Zahvaljujem, gospođo Rajkov.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Ranđelović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Aleksandar Pejčić, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Gospodin Pejčić želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo (pozdravio bih i ministra, ali je odsutan), predstavnici Vlade, naime, i sami ste primetili da su poslanici Demokratske stranke Srbije puno radili na ovom zakonu i podneli veliki broj amandmana i na taj način želeli da poprave tekst ovog zakona, jer za to ima prostora.
Vratiću se na amandman koji smo podneli na član 15. Zapravo, amandman govori o ugovornim obavezama pri volontiranju. Tražili smo da se u ovom članu u stavu 3. izbrišu tačke od 1) do 6): kod dugoročnog volontiranja, sa maloletnim volonterom, sa stranim državljanima i licima bez državljanstva, sa državljanima Republike Srbije koji volontiraju u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji, ako su korisnici volontiranja lica iz člana 12. ovog zakona i, pod 6), na zahtev volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.
Zapravo, sve ove tačke su sublimirane u članu 2. koji govori da se ovaj zakon primenjuje na kratkoročna i dugoročna volontiranja. Iz tih razloga mislimo da tačke iz stava 3. treba brisati, a da ugovor i te kako u pismenom obliku treba potpisati, bez obzira na vrstu volontiranja.

Zahvaljujem. Gospodin Palalić, po istom amandmanu, a onda gospodin Bečić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo bitan amandman, s obzirom na to da ne vidimo nijedan razlog, niti obrazloženje zbog čega se izdvajaju forme u kojima će se zaključivati ugovori o volontiranju.
S obzirom na to da je u Predlogu ovog zakona istaknut niz vrlo važnih načela koja treba da se primenjuju kada je u pitanju ugovor o volontiranju i zakon o volontiranju, kao što je načelo zabrane diskriminacije, načelo zaštite korisnika volontiranja ili zabrane zloupotrebe volontiranja, teško je zamisliti na koji način će se ova načela realizovati ili ispratiti njihova realizacija u slučaju usmenog ugovora o volontiranju.
Zaista je vrlo teško ove obaveze, koje su na strani korisnika volontiranja, a koje bi se zaključile u formi koja je usmena, na taj način uspešno realizovati. Kako može lice koje je zaključilo usmeni ugovor da kaže da nije bilo diskriminacije, da nije bilo zloupotrebe, da su sve obaveze od strane organizatora volontiranja realizovane?
Znači, jako je bitno ne izdvajati forme zaključivanja ovog ugovora i apsolutno bi bilo važno da Ministarstvo prihvati ovaj amandman. Hvala.

Izvolite, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo, poštovani građani, u ime SNS podneo sam amandman da se član 15. menja i glasi: „Organizator volontiranja je u obavezi da pre početka volontiranja sa volonterom zaključi pismeni ugovor i vodi evidenciju zaključenih ugovora. Ugovor o volontiranju sa licem mlađim od 18 godina može se zaključiti samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca.“
Članom 15. Predloga ostavljena je mogućnost da se ugovor o volontiranju zaključi i usmeno, što proizilazi iz sadržaja stava 3. kojim je propisano da se pismeni ugovor obavezno zaključuje samo u određenim slučajevima. Zaključivanje usmenog ugovora nije prihvatljivo imajući u vidu, pre svega, sadržinu ugovora utvrđenu u članu 18, koji ima najmanje osam obaveznih elemenata, a po članu 27. ugovorom se reguliše i osiguranje volontera, što svakako nije moguće učiniti usmenim dogovorom, a na iole pouzdan način.
Takođe, mora se uzeti u obzir obaveza organizatora i volontera na međusobnu naknadu štete i naknadu štete trećim licima koja nastane u toku ili u vezi sa volontiranjem.
U članu 31. zakona je propisan i nadzor nad primenom zakona, koji bi se vršio na znatno otežan način u slučaju nepostojanja pismenog ugovora, jer bi bilo gotovo nemoguće kontrolisati da li je zaključen usmeni ugovor i njegovu sadržinu.
Položaj volontera je u svemu gotovo identičan položaju zaposlenih, osim prava na zaradu; ugovor o radu se obavezno zaključuje u pismenoj formi, pa to pravilo treba i za volontere primeniti.
Iz svih navedenih razloga neophodno je da ugovor o volontiranju bude zaključen u pismenoj formi, pre početka volontiranja, kao što i ugovor sa maloletnim licima mora biti zaključen samo uz saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, pre svega radi zaštite samih volontera, pravne sigurnosti i mogućnosti nadležnih organa da vrše kontrolu nad primenom zakona, posebno iz razloga što su volonteri u praksi uglavnom vrlo mlade i često maloletne osobe, čijoj se zaštiti mora posvetiti dodatna pažnja. Hvala.

Narodni poslanik Oto Kišmarton ima reč.

S obzirom na to da je prethodni amandman prihvaćen, verovatno bi i ovo prihvatio ministar.
Poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je imati zakon o volontiranju, jer to se od nas traži. Ako imamo brojne druge zakone koji se ne primenjuju, možemo imati i ovaj zakon. Ne treba ovaj zakon tretirati kao veoma značajan za naše društvo, jer će moći, kad se ovaj zakon usvoji, da se volontira, odnosno da se pružaju usluge ili obavljaju aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanje druge imovinske koristi. Ovaj zakon će omogućiti besplatnu radnu snagu, koju ne treba platiti. Kada deca završe srednju školu, fakultete, ovaj zakon će omogućiti toj deci da volontiraju, rade besplatno godinu, dve, tri ili više, sve dotle dok žele da budu društvenokorisni.
Da li je to budućnost za našu omladinu – besplatan rad? Da li to nudi naša vlada omladini – da posle školovanja budu volonteri, odnosno besplatno rade, kao što danas mnogi njihovi roditelji rade bez plate ili za plate nedovoljne za izdržavanje porodice?
Cilj ove vlade treba da bude da sva deca koja završe školu dobiju posao, zarade dovoljno kako bi stvorili dom, porodicu i na taj način postanu društvenokorisni. Kada čovek ima od čega da živi, ima slobodno vreme, onda može da se bavi i nekim društvenokorisnim radom bez naknade. Neće naša Srbija ići napred ni sa Evropom, ni bez Evrope, ukoliko umesto armije nezaposlenih formiramo armiju volontera.
Šta roditelji danas da kažu deci – završite školu, pa ćete biti volonteri? Od volontiranja neće moći da izdržavaju svoju porodicu. Danas, u ovoj krizi, koja nas je zahvatila još pre dvadeset godina i ne pušta, malo je obavljati jedan posao i malo je jedno radno vreme, a ne još besplatni rad.
Poštovani poslanici, predložili smo izmenu člana 15. ovog zakonskog predloga. Ovaj član se odnosi na ugovor o volontiranju. Tu smo predložili sledeće, da se član 15. menja: „Organizator volontiranja je u obavezi da pre početka volontiranja sa volonterom zaključi pismeni ugovor i vodi evidenciju zaključenih ugovora. Ugovor o volontiranju sa licem mlađim od 18 godina može da se zaključi samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca“.
Našim amandmanom tražimo da se ugovor o volontiranju obavezno zaključuje u pismenom obliku. Ne smatramo, kao što Vlada smatra, da je to preveliko formalizovanje i da će dovesti do negativnog efekta. Upravo suprotno, volonter, koji inače radi bez naknade društvenokoristan rad, imaće bar ugovor kao dokaz da je volontirao ili neku zahvalnicu za svoj rad.
Mišljenja smo da ovaj amandman zaslužuje da bude prihvaćen.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Gospodin Stevanović.

Vrlo ću kratko, gospodine ministre. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je prilično tehničkog karaktera. Videli ste, to stoji u obrazloženju na koje ste se pozvali, s obzirom na to da ste amandman odbili.
Rekli smo da se on odnosi na ugovore o volontiranju. U stavu 3. se kaže da se „ugovor o volontiranju obavezno zaključuje u pismenom obliku“. Predložili smo da bude: „u pisanom“.
Koliko god da ste argumenata naveli za to da je vaš stav tehnički ispravan, isto toliko argumenata se može navesti i za ovaj naš predlog. Nije to neka suštinska promena, ni izmena. Postoji toliko zakonskih akata, odnosno dokumenata u kojima se koristi upravo ovaj termin i tom analogijom smo se vodili. Suštinski ne možemo da kažemo da ni ovo nije ispravno, ali je naša vizija bila da je ovo tehnički ispravnije, pa smo zato tako predložili. Hvala.