Hvala vam, gospođo Čomić, najljubaznije, znam da ste vi to dobronamerno rekli i zaista ću se truditi da se krećem u granicama onoga što Poslovnik dozvoljava. Zato ću se bazirati isključivo na činjenicama.
Ako citiram i pročitam zvanični dokument, nadam se da onda nije moguće da povredim Poslovnik. Dakle, ovo je dokument koji sam dobio na sednici Odbora, gde kaže: Predsedniku Narodne skupštine, na osnovu člana tog i tog, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podnosi Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. To je nešto što smo dobili pre sednice Odbora, što je napravljeno pre sednice Odbora, a Odbor je mogao, to ne sporim, usvojiti nečiji predlog.
Znači, dođe Miljenko Dereta ili bilo ko drugi, da predsedniku Odbora nekakav predlog, ali je to u proceduru moralo ući kao predlog toga i toga, ministarstva, nevladine organizacije, Miljenka Derete ili bilo koga drugog. Onog trenutka kada skupštinski odbor većinom to izglasa kao svoj predlog, tek od tog trenutka postaje predlog odbora. To je ono što je suština.
Još jedna činjenica: 27. oktobra, kada je bilo to javno slušanje, kako ga nazivate, Odbor je većinom glasova zaključio da ne može ovaj predlog zakona u načelu prihvatiti, a isti ti članovi Odbora su nekoliko meseci kasnije isti predlog zakona prihvatili.
Koliko se ozbiljno radi najbolje govori i činjenica da je više od 70 amandmana podneto na zakon od 38 članova, dakle, barem dva po članu. Veliki broj tih amandmana su podneli predstavnici Ministarstva, Odbora, u kome vladajuća većina ima većinu i predstavnici vladajuće koalicije, što znači da vi za tih godinu dana niste dobro pročitali zakon i niste podneli amandmane na vreme, nego ono što ste uočili kroz amandmane drugih poslanika, kada smo ih mi podneli. Sada pravite nove amandmane i to ugrađujete u sam zakon. Nama je bila namera da popravimo zakon, ali nemojte vi uzimati kao nešto pozitivno to što su prihvaćena 22 amandmana.