Zahvaljujem. Gospođo Čomić, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram ponovo da podsetim da smo ovde sveli diskusiju na jedan nivo ugrožavanja prava pušača i nepušača. Zapravo, treba da je usmerimo u pravcu ozbiljnog javnog zdravstvenog problema koji mi imamo kao zemlja, a koji znači da veliki broj pušača, to je u načelnoj diskusiji više nas istaklo, zapravo, daje na značaju tom faktoru rizika koji dalje proizvodi veliku učestalost hroničnih nezaraznih oboljenja.
Ako konstatujemo da je to ozbiljan javno-zdravstveni problem, a, pri tome će vam, većina, barem ljudi iz struke, reći da najbolje sredstvo u borbi protiv toga, pored ovog zakona, koji je, čini mi se, ipak, tu samo jedno pomoćno sredstvo, jeste prevencija. Prevencija mnogo košta, ti programi koji se sprovode ne mogu se sprovoditi na volonterskoj bazi, ona označava ozbiljnu nameru države da se kroz institucionalni okvir koji se zove i ''kancelarija'', a, sa druge strane, obezbeđivanjem sredstava za sprovođenje programa, čvrsto opredeljuje da se izbori sa ovim što je, ponavljam još jednom, ozbiljan javno-zdravstveni problem u Srbiji.
Da podsetim, mi tzv. duvanski dinar, odnosno novac koji koristimo iz Budžetskog fonda, a koji se puni po pravilu, dakle, jedan dinar po paklici cigareta, to su značajna sredstva, ali vas uveravam da još uvek nisu toliko velika sredstva koliki je problem pušenje, kao faktor rizika, pre svega kod izazivanja kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma pluća.
Mislim da ovakve amandmane ne treba prihvatiti i da moramo apsolutno imati oko ovoga saglasnost da li država zaista ozbiljno namerava da se uhvati u koštac sa onim što je ozbiljan problem, a to je još uvek ogroman, ogroman broj pušača u našoj zemlji. Hvala.