Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?
Gospodin Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja za predsednika Vlade gospodina Cvetkovića.
Prvo pitanje. Po našem poslovniku imamo pravo, na osnovu člana 235, da tražimo obaveštenje. Poznata je stvar da na vrlo mali broj pitanja dobijamo odgovor. Vi ste više puta kao predsednik parlamenta ukazivali na to da ste preko službi insistirali da nam ministri odnosno oni kojima su pitanja upućena daju odgovore, ali moram da kažem u ime Poslaničke grupe DSS da smo ove godine od svih postavljenih pitanja, bilo ih je svakog utorka i četvrtka, dobili samo jedan odgovor.
Moje prvo pitanje za predsednika Vlade je zašto Vlada, odnosno on kao neko ko predstavlja Vladu, ne poštuje Poslovnik i zašto nam ne dostavlja odgovore na postavljena pitanja?
Drugo pitanje je takođe za predsednika Vlade. Evro je juče probio psihološku granicu od 100 dinara. Danas je dostigao rekord od 100,98 dinara, koliki je i srednji kurs evra. Cene naftnih derivata takođe imaju istorijski maksimum. S druge strane, na njujorškoj berzi juče je evro imao najmanju vrednost u odnosu na dolar, a sirova nafta vredi svega 70 dolara po barelu. Prema tome, kada smo pre dve godine imali istorijsku vrednost nafte na svetskim berzama, cena derivata u Srbiji je bila oko 110 dinara, a sada, kada nafta ima vrlo niske vrednosti, mi imamo istorijske maksimume.
Bez obzira na to što mi jesmo deo sveta, očigledno je da neke stvari koje u svetu važe u Srbiji ne važe. Imamo istorijsku vrednost kursa, cene derivata rastu, broj nezaposlenih se povećava.
Primera radi, kada se posmatra ukupan broj zaposlenih prema ukupnom broju stanovnika, u Novom Sadu je 44% zaposlenih u odnosu na ukupan broj stanovnika, u Beogradu je 37% zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, a 13 opština u Srbiji ima manje od 10% zaposlenih u odnosu na broj stanovnika! Kada pogledate koje su to opštine videćete da su raspoređene po čitavoj teritoriji Srbije. To su: Žitorađa, Opovo, Bogatić, Varvarin, Lebane, Preševo. Znači, deset stanovnika u tim opštinama živi od samo jedne plate, ma kolika ta plata bila.
Kada uporedimo ukupna primanja, ne samo prosečnu platu, nego kada uzmete prosečnu platu i prosečnu penziju po nekim opštinama, u Novom Sadu je taj prosek 21.130 dinara, u Beogradu 20.670 dinara, ali je u čitavom Topličkom okrugu 6.500 dinara, u Jablaničkom okrugu 6.200, odnosno taj prosek je u Srbiji nešto preko 12.000 dinara.
S jedne strane imamo rast cena, s druge strane očigledno je da sa platama i penzijama stvar ne ide dobro. U čitavoj toj situaciji predsednik Vlade nam kaže da je Srbija formalno izašla iz krize. Gospodin Krasić kaže statistički. Očigledno je da imamo ozbiljan problem.
Ono što nas interesuje i što pitamo predsednika Vlade jeste – kada će Srbija stvarno, suštinski da izađe iz krize? Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Pre svega, kada ću da dobijem odgovore? Razumem da sam pitao odakle Boži Đeliću jedanaest miliona evra, pa da tog odgovora nemam, ali pitao sam mnogo jednostavnije stvari, da mi Ministarstvo pravde dostavi optužnicu protiv Stanka Subotića Caneta, da vidimo zbog kog krivičnog dela je optužen. Evo, do dana današnjeg tog odgovora nema.
Ne mogu drugo da zaključim, nego da donesem zaključak, evo, gospodin Krasić, „vrana vrani oči ne vadi“, da je to suštinski udruženi zločinački poduhvat za pljačku ove države. Očigledno je posle ovog intervjua koji je dao Stanko Subotić Cane podgoričkoj televiziji da je izneo podatke i rekao – da budete mirni, inače ću krenuti da iznosim sve ono što znam i sa kime sam povezan, jer sam sigurno neću da potonem. Taj lanac mora na kraju da se prekine.
Evo, imate i juče i danas (izgleda da je bara postala mnogo tesna, krokodili su počeli da se jedu međusobno) optužbe prema „Vacu“ da pokušava da preuzme distribuciju novina u celoj Srbiji od „Future“. Sada izlaze na površinu sve one stvari za koje i ja tvrdim, a i svaki razuman čovek može da dođe do zaključka da su prilikom prodaje Luke Beograd, „Novosti“, „Ce marketa“ itd. kriminalci, političari i tajkuni praktično pljačkali ovu državu. Vi niste u stanju da date odgovor na to.
Ono što je posebno interesantno, vidimo da su neki koji su navodno dolazili da nam pomognu, kao što je Bodo Hombah... Kako se to zvalo, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, a ja bih pre rekao pakt za pljačku jugoistočne Evrope. Svi su tu udruženi, i nikom ništa.
Pitao bih i gospođu Kolundžiju da li je dobila odgovor kako je izvršena privatizacija Luke Beograd. Šta je sa odgovorom koliko je Luka Beograd imala para 2005. godine u decembru mesecu na računu? Ovo je neverovatno, em pljačkate, em nećete da priznate. Pa, nećete da priznate zato što je tužilaštvo u vašim rukama, zato što je to instrument koji služi za obračun sa političkim protivnicima, a ne za to da se stvarno spreči pljačka i za ono što nam je obećao predsednik Republike Boris Tadić, da ćete krenuti u obračun sa kriminalom.
Sada nemam kome nego vama, gospođo predsedniče, da postavim pitanje – šta ćete vi uraditi da mi dobijemo bar delimično odgovore na ova jednostavna pitanja?
Vidite, očigledno je da je Ministarstvo pravde bilo u službi onih koji je trebalo da opljačkaju čak i Stanka Subotića Caneta. Podigli su optužnicu protiv njega da bi ga eliminisali iz ove zemlje. Mislili su da su time rešili problem, prevarili su se. Vi, umesto da pomognete, da insistirate... Razumem zašto ćuti gospođa Kolundžija, ona bi sve odgovore mogla da dobije od Bože Đelića. Boža sve zna, kada je u pitanju Luka. Sve papire ima; između ostalog, to ima crno na belo, to je gospođa Barać u svom pismu i navela. Vi svojim autoritetom... I, ono što je vrlo važno, u tom periodu niste bili na vlasti. Vas optužuju do 2000. godine. Od 2000. godine najodgovorniji su „žuti“. Zašto ne insistirate da ova institucija dobije na ugledu? Zašto da ugled Skupštine bude urušen u vreme vašeg mandata?
Ovo bi bio najbolji potez i najbolji korak, da prema svim ovim institucijama na čije su adrese otišla ova pitanja definitivno, ne znam na koji način, pismeno, preko medija, imate mnogo mogućnosti, stvarno... Ili da se odgovori pošalju ili da zamolite poslanike, pošto je ovo uzaludan i bespredmetan posao, da ne postavljamo uopšte pitanja, jer trošimo dragoceno vreme i dragocene pare naših građana, što, pretpostavljam, vama nije …
(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.)
… u interesu. Molio bih vas da me obavestite šta ćete uraditi po ovom pitanju. Hvala.

Poslovnik je apsolutno predvideo šta radi predsednik Skupštine i Skupština za slučaj da u roku od 14 dana poslanik ne dobije odgovor na poslaničko pitanje. Dakle, ažuriramo, pišemo ponovo zahtev i to zaista kontinuirano činimo.
Međutim, pošto ste me pitali da li ću nešto uraditi na jačanju ugleda parlamenta, molim i vas da mi u tome pomognete.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Poštovana predsednice, postavljam pitanje službama Skupštine Republike Srbije da li je istina da gospodin Todorović nije dobio odgovor na pitanje vezano za privatizaciju Luke Beograd, jer ja sam ga dobila. Dakle, u tom odgovoru jasno se vidi da je privatizacija Luke Beograd i „Večernjih novosti“ izvršena u vreme Vlade Vojislava Koštunice. U tom smislu, Demokratska stranka ni na koji način nije bila umešana u tu privatizaciju.
Takođe želim da kažem da jedino pitanje na koje nisam dobila odgovor jeste pitanje da li je tačna tvrdnja gospodina Todorovića da je na računu Luke Beograd bilo toliko sredstava.
U tom smislu, ponavljam pitanje, tražeći odgovor da li je istina ili su to samo manipulacije koje koriste za dnevnopolitičke svrhe, da li je na računu Luke Beograd u trenutku kada je Vlada Vojislava Koštunice izvršila privatizaciju, odnosno prodala paket državnih akcija, bilo toliko sredstava koliko gospodin Todorović tvrdi da je bilo?
Zaista bih molila, ukoliko se ovde ne iznose istine, da se u skladu sa Poslovnikom i primenjujući Poslovnik preduzmu mere prema poslanicima ukoliko tvrde da nisu dobili odgovor, a jesu ga dobili, da na neki način i Skupština Srbije i narodni poslanici znaju da je to deo zloupotrebe, ali i da javnost bude obaveštena o tome da su ova pitanja postala sredstvo za iznošenje neistina pred građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Ivan Andrić ima reč.
(Dragan Todorović: Replika.)

Poštovana predsednice, za danas imamo dva pitanja. Jedno pitanje vezano je za spoljnu politiku, za evropske integracije…
(Dragan Todorović: Dobacuje mi. Osećam se ugroženo.)

Gospodine Todoroviću, bićete zaštićeni, ali nam omogućite da radimo. Molim vas, bićete svakako zaštićeni.
Gospodine Andriću, vraćam vreme. Prijavite se ponovo, molim vas.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, imamo dva pitanja za danas. Mislimo da su oba pitanja od presudne važnosti za našu budućnost i zbog toga molimo i potpredsednika Vlade, ovde prisutnog, da ukoliko je moguće, a mislim da jeste, pruži odgovor na ta pitanja.
Prvo pitanje vezano je delimično za pitanja spoljne politike evropskih integracija. To je pitanje – koji je plan Srbije za učešće na sastanku ili konferenciji u Sarajevu? Pod kojim uslovima Srbija na tom sastanku učestvuje? Šta je cilj tih razgovora? Ko u ime Srbije učestvuje i ko je definisao platformu za te razgovore i sa kakvim ciljem? Ovo pitanje postavljamo zbog toga što dobijamo oprečne informacije. Koliko vidimo, Ministarstvo spoljnih poslova nije obavešteno o tom sastanku, iz čega zaključujemo da ministar spoljnih poslova pokazuje želju ili nameru da na tom sastanku ne učestvuje ili se ograđuje. Iz kabineta predsednika i ministarstva spoljnih poslova jedne druge zemlje dobijamo informaciju da Srbija na tom sastanku učestvuje. Mi vas podržavamo u tome da Srbija ode na taj sastanak. Mislimo da tako nešto kao što je indirektno priznavanje Kosova ne postoji kao politički proces.
Molimo vas da to ne radite kroz muljanje, nego da prosto izađete pred parlament i da kažete šta je plan. Da li je plan i tema tih razgovora isključenje mobilne telefonije Srbima na Kosovu? Da li je život Srba na Kosovu? Šta je plan? Ili je plan samo da neko ode i da se slika, kao što je bio sastanak sa predsednikom Hrvatske Josipovićem, bez ikakvih unapred pripremljenih ciljeva i razgovora, bez ikakve želje da se bilo šta realno popravi? Očekujemo odgovor na ovo pitanje što je moguće pre, imajući u vidu da je taj sastanak organizovan i da će se održati u narednih nekoliko nedelja.
Drugo pitanje mnogo je važnije za građane Srbije, a tiče se ekonomije. U subotu je gorivo u Srbiji... Srbija je postala rekorder, gorivo u Srbiji je poskupelo i danas je najskuplje u Evropi. Vlada se, s jedne strane, bavi demagogijom tako što je pola njenih ministara navodno protiv tog poskupljenja, a druga polovina to poskupljenje opravdava. Sve se to čini kroz puštanje tekstova u medijima, bez ikakve ozbiljne rasprave.
Mi vas pitamo, gospodine Đeliću, kao potpredsednika Vlade, koji je plan Srbije, koji je plan Vlade Srbije, šta će Vlada Srbije preduzeti idući u susret problemu i rešavajući probleme? Bez obzira na to što građani Srbije imaju jedan od najnižih standarda u Evropi, gorivo plaćaju najskuplje u Evropi; skuplje je nego u Švajcarskoj, kao što smo mogli da vidimo iz medija.
S tim je vezano i pitanje kursa. Ako je domaća valuta izgubila vrednost u odnosu na evro, a evro izubio vrednost u odnosu na druge valute, mi vas pitamo koja je realna depresijacija dinara? Zašto se takve informacije kriju? Prosto nije moguće da dinar depresira u odnosu na evro, da evro isti takav odnos ima prema dolaru, jenu, funti, a da mi ne znamo kako se to odrazilo na, recimo, spoljni dug Srbije. Molim vas da na ovo pitanje dobijemo odgovor, a naročito na pitanja koja se tiču goriva, ekonomije i, naravno, na pitanja o sarajevskoj konferenciji.