Ova ideja oko akcionarskog fonda je suprotna svemu što postoji u pravnom poretku Republike Srbije, a postaće, nažalost, legalna ukoliko 126 poslanika izglasa ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog zakona.
No, vratimo se članu 11. Moram, evo, teška srca da pohvalim Vladu. Dali su stvarno kvalitetno mišljenje. Odgovorili su na amandman, da ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, obesmislio bi se ceo zakon. Tako je. Zato smo i napisali amandman, da bi pokazali koliko je besmislen ovaj zakon. Upravo to. Hvalim te bože, jedanput da pogodite. Znači, tačno je.
Sada građani da shvate zašto mi želimo da obesmislimo ovaj zakon. Vrlo prosto i jednostavno. Ako u jedan nedefinisani i u suprotnosti sa pravnim poretkom, nešto što se zove akcionarski fond, ubacite ove besplatne akcije, a za koje niko ne zna koliko vrede, onda građani da znate, ući će 15% ukupnog broja akcija JP "EPS", koliko će to da bude ne znamo; da li će da obezvrede privredu, ne bi nas iznenadilo, tako su uvek radili kada je nešto u privatizaciji; zatim, 15% ukupnog broja akcija JP Aerodrom "Nikola Tesla", i to mogu da obezvrede, 15% akcija koje pripadaju Republici Srbiji u "Telekomu Srbija", i tu mogu da obezvrede.
Bio je, doduše, amandman PUPS-a da se u ovaj koš ubace još i JAT ervejz i "Galenika", to nisu prihvatili ovi, kažu – to je mala vrednost i ne vredi klati vola zbog dva kilograma džigerice. To ide u onu tzv. insajdersku privatizaciju.
Pre nekoliko dana čujemo da JAT neće više biti ovakav, gase JAT ervejz. Otvaraju nešto drugo. Po čijoj želji? Po nalogu stranog strateškog partnera. Ko je? Videćemo.
Ko vodi vlast u ovoj zemlji? Stranci. Čije interese oni zadovoljavaju? Stranaca. Šta će ovo da se deli besplatno građanima? Ništa. Ništa građani neće da dobiju. Dobiće šarenu lažu, kao što je dobila ova vlada šarenu lažu.
Godinama je bilo iz EU: morate da uradite, to, to, to, a šta vi nudite? Kaže – evropsku perspektivu, evropsku budućnost. Šta je to? Niko živi ne zna. U očekivanju evropske perspektive i evropske budućnosti, tamo negde 2050. godine, šta će biti s narodom? Šta će biti s ljudima?
Šta će biti sa radnim mestima? Šta će biti sa imovinom ove države? Šta će biti sa onim što je prednost ove države? Sve ima da rasture. I ko je posle kriv? Ma neće oni biti krivi, nego svi oni koji saučestvuju s njima, koji prihvataju i pristaju na ovu priču.
Dosta je više te priče 10 godina. Deset godina se samo daje neka iluzija. Medijska dokolica, nema rada, nema porodice, nema tradicije, gledajte televiziju, igrajte nagradne igre i uživajte. Kada se okrenete – pustoš. Šta će da kažu ovi što kreiraju to – narod je prihvatio to.
Da vas samo podsetim u vreme Jeljcina, onog čuvenog Čubajsa itd, u Rusiji su radili tu tzv. besplatnu vaučersku privatizaciju, nešto se muvao tamo i Đelić u to vreme. Šta se desilo? Dobili ljudi papire. Za gajbu piva svako je prodao svoje papire i mafija uzela privredu, dobar deo. Prevaranti.
Ovde kod nas to ide malo kobajagi nešto drugačije, evropski umiveno, niko ne priča o KiM, niko ne priča o organizovanom kriminalu. To je sada samo vest na televiziji, u novinama, država se bori, a organizovani kriminal u porama društva. Gde god se okrenete.
Šta će biti od ovih akcija? Šta sutra ćemo da se iznenadimo ako vlasnik ovih akcija bude neki navodno Darko Šarić. Da li on uopšte postoji? Ili neko drugi? Zato mi na vreme upozoravamo i hvalimo Vladu što je napokon shvatila da smo podneli amandman da obesmislimo zakon, da ga obesmislimo.
Vaša ekspertska grupa je pre desetak godina napisala da vrednost društvenog kapitala koji treba da se privatizuje je 35 milijardi. Kada se uzmu svi efekti privatizacije ne dođe se ni do tri i po, 10% i kako koji tender ili neka aukcija padne svaka sledeća pada vrednost početna cena je niža, niža, niža.
Sada se dosetili da mole tajkune koji su upropastili srpsku privredu da uđu u proces restrukturiranja posrnulih preduzeća koja ne postoje. Dokle više mi da gutamo to? Dokle: 126, mogu da radim šta god hoću. Jak vam je kriterijum.
Sve ovo pričamo zbog naroda, zbog naroda da shvate u kakvoj se situaciji nalaze i oni, i njihova deca, i njihovi unuci i njihovo potomstvo buduće, da sutra kada se okrenu i oko sebe vide pustoš, da svako shvati da je na neki način pristao. Kako pristao? Ono što sam malopre pričao, dokle ima za njega, ima i za nas.
Nisam završio onu priču, ispostavilo se na kraju da ne postoji ni ta firma više, niti da postoje ti ljudi. Pamet u glavu.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Predlog zakona kojim je propisano da se akcije akcionarskog fonda uključuju na tržište hartija od vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti u suprotnosti je i sa članom 194. stav 4. Zakona o privrednim društvima, kojima je propisano da zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.
Ova norma je u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti jer se taj zakon odnosi samo na javna društva, a javnim društvom se u smislu ovog zakona smatra pravno lice koje je kao izdavalac hartije od vrednosti uspešno izvršilo najmanje jednu primarnu javnu ponudu tih akcija od vrednosti i koje je dobilo dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti za izdavanje, odnosno uključivanje tih hartija na organizovano tržište.
Zatvorena akcionarska društva su nejavna društva i akcijama tih društava može se trgovati samo u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a ne u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 13. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Lidija Dimitrijević. Gospođa Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 13. predloženo je brisanje ovog člana Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Članom 13. predloženo je da se prvobitni zakon dopuni članovima 19a, 19b, 19v, 19g i odredbe ovih članova podnose se na akcionarski fond.
Poslanički klub SRS je svojim amandmanima predložio brisanje svih članova iz ovog predloga zakona koji se odnose na osnivanje i rad akcionarskog fonda. Inače i većina izmena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju odnosi se takođe na osnivanje akcionarskog fonda, o tome ćemo govoriti kasnije, ali naši amandmani i na taj predlog zakona su isti.
Ova dva predloga zakona su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, iako je predlagaču, Vladi Republike Srbije, ubrzo posle sednice Vlade na kojoj su usvojeni najdobronamernije savetovano da povuče ove predloge zakona.
Sa ovim zahtevom pred Vladu je izašao Savet za borbu protiv korupcije, telo kompetentno da ovako nešto zahteva. U pismu koje je upućeno premijeru Srbije, Savet je ocenio da će predložene izmene pospešiti korupciju u privatizaciji. Dalje se navodi – osnivanjem akcionarskog fonda dobila bi se institucija koja ima veliku imovinu i brojna ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti.
SRS se slaže sa ovakvim stavom i mi smo na ove predloge zakona podneli amandmane kojima smo predložili brisanje svih odredbi koje se odnosi na osnivanje akcionarskog fonda.
Dakle, Vlada želi da osnuje fond za koji se kaže da to nije klasičan investicioni fond u smislu zakona kojima se uređuju investicioni fondovi. Naime, ovaj fond to i ne može biti, pošto njegova delatnost ne odgovara delatnostima investicionih fondova.
On se osniva da bi prodao akcije iz Privatizacionog registra, kao i akcije iz portfelja Akcijskog fonda, a zatim od sredstava od tih akcija i akcija drugih javnih preduzeća navedenih u zakonu obezbedio sredstva da bi mogao da izda akcije tog fonda građanima.
Inače, da napomenem da javna preduzeća koja su navedena u zakonu su "Elektroprivreda Srbije", "Telekom" i Aerodrom "Nikola Tesla". Napisano je u obrazloženju da se ovo čini kako bi se omogućila jednakost svih građana u pogledu prava na akcije bez naknade, čak se i na Ustav pozvalo, na član 21. stav 3. kojim se garantuje pravo građana na jednakost.
Moram da pitam – o kakvom se ovde poštovanju prava na jednakost govori? Da li je pravo na jednakost i to što nakon 10 godina postupka privatizacije imamo dve dijametralno suprotne strane, s jedne strane mnoštvo obespravljenih nekadašnjih radnika bez posla, a podsetiću da je i pravo na rad takođe pravo garantovano Ustavom, član 60.
S druge strane, imamo jednu novu društvenu klasu prebogatih ljudi, čije se bogatstvo meri astronomskim ciframa. To su ljudi koji su se obogatili na nesreći hiljada nekadašnjih radnih ljudi koji su sada u kategoriji nezaposlenih.
Razlog što će se osnovati akcionarski fond jeste taj što ste u vreme predizborne kampanje obećali građanima besplatne akcije prilikom privatizacije javnih preduzeća.
Sada kada budete imali ovaj fond imaoci prava na besplatne akcije neće dobijati akcije u određenim javnim preduzećima kojima bi mogli sami da raspolažu, već akcije akcionarskog fonda, a opet oni neće biti pravi akcionari fonda, nemaju pravo upravljanja i kontrole.
Fond će imati jedan organ i to Savet fonda koji bira Vlada. Savet ima neograničenu vlast u odnosu na imovinu fonda koja se ogleda u tome što može da donosi sve odluke o prodaji akcija van tržišta, a prodaja će se vršiti u trenutku i pod uslovima koje odrede fond i agencija.
Inače, vođeni ciljem da obezbedite poštovanje prava građana na jednakost, predvideli ste i to da građani za besplatne akcije, čiju prvu prodaju izvrše do 31. decembra 2012. godine, neće plaćati brokerske usluge niti troškove Beogradske berze. To su stvari koje su toliko malo značajne.
Niste spremni da otvoreno kažete građanima da ne želite da oni imaju bilo kakvu korist od prodaje javnih preduzeća koja ste naumili da ostvarite. Najpre ćete sada da prodate deo "Telekoma", a uskoro možemo očekivati i Aerodrom "Nikola Tesla" i Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", ali o tome malo više kasnije.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Koleginica Lidija Dimitrijević je jako dobro u stvari obrazložila moje motive za brisanje svih članova ovog zakona. Taman ni da nijedna primedba opozicionih stranaka ne postoji, da nije osnovana, neshvatljivo je da je Savet za borbu protiv korupcije pismeno zatražio od premijera 20. marta da povuče ovaj predlog zakona, jer će pospešiti korupciju, a šta Vlada misli o Savetu ili korupciji svejedno, sad je jasno stavljanjem ovog zakona na dnevni red.
Možda nije imalo smisla podnositi pojedinačne amandmane koji glase – briše se, jer ne postoji nikakva mogućnost da se tekst ovog zakona u celini poboljša, što bi bila svrha amandmana, ali je takođe ne manje važan razlog neuvažavanje mišljenja Saveta za borbu protiv korupcije da predlog ovog zakona treba povući, te sam zato i bila prinuđena da napravim amandmane u kojima se svaki pojedinačni član briše i da prosto skrenemo pažnju građana na to šta se valja iza brda.

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković koja želi reč. Izvolite.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je osnivanje Akcionarskog fonda koji ima sve odlike investicionog fonda, iz razloga što Akcionarski fond može vršiti emitovanje akcija, kupovinu akcija, prodaju akcija, otkup sopstvenih akcija, kao što i Akcionarskim fondom upravlja Agencija za privatizaciju kao društvo za upravljanje, pri čemu se odredbe Zakona o investicionim fondovima ne primenjuju ni na Akcionarski fond, ni na Agenciju za privatizaciju kao društvo za upravljanje.
Evo, da navedemo nekoliko karakterističnih odstupanja od pomenutog zakona. Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je da se Akcionarski fond osniva sa novčanim ulogom u visini od 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjim kursom Narodne banke Srbije na dan uplate, što je u suprotnosti sa Zakonom o investicionim fondovima, kojima je propisano da osnivački ulog za osnivanje investicionog fonda, zatvorenog i otvorenog, iznosi 200 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, dok je samo u slučaju privatnog investicionog fonda osnivački ulog 50 hiljada evra.
Pitanje je da li Akcionarski fond, čiji je osnivač država, može imati odlike privatnog investicionog fonda u delu osnivačkog kapitala?

Na član 14. je takođe podnela amandman narodna poslanica Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.