Završavamo danas i ovaj drugi zakon, zakon o volontiranju. Mislim da treba da se kažu neke završne reči o svemu tome. Pošto sam ovlašćena ispred Demokratske stranke Srbije da o tome govorim, volela bih da kažem da DSS smatra da su oba zakona vrlo važna za našu državu, da pokrivaju dve oblasti koje nisu pokrivene zakonima na pravi način.
Što se Demokratske stranke Srbije tiče, ovaj zakon koji se odnosi na zlostavljanje na radu je mnogo neprecizniji i ima mnogo opštijih mesta. Mislimo da taj zakon neće imati neku veliku primenu i biće problema sa primenom u nekom realnom životu i stvarnosti, pre svega zato što mobinga ima jako mnogo, zato što se vrlo teško dokazuje, zato što su sudski postupci užasno spori. Na taj način dovodimo žrtvu mobinga u još gori položaj, jer ona očekuje da taj postupak bude razrešenje njenih muka. To u realnom životu baš ne ide tako i vrlo je komplikovano za nju.
Takođe mislim da država mora da razmišlja i da pokuša da napravi nekakve organizacije, naravno državne organizacije, koje bi pomogle institute koji se bave žrtvama mobinga. Bilo ko ispred države mora da stane ispred toga i da uz pomoć ovog zakona na neki način radi sa žrtvama mobinga. Jer, u ovoj zemlji postoji sklonost da se sve dovede do neke svoje suprotnosti; pre svega govorim o namerama, jer iz namere da nešto bude jako korisno, jako dobro izađe nešto sasvim suprotno. Mislim da država zaista treba da preuzme organizaciju rada sa žrtvama mobinga.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zakon o volontiranju, tu smo zadovoljniji, ali imali smo mnogo primedaba. Videli ste koliko amandmana imamo. Neke manje intervencije ste prihvatili. Ono što smo zaista želeli da suštinski popravimo nije baš išlo tako lako.
Ono što jeste naša najveća primedba odnosi se na Crveni krst, koji je volonterska organizacija. To piše u Zakonu o Crvenom krstu, važećem, nije promenjen. To piše u Statutu organizacije. Nama je potpuno nejasno na koji način predsednik Crvenog krsta može da izrazi svoju želju da on ne bude uključen u neki zakon, odnosno da organizacija koju on trenutno predstavlja na neki način ne bude pod ingerencijom nekog zakona. To je jedan čudan metod, koji nismo uspeli do kraja da razjasnimo.
Ono što smo uspeli da razjasnimo jeste da nekih 60.000 volontera (koliko su oni napisali u svom izveštaju koji su predali Narodnoj skupštini) neće biti volonteri, ili će na neki čudan način biti volonteri, a nećemo ih pisati kao takve i gledati kao takve. Dakle, taj status volontera Crvenog krsta ostaje nejasan, jer potpuno nije jasno šta će se dešavati sa njima.
Ono što je naše pitanje jeste pitanje usmenih ugovora koje ste vi u ovom zakonu naveli. Nama uopšte nije jasno na koji način može da se realizuje usmeni ugovor. To može svaki pravnik da vam kaže. I, ako logički razmišljate, na koji način možete da pratite realizaciju usmenog ugovora i koga obavezuje usmeni ugovor i na koji način? Smatrali smo da to treba promeniti. Imamo amandmane u tom pravcu. Nisu prihvaćeni. Nije nam jasno zbog čega, zato što će u primeni ovog zakona ovo biti sporna tačka. U to smo potpuno sigurni.
Navikli smo mi, ova vlada ima običaj da svaki čas donese neki zakon, pa da ga za tri, četiri, šest meseci menja. Ono što smo kao pedantni poslanici primetili, a mi pišemo koje smo amandmane imali na koji zakon, jeste da se uglavnom ono što smo naveli kao primedbe i što nije prihvaćeno na kraju ovde donese da se ponovo doradi. Ne razumem zašto gubimo vreme, prihvatite to. To radimo u korist našeg društva, nemamo razloga da radimo na štetu. To je potpuno bespredmetno. Pišemo amandmane da popravimo zakon.
Dakle, to su naše osnovne primedbe. Toliko o tome. Hvala vam.
