Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ja ću napraviti jednu jeres i, za razliku od prethodnih govornika, probaću da govorim o amandmanu. Žao mi je što je ovde prisutan gospodin Marković, prosto zato što je on ni kriv ni dužan za ove zakone i, kako malopre reče jedan pametan čovek, on ovde izgleda služi kao ikebana, ali evo o čemu se radi.
Amandman koji sam u ime Demokratske stranke Srbije podneo na član 2. je identičan amandmanu gospodina Martinovića. Mi, doduše, nismo čuli obrazloženje, ali pretpostavljam da bi ovo moglo da bude obrazloženje i za amandman gospodina Martinovića.
Radi se o sledećem. U članu 9. postojećeg zakona, gde se navode vrste medalja koje se dodeljuju, bilo je predviđeno da se dodeljuje medalja za hrabrost, medalja za zasluge i medalja zasluga za odbranu i bezbednost.
U članu 2. izmena i dopuna ovog zakona napravljene su izmene da se u tački 1) posle reči „medalja za hrabrost“ dodaju reči „Miloš Obilić“. Protiv toga mi nemamo ništa, ima istorijskog razloga da se to učini. Takođe, menja se još nešto i ja ne razumem zašto se menja, i to iz više razloga ne razumem. Predlaže se da se umesto medalje zasluga za odbranu i bezbednost uvede – medalja za revnosnu službu. Prvo, mislim da je potpuno neprimereno da se ... Evo, sačekaću, imam 42 minuta, sačekaću ja da gospođa Kolundžija završi.
Dakle, na određeni način ukida se medalja zasluga za odbranu i bezbednost, kao da je odbrana i bezbednost Alajbegova slama. Potpuno ne razumem. Pazite, da bi se zaslužila medalja za odbranu i bezbednost podrazumeva se da neko na svom poslu nešto dobro uradi za državu. To se svakako ne radi svaki dan i to je svakako neko dostignuće i valja ga nagraditi nekom medaljom. Dakle, mi to ukidamo, a uvodimo medalju za revnosnu službu.
Molio bih predlagača da mi objasni šta je revnosna služba. Mislim da svako zaposlen u državi mora revnosno da obavlja svoje poslove, jer će ga poslodavac, bio to privatnik ili država, otpustiti ako to ne radi. To valjda znači da dolazi redovno na posao, da radi poslove koji su mu povereni u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama firme u kojoj radi. Neću da kažem da eventualno ima neki podanički odnos u odnosu na šefove, ali verovatno se i na to odnosi. Prema tome, to je nešto za šta ne vidim zašto bi bilo potrebno dodeljivati neku posebnu medalju. To je nešto što svako... Normalno je da zaposleni revnosno obavlja posao koji mu je poveren. Čemu medalja?
Istovremeno, ukida se medalja za odbranu i bezbednost. Nije to dobro. To suštinski nije dobro i mene strašno čudi da je Vlada odbila ovaj amandman. Doduše, pretpostavljam da se Vlada nije mnogo ni pitala, nego da se pitao onaj ko je pisao ovaj predlog. S obzirom na to da sam u međuvremenu saznao iz kog dela Vlade je stigao, onda se i ne čudim toliko. Taj deo nije valjao ni pod prethodnim vladama, tako da ne valja ni sada.
U svakom slučaju, ipak molim prisutnog ministra Markovića da se razmisli i da se zadrži medalja zasluga za odbranu i bezbednost, a da se ova koještarija za revnosnu službu izbriše, jer se tako na određeni način sprda sa idejom dodeljivanja odlikovanja, medalja i uopšte nagrađivanja pojedinaca za neka dela za koja su zaslužni. Toliko i zahvaljujem.

Tri minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, a pre svega uvaženi građani, mene čudi ponekad da neke stranke koje se pozivaju na tradiciju srpskog naroda, na istoriju srpskog naroda, tako olako prelaze preko nekih vrlo egzaktnih istorijskih podataka i činjenica.
Dakle, medalja za revnosnu službu nije proizvod Demokratske stranke ili ove vlade. Ako neko pogleda pažljivije istoriju heraldike, istoriju ordenja i odlikovanja Kraljevine Srbije, videće da je medalja za revnosnu službu osnovana i ustanovljena 19. aprila 1913. godine. Dodeljivala se u dva stepena: zlatna medalja i srebrna medalja za revnosnu službu.
U objašnjenju kaže – dodeljivala se oficirima, podoficirima, vojnicima i građanskim licima za odanu i revnosnu službu, kao i za pomoć pruženu srpskoj vojsci tokom rata. Godine 1922. spektar zasluga za koje je mogla da se dodeli ova medalja je proširen, pa je medalja mogla biti stečena i za izvanredno i odano službovanje u mirnodopsko doba. Ova medalja se nosila o plavoj traci, ima je u svim vojnim muzejima Republike Srbije.
Samo ću vam pročitati ko je sve u srpskoj istoriji od poznatih Srba, a pre svega srpskih vojskovođa, imao ovu medalju. Sva četvorica proslavljenih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, Mišić, Petar Bojović, Stepa Stepanović, Radomir Putnik, imala su ovu medalju, jer su revnosno i odano vršili službu u Republici Srbiji, odnosno tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Među ljudima koji su nosili ovu medalju, između ostalog, bio je i major Dragutin Gavrilović, čovek koji je oktobra meseca 1915. godine zadivio svet svojim govorom, a medalju je stekao tek kao komandant 12. pešadijskog puka „Car Lazar“ u Kruševcu, posle Prvog svetskog rata, za revnosno službovanje u 12. pešadijskom puku.
Medalja za revnosnu službu podrazumevala je mnogo širi spektar aktivnosti i mogućnosti dobijanja od odbrane i bezbednosti. Ona podrazumeva zasluge za odbranu i bezbednost jer je pre svega ustanovljena za oficire, podoficire i građanska lica koja su dala nemerljiv doprinos bezbednosti Kraljevine Srbije. Kasnije se došlo do zaključka da revnosna služba ne podrazumeva samo revnosnu službu na polju bezbednosti, već i na nekim drugim poljima i da takvu odanost Kraljevini, a danas Republici Srbiji treba nagraditi.
Ne vidim razlog zašto bismo sada mi izmišljali istorijske okolnosti, prekrajali srpsku tradiciju, prekrajali istoriju. Ako se neko već poziva na to da je tradicionalistička stranka, zašto sad želi da negira ono što je naše istorijsko nasleđe i zašto neko sada kaže da je ovo sprdnja sa tradicijom, ako ovo kažu činjenice?
Uostalom, ko ne veruje meni i mom izlaganju neka se prošeta do Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Tamo se nalaze izložene sve medalje. Tamo ima i nekoliko primeraka medalje za revnosnu službu. Onoga kome je Kalemegdan daleko pozivam da dođe u moju kuću. Sticajem okolnosti, i moj deda, podnarednik Prve čete Prvog bataljona Desetog pešadijskog puka, nosilac je ove medalje.
Mislim da su potomci tih ljudi danas svesni koliko se ta medalja teško zasluživala i mislim da bi građani Srbije bili ponosni da nastavimo kontinuitet te medalje posle toliko godina, znači, posle prekida tog kontinuiteta, jer to nas povezuje sa našom prošlošću, ali pre svega da tu medalju delimo onima koji će biti zaslužni za našu budućnost. Zahvaljujem vam se.

Četiri minuta i trideset sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Gospodine Milivojeviću, vi ste se bavili primercima, ja se time ne bavim, ali moram da vas upozorim sledeće. Kazao sam da to što uvodimo među odlikovanja Orden Karađorđeve zvezde, među medalje Medalju za hrabrost „Miloš Obilić“, da je to sve potpuno u redu i u skladu sa nekom tradicijom, prepoznatljivo itd. Ali, dozvolićete da je od 1913. godine do dana današnjeg, s jedne strane, pojam „revnosna služba“ malo promenio svoje značenje, a s druge strane, ne znam kako je u odgovarajućem zakonu 1913. godine pisalo, ali u ovom zakonu ne piše da se to odnosi na vojnike pre svega i za njihovu odanost prema otadžbini. Ništa od toga nije napisano, nego je samo napisano – za revnosnu službu. Revnosnu službu. Evo, gospodin Odalović revnosno obavlja svoj posao pa možemo da mu damo medalju; ovde poslanici obavljaju revnosno svoj posao, pa hajde i njima da damo medalju itd. Mislim da je neprimereno duhu današnjeg vremena, početkom 21. veka, imati taj termin.
Kada kažete Orden Karađorđeve zvezde, kada kažete Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, svi znaju o čemu se radi. Ali, kada kažete medalja za revnosnu službu, niko ne zna o čemu se radi. U tome je problem. Ako se znalo 1913. godine, 2010. godine se to, nažalost, više ne može znati. Hvala.

Minut i pedeset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, dame i gospodo, ako neko ne zna zašto se dodeljuje medalja za revnosnu službu i ako neko ne zna šta je revnosna služba, ne može svoje neznanje apriori da nameće kao neznanje čitavog naroda. On svoje neznanje može da dopuni i nadomesti u biblioteci, muzeju ili istorijskim činjenicama i pojedinostima, ali mislim da svako danas, u 21. veku zna šta je revnosna služba i svako zna šta je kontinuitet sa srpskom tradicijom. Ne vidim nikakav problem da bude ustanovljena medalja za revnosnu službu i u 21. veku, jer svi jako dobro razumeju šta je revnosna služba.
Uostalom, na svim ovim ordenima o kojima smo govorili, koje smo ovde spominjali, od Karađorđeve zvezde do Medalje Miloša Obilića, piše jasno, kroz srpsku istoriju i tradiciju, zašto su dodeljivane. Na albanskoj spomenici je napisano – za vernost otadžbini 1915. godine. Na Medalji Miloša Obilića napisano je – za hrabrost Miloša Obilića. Tako je napisano i na Karađorđevoj zvezdi, zbog čega je ta zvezda dodeljivana.
Sada ću vam kazati, gospodine Nikoliću, pišu godine kada je dodeljivana Karađorđeva zvezda. Tri puta su menjane te godine. Idite do Vojnog muzeja, nije tako daleko, možete da uđete, da pogledate kako izgledaju Karađorđeve zvezde.
Dakle, mislim da medalja za revnosnu službu ima svoje mesto danas među srpskim medaljama i ordenima, da je to dobro rešenje i da nam predstavlja vezu sa srpskom tradicijom. Zahvaljujem se.

Minut i četrdeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč. Izvolite.

Mogu da zapazim da se ova vlast igra i zakonom po kojem se dodeljuju ordeni i medalje, kao što se igra i celom našom državom, pa tako u godinu dana menjamo zakon i time svima pokazujemo da nemamo tradiciju, odnosno da smo dobili vlast koja mnogo ne drži do tradicije. Ovde bi čovek mogao da zameri mnogo toga ako je tradicionalista, ili mnogo toga danas ako je modernih shvatanja. Ne znam čime se rukovodila vlast 2009. godine, kada je donosila ovaj zakon, i čime se rukovodi 2010. godine, kada ga menja.
Neko se sada setio Karađorđeve zvezde i setio se da je dodeljuje onome ko uspešno predstavlja državu i njene građane. Sada me ubedite, vi koji obilazite muzeje u „Noći muzeja“, da je, pošto i u našoj kući ima takva jedna zvezda, da je neko od mojih nepismenih seljaka uspešno predstavljao na Solunskom frontu srpsku državu i njene građane.
Mislim da je ovo povlađivanje građanima Srbije kojima je do tradicije, kojima je do vernosti otadžbini. Setili ste se odjednom i Miloša Obilića i Karađorđa, s tim što za Karađorđa kažete da je stvaralac nove moderne srpske države. Neka bude da je i tako, ali se za ime Karađorđa ne vezuje ništa, osim podizanja jednog viteškog ustanka. Za Karađorđa sigurno ne možete da vežete stvaranje moderne srpske države, nije stigao da je stvori. Stvarali su je Obrenovići i čudi me da niste bar nešto i za Obrenoviće smislili, bar nešto da nazovete i po Obrenovićima. Ispada da favorizujete jednu monarhiju.
Što se nas tiče, kako god da nazovete ordene i medalje onaj ko ih bude nosio biće ponosan na državu od koje ih je dobio, a ne na vlast koja im je smišljala imena. Zato bi bilo jako dobro da ste bili veoma precizni u tome za šta se dodeljuje i ko može da je dobije. Ovako zaista postoji sumnja kod nas koji ne verujemo više ni u šta što uradite da ćete vi pronaći nekoga u vlasti ko će da dobije medalju za revnost.
U čemu se ogleda revnost? U civilnoj ili u vojnoj službi? U državnoj administraciji ili na njivi? Može li jedan seljak da dobije medalju za revnost? Mislim da ne može. Čime da dokaže da je radio od danas do sutra? Kome da dokaže? Komisiji za odlikovanja?
Vi se igrate, čas vam je do tradicije, čas vam nije do tradicije. Zbog toga je ovaj zakon jedan od vaših zakona koji će, ako ostanete dovoljno dugo na vlasti, za četiri-pet meseci pretrpeti još neku izmenu. Jer, vi nemate zakone koje niste menjali, zato što ne slušate kada donosite zakone glas razuma koji vam ukaže šta tu ne valja, vi to odbijete.
Tu Karađorđevu zvezdu smo pominjali u diskusijama kada ste donosili ovaj zakon. Bežali ste od nje kao đavo od krsta. To je bilo vreme kada ste govorili da Evropa nema alternativu. Danas je vreme kada su vaši stavovi veoma bliski našim stavovima, računate – ako se u stavovima izjednačimo sa naprednjacima, možda možemo i da ih pobedimo. Nema govora. Nemate vi šansi više. Možete da menjate šta god hoćete, možete sada da se vezujete i za četnički pokret. Ko će vama da veruje da ste iskreni kada bilo koji zakon donosite?
Što se nas tiče, mnogo toga ćemo u Srbiji menjati. Možda ovaj zakon nećemo da menjamo. Nas samo interesuje, kada izađete pred nas sa jednim zakonom, gde je kraj izmena i dopuna tog zakona? Kada ćete jedan zakon da sagledate do kraja, sve njegove posledice? Kada ćete sve primedbe na taj zakon da razmotrite i da prihvatite kao ozbiljni ljudi, a ne da zakon menjate kada mislite da se više niko ne seća šta vam je govorio o tom predlogu zakona?
Zbog toga apelujem na one među vama koji možda imaju malo ozbiljnosti da urazume ove koji su neozbiljni. Nije Srbija dečije obdanište; mora da ima neke zakone koje nikada neće da menja, ili bar u sto godina. Englezi se time diče, a savremeniji su i moderniji od nas i bolje žive od nas, i napredniji su od nas. Diče se zakonima koje menjaju samo kada je velika nužda, zato što donose dobre zakone.
Ovaj parlament je na lošem glasu zato što donosi loše zakone. Loše zakone donosi vaša većina. Loše zakone menja ista ona većina koja ih je donela. Zar vas nije sramota? Što ne ostavite po strani zakone koje treba menjati i kažete – sramota nas je da ovo menjamo, pošto smo to doneli pre pet ili šest meseci. Molimo vas da kada pobedite promenite ove zakone za koje nas je bilo sramota, a mi ćemo jednoga dana da kažemo – sramota nas je jer smo ovaj zakon doneli, kada pobedite, promenite ga vi.
Kada majstor iskrivi zid uzalud je da vam nudi da on popravi taj zid, jer da je znao pravo da ga napravi odmah bi ga napravio pravo. Morate da dovedete drugog majstora.
Srbija mora da dovede drugu vlast da ispravi ove zidove koje ste vi pokrivili. Hvala, gospodine potpredsedniče.

Hvala vama. Reč ima gospodin Milivojević.