Zahvaljujem. Reč ima gospođa Travar.

Gospođo predsedavajuća, reklamirala bih povredu Poslovnika, člana 103, i molila bih vas samo da vratimo naše kolege na temu koja je na dnevnom redu. Mislim da je to korektno i sa vaše strane i sa strane svih nas, kao kolega, kojima je, verujem, cilj da stvarno radimo ono za šta smo plaćeni. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Elvira Kovač.

Najverovatnije ću odustati, ali moram da naglasim da sam i ja htela da reklamiram povredu člana 103. stav 1, da ga citiram – govornik može da govori samo o pitanju koje se nalazi na dnevnom redu. Naravno da smo svi svesni pitanja, ali bih želela da naglasim, radi javnosti, da mi ovde danas raspravljamo u pojedinostima o zakonu o volontiranju. Hvala.

Zahvaljujem svojim koleginicama. Slično smo, očigledno, ocenjivali i mislim da sam intervenisala.
Gospodin Šarović ima reč.

Konačno.
(Predsednik: Samo mi recite koji je osnov.)
Vreme poslaničke grupe, gospođo Đukić-Dejanović. Dakle, da se konačno vratimo u okvir ove rasprave koja je na dnevnom redu.
(Predsednik: Da, ali ste vi potrošili vreme, morate čekati neki amandman vaš, ako ga ima. Zahvaljujem.)
Koliko imamo vremena? Bilo je sedam minuta. Kako je moguće?

U žaru rasprave ste potrošili vreme, a niste to evidentirali sami.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite, gospodine Munjiću.

Hvala. Ovim amandmanom traženo je da se član 5. promeni donekle tako što bi se promenio, odnosno dopunio pojam načela solidarnosti kod volontiranja. Konkretno, traženo je ovim amandmanom da se termin „jednake mogućnosti“ ne nalazi u tekstu ovog člana.
Tačno je da član 15. Ustava poznaje i koristi termin „jednake mogućnosti“, tako što kaže da država razvija politiku jednakih mogućnosti. To niko ne spori u ovom slučaju. Međutim, šta znači u ovom zakonu termin „jednake mogućnosti“? Prvo, ukoliko se nastavi u ovoj meri, kao u stečajnim postupcima, u mafijaškim privatizacijama, pojava da ovoliko radnika gubi posao, onda će ovo biti država volontera. Na jednoj strani biće volonteri, na drugoj strani biće oni koji brinu o ovim volonterima i, naravno, uz neizbežnu i preko potrebnu državnu administraciju, to će biti oni koji rade u ovoj državi.
Šta predstavljaju jednake mogućnosti za koje se vi zalažete? Ako upotrebimo malo slobode kroz komparacije, da uporedimo ove jednake mogućnosti kod ovih volontera i onih koji su kupili više od polovine Srbije... Znate, nekada su se u SAD novopečeni bogataši najviše bojali poreske kontrole prilikom kontrole njihovog prvog miliona. Smatram da bi kod današnjih novopečenih tajkuna koji su kupili polovinu Srbije trebalo proveriti prvi, deseti, stoti milion i da u stvari neko ovoj vladi treba da došapne da je sada mnogo važnije da se pod pojmom „jednakih mogućnosti“ dođe …

Zahvaljujem, vreme je isteklo. Gospodin Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, podržavajući amandman gospodina Munjića osvrnuo bih se na to da je ovaj zakon, na koji se Vlada poziva da je praktično jedan deo ustavne kategorije, mada se apsolutno ne vidi tačno iz čega proizlazi ovo sve što donosimo... Podržavajući ono što je gospodin Velimir Ilić ovde malopre rekao u više navrata, pominjući zakon, kada je neopravdano više puta opomenut da nije u temi, ja ću vam, gospodine ministre, reći jednu stvar. Mi u Srbiji imamo 80% ljudi koji danas rade i praktično volontiraju. Oni su fiktivno zaposleni, treba da primaju lične dohotke, ali su u principu volonteri.
Da li vam je bilo žao onih ljudi pre neki dan u „Šamotu“? Namerno pominjem „Šamot“ jer je izborna kampanja u Aranđelovcu završena. Ljudi koji su očajni, koji po pet, šest, sedam godina vape i ne primaju nikakav lični dohodak, to su, gospodine ministre, volonteri. Uvešće se tu neki stečaj, neko će to privatizovati i ljudi će ostati na ulici.
Gospodine ministre, vreme radnih akcija u ovoj zemlji je odavno završeno. Mi stalno govorimo da hoćemo u Evropu, a vraćamo se na neke institute prošlosti. Sigurno da mladi ljudi treba u nekom domenu da uče i tokom školovanja i da se pripremaju za neke aktivnosti, ali čini mi se da je u ovom trenutku ova kategorija volontiranja apsolutno bespredmetna. Ovde se pominje da je u jako razvijenim zemljama ovo odlična stvar, ali mi smo trenutno praktično u fazi agregatnog stanja, gde je svaki radnik u Srbiji volonter.
Takva je situacija u ovom trenutku u „Magnohromu“ iz Kraljeva. Zamolio bih vas, 350 ljudi koji rade trenutno u „Magnohromu“ pokušavaju nešto da urade, naročito u onom delu koji država u ovom trenutku koči i ne dozvoljava, iako imaju sasvim solidne rezultate na tržištu. Gospodine ministre, zamolio bih vas da nešto uradite kada je u pitanju fabrika „Magnohrom“. Neke pomake ljudi imaju apsolutno, imaju pisma sindikata koji žele da prevaziđu krizu. Nemojte dozvoliti da tamo ljudi i dalje budu volonteri, ako pokušavaju i imaju čak odlične mogućnosti na tržištu.
Sačekao bih taj dan da vas pitam, vas ili nadležnog ministra, kada budu pitanja, ali, gospođo predsednice, vi ste malopre rekli da mi imamo poslednji četvrtak u mesecu. Lično sam gospodinu premijeru rekao ovde da više puta dolaze ministri koji nisu kompetentni, nemamo tu mogućnost. Samo nam recite, ko je od kompetentnih ministara ovde bio u poslednji četvrtak kada su bila poslanička pitanja? Apsolutno nismo mogli da postavimo pitanja jer su bili ministri koji nisu za tu oblast. Jako dobro znate da je bilo samo četiri-pet ministara, možemo da uzmemo stenogram. Hvala.