Ova ideja oko akcionarskog fonda je suprotna svemu što postoji u pravnom poretku Republike Srbije, a postaće, nažalost, legalna ukoliko 126 poslanika izglasa ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog zakona.
No, vratimo se članu 11. Moram, evo, teška srca da pohvalim Vladu. Dali su stvarno kvalitetno mišljenje. Odgovorili su na amandman, da ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, obesmislio bi se ceo zakon. Tako je. Zato smo i napisali amandman, da bi pokazali koliko je besmislen ovaj zakon. Upravo to. Hvalim te bože, jedanput da pogodite. Znači, tačno je.
Sada građani da shvate zašto mi želimo da obesmislimo ovaj zakon. Vrlo prosto i jednostavno. Ako u jedan nedefinisani i u suprotnosti sa pravnim poretkom, nešto što se zove akcionarski fond, ubacite ove besplatne akcije, a za koje niko ne zna koliko vrede, onda građani da znate, ući će 15% ukupnog broja akcija JP "EPS", koliko će to da bude ne znamo; da li će da obezvrede privredu, ne bi nas iznenadilo, tako su uvek radili kada je nešto u privatizaciji; zatim, 15% ukupnog broja akcija JP Aerodrom "Nikola Tesla", i to mogu da obezvrede, 15% akcija koje pripadaju Republici Srbiji u "Telekomu Srbija", i tu mogu da obezvrede.
Bio je, doduše, amandman PUPS-a da se u ovaj koš ubace još i JAT ervejz i "Galenika", to nisu prihvatili ovi, kažu – to je mala vrednost i ne vredi klati vola zbog dva kilograma džigerice. To ide u onu tzv. insajdersku privatizaciju.
Pre nekoliko dana čujemo da JAT neće više biti ovakav, gase JAT ervejz. Otvaraju nešto drugo. Po čijoj želji? Po nalogu stranog strateškog partnera. Ko je? Videćemo.
Ko vodi vlast u ovoj zemlji? Stranci. Čije interese oni zadovoljavaju? Stranaca. Šta će ovo da se deli besplatno građanima? Ništa. Ništa građani neće da dobiju. Dobiće šarenu lažu, kao što je dobila ova vlada šarenu lažu.
Godinama je bilo iz EU: morate da uradite, to, to, to, a šta vi nudite? Kaže – evropsku perspektivu, evropsku budućnost. Šta je to? Niko živi ne zna. U očekivanju evropske perspektive i evropske budućnosti, tamo negde 2050. godine, šta će biti s narodom? Šta će biti s ljudima?
Šta će biti sa radnim mestima? Šta će biti sa imovinom ove države? Šta će biti sa onim što je prednost ove države? Sve ima da rasture. I ko je posle kriv? Ma neće oni biti krivi, nego svi oni koji saučestvuju s njima, koji prihvataju i pristaju na ovu priču.
Dosta je više te priče 10 godina. Deset godina se samo daje neka iluzija. Medijska dokolica, nema rada, nema porodice, nema tradicije, gledajte televiziju, igrajte nagradne igre i uživajte. Kada se okrenete – pustoš. Šta će da kažu ovi što kreiraju to – narod je prihvatio to.
Da vas samo podsetim u vreme Jeljcina, onog čuvenog Čubajsa itd, u Rusiji su radili tu tzv. besplatnu vaučersku privatizaciju, nešto se muvao tamo i Đelić u to vreme. Šta se desilo? Dobili ljudi papire. Za gajbu piva svako je prodao svoje papire i mafija uzela privredu, dobar deo. Prevaranti.
Ovde kod nas to ide malo kobajagi nešto drugačije, evropski umiveno, niko ne priča o KiM, niko ne priča o organizovanom kriminalu. To je sada samo vest na televiziji, u novinama, država se bori, a organizovani kriminal u porama društva. Gde god se okrenete.
Šta će biti od ovih akcija? Šta sutra ćemo da se iznenadimo ako vlasnik ovih akcija bude neki navodno Darko Šarić. Da li on uopšte postoji? Ili neko drugi? Zato mi na vreme upozoravamo i hvalimo Vladu što je napokon shvatila da smo podneli amandman da obesmislimo zakon, da ga obesmislimo.
Vaša ekspertska grupa je pre desetak godina napisala da vrednost društvenog kapitala koji treba da se privatizuje je 35 milijardi. Kada se uzmu svi efekti privatizacije ne dođe se ni do tri i po, 10% i kako koji tender ili neka aukcija padne svaka sledeća pada vrednost početna cena je niža, niža, niža.
Sada se dosetili da mole tajkune koji su upropastili srpsku privredu da uđu u proces restrukturiranja posrnulih preduzeća koja ne postoje. Dokle više mi da gutamo to? Dokle: 126, mogu da radim šta god hoću. Jak vam je kriterijum.
Sve ovo pričamo zbog naroda, zbog naroda da shvate u kakvoj se situaciji nalaze i oni, i njihova deca, i njihovi unuci i njihovo potomstvo buduće, da sutra kada se okrenu i oko sebe vide pustoš, da svako shvati da je na neki način pristao. Kako pristao? Ono što sam malopre pričao, dokle ima za njega, ima i za nas.
Nisam završio onu priču, ispostavilo se na kraju da ne postoji ni ta firma više, niti da postoje ti ljudi. Pamet u glavu.