Dobro. Hvala vam, gospođo Čomić na upozorenju. Govorim o temi odlikovanja i govorim o vrednosnim sudovima, o odlikovanjima i atmosferi u kojoj se država nalazi. Uvažiću vašu intervenciju.
Podsećam da je prošle godine tužilac za ratne zločine izjavio kako je u potragu za preostalim, kako vi kažete, haškim optuženicima uključeno, direktno ili posredno, nekoliko hiljada ljudi.

Narodni poslaniče, podsećam vas na član 103, koji nas sve obavezuje da kao učesnici u raspravi govorimo o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda je rasprava u pojedinostima o predlogu izmena i dopuna Zakona o odlikovanjima, a trenutno je član 2. na redu. Na član 2. narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman koji glasi da se u članu 2. st. 2. i 4. brišu. Molim vas da svoje izlaganje dovedete u vezu sa temom dnevnog reda.

Dobro. Kako shvatam, suština intervencije je da ubuduće u izlaganju ne pominjem generala Ratka Mladića i to neću činiti. Molim vas da mi omogućite da završim svoju diskusiju na isti način kao i oni koji su govorili pre mene o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pre mesec dana smo ovde u Skupštini Srbije usvojili deklaraciju u kojoj smo osudili stvarni ili lažni, neću da ulazim u to, genocid nad muslimanima u Srebrenici. Podsećam da Skupština Srbije istovremeno nije iskoristila priliku da raspravlja i da osudi zločine koji su u proteklim ratovima počinjeni nad srpskim narodom na prostoru bivše Jugoslavije.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da smo svi u obavezi, kao učesnici na sednici, da poštujemo odredbe i članove Poslovnika Narodne skupštine; trenutno, osim člana 27, koji obavezuje mene da se staram o redu na sednici i o usklađenosti za normalan tok sednice, i članova koji nas obavezuju na određenu vrstu ponašanja i uljudno ophođenje, i član 103, koji govori o obavezi da narodni poslanik govori o onome što je na dnevnom redu. Upozoravam vas da poštujemo te članove.

Ako najviše zakonodavno telo jedne države raspravlja o Zakonu o odlikovanjima, smatram da nije promašaj teme ako se razgovara o društvenim i moralnim vrednostima koje jedno društvo treba da neguje da bi pojedinci ili grupe učinile određene društvenokorisne stvari za koje se dodeljuju odlikovanja.
Hoću da građanima Srbije govorim o tome koju poruku šaljemo mladim naraštajima srpskog naroda, koji bi sutra trebalo da brane Srbiju i na bilo koji drugi način zasluže odlikovanja. Ukupnom politikom koju Srbija vodi u poslednjih nekoliko godina mi šaljemo poruku da je odbrana otadžbine vrlo rizična stvar, u pojedinim situacijama može da bude i zločin. Za ratne zločince proglašavamo ljude pre nego što im je počelo suđenje. Moram da ukažem na jednu činjenicu, da upravo general Ratko Mladić ...

Narodni poslaniče, osim ako nemate nameru da iskažete svoj lični stav, kao narodnog poslanika, bez obzira na to što niste podneli amandman, da smatrate da je vrednosno ispravno bilo kome ko je počinio ratni zločin davati odlikovanje, ako ne smatrate da to dovedete u vezu, poslednji put vas upozoravam da govorimo o dnevnom redu. Zaista vas molim.

Samo hoću da izreknem svoj stav, kada je konkretno ovaj slučaj u pitanju, da je apsolutno nemoralno, da je suprotno domaćem zakonodavstvu, da je suprotno Ustavu, da je suprotno međunarodnom pravu, da je suprotno statutu Haškog tribunala bilo koga protiv koga nije izrečena pravnosnažna sudska presuda nazivati ratnim zločincem.
Vratio bih se ovoj temi, kada su u pitanju odlikovanja i uopšte društvena atmosfera u kojoj raspravljamo o ovom zakonu. Podsećam građane Srbije da se nalazimo u situaciji kada je vladajuća većina (kada govorimo o tome ne mislim samo na Vladu Borisa Tadića, mislim i na one prethodne, od petog oktobra 2000. godine pa do danas) stvorila jednu atmosferu u društvu po kojoj je odbrana Kosova i Metohije bila pogrešna stvar. Od junačke odbrane Kosova i Metohije napravljena je sprdnja.
Zahvaljujući tome, već dve-tri godine glavna tema među nekadašnjim braniocima Kosova i Metohije, među nekadašnjim braniocima Srbije od agresije NATO pakta nije sudbina Kosova i Metohije, nisu junaštva i podvizi koje su pojedinci i vojne jedinice činile u odbrani zemlje, nego naplata ratnih dnevnica. Ratni veterani u Kruševcu, Valjevu i Nišu ne demonstriraju zato što im je otadžbina, zato što im je deo državne teritorije za koji su oni ratovali, deo državne teritorije na kojem su ginula njihova braća okupiran, zato što srpski narod na Kosovu i Metohiji živi u rezervatima poput Indijanaca, u stalnom strahu, već zbog naplaćivanja ratnih dnevnica. Podsećam građane Srbije da su ih naplatili jednom, a sada bi hteli da ih naplate i drugi put.
Postavljam jedno pitanje, nadam se da ima veze sa temom – da li postoji veće moralno posrnuće od toga da potomci Miloša Obilića i kneza Lazara i savremenici majora Milana Tepića zahtevaju da im se plati to što su u trenutku kada je Srbija bila napadnuta branili Srbiju, što su branili Kosovo, Gazimestan, Gračanicu, Lazaricu, što su branili svoju kuću i svoju porodicu? Postoji li veće moralno posrnuće od toga da srpski vojnik tuži svoju državu zato što ga je ona u trenutku kada je bila napadnuta pozvala da je brani, da brani nju i svoju porodicu? Smatram da ne postoji.
Smatram da je ta sramotna politika, sramotna naplata patriotizma rezultat politike vlasti u Beogradu. Ne mislim samo na sadašnju vlast, mislim na sve…

Narodni poslaniče, drugi put vas upozoravam da u stilu i kreativnom naporu da obrazložite zašto je potrebno podržati amandman narodnog poslanika Aleksandra Martinovića ne zaboravljamo obavezu poštovanja odredaba Poslovnika Narodne skupštine o dnevnom redu, i sa uljudnim ophođenjem za učesnike sednice i sa uljudnim ophođenjem za one koji nisu u ovoj sali.
Drugi put vas molim, posle toga stvarno ću morati da vas upozorim i da primenjujem odredbe Poslovnika koje ni vi ni ja ne želimo da budu primenjene, ali mene član 27. obavezuje da ne dozvoljavam da kršite Poslovnik bez upozorenja.

Hvala. Izlaganje ću očigledno morati uskoro privesti kraju.
Jednostavno hoću da kažem na kraju da samo onaj narod koji je branio svoje nacionalne interese ima pravo da očekuje da oni budu odbranjeni. Samo onaj narod koji je branio te interese uspeo je da ih odbrani. Samo onaj narod koji brani svoju državu može očekivati da je odbrani. Bez takvog pristupa, bez takve nacionalne državne politike smatram da Srbiji neće biti potreban ni Zakon o odlikovanjima, ni odlikovanja. Srbija neće imati kome da ih dodeljuje, neće biti kandidata. Hvala vam.

Sedam minuta i trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi reč. Izvolite.