Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
U tom slučaju, pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 6 - 12. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA SA EIB O RAZVOJU U JAVNOM SEKTORU I DONACIJI ZA BEOGRAD IPA 2008, SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI SA DRŽAVAMA EFTA, KONVENCIJE O PRIZNAVANjU EVROPSKIH PATENATA, SINGAPURSKOG UGOVORA O ŽIGOVNOM PRAVU, MEMORANDUMA ZA PREVENCIJU KATASTROFA U JUGOISTOČNOJ EVROPI I SPORAZUMA SA HRVATSKOM O PLOVNIM PUTEVIMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, odnosno sporazuma pod tačkama od 6. do 12. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Milan Nikolić Poslaničku grupu SPS-JS i narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 152. stav 3, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o donaciji (Olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir) u okviru IPA 2008 multikorisničkog programa između Evropske investicione banke i Republike Srbije i grada Beograda, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o plovidbi plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za nauku i tehnološki razvoj, narodni poslanik Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za odbranu i bezbednost, narodni poslanik Dušan Bajatović, zamenik predsednika Odbora? (Ne.) Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik Odbora? (Ne.) Predsednik Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li narodni poslanici Vjerica Radeta i Petar Jojić, koji su na sednici Zakonodavnog odbora izdvojili mišljenje i narodni poslanici Milorad Buha, Srboljub Živanović i Sreto Perić, koji su na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj izdvojili mišljenje, žele da obrazlože izdvojeno mišljenje? (Da.)
Reč ima magistar Srboljub Živanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. Dame i gospodo poslanici, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj izdvojio sam mišljenje sa ciljem da poboljšam Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Predlog zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu.
Cilj svakog predloga zakona jeste da poboljša pravnu regulativu, i njegovu primenu. Pretpostavljam da se želi ojačati saradnja između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka, jer se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka priznavanja patenata i ustanovljenja određenog jedinstvenog pravila o priznatim patentima.
Ovom konvencijom želi se ustanoviti pravo države ugovornice u oblasti priznavanja patenata i pronalazaka. Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj dobili smo obaveštenje da su 37 država članovi ove Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Patenti priznati na osnovu ove konvencije se zovu evropski patenti. Ovakav centralizovani sistem dovodi navodno do jeftinije i sigurnije zaštite. Ako ste član ove familije, ne treba vam zastupnik, i prijava je mnogo jeftinija.
Dame i gospodo, posle petooktobarske revolucije i ulaska u 21. vek merljiva vrednost postala je politička pripadnost, a ne učinak naučnika i visokokvalifikovanog inženjera i stručnjaka, koji poseduje inovacione sposobnosti, odnosno postignuti rezultati.
Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj značajnoj disciplini u Evropi i svetu. Globalizacija je dovela do multiplikacije centara tehnologije i nauke, tako da je zapadna Evropa, SAD i Japan, Kanada... Odnosno, možemo reći, posle dvadeset godina pojavljuju se Rusija, Indija, Kina, čak i Bliski istok, zemlje koje su u naučno-tehnološkom pogledu mnogo uznapredovale, što pokazuje i njihov finansijski efekat ulaganja.
Dame i gospodo, do sada su naši inventivni ljudi dostavili oko 400 patenata, ali ne znam kada će oni ugledati svetlost dana. Potrebno je da iza svakog patenta stoji institut i država, ali ja vas pitam – koji institut i koja država? To su mahom instituti koji su bili u sklopu velikih kompanija, koji su finansijski i stručno stajali iza svake inovacije i patenta.
Šta je danas, posle kriminalne privatizacije i uništenja ekonomije i proizvodnje u Srbiji? Naučnoistraživački rad ne finansiraju novi tajkuni, poput Miškovića i Beka. Čume, zaštićeni svedok, vlasnik je, nažalost, nekoliko fakulteta. To je današnja stvarnost Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, ovde se želi postići veća harmonizacija žigova i nova forma žigova, tj. pravno dejstvo žiga gde se želi usaglasiti upis licence žiga. Takođe, ovim žigom se želi sačuvati od falsifikata svaki proizvod.
Dame i gospodo, danas je u Srbiji najvažniji patent, a verovatno i najnovija inovacija, kako pohvatati kriminalce koji vam sede uz desno koleno. Oni su, izgleda, krali i za sebe, ali se plašim da nisu krali i za vas, za one koji treba da narede da se ovaj zadatak, kako vi rekoste, koji je najvažniji u Srbiji, danas sprovede. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Radojko Obradović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Kolega Novakoviću, na osnovu člana 27. imam molbu, pošto raspravljamo o setu vrlo važnih zakona, a nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju, da nas samo obavestite ko će ispred Vlade predstavljati predlagača ovih zakona, da bismo mogli adekvatno da učestvujemo u raspravi.

Moja je omaška, nenamerno je. Obaveštavam vas, vrlo je ispravljivo, da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1, pozvala da današnjoj sednici, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa tačaka dnevnog reda od 6. do 12, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija, Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, čiji dolazak očekujemo svaki čas, pozvala da sednici prisustvuju i: Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Pavle Gajić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Snežana Zubić-Petrović, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Marko Petrović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Miljana Jelić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirela Bošković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Reč ima gospodin Sreto Perić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj izdvojio sam mišljenje, vezano za Singapurski ugovor o žigovima i Konvenciju o evropskim patentima. Mi ne možemo da nadnacionalne sisteme, kada je u pitanju SRS, ne pogledamo sa kritičkog stanovišta. Možda ne bi bilo loše da kažemo da gospođa Branka Totić i Mirela Bošković pokazuju jedan ispravan i profesionalni odnos kada su u pitanju tačke dnevnog reda za koje su one nadležne, naravno, po pitanju Zavoda za intelektualnu svojinu, ali isto to se ne može reći za ministra za nauku i tehnološki razvoj.
Ovo je zapravo slika odnosa tog ministra prema Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. Mi uvažavamo činjenicu da u ovom momentu možda ne može da se izdvoji više sredstava za nauku i tehnološki razvoj nego što se izdvaja, ali ne možemo da prihvatimo da nadnacionalne institucije, kao što su Konvencija o evropskim patentima i Singapurski ugovor o žigovnom pravu, ne posmatramo kritički i da ne vidimo šta nam to donosi. Da je ovde kojim slučajem ministar za nauku i tehnološki razvoj... Znate, on voli da upotrebljava sportske termine i kaže – mi igramo, mi se takmičimo. Ova naša želja da što pre prihvatimo Konvenciju o evropskim patentima pomalo me podseća na fudbalera koji nije igrao ni za „Rađevac“ iz Krupnja, a želeo bi da odigra za reprezentaciju Evrope, ako je to moguće, kao i sveta.
Šta je negativno kod Konvencije o evropskim patentima? Negativno je pre svega to što tu važi princip teritorijalnosti, a to znači da one države koje nisu potpisale Konvenciju o evropskim patentima ne mogu da računaju na zaštitu svojih patenata u okviru onih država... Rečeno je na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da su to pre svega zemlje članice EU i, koliko to dođe, oko sedamnaest država, uglavnom iz centralne Evrope, koje su potpisale ovu konvenciju.
Činjenica je da je Konvencija o evropskim patentima od 5. oktobra... Ne dopada nam se što je ovo bilo 5. oktobra 1973. godine; za nas je 5. oktobar sinonim za mnogo toga što zasigurno nije dobro za državu Srbiju, a pre svega za srpski narod. Ali, da ostavimo to po strani. Ta Konvencija o evropskim patentima potpisana je 1973. godine, a stupila je na snagu 1977. godine. Poslednje izmene su bile 2000. godine, a stupile su na snagu 2007. godine. Previše se čeka. Ako imamo takvu činjenicu u vidu, onda nema specijalnih razloga da mi što pre pohitamo tamo.
Ima još jedna stvar, od novembra 2004. godine u Republici Srbiji je naznačeno 18.887 prijava evropskih patenata, priznato je 425. Vidite koja je nesrazmera kada je u pitanju priznavanje evropskih patenata od strane podnosilaca iz Srbije. To nam ukazuje da i u slučaju da se prihvati ova konvencija, ne možemo očekivati onaj napredak i one razloge koje vi navodite u obrazloženju za prihvatanje ove konvencije.
Možda bi mnogo više trebalo posvetiti pažnju tome da se izdvoje značajnija sredstva, pre svega za mlade talente. Svakako, u ovom momentu bi trebalo posvetiti posebnu pažnju osnivanju instituta za jagodičasto voće. U Arilju ulazimo u sezonu kada bi bilo veoma značajno rešavati ovo pitanje.
Čini mi se da u poslednje vreme mnogo više govorimo o regionalnoj pojavi, o statističkim regionima, u nameri da neke političke stranke koje nemaju sada uporište kod birača u Srbiji na taj način zadobiju neki kredibilitet.
Gospodine predsedavajući, što se mene tiče, uopšte mi ne nedostaje ministar za nauku i tehnološki razvoj; pozivam se na to zato što govorim o sporazumima koji su iz njegove nadležnosti. Njegov odnos prema ovoj problematici mogao se više puta uočiti. Mogao se zapravo uočiti od momenta kada je izabran za ministra za nauku i tehnološki razvoj. Njegovo prisustvo ovde ne bi doprinelo poboljšanju kvaliteta ovih sporazuma koji su na dnevnom redu, tako da je možda bilo nepotrebno da vi objašnjavate da su oni pozvani, da ih očekujemo i da treba da dođu. Mi kao narodni poslanici imamo puno pravo da o ovim sporazumima raspravljamo i predlažem kolegama da u danu za glasanje ove činjenice koje iznosimo imaju u vidu i da se takav odnos pokaže prema ovim sporazumima.
Treba se setiti, pre svega, obraćam se sada gospođi Totić, da SFRJ u datom momentu nije prihvatila ovaj sporazum o Konvenciji…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Periću.)
Samo jedan momenat, o Konvenciji o evropskim patentima i navela je svoje razloge, da u tom momentu nisu spremni za tako nešto. Siguran sam da ni Republika Srbija u ovom momentu nije spremna, a i treba imati u vidu ove dve činjenice koje sam naveo. Hvala vam.

Zahvaljujem. Povredu Poslovnika reklamira gospodin Aleksandar Martinović.

Gospodine Novakoviću, vi ste maločas pročitali imena, maltene, pola članova Vlade Republike Srbije, međutim, ovde ne vidimo apsolutno nijednog, sem damu i gospodu činovnike iz raznih republičkih ministarstava, pa vas molim da date pauzu ili da obezbedite da se poštuje član 87. Poslovnika Narodne skupštine i da makar jedan resorni ministar bude prisutan u sali, jer danas treba da raspravljamo o ratifikaciji sedam različitih međunarodnih ugovora iz različitih oblasti.
Svaka čast prisutnoj dami i gospodi, ali je zaista nedopustivo da se rasprava o ovako važnim međunarodnim ugovorima odvija, a da nijedan od navedenih članova Vlade nije prisutan u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem se.

Hvala vama. Potpuno ste u pravu. Primenom člana 88. određujem pauzu od jednog sata i nastavljamo rad u 12.25 časova.
(Posle pauze – 12.25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na odsustvo najvećeg broja ministara koje sam pozvala da učestvuju u radu po ovoj tački dnevnog reda, dakle, od ukupno šest ministara, koliko sam ih pozvala, petoro je van zemlje, ocenjujem da je neophodno njihovo učešće u radu ili bar nekoga od njih, tako da odlažemo ovu sednicu i raspravu po ovoj tački dnevnog reda i nastavljamo u utorak, 18. maja, u 10 časova. Zahvaljujem.