svesni su toga i znaju odakle to kreće. Znaju gde ovi ovaj evroatlantski put – nekritičko sagledavanje svega što se traži.
Nekada je neko zbog amandmana Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pridruživanju se naljutio, pa ste ga lepo podsetili – ne može evropski put i čuvanje Srbije. Evropski put – znači razaranje Srbije. Svako razaranje Srbije znači – da će građanima biti teže i teže.
Naše je da ih upozorimo, da im skrenemo pažnju. Ne delimo veštačko đubrivo u kampanjama, ne delimo plazma televizore, ne delimo blokove. Delite vi to slobodno, neka grabi narod, nema veze. Samo zapamtite – narod se nešto ućutao, presabire. Presabire, nema još odgovora na pitanje – koliko vrede ili koliko koštaju te besplatne akcije od hiljadu evra?

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, kojoj dajem reč.

Bez obzira na animozitet resornog ministra prema ovom parlamentu, on će imati priliku za svoj trenutak istine kada se bude pokrenula rasprava, jer su DSS, Nova Srbija i SNS već tražile pokretanje rasprave o odgovornosti gospodina Dinkića – za tragičnu ekonomsku situaciju u zemlji, rasparčavanje Srbije na osnovu predloženog Zakona o regionalizaciji.
Tada ćemo naravno imati priliku da pokrenemo pitanje odgovornosti ministra Dinkića za zloupotrebu službenog položaja i ostvarivanje materijalne koristi sebi i koaliciji u kojoj je učestvovao. Dinkić je javnim obećanjima građanima da će dobiti besplatne akcije pribavio koristi sebi i drugim licima – prevarivši skoro pet miliona ljudi. Tom prevarom je oštećena i država - koja je angažovala ljude u poštama, štampala obrasce, obrađivala zahteve, proveravala, slala obaveštenja ljudima o tome da li ispunjavaju uslove. Pa koliko samo vrede marke za pet miliona ljudi?
Protiv Dinkića može biti pokrenuta i krivična prijava, jer je izvršio krivično delo lažnog obećanja i prevare, pri čemu je zloupotrebio i službeni položaj, jer je obećanja davao ne kao običan građanin, nego kao ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Prema Krivičnom zakonu RS, član 359. stav 3 – osoba koja zloupotrebi službeni položaj i pribavi sebi ili drugom imovinsku korist koja prevazilazi iznos od milion i po dinara kazniće se zatvorom od minimum dve do 12 godina.
Neodgovornom ekonomskom politikom ova vlast, sa Dinkićem kao brilijantnim finansijskim ekspertom, polako, ali sigurno državu vodi ka dužničkoj krizi i ozbiljnoj ugroženosti devizne likvidnosti zemlje. Srbija je danas na dnevnom nivou dužna blizu 6,4 miliona dolara, a po završetku svakog sata zaduženija je za oko 200 hiljada dolara.