Dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj izdvojio sam mišljenje, vezano za Singapurski ugovor o žigovima i Konvenciju o evropskim patentima. Mi ne možemo da nadnacionalne sisteme, kada je u pitanju SRS, ne pogledamo sa kritičkog stanovišta. Možda ne bi bilo loše da kažemo da gospođa Branka Totić i Mirela Bošković pokazuju jedan ispravan i profesionalni odnos kada su u pitanju tačke dnevnog reda za koje su one nadležne, naravno, po pitanju Zavoda za intelektualnu svojinu, ali isto to se ne može reći za ministra za nauku i tehnološki razvoj.
Ovo je zapravo slika odnosa tog ministra prema Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. Mi uvažavamo činjenicu da u ovom momentu možda ne može da se izdvoji više sredstava za nauku i tehnološki razvoj nego što se izdvaja, ali ne možemo da prihvatimo da nadnacionalne institucije, kao što su Konvencija o evropskim patentima i Singapurski ugovor o žigovnom pravu, ne posmatramo kritički i da ne vidimo šta nam to donosi. Da je ovde kojim slučajem ministar za nauku i tehnološki razvoj... Znate, on voli da upotrebljava sportske termine i kaže – mi igramo, mi se takmičimo. Ova naša želja da što pre prihvatimo Konvenciju o evropskim patentima pomalo me podseća na fudbalera koji nije igrao ni za „Rađevac“ iz Krupnja, a želeo bi da odigra za reprezentaciju Evrope, ako je to moguće, kao i sveta.
Šta je negativno kod Konvencije o evropskim patentima? Negativno je pre svega to što tu važi princip teritorijalnosti, a to znači da one države koje nisu potpisale Konvenciju o evropskim patentima ne mogu da računaju na zaštitu svojih patenata u okviru onih država... Rečeno je na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da su to pre svega zemlje članice EU i, koliko to dođe, oko sedamnaest država, uglavnom iz centralne Evrope, koje su potpisale ovu konvenciju.
Činjenica je da je Konvencija o evropskim patentima od 5. oktobra... Ne dopada nam se što je ovo bilo 5. oktobra 1973. godine; za nas je 5. oktobar sinonim za mnogo toga što zasigurno nije dobro za državu Srbiju, a pre svega za srpski narod. Ali, da ostavimo to po strani. Ta Konvencija o evropskim patentima potpisana je 1973. godine, a stupila je na snagu 1977. godine. Poslednje izmene su bile 2000. godine, a stupile su na snagu 2007. godine. Previše se čeka. Ako imamo takvu činjenicu u vidu, onda nema specijalnih razloga da mi što pre pohitamo tamo.
Ima još jedna stvar, od novembra 2004. godine u Republici Srbiji je naznačeno 18.887 prijava evropskih patenata, priznato je 425. Vidite koja je nesrazmera kada je u pitanju priznavanje evropskih patenata od strane podnosilaca iz Srbije. To nam ukazuje da i u slučaju da se prihvati ova konvencija, ne možemo očekivati onaj napredak i one razloge koje vi navodite u obrazloženju za prihvatanje ove konvencije.
Možda bi mnogo više trebalo posvetiti pažnju tome da se izdvoje značajnija sredstva, pre svega za mlade talente. Svakako, u ovom momentu bi trebalo posvetiti posebnu pažnju osnivanju instituta za jagodičasto voće. U Arilju ulazimo u sezonu kada bi bilo veoma značajno rešavati ovo pitanje.
Čini mi se da u poslednje vreme mnogo više govorimo o regionalnoj pojavi, o statističkim regionima, u nameri da neke političke stranke koje nemaju sada uporište kod birača u Srbiji na taj način zadobiju neki kredibilitet.
Gospodine predsedavajući, što se mene tiče, uopšte mi ne nedostaje ministar za nauku i tehnološki razvoj; pozivam se na to zato što govorim o sporazumima koji su iz njegove nadležnosti. Njegov odnos prema ovoj problematici mogao se više puta uočiti. Mogao se zapravo uočiti od momenta kada je izabran za ministra za nauku i tehnološki razvoj. Njegovo prisustvo ovde ne bi doprinelo poboljšanju kvaliteta ovih sporazuma koji su na dnevnom redu, tako da je možda bilo nepotrebno da vi objašnjavate da su oni pozvani, da ih očekujemo i da treba da dođu. Mi kao narodni poslanici imamo puno pravo da o ovim sporazumima raspravljamo i predlažem kolegama da u danu za glasanje ove činjenice koje iznosimo imaju u vidu i da se takav odnos pokaže prema ovim sporazumima.
Treba se setiti, pre svega, obraćam se sada gospođi Totić, da SFRJ u datom momentu nije prihvatila ovaj sporazum o Konvenciji…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Periću.)
Samo jedan momenat, o Konvenciji o evropskim patentima i navela je svoje razloge, da u tom momentu nisu spremni za tako nešto. Siguran sam da ni Republika Srbija u ovom momentu nije spremna, a i treba imati u vidu ove dve činjenice koje sam naveo. Hvala vam.
