Dame i gospodo narodni poslanici, SNS se čini da kada je u pitanju prevencija u upotrebi duvana da imamo jako haotičnu regulativu, da se, pored već pomenute Kancelarije za prevenciju pušenja, ovim članom 18. uvodi i Komisija za prevenciju upotrebe duvana i to, regulisana samo sa dva člana. Osniva je Ministarstvo. Nemate čak u toj komisiji ni broj članova te komisije, što pokazuje neozbiljnost u samom pristupi prilikom osnivanja ove komisije.
Imate jednu konstataciju da će u nju ući ljudi koji su dali značajan doprinos u prevenciji pušenju. Dakle, jedna krovna institucija koja treba da prati rad Kancelarije za prevenciju pušenja pri zdravstvenim ustanovama, osniva se, rekao bih, na jedan ovako neozbiljan i formalan način, kao što rekoh, u dva člana. Ali, ipak ste našli u ta dva člana dovoljno prostora da se pobrinete za finansijska sredstva za tu instituciju, da to povežete sa uređenjem ovog zakona o duvanu i da date neke ingerencije koje treba da znače da prati neke programa, daje mišljenje o radu ovih kancelarija koje su na nekom nižem nivou.
Čini nam se da je takav pristup u prevenciji poprilično neozbiljan i da ako na ovaj način vodite računa o prevenciji, onda je i sam ovaj zakon kada je u pitanju njegova primena, rekao bih, pod znakom pitanja. Hvala vam. (Aplauz)

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Nisam se dogovarao sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo, ali smo očigledno podneli isti amandman.
Uzgred, koristim priliku da pozdravim gospođu ministar. Šteta što nije došla ranije, možda bismo bili inspirativniji.
Predložio sam u ime DSS, mada to nerado radim, da se članovi 18, govoriću odmah i o sledećem članu, i o članu 19, brišu. Naravno, član 19. se bavi, takođe, istom problematikom. Radi se o tome da se pravi opet jedno novo telo koje se zove Komisija za prevenciju upotrebe duvana. Opet to novo telo treba da se formira. Opet se odvajaju neka posebna sredstva za njega, iako su već postojeće institucije i pri Institutu za zaštitu zdravlja i pri Ministarstvu više nego dovoljne da obavljaju ove poslove kao svoje redovne poslove.
Iz tog razloga smatrali smo da članove 18. i 19, neću se javljati ponovo, treba izbrisati, kao potpuno nepotrebne u zakonu. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da)

Član 18. odnosi se na Komisiju za prevenciju duvana. Komisija za prevenciju duvana je stručno telo. Ovo stručno telo treba da bude sastavljeno od stručnjaka koji imaju veze sa prevencijom duvanskog dima. To je još jedan problem koji je povezan sa Kancelarijom.
Dakle, pored Kancelarije, postoji, već više godina unazad, i Komisija za prevenciju pušenja koja se nalazi pri Ministarstvu zdravlja. Doktorka Krstev je predsednica ove komisije i ona je, u više navrata, prošle godine 29. maja, dva dana uoči Svetskog dana bez duvanskog dima, koji je 31. maja, iznela alarmantne podatke, a to su oni koji mene najviše, na neki način, čine nesrećnom, a to su podaci vezani za pušenje trudnica i mladih osoba. Smatram da su i jedni i drugi budućnost Srbije i da o ovim osobama treba najviše voditi računa.
Doktorka Krstev je rekla da je 37% žena u trudnoći jednom ili više puta pušilo, a da je oko 23% pušilo tokom čitave trudnoće. Takođe, iznet je podatak da je u Srbiji do desete godine svako šesto dete zapalilo svoju prvu cigaretu. Ovi podaci su stvarno zabrinjavajući i alarmantni i smatramo da na prevenciji pušenja treba najviše da se radi u školama i zdravstvenim ustanovama, u dečjim domovima zdravlja gde treba da postoje savetovališta koja treba da vrše ovu vrstu edukacije.
To je što se tiče ovog amandmana. Smatramo da ova komisija treba da postoji za razliku od Kancelarije, koja je jedna vrsta organa koji postoji a nije stručno telo. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 48 sekundi.
Da li još neko želi reč?
Na član 19. amandman su u istovetnom tekstu podneli grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, zatim, zajedno narodni poslanici Zoran Šami i Milan Dimitrijević i narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, mi smo ovim amandmanom predložili da se briše član 19, zapravo, vezano je za član 18. u kome mislimo da je postojanje ove komisije iluzorno, jer registracije ljudi, lojalnih i odanih ministru, verovatno iz njegove partije, manje-više da li iz partije, ali jedna zajednička osobina će biti nepušačka.
Da je sticanjem okolnosti ministar bio pušač, verovatno nikad ne bi rekao da Zoran Đinđić nije primetio pepeljare po ministarstvima, ja nisam fan Zorana Đinđića, ali verovatno je čovek imao tada drugačiju listu prioriteta, nije jurio pepeljare po ministarstvima.
Sada pravimo jedno telo, sastavljeno od eksperata i šta je to ekspert u borbi protiv pušenja. Sigurno bi i kardiohirurg trebalo da bude, ali, šta ako i kardiohirurg puši. Dakle, izbačen iz Komisije?!
Prosto, ovako, malo je neverovatno, zakon uvodi vrlo diskriminativno ponašanje, zakon je namenjen da ukaže da oni koji puše nisu, nekako, dobrodošli u pogledu razumevanja za osobine koje poseduju, koje su nekad zaista štetne navike. Evo, pristali smo da budemo svi pušači svedeni na to da smo zavisnici i tražimo samo prostoriju u koju mogu pušači da se izoluju da ne budu proganjani, da pri tome drugome najmanje smetaju. Rešenje ovog problema ne vrši se putem ova komisija, koja će naravno primati pare, raditi, pisati nešto, a dovoljna promocija zdravlja je, recimo, da kaže svako od nas ko gostuje na televiziji, zaista iskreno, a nema pušača koji iskreno neće reći – pušenje je štetno.
Dakle, da bar jednom na početku emisije i na kraju novinari ubace u sinopsis da kaže, kao i sve druge javne ličnosti da to urade i da kažu – da sprečimo decu, da sprečimo omladinu, da sprečimo one koji još nisu počeli, jer, zaista, svi mi pušači jednom smo bili nepušači. Definitivno smo bili prvo to, a onda smo sada svesni koliko je iz tog začaranog kruga teško izaći i koliko vam teško i destimulativno pada kada će vas proganjati, gore nego Al Kaidu. Nemate gde da se sklonite, u sopstvenoj državi, uredne poreske platiše u svemu odgovorni, sa drugima jednaki, na kraju pristajete da budete sklonjeni, obeleženi, osmuđeni dimom – pa sad da li vam odela mirišu u mimoshodu sa nekim itd.
Preterano za Srbiju zemlju tradicije drugačije vrste, treba i mi da doživimo tih 50 godina severne Evrope, pa će, verovatno, broj pušača i spontano da padne i verovatno ćemo uspeti, govoreći otvoreno o našim lošim navikama da ubedimo druge da tim putem ne krenu.
Taj put nije Komisija koja se predviđa. Bolje bi bilo da imamo komisije u ministarstvu koje bi sad ispitivale zašto preko televizije skupljamo pare za lečenje teških bolesti, zašto dovodimo hirurge da operišu, što nemamo naše, zašto naše pacijente šaljemo u Tursku ili druge zemlje da se operišu, ko je odgovoran za hijatus u onkohirurgiji, ko je odgovoran za prazninu i kardiohirurgiji, ko je odgovoran za nedostatak prostora, gde su otišle pare koje su date i koje su dobijene od donacija za zanavljanje zdravstvenih institucija?! Na mnogo toga nekakve komisije koje već postoje po različitim pitanjima, veoma su brojne, nisu dale odgovore, a ne komisije koje će vršiti nekakvu društvenu delatnost, nekakve kliničke smernice i protokole za prevenciju.
Svi mi pušači smo, manje-više, bar ja sam probao sve što postoji da se toga odviknem. To nije išlo jednostavno.
To nije lak ni jednostavan posao i ne treba ga preko noge seći i prilično rigidnim merama ići na pušače. Oni to u osnovi ne zaslužuju, tim pre, ako su svesni da drugima škode u svojoj sredini i voljni da to umanje na najmanju moguću meru. Zahvaljujem. (Aplauz)

Minut i 40 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Narodna poslanica Aleksandra Janković. Izvolite.

Doktor Poskurica je toliko dobro objasnio suštinu mojih razloga za brisanje ovog amandmana, da gotovo nemam šta da dodam.
Sa jedne strane, ukazao je na ozbiljan diskriminatorski stav prema nama koji smo pristali da se zovemo zavisnicima od duvanskog dima, ali isto tako i na činjenicu da će teško bilo kakva prohibicija uroditi plodom. Jer, nema te kancelarija koje će moći da napravi prevenciju i promociju nekakvih zdravih stilova življenja, ukoliko to ne bude lično svedočenje, modelovanje ljudi. Mnogi od nas koji su započinjali za pušenjem cigareta to su činili jer su imali pogrešnu direkciju. Direkcija je bila – nemoj da pušiš, još si mali, tako da je podsticaj na pušenje išao iz neke potrebe za izražavanjem bunta prema odraslima i dokazivanje da ste ušli u neki svet starijih.
Ovoga trenutka mnogi pušači jesu svesni svih mogućih posledica, na kraju i finansijskih posledica koje konzumiranje duvana donosi, ali pežorativan i diskriminatorski stav nikako neće doprineti tome da se oni priključe kao glavni motivatori kampanje za promociju zdravih stilova življenja.
U toku diskusije sa gospodinom Veselinovićem rekla sam još nešto, što mislim da je potpuno nelogično, kako će stvarno pušači poverovati da je pušenje toliko štetno, ako država nije zabranila tako opasne proizvode?
Imamo dvostruke aršine, dvojno knjigovodstvo. Sa jedne strane, država će ovim uvođenjem zakona ubirati duple prihode preko akciza i preko kazni za pušenje na javnom mestu. Krajnji motiv, kako meni izgleda, jeste novac, a ne zdravlje građana, i jeste, još jedna od mera, kako se dodvoriti EU, mada u ovom slučaju to nije bio nikakav zahtev od nas. Isto tako je činjenica da multinacionalne duvanske industrije već fantastično zarađuju, a da zbog tog zapadnog nepušačkog trenda zarađuju odlično i proizvođači raznih pomoćnih lekovitih sredstava, koji se tu javljaju kao osobe koje prave preparate za kobajagi odvikavanje od pušenja.
Generalno, gomila ovih usrećiteljskih saveta kako da očuvamo zdravlje dolazi nam sa Zapada, gde se stvari proglašavaju zdravijim i napravi se jedan trend da bi posle nekoliko godina istraživači videli da su veoma opasne. Setite se one priče o zdravom margarinu, koji je trebalo jesti umesto putera, a ubrzo je postao štetan, pa su sada preporučljiva isključivo biljna ulja.
Tada su na red došle i cigarete koje su proterane sa javnih mesta. Jedino se ponekad u okviru ovog sveukupnog licemerja toleriše pušenje skupih, recimo, kubanskih cigara, viđali smo razne ljude kao promotere ovih kubanskih cigara, sa markicama poznatih proizvođača ili lule, jer, eto, njihovi uživaoci su pripadnici društvene elite.
Na Zapadu su pušači čak toliko diskriminisani da poslodavci kao uslov za zaposlenje navode da je kandidat nepušač, sa prezirom gledaju na stare radnike koji posežu za nikotinskim štapićem. U svojoj kliničkoj praksi sam imala iskustvo žene koja je pretrpela svojevrstan mobing zato što joj je poslodavac rekao – ti ne možeš više kod mene da radiš, ti si pravi oralni zavisnik.
Ako budemo išli ovom linijom i ako budemo išli nekom inkvizitorskom idejom, i ako se u diskusijama neprekidno pojavljuje samo termin zabrana, bez nuđenja onog što bi trebalo da bude pozitivan smisao odvikavanja od ove vrste zavisnosti, mi, zapravo, nećemo ništa uraditi. Nema te komisije na svetu, a naročito ne komisije od dva člana koja će izvršiti adekvatnu prevenciju i promociju zdravih stilova življenja, a pogotovo za ove mlade ljude koji žive u Srbiji i kojima je, nažalost, ostalo samo da kroz bolesti zavisnosti istrpe svoj život.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi.
Narodni poslanik Vuk Dinčić je prijavljen. Izvolite.