Zahvaljujem. Obaveštavam vas, narodni poslanici, da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Nikola Lazić, Đorđe Milićević, Dejan Radenković, Siniša Stamenković i Donka Banović.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI (nastavak u načelu)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, SRS već pet godina, otkako je donet Zakon o DRI, ukazuje na institucionalni okvir koji je preuzak, što se tiče ove najznačajnije finansijske institucije i kontrolne institucije u Republici Srbiji. Naime, pet godina vlast nije preduzela sve aktivnosti i mere da ovu državnu instituciju ustroji i dobije institucionalni okvir koji je neophodan za samostalnost ove institucije.
Kada govorimo o samostalnosti, ona mora imati potpunu pravnu, finansijsku, političku i opštu samostalnost, koja isključuje arbitrarnost, politikantstvo i finansijski uticaj određenih finansijskih krugova, koji u svakom slučaju žele da stave u podređen položaj ne samo ovu instituciju nego i sve druge kontrolne finansijske institucije.
Kada govorimo o Državnoj revizorskoj instituciji, moramo se vratiti na dvanaesti mesec prošle godine, kada je podnela prvi izveštaj. Dobro je da je podnela izveštaj, međutim, aktuelna vlast i mediji su stvorili takvu famu – napokon smo dobili prvi izveštaj, počeli smo se hvaliti itd. Ali, šta smo dobili u samom izveštaju? Dobili smo određene podatke o prekršajima, privrednim prestupima i eventualnim krivičnim delima od strane državnih institucija koje je kontrolisala ova državna institucija. Stvorena je fama – evo, sve ono što su državne institucije kontrolnog karaktera propustile sada je utvrdila Državna revizorska institucija, nema više nezakonitosti, nema više promašaja, nema nenamenskog korišćenja, sada su otklonjene sve anomalije koje su bile prisutne u društvu.
Kada se malo bolje sagleda ovaj izveštaj vidimo mnogo propusta. Jedna šarena laža, koja nam je plasirana. Prevashodno moramo ukazati i Srpska radikalna stranka već godinama ukazuje na to da ova državna institucija ne može ispuniti onu ulogu koju ona ima u društvu. Zašto ne može? Zbog toga što celokupan sistem državne finansijske kontrole nije u funkciji, od najsitnije pore, od lokalne samouprave, budžetske inspekcije i drugih inspekcija u lokalnoj samoupravi, pa do ove Narodne skupštine.
Zašto kontrolni sistem u državi ne odgovara? Zbog toga što to ne odgovara aktuelnoj vlasti. To je opšta konstatacija. A zašto ne odgovara aktuelnoj vlasti? Zbog toga što je široko polje ako nema kontrole.
Srpska radikalna stranka u više navrata je u ovoj skupštini, i kroz poslanička pitanja, ukazivala na propuste i kriminalne radnje pojedinaca u aktuelnoj vlasti. Šta je bila povratna informacija? Sve su to prikrili i u odgovorima na poslanička pitanja smo dobili iskrivljene odgovore.
Suština je u tome da ova skupština i poslanici, a i javnost, moraju dobiti potpunu i jasnu informaciju o svakoj kriminalnoj radnji. Nadležne državne inspekcijske službe i pravosudne službe moraju odraditi po svim uočenim nedostacima i problemima koji se jave u toku kontrole.
Kada govorimo o Državnoj revizorskoj instituciji moramo ukazati na njen obim i njene nadležnosti. Državna revizorska institucija nema one nadležnosti koje su stvorene u javnosti. Nema, i ne sme da ima. Osam državnih revizora ne može zameniti celokupan državni sistem koji je usmeren na kontrolu i uočavanje svih negativnih pojava.
Državna revizorska institucija u reviziji nam je pokazala određene manjkavosti u javnim nabavkama. Neka nam posluži ovaj primer koji ću navesti, a to je izjava ambasadora Velike Britanije koji je u jednom od svojih brojnih intervjua u medijima u Srbiji rekao sledeće, ukazujući i dajući preporuku državnim kontrolnim organima da nedovoljno vrše kontrolu i da je kroz javne nabavke u toku 2009. godine „oprano“ (on nije tako rekao, ali da ja to prevedem na narodni jezik) 600.000.000 evra; od četiri milijarde evra, koje idu putem javnih nabavki, ono što se sprovodi putem tendera od strane državnih organa Republike Srbije, 15% je otišlo, odnosno nenamenski je iskorišćeno. To nam govori ambasador strane države i ukazuje na manjkavosti sistema.
Ovakav način nije primeren. Ovo nije zadatak stranih ambasadora, ali s obzirom na to da je njihova pozicija takva da nas mogu na ovaj način upozoravati i davati nam određene preporuke, uputstva, ali i naloge... S druge strane, državni organi Republike Srbije posle ovih apela i posle mnogobrojnih apela koje upućuju SRS i druge opozicione stranke, u smislu nenamenskog i nezakonitog korišćenja državnih organa, ne preduzimaju ništa.
Šta je učinjeno, ako je istinita činjenica koju je izneo engleski ambasador, da je 600.000.000 evra nenamenski iskorišćeno, koje su posledice po one koji su nenamenski potrošili ta sredstva? Koji je to državni organ koji je utvrdio tačno na konkretnim primerima gde je prekršen zakon i gde se nenamenski koristilo? Nijedan posto od tih privrednih prestupa i drugih prekršaja nije uočen.
Gde su te sankcije i kakve su sankcije? Sankcije su, prema odredbama Zakona o javnim nabavkama, vrlo male. Evo, imamo desetak prekršajnih prijava koje su upućene protiv ministara i oni će odgovarati za učinjene prekršaje. Najviša novčana kazna je 50.000. Ministarstva preko svojih računa u toku godine prebace milijarde dinara, na stotine miliona evra i za propuste će odgovarati minimalnom kaznom od 50.000 dinara. Neadekvatna kaznena politika. Zbog toga imamo te propuste.
Godinama se ukazuje da postoji neadekvatna finansijska kontrola i da je sistem sankcionisanja prekršaja neadekvatan. Nemamo adekvatne novčane kazne. Sve to ništa ne vredi, aktuelna vlast ne čini ništa da te anomalije otkloni.
Samo da se vratim još malo na Državnu revizorsku instituciju. Pet godina ona nije ustrojena onako kako bi trebalo i kako je praksa u drugim državama. Prvo je bio problem sa poslovnim prostorom. Posle toga je bio problem sa opremom. Sada ovim zakonom usklađujemo i dogovaramo (zamislite, dogovaramo, čak su i predstavnici vlasti ovde izneli takve činjenice) nivo zarada sa Državnom revizorskom institucijom i državnim revizorima. To je neprimereno. Jednostavno, državni organi ne mogu biti u poziciji da oni određuju svoje zarade. Zarade se moraju regulisati na nivou svih državnih organa. Naknada, odnosno plata, zarada državnih činovnika mora biti jednoobrazna.
U sistemu nagrađivanja državnih radnika danas imamo nekoliko zakona koji regulišu ovu oblast. Zbog toga imamo ove probleme. Ali, očigledno je da aktuelnoj vlasti odgovara ovakva situacija, da ona može jedne nagraditi, druge će kažnjavati itd. Šta onda u praksi imamo? Imamo radnike koji nisu zainteresovani da rade.
Zbog čega nismo do sada popunili sistematizovana radna mesta u ovoj državnoj instituciji? Zbog toga što su male naknade. Neće danas niko, visokoobrazovani kadar, sa ovako niskom zaradom ući u ovaj posao zato što u nekoj privatnoj instituciji ili nekom privatnom preduzeću ima bar 30, 50 ili 100% veća primanja. Zašto to aktuelna vlast nije učinila pre pet godina kada je donela Zakon? Zašto to nije učinila pre godinu dana?
Svesni ste činjenice da ne može dobiti visokokvalifikovane kadrove, ali ne činite ništa. Evo, ovih 25 miliona, koliko ste predvideli ovim izmenama i dopunama Zakona, usmerićete za nagrađivanje ovih radnika. Zašto to nije učinjeno ranije?
Očito je da se ovde radi o sistemskim problemima i da aktuelna vlast ne čini ništa da ih otkloni. Međutim, moramo ovde ukazati na nekoliko anomalija koje imamo u praksi, što se tiče interne i eksterne revizije. Dobili smo u Predlogu budžeta od strane Ministarstva finansija informaciju o tome šta čini interna kontrola u Ministarstvu i drugim državnim institucijama. Dve trećine državnih institucija nema formiranu internu reviziju, bez obzira na to što je to obaveza prema odredbama zakona. Ko je odgovarao za to? Niko.
Hajde da vidimo kod eksterne revizije. Eksternu reviziju smo stavili u kontekst komercijalnog pristupa – izaberemo sebi najpovoljniju i najjeftiniju, ili revizorsku instituciju koja će nam biti najprihvatljivija, koja neće uočiti propuste koje smo učinili u radu. Šta se dalje dešava? Dobijemo pozitivno mišljenje od strane revizije i posle toga smo zatvorili sve naše propuste, sve naše prekršaje i sav kriminal koji smo učinili u poslovanju tekuće godine. Gde je tu državna kontrola?
Ovako obesnažena i obesmišljena državna kontrola ne može imati pozitivan rezultat. Srpska radikalna stranka vas upozorava godinama, bez adekvatne državne kontrole nema kvalitetnih državnih institucija. Isto to su vam rekli i predstavnici Evropske komisije kada su preporukom naložili da se ova državna institucija stavi u operativno stanje, kako bi mogla efikasno kontrolisati sistem državnih finansija. Hvala vam.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, najbolji pregled razvoja jednog društva i njegovog funkcionisanja trebalo bi da bude rasprava koja se u parlamentu vodi, pre svega o budžetu i načinu trošenja novca svih poreskih obveznika. Ono što nije dobro je činjenica da ovako važna funkcija parlamenta kao vrhovne zakonodavne institucije do sada, istini za volju, nije imala značajniju ulogu.
Danas smo svedoci da je nekoliko godina od formalnog osnivanja Državne revizorske institucije na svetlo dana izašao i taj delimični izveštaj o državnom završnom računu. Ono čemu je javnost najviše pažnje posvećivala u proteklom periodu, a što bi svakako trebalo da zaokupi najviše pažnje i nas narodnih poslanika, jeste činjenica da ono što se zapravo moglo videti u tom izveštaju jeste i jedan dobar pokazatelj naličja vlasti, budući da deo rezultata pokazuje neodgovornost, neozbiljnost i nepoštovanje zakona upravo od strane onih organa i ministara koji su izabrani da te iste zakone sprovode.
Istini za volju, treba podsetiti da se budžetska revizija odnosi na pretprošlu godinu i da je njome obuhvaćena tek trećina budžetskih sredstava i svega 18 od skoro 9.000 budžetskih korisnika. Pri tom, kao logično svakako se nameće pitanje kada ćemo i da li ćemo uskoro dobiti, makar i ovako delimičnu, reviziju završnog računa, odnosno podatke o trošenju novca u 2009. godini, što je, po logici stvari, a i samim pogledom na kalendar već trebalo da se nađe ovde u parlamentu.
Napominjem, dame i gospodo narodni poslanici, da je odmah nakon prezentovanja ovakvog izveštaja, usled odnosa koji ima vlast prema jednoj ovakvoj instituciji, dovedena u pitanje i kompetentnost članova nezavisne DRI, a Vlada je tada veoma odlučno reagovala time što je rešila da povuče i Predlog zakona o završnom računu za 2008. godinu, kako bi se najverovatnije ispravile uočene greške i nedoslednosti. Samo ću podsetiti da je premijer Mirko Cvetković čak izjavio da je ovaj potez povučen zbog neznatnih kozmetičkih promena u izveštaju.
Ono što je evidentno jeste poruka koja može da se izvede na osnovu ovakvog poteza, a to je da očigledno ne postoji jasna i čvrsta namera da se utvrdi konkretna odgovornost onih ministarstava i ministara koji su kršili određena pravila zakonskog poslovanja i zahtevima prouzrokovanim aktuelnom političkom situacijom i nekakvim višim razlozima.
Dakle, ono što je neminovnost, nažalost, to je da poreski obveznici mogu samo nemo da posmatraju kako se troše poreski prihodi i krše zakonske procedure. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo zaista neprimerenim i nedopustivim da se pitanje odgovornosti čak ni ne razmatra ozbiljno. Iako je priznao da je pitanje izveštaja DRI van njegove ustavne nadležnosti, i predsednik Republike Boris Tadić se oglasio izjavom u kojoj je naposletku konstatovano da je veliki napredak to što Srbija konačno ima izveštaj DRI. U čemu se onda, uvažene koleginice i kolege, zaista ogleda napredak ako niko neće snositi odgovornost i sankcije?
Javnost je uglavnom upoznata sa glavnim nalazima DRI, a to su, samo da podsetim: kršenje odredaba Zakona o javnim nabavkama, milionski troškovi koji se podvode pod reprezentaciju, neopravdani ugovori o delu, astronomski honorari, „savestan“ rad ljudi u pojedinim zdravstvenim centrima, čiji je radni dan naplaćivan kao da su radili trideset sati dnevno, i sijaset drugih anomalija.
Takođe, utvrđeno je da su javne nabavke vredne dve milijarde dinara u sivoj zoni, da je Republička uprava za javne prihode bez postupka javne nabavke nabavila bonove za gorivo vredne 110.000.000 dinara, da je u Ministarstvu finansija u bilansu prihoda i rashoda isparilo 379.000.000 donacija, a nisu vraćene ni pozajmice iz budžeta od 14,9 milijardi dinara; u Republičkoj direkciji za imovinu svi zaposleni su radili prekovremeno i primili osam miliona dinara itd. Dakle, ono što se moglo videti u ovom izveštaju DRI je samo mali deo priče.
U obrazloženju izmena Zakona o DRI se navodi da se povećanjem plata državnih revizora stvara mogućnost da ta institucija kadrovski ojača. Trenutno, poznato je da DRI ima pet državnih revizora, dva vrhovna državna revizora, a da je planirano da u ovoj godini budu zaposlena tri vrhovna državna revizora i 27 državnih revizora.
Po mišljenju nas u Srpskoj radikalnoj stranci, od izuzetne važnosti je šta će se dalje dešavati. Nesporno je da je potrebno omogućiti ljudima koji su zaposleni u ovoj republičkoj instituciji maksimalne uslove za rad, ali glavni pomaci će biti učinjeni tek kada ovo telo, dakle DRI, bude počelo da procenjuje svrsishodnost utrošenih sredstava, a ne samo usklađenost potrošnje sa zakonskim propisima. Zapravo, ono čime se sada bavi DRI je u stvari posao i drugih organa, kao što su Ministarstvo finansija, Poreska uprava, razne interne revizije.
Izveštaj DRI je ukazao na neke ozbiljne probleme, koji nemaju veze samo sa pojedinačnom ili individualnom odgovornošću, već sa sistemskim nedostacima, kao što su nedostaci u pojedinim procedurama, tako da je sasvim logično pitanje koje se nameće – da li je reč samo o nepravilnostima i kršenju zakona ili o nepotpunosti propisa?
Na kraju bih želeo da istaknem da će SRS insistirati na tome da cela ova priča u kojoj se učestvuje u poslednjih nekoliko meseci, od formiranja DRI, zatim sa ovim izmenama i dopunama Zakona o DRI, ne bude samo po sistemu „tresla se gora, rodio se miš“, već da se zaista preduzmu konkretne mere kako bi se suzbilo ono što najviše tišti i što izaziva najviše problema u funkcionisanju jedne države, a to je problem korupcije sa kojim se suočavaju i tamo gde to nikako ne bi smelo da se desi, a to su republičke institucije. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Imate još četrnaest minuta.

Srpska radikalna stranka nije za populističke mere i one mere koja su čista demagogija, kao neke druge stranke u opoziciji i u vlasti. Mi smatramo da neko ko je stručan i ko se godinama školuje za taj posao, kao što je posao u DRI, zaslužuje da ima platu koja je približna onoj koja postoji u privatnom sektoru. Opšte je poznato da u privatnom sektoru takvi stručni ljudi imaju oko dve hiljade evra i da najbolji kadrovi, kao što je slučaj i sa drugim javnim preduzećima, upravo zbog toga što država, pod uticajem MMF i EU, nije dobar poslodavac što se tiče plata, prelaze u privatan sektor. Da bi se to sprečilo, naravno, treba podržati te izmene zakona i povećanje plata revizorima.
Međutim, tu se pojavljuje jedna politička, ekonomska i kakva god hoćete dilema – kako je moguće da se povećavaju plate u jednoj državnoj instituciji, ako je usaglašeno sa MMF-om da su plate zamrznute, da su penzije zamrznute i da će to trajati možda i više od godinu, možda dve, možda tri godine?
To se još uvek ne zna, ali s obzirom na iskustvo sa MMF-om i pregovore, koji više liče na ultimativne zahteve od strane MMF-a (a ova druga strana sve prihvata), pre bih poverovao Bogdanu Lisoviku, koji je šef kancelarije MMF u Srbiji, koji kaže da odmrzavanja plata i penzija neće biti u ovoj godini. On je to izjavio 11. maja 2010. godine. Takođe, 2. 2. 2010. godine izjavio je da će odmrzavanje plata i penzija dovesti navodno, ne znam na osnovu kakvih podataka, do povećanja deficita sa 4% na 6%.
Dakle, ako s jedne strane imate zamrzavanje plata i penzija, koje u suštini nije to jer zna se da je inflacija oko 7%, u ovoj godini i sledećoj godini, to je rekao i odlazeći guverner, a s druge strane imate povećanje plata u DRI, onda se postavlja pitanje kakav je pravi motiv tog povećavanja plata?
U tom kontekstu treba imati u vidu da su, na primer, u drugim javnim preduzećima, kao što je Železnica, plate na mizernom nivou od 30.000 dinara. Isto je u državnim „Putevima“, u EPS-u je 51.000 dinara. Imate 1.600.000 penzionera, koji će faktički imati za 7% manje penzije u ovoj i sledećoj godini. U tom kontekstu može se navesti i pismo o namerama koje su 18. marta guverner, ministar finansija i premijer uputili MMF-u, gde se kaže da će biti zamrznute i plate i penzije i da će, citiram, „biti strogo zamrznuto zapošljavanje, uključujući one ljude koji su zaposleni na određeno vreme".
Dakle, s jedne strane imate zahtev MMF-a, imate jednu rigidnu politiku koja dovodi do toga da se urušavaju socijalna prava zaposlenih u državnoj upravi, a s druge strane imate povećanje plata i nova zapošljavanja.
Mislim da je jedini odgovor na pitanje zašto se to dešava i zašto se primenjuju dvostruki standardi u tekstu koji je izašao u „Blicu“ 29. 3. 2010. godine, u kome piše da bi Srbija mogla da ostane bez dvesta miliona evra kreditne pomoći Evropske unije (pitanje je šta je kreditna pomoć), ukoliko DRI ove godine ne uradi kontrolu finansijskih izveštaja bar tri javna preduzeća.
Dakle, kada ovo imate u vidu dolazi se do zaključka da se revizija ne vrši zbog onih razloga koji su navedeni u izmenama zakona, već zbog tzv. zahteva Evropske unije.
Da je ovo tačno pokazuje podatak da je prošle godine jedan od uslova za dobijanje tzv. direktne budžetske pomoći od sto miliona evra iz EU bio izveštaj o reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu. Podsetiću vas, to je onaj izveštaj za koji smo mi imali oko sat vremena da o njemu raspravljamo u okviru poslaničkih pitanja, koji ima oko 165 strana. U tom izveštaju već na strani šest državni revizor iskreno priznaje da on nije u stanju da obradi sve one zadatke koje je dobio od države, da nije u stanju da obradi čak ni jednu trećinu ministarstava i da je selektivno vršio kontrolu u budžetu i među ministarstvima.
S druge strane, on takođe (na strani deset) govori da nije bio u stanju ni da celokupno poslovanje Trezora, koji je vrlo značajna institucija, odradi kako treba. Takođe, priznaje na strani 18 da je neorganizovana interna revizija; ima primedaba i na Republičku direkciju na 20. strani i, naravno, na 28. strani imaju primedbe na rad Narodne banke Srbije.
Nažalost, ono što bi trebalo da bude možda najvažnije, jer ogromna sredstva se navodno dodeljuju iz IPA fondova, iz kredita EU, tek se ovlaš analizira na 161. i 163. strani. Revizor ponovo iskreno govori da ne postoji institucija koja bi u opštem smislu mogla da obradi primenu, način dodeljivanja sredstava i ukupan iznos sredstava koje EU dodeljuje Srbiji i kaže da nema koordinacije između Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Dakle, umesto da se fokusira na jednu ovako vrlo važnu oblast kao što je dodeljivanje sredstava i kredita iz EU, DRI to obrađuje na samo dve strane, od ukupno 165 strana. To govori da postoji jedan tzv. sukob interesa između DRI i onoga ko faktički upravlja ekonomskom politikom, budžetom, a to su MMF i EU.
Dakle, državni revizor može istraživati razne umetničke ateljee, kao što je na strani 91, kurirske poslove (na strani 85), ali to nije nešto što je osnovno i tu nije osnovni protok novca, to su neke sporedne stvari i čini mi se da je to jedna vrsta populizma i demagogije.
S druge strane, slično se primećuje i u godišnjem izveštaju o radu DRI za 2009. godinu gde se navodi koliko će biti novih zaposlenih; u tom smislu imamo samo jedanaest novih zaposlenih, što se tiče tih evropskih fondova. Dakle, ponovo jedna vrsta, rekao bih svesnog, nemara. Takođe, ovde se navodi da DRI sarađuje sa kancelarijom generalnog revizora Norveške, što u suštini nije toliko loše, ali ovde imate fokus na medijskom predstavljanju, imate fokus na saradnji Narodne skupštine Republike Srbije i norveškog parlamenta, što je jedna sporedna stvar u odnosu na obuku koju ovako stručan posao zahteva.
Naravno, postoji još jedna činjenica koja proizilazi iz ovog konteksta, a to je da, uprkos zamrzavanju zapošljavanja u svim drugim sektorima, vi imate nova zapošljavanja u okviru fondova EU. Koordinator za fondove EU u Vladi Srbije Ognjen Mirić je izjavio pre mesec dana da će u ministarstvima biti zaposleno još oko 350 službenika zbog primene fondova EU. Dakle, dok se od strane MMF-a, EU i Svetske banke zahteva zamrzavanje zapošljavanja, zamrzavanje plata i penzija, imate novi priliv probriselske demokratije, koja će u suštini imati dva centra kojima će polagati račune – ovde i u Briselu. Mislim da je to još jedan primer dvostrukih standarda. Oni pokazuju da će rad DRI, i pored najboljih namera i stručnosti, koja nije sporna, biti uslovljen sukobom interesa koji je, pre svega, posledica mešanja EU u ovako važan deo državne uprave. Zahvaljujem.

Gospodin Vlajko Senić je tražio reč.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, na kraju rasprave sam želeo da u ime G17 plus izrazim veliko zadovoljstvo zbog toga što je rasprava o izmenama Zakona o DRI omogućila da praktično sve stranke parlamenta podrže rad ovog nezavisnog tela. Mislim da smo na taj način poslali jednu jasnu, rekao bih parlamentarnu poruku, ne stranačku poruku, o potrebi da u Srbiji postoje institucije koje normalno rade svoj posao, koje nisu deo dnevne politike i koje će trajati bez obzira na to kakva bude politička situacija u Skupštini ili u Vladi.
Mislim da je važno, ukoliko do kraja ove rasprave (mislim i na raspravu o amandmanima) budemo imali većinu, da prihvatimo i onaj amandman koji podrazumeva da plata bude 50% veća, zbog toga što to nije nikakvo cenkanje ili bilo kakva pijačna trgovina sa platom predsednika ili članova Saveta, već jednostavno izraz potrebe da kao poslanici prihvatimo ono što su sami članovi DRI rekli da je odgovarajuća zarada, koja bi njima u potpunosti omogućila da svoj posao rade kvalitetno i na pravi način. Mislim da bismo na taj način demonstrirali potpunu spremnost da izađemo u susret njihovim zahtevima i još jednom pokazali da kao institucija imaju našu punu podršku i da treba da nastave da rade svoj posao u budućnosti.
Sam iznos plate, o čemu je poslanik Mirović govorio, neće uticati u nekoj masi u pregovorima Srbije sa MMF-om. Mi smo, naime, čak i za onu prvobitnu verziju, koja je podrazumevala gotovo duplo veću platu, dobili mišljenje Ministarstva finansija, koje je u svom obrazloženju vrlo jasno reklo da ima dovoljno sredstava da se u okviru predviđene mase izdataka u budžetu Republike Srbije omogući takva plata.
Mi ćemo kao stranka, naravno, podržati predlog izmena ovog zakona. Insistiraćemo da se tema DRI izmesti iz dnevne politike, da članovi Saveta, da zaposleni u DRI mogu svoj posao da obavljaju na pravi način, bez bilo kakvih direktnih ili indirektnih pritisaka, jer ono što oni rade je obaveza koju mi kao poslanici imamo prema građanima Srbije, dakle, da postoji jedna potpuno nezavisna, neutralna, odgovorna, stručna i profesionalna kontrola javnih finansija.
Raduje me, takođe, to što će (nadam se ne samo zbog obaveze prema EU, tih dvesta miliona evra koje će država dobiti) DRI izvršiti kontrolu najmanje tri javna preduzeća. Uveren sam da je kontrola finansiranja, odnosno kontrola finansija javnih preduzeća takođe važan segment uspostavljanja reda u finansijskom sistemu Srbije.
Moram na kraju da kažem i da je ovaj zakon na dnevnom redu zahvaljujući, rekao bih, svim članovima Odbora za finansije. Mi smo ovog puta, bez obzira na stranačke razlike, demonstrirali jedan minimum saglasnosti, pre svega o potrebi da se ovakav zakon donese. Nekoliko meseci je trajala ta rasprava u Odboru za finansije. Bilo je različitih predloga, ideja, inicijativa. Želeo bih i da se zahvalim ovako javno predsedniku Odbora za finansije gospodinu Krasiću, koji je pokazao razumevanje, toleranciju i strpljenje da svi zajedno dođemo do jednog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za Narodnu skupštinu, i za Odbor za finansije i za DRI.
Mislim da smo se ovim zakonom bar na nekoliko dana izdigli iznad svakodnevne političke situacije u Srbiji, koja podrazumeva da oko svakog stava mora da postoji apsolutna suprotstavljenost između poslanika vlasti i opozicije. Bilo bi dobro da ovaj model rada Skupština više koristi u budućnosti. Znam da postoje ogromne razlike između političkih stranaka i poslanika koji sede u ovoj skupštini, ali duboko verujem da postoje i neke stvari oko kojih možemo da nađemo zajednički jezik i da na taj način relaksiramo politički život u Srbiji, koji je i suviše prljav, opterećen i dovodi do ogromne apstinencije i razočaranja kod ljudi.
Mislim da usvajanjem ovog zakona velikom većinom možemo da pošaljemo poruku javnosti da u Srbiji ima trenutaka, ima političke odgovornosti i da postoji spremnost svih političkih aktera, svih političkih stranaka da kada se radi o nekim interesima koji nisu deo dnevne politike napravimo dogovor između različitih političkih opcija i mislim da na taj način svi zajedno radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Kasaloviću.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da je tok ove rasprave pokazao da je otvoren jedan proces usavršavanja Državne revizorske institucije u organizacionom, kadrovskom i svakom pogledu, što treba da predstavlja uvod u to da DRI dobije značajan status kao nezavisna institucija, koja obavlja vrlo važne poslove.
U ovom trenutku je potrebno reći da je nemoguće podržati ideju ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI, a zahtevati, očekivati da DRI ove godine, u narednom periodu u potpunosti obavlja svoje zakonom i Ustavom predviđene poslove. Zaista mi je zadovoljstvo što su gotovo sve diskusije podjednako išle u tom pravcu.
Ono što jeste bila tema i predmet razlika i na Odboru za finansije i među poslanicima i onima koji su inicijatori ovog zakona jeste to da ovaj inicijalni predlog o Državnoj revizorskoj instituciji nije samo izraz želje Državne revizorske institucije, nego je to predlog koji je, i po mom mišljenju, duboko utemeljen na komercijalnim osnovama statusa stručnih lica koja mogu da obavljaju ove poslove.
Želim da kažem da ni u jednom trenutku nisu bile sporne zarade, odnosno upodobljavanje državnog revizora i ovlašćenog državnog revizora sa državnim službenicima prvog i drugog reda, čije bi zarade bile 128.000 i 144.000 dinara, ali je zarada ovlašćenog državnog revizora služila kao osnova za utvrđivanje zarade predsednika DRI, članova Saveta, zamenika i vrhovnog državnog revizora, svih onih u hijerarhiji DRI.
U tom smislu želim da kažem da ovaj predlog koji predviđa u članu 1. stav 2. da zarada predsednika DRI iznosi 30% više u odnosu na zaradu ovlašćenog državnog revizora predstavlja minimum mogućeg utvrđivanja zarade. Ukoliko bi taj procenat uvećanja zarade predsednika DRI u odnosu na zaradu ovlašćenog državnog revizora, koja je inicijalno bila, kao što je juče rečeno, predviđena u duplom iznosu, što po mišljenju većine nas u Odboru za finansije, odnosno gotovo svih poslanika, izgleda kao enormno visoka i neuporediva u ovom trenutku za uslove teške ekonomske krize u Srbiji, ali uporediva sa nekim državama iz regiona...
Dakle, ovo uvećanje od 30% obezbeđuje hijerarhiju, da spuštajući se od plate predsednika DRI zadržimo odnos plata do nivoa državnog revizora. U slučaju da je ona, kao što je bilo predloga, uvećana za procenat niži od 30, došli bismo u situaciju da vrhovni državni revizor ima manju platu od ovlašćenog državnog revizora, iako je po obimu posla nadređen tom ovlašćenom državnom revizoru.
Želim da kažem da smo i u tom smislu vodili računa da se koliko-toliko ponašamo ekonomično i vodimo računa o trenutnim mogućnostima i potencijalima.
Naravno da je i Ministarstvo finansija u samom startu izašlo sa podrškom i obezbedilo potrebna sredstva. Ukoliko ovaj predlog bude do kraja podržan, očekujem da ta sredstva neće biti potrebna u iznosu od 25.000.000 dinara, nego znatno manja, s obzirom na to da se Ministarstvo finansija već u samom startu izjasnilo da daje podršku i obezbeđuje sredstva, koja bi bila značajno veća, po onom prvobitnom predlogu koji bi predstavljao mogućnost dvostrukog uvećanja zarade predsednika DRI, a u ovom slučaju je predlog za iznos od 30%.
Mislim da je na ovaj način sačuvana sama ideja izmene i dopune Zakona o DRI da se značajno poboljša standard onih koji obavljaju posao, a to su državni revizori i ovlašćeni državni revizori, koji su najpotrebniji u ovom trenutku; njima su zarade u ovom trenutku značajno povećane. Očekujemo da će se ovom reakcijom, ali i stanjem na komercijalnom tržištu revizora, značajno poboljšati kvalitet rada DRI. Zahvaljujem.