Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč? Izvolite.

Da ponovim pitanje s početka ove rasprave – da li je ovlašćeni predstavnik Vlade voljan da nam da odgovor zašto je Savet za borbu protiv korupcije osporio formiranje Akcionarskog fonda? Zbog čega Savet za borbu protiv korupcije smatra da će ovaj Fond biti u funkciji dalje zloupotrebe postupka privatizacije, koji u Srbiji nije priveden do kraja?
S obzirom da Vlada ima ovakvo raspoloženje da razgovara sa predstavnicima u parlamentu, nama ništa drugačije ne ostaje nego da se recipročno prema njoj ponašamo.
Nama ovaj zakon, protiv kog smo u onom delu u kome on definiše formiranje Akcionarskog fonda, liči na jedan eksperiment, koji predlagač ovog zakona hoće da sprovede. To smo, čini mi se, nekako spomenuli u načelnoj raspravi i čini nam se da bi gospodin Dinkić – da se oproba kao portfolio menadžer.
Mi smo mu rekli u načelnoj raspravi – lepo je to. Nekada je bio proglašen za menadžera godine, a sada bi, pretpostavljam, da to svoje zvanje ili laureat oproba i u praksi. Shodno bi ipak bilo da napravi svoj privatni investicioni fond, a rekli smo mu i tada šta mu je za to dovoljno, pa neka se bavi – menadžerisanjem, neka prodaje akcije, neka trguje akcijama na tržištu RS.
Vidite, on je otišao korak dalje. Dosetili su se da naprave jedan zatvoreni investicioni fond – na to će da liči ovaj Akcionarski fond, fond koji će imati imovinu negde otprilike oko 30 milijardi. Kao taj glavni menadžer ipak se neće pojavljivati gospodin Dinkić, nego se dosetio da napravi savet koji će imati četiri člana i predsednika i oni će apsolutno upravljati tim fondom.
Zamislite, tu će da se zguraju sve akcije, i javnih preduzeća, ali i onih preduzeća koja do sada nisu privatizovana, preduzeća koja do sada niko nije hteo da kupi ili preduzeća koja se nalaze, evo, ovde na ovom spisku, gospodo iz Ministarstva. (Poslanik pokazuje spisak.)
Ovo je spisak raskinutih privatizacija koje ste neuspešno sprovodili u Srbiji, a da ne govorim o onim koje niste raskinuli, a koje se provode po Srbiji na način na koji se provode.
Zamislite, danas je u Srbiji postalo aktuelno pitanje – kako komentarišete opredeljenje Vlade da se rasturena državna ili društvena preduzeća povere tajkunima ili uspešnim biznismenima, da ih oni dovedu u red? Zamislite, pa nema li boljeg dokaza za Srbiju – da su upravo oni definisali i ovu Vladu, a bogami i ekonomsku politiku i ekonomske kriterijume koji su danas u Srbiji na snazi.
Umesto da država Srbija svojim mehanizmima, polugama vlasti, te iste koje su unazadili postupak privatizacije i urušili to što je nekada bilo zdravo, natera - da izmire svoje obaveze prema radnicima, da izmire svoje obaveze prema dobavljačima, da izmire svoje obaveze prema onima koje su otpustili, da poštuju privatizacione ugovore na koje sam vam sada ukazao, Vlada će ni manje ni više nego da im poveri državna preduzeća na upravljanje, kako bi ih onih izvodili iz loše situacije.
Nama ovaj koncept Akcionarskog fonda nude oni koji su Srbiji priredili cirkus sa besplatnim akcijama za Novu godinu. Zamislite, sada ti isti ljudi, koji su očekivali svojih hiljadu evra dobili 1.700 dinara u redovima, treba da izađu na organizovano tržište kapitala. Sada ćete jednom čoveku koji živi na selu i koji je sticajem okolnosti stekao pravo na te akcije da ponudite da trguje akcijama na tržištu – zamislite kakva usluga Vlade?
Kada se osvrnete na tržište akcija i na finansijsko tržište u Srbiji – najgore je u regionu, a Evropu neću da uzimam u obzir. Napravite samo analizu finansijskog tržišta RS i Republike Hrvatske, pa će te pasti u nesvest.
Izračunajte koliko je novca danas građana Republike Srbije angažovano u fondovima koji se bave trgovinom, što akcijama, što hartijama od vrednosti, a koliko je to, recimo, u Hrvatskoj. Koliko je novca u štednji danas u Srbiji, a koliko na organizovanom tržištu kapitala?
Koliko danas novca po glavi stanovnika imate na organizovanom tržištu kapitala, recimo, u Srbiji, a koliko u Hrvatskoj? Koliki taj odnos ima učešća u bruto domaćem proizvodu?
Sada se nudi građanima Srbije akcionarski fond koji će obuhvatiti sve akcije, i onoga što vredi u privrednom smislu, i onoga što ne vredi, tako da oni koji će posedovati i dobiti te akcije neće u stvari znati čije akcije imaju, što je apsolutno u suprotnosti sa osnovnim principima funkcionisanja institucija na finansijskom tržištu.
Vi svi ćutite, a Vlada pošalje ministra za sport i omladinu da brani zakon o akcionarskom fondu i vi očekujete ozbiljnu raspravu, očekujete ozbiljan zakon i očekujete ozbiljne efekte na osnovu ovog zakona. To je ironija, to je apsurd i nikakvu ozbiljnu raspravu u suštini ne zaslužujete.

Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milorad Buha. Gospođo Janković, izvolite.

Prvi i osnovni razlog zašto ovaj predlog zakona nije dobar jeste upravo ideja formiranja saveta akcionog fonda i ideja da sve akcije koje su Akcijskom fondu budu prenete u akcionarski fond koji će se pripojiti Agenciji za privatizaciju, pa da prihodi od privatizacije manjinskih paketa ne idu u budžet, kao do sada, nego građanima, jer osnivanje akcionarskog fonda znači da imaoci prava na besplatne akcije zapravo ne dobijaju akcije kojima mogu samostalno da raspolažu, već akcije akcionarskog fonda.
Biti akcionar znači imati pravo upravljanja i kontrole rada organizacije čiji ste akcionar, što je ovim izmenama i dopunama apsolutno onemogućeno, ali se zato ovom fondu daje mogućnost neograničenog upravljanja ogromnom imovinom koja će se sliti u fond, a da pri tom ne postoji nikakva kontrola.
Ovaj akcionarski fond neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju, što otvara nove mogućnosti za manipulacije i korupciju, a ionako smo svedoci posledica vaših istorijskih privatizacija.
Početnu imovinu fonda čine akcije i udeli iz Privatizacionog registra, 78 paketa akcija nominalne vrednosti, 4,7 milijardi dinara i šest udela knjigovodstvene vrednosti, 5,4 miliona dinara. Takođe, i akcije i udeli su u vlasništvu Akcijskog fonda, što je 1.500 paketa akcija, nominalne vrednosti oko 24 milijarde dinara.
Ovo su samo podaci koji treba da stvore uvid u imovinu kojom će ovaj predloženi fond raspolagati bez ikakve kontrole. Kada je počela priča o novcu od akcija, prvo se govorilo da nas čeka po 100 evra od svih prodatih preduzeća koja su se u tom trenutku našla u Privatizacionom fondu. Kada se ispostavilo da se za besplatne akcije… (isključen mikrofon)

Zahvaljujem. Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospodin Zoran Antić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, za Srpsku naprednu stranku je mnogo bolje prethodno rešenje koje smo imali u prethodnom zakonu, jer ovaj član se odnosi na raspodelu dividendi od akcija koje možda i nisu tako velike, ali mislimo da je mnogo moralnije i čestitije da pripadaju Republičkom fondu za penzijsko i socijalno osiguranje, jer ako ćemo onako iskreno, dobar deo te imovine koju prodajemo deo su nekog minulog radnog staža naših očeva.
Ovo rešenje koje ste imali u zakonu, a koje sad pokušavate da promenite i da ta sredstva od dividendi prebacite faktički akcionarskom fondu, po nama je znatno lošije. Na neki način je i nemoralnije. Uvećava možda ekonomsku i političku moć neke političke partije, neke institucije, ali nije u duhu solidarnosti i nije adekvatno kada su u pitanju naši očevi i kada su u pitanju penzioneri.
Želeo bih sa još par argumenata samo da vas podsetim da zahvaljujući tome što bruto domaći proizvod jako slabo raste u našoj zemlji iznos sredstava koji se upoređuju sa bruto domaćim proizvodom je sve veći. U 2009. godini je iznosio blizu 19%. Transferi iz budžeta se isto tako uvećavaju iz godine u godinu, pa smo došli u situaciju da blizu 36% izdataka budžeta odlazi za penzioni fond. Prema tome, svako umanjenje prihoda tom fondu za nas je neprihvatljivo i smatramo da ste ovde napravili ozbiljnu grešku.

Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Sreto Perić. Gospođo Janković, izvolite.

Kada se ispostavilo da se za besplatne akcije prijavilo blizu pet miliona građana, tih 100 evra se svelo na 50 evra i to je trebalo da bude isplaćeno prošle godine, ali je ta isplata zaustavljena zbog krize, koja doduše čas postoji, čas ne postoji, neka lutajuća kriza, u zavisnosti od situacije i od toga ko od aktuelnih vlastodržaca daje izjavu, a sada se i tih 50 evra na neki volšeban način pretvorilo u 1.700 dinara.
Onih obećanih hiljadu evra treba da dobijemo kad prodamo ovih pet akcija NIS-a koji imaju nominalnu vrednost od 500 dinara po akciji i kad prodamo još akcije EPS-a, Galenike, JAT-a, koje nismo ni dobili, na sve to ćemo još da dobijemo 50 evra od drugih još neprodatih preduzeća.
Kada se sabere ta kamara para, valjda ćemo imati neku crkavicu da platimo zaostale iz meseca u mesec uvećane računa za struju, za komunalije, telefon, poreze na imovinu, poreze na fen i peglu, na udahnut vazduh po kubiku, jer će nam u suprotnom na vrata zakucati profesionalni uterivači dugova koje je država ove godine formirala, kako bi građani savesnije plaćali svoja dugovanja.
Kako se ovaj akcionarski fond osniva kao zatvoreno akcionarskog društvo, na njega se moraju primenjivati propisi kojima se uređuje položaj privrednih društava i sasvim je jasno da je zapravo suprotan Zakonu o privrednim društvima.
Naime, akcionari akcionarskog fonda su, kako sam rekla, oko pet miliona građana Republike Srbije, koji su ovo pravo ostvarili u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Dakle, ima ih mnogo više od 100, koliko je propisano po Zakonu o privrednim društvima. Pod velom leks specijalis zakona osniva se zapravo … (isključen mikrofon)

Zahvaljujem. Da li želite reč? (Da.) Gospodin Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Zakona o podeli besplatnih akcija. Istina, malo sam iskoristio kolokvijalni naziv, onaj koji je poznat građanima Srbije, ali imajući u vidu da ovaj zakon u ime Vlade predstavlja ministar za sport, da ne bih potpuno promašio temu, koristiću nekoliko sportskih termina ili žargona.
Ovaj zakon predstavlja u svom osnovnom predlogu dribling. Koga dribling? Dribling građana Srbije i to negde oko pet miliona ljudi. Nama je poznato da ministar za ekonomiju i regionalni razvoj voli da se takmiči i čini mi se da ima zapažene rezultate kada je u pitanju skijanje. Pokušava da izazove i predsednika DS, ali ovaj da ne bi bio nasankan uporno odbija tu takmičarski disciplinu. Kada ovaj obeća 200.000 radnih mesta, onda ovaj obeća besplatne akcije i to je otprilike tu negde u istoj ravni.
Što reče kolega Krasić, nije moguće da u ovoj Vladi samo jedan čovek jeste odgovoran za sve lošiji standard građana Srbije. Ko je tu odgovoran? Odgovorna je cela Vlada. Mi smo mogli sve da očekujemo u izmenama i dopunama ovog zakona, samo ne ovo što je predviđeno. Mogli smo očekivati da će ovim zakonom biti obuhvaćeni oni koji u momentu stupanja na snagu ovog zakona nisu, recimo, bili punoletni, a ispunjavaju sve ostale uslove koji su bili predviđeni ovim osnovnim zakonom.
Možda ovaj zakon nije najbolji, ali je sigurno u jednom momentu bio najpoželjniji, a to je krajem 2007. godine, baš negde u predvečerje predsedničkih izbora, kada je malo trebalo pojačati predsedničku kampanju jednog od kandidata za predsednika Srbije.
Sada je neki fluid izgleda. Realno je očekivati da će ovaj zakon doživeti još jedne izmene neposredno pred sledeće izbore. Očigledno oni koji su pokušali da okreče sa milion potpisa nisu u tome uspeli, a ne da nisu uspeli što ova vlada ne zaslužuje da bude pomerena, nego zato što njihova namera u tom poslu nije bila iskrena ili oni nisu dovoljno kadri, jer one finte koje oni takođe koriste, one upale samo jednom, kao fudbaler, može jednom kroz noge, sledeći put odbrambeni igrač čuva svoj gol malo bolje.
Ko mora ovde da čuva našu državu? Građani Srbije predvođeni SRS. Mi znamo da je tako i mi se suprotstavljamo prevarama građana, ma od kog ministra iz ove ili neke druge vlade stizali. Možda su besplatne akcije dobre, ali one malo vrede. Neko je postavio pitanje da li je ikome danas u Srbiji poznato koliko vrede besplatne akcije od hiljadu evra? Na to pitanje je zaista danas možda najteže naći pravi ili dobar odgovor.
Fond koji je predviđen ovim zakonom, kao zamena za Akcijski fond, neće podrazumevati novo zapošljavanje, ali ima predsednika i četiri člana. Ko će ih birati? Biraće ih Vlada. Na čiji predlog? Na predlog ministra za ekonomiju i regionalni razvoj. Zamislite, on će određivati i visinu njihove naknade. Da li ima šta lepše za članove tog fonda i za njegovog predsednika? Nema. Za koga će oni raditi? Za svog nalogodavca. Ko je njihov nalogodavac? Sasvim poznato iz cele priče o kojoj govorim, a vezano za obrazlaganje ovog amandmana.
Očekivali smo i promenu Zakona o privatizaciji, ali na drugi način, mada je sada već mnogo kasno. Pričali ste danas i pričamo o regionalnom razvoju Republike Srbije. Da je iko u ovoj vladi imao ozbiljnu nameru za tim, onda bi Zakon o privatizaciji drugačije regulisao izdvajanje za lokalne samouprave od privatizovanih preduzeća. Sada su uglavnom ostala ona koja niko ne želi ili javna preduzeća za koja vi još uvek tražite recept kako da budu poklonjena onima koji to najmanje zaslužuju, odnosno da ih kupe, za što je moguće manje para. Zakon o privatizaciji je trebalo na drugačiji način da reguliše ovo.
Doveli ste u situaciju, istina manji broj čestitih kupaca preduzeća u Srbiji, koji danas, kada se pomene da je neko kupio državno ili društveno preduzeće, odmah asocira na nekog ko nije pošten, a sigurno da nije tako, bar manji broj čestitih i poštenih ljudi su se pojavljivali kao kupci državnih ili društvenih preduzeća.
Dozvolili ste da jedan vlasnik može da bude vlasnik preko 50, možda i više firmi. To uopšte nije sporno, ali novac za kupovinu tih firmi morao je biti kontrolisan od strane onih koji su prodavali ta preduzeća. Zašto bi radili to, kada je to lično ostavljalo veliku mogućnost zarade upravo onih koji su bili celo vreme uključeni u privatizaciju? Sada je to, svakako, najviše Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Kada se pravila ova vlada koja ima 14-20, nije ni bitno koliko koalicionih partnera, vi niste napravili dogovor da se svako mora odreći nečega, nego istrajavate da svako provede ono što je zamislio i što je obećavao u predizbornom programu, a cenu svega plaćaju građani Srbije.
Gospodo, i ako je od vas, puno je. Vodite računa o onima koji su vas birali, da bi sledeći put imali i trunku morala da izađete ponovo na izbore. Hvala.