Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsednice, uvaženi guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, efekti velike svetske ekonomske krize bili su takvi da su i mnoge teorijske i ekonomske postulate potpuno uzdrmali, urušili, tako da trenutno veliki broj zemalja u svetu kreira specifične odgovore na izazove svetske ekonomske krize, jer, jednostavno, ne postoji jedan univerzalni odgovor na te efekte.
Upravo u kontekstu teme, a čini mi se i ideje i namere predlagača Zakona o Narodnoj banci Srbije u odnosu sa kreatorima ekonomske politike, želim da navedem određene pokazatelje koji govore upravo o rezultatima preduzetih mera od strane Vlade Republike Srbije krajem 2008, u toku 2009. i 2010. godine. Naravno, postoje pokazatelji u 2009. godini koji ohrabruju, kao i pokazatelji koji pokazuju određene poteškoće, probleme kojima se treba baviti i, naravno, ključne izazove koji će se nalaziti pred kreatorima ekonomske politike u budućem periodu.
Republika Srbija je u 2009. godini imala pad bruto društvenog proizvoda od minus 2,8%, ali ono što jeste dobro jeste da je on bio znatno niži od projektovanog i da je kada poredimo sa zemljama u okruženju mnogo bolji u odnosu na te zemlje, sem Makedonije. Inflacija je bila na nivou od 6,6%, takođe, na nižem nivou od projektovanog, štednja je porasla za nekih 26%, što je bilo dobro za stabilnost finansijskog sektora, a i rezerve su porasle i evo, po trenutno aktuelnim podacima, one su na dovoljnom nivou da mogu da se zadovolje njene namene.
Kada govorimo i o projekciji rasta bruto društvenog proizvoda za našu zemlju, oni govore da bi i naš oporavak trebalo da bude nešto brži u odnosu na zemlje u regionu. On je po projekcijama bio nešto između 1,5 i 2% a sada poslednja projekcija govori da će to biti 1,5%, a evo, i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je izvoz u aprilu 2010. godine bio za 28% veći u odnosu na isti mesec prethodne godine, što pokazuje jedan dobar trend.
Veliki problem je bio i ostao velika stopa nezaposlenosti i prosečna neto zarada, koja je, takođe nešto niža u odnosu na region. Ono što je potpuno jasno svima, a čini mi se da se i svi ekonomski stručnjaci u tome slažu, da bi i Republika Srbija i svi njeni građani osetili boljitak, nama neće biti dovoljne stope rasta u iznosima od 1,5 do 2%, već rast bruto društvenog proizvoda na nivoima od 5 do 6%, i to u jednom kontinuiranom periodu i, naravno, ekonomska politika koja mora da bude socijalno održiva, politika koja nije teorijska nego, jednostavno, primenjiva. Želeo bih da kreatori, odnosno Vlada Republike Srbije vodi računa o tome i da ne prenebregne uzrečicu čuvenog Kejnsa – da smo na dugi rok svi mrtvi.
Ključni izazov da bi se ovakva politika koncipirala i sprovela u delo biće, pre svega, postizanje makroekonomske stabilnosti, pitanje inflacije i kursa i naravno, ono zbog čega sam želeo i da iznesem sve ove podatke i da napravim uvod – da bi se to sve postiglo, biće potrebno raditi na daljem jačanju državnih institucija, njene odgovornosti i na taj način stvaranja povoljnog ambijenta u državi Srbiji.
Upravo iz tog razloga, a zbog namere i ideje predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Poslanički klub SPS-JS smatra da ovaj predlog zakona ide u tom pravcu jačanja jedne veoma bitne državne institucije i u načelu ćemo podržati ovaj predlog zakona.
Obrazloženje samog predlagača je bilo dosta detaljno i želim da pomenem samo nekoliko tema, a one se, pre svega, svakako tiču pitanja jačanja samostalnosti i nezavisnosti u svim ovim delovima o kojima je i guverner govorio, zatim, definisanju i preciznom definisanju ciljeva Narodne banke Srbije u odnosu sa Vladom Republike Srbije, načinu finansiranja, tako da ovaj zakon, kao što smo i čuli, afirmiše opšteprihvaćena međunarodna pravila finansijskog prava, gde Narodnoj banci Srbije, odborima, članovima odbora, Vlada, drugi organi ne mogu da daju savete, niti oni da traže određene savete, a uz to da Narodna banka Srbije ima sopstvene prihode, kao i imovinu, svakako da se pojačava samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, što je, kako i empirijska istraživanja pokazuju, preduslov da i Narodna banka Srbije na najbolji mogući način ostvari prvi i osnovni cilj – postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Naravno da, čini mi se, i drugi komplementarni cilj, dakle, postizanje stabilnosti finansijskog sistema, nije moguće odvojiti sa ovim prvim, ali je zato moguće jasno i precizno definisati odnos Narodne banke Srbije i njenih organa sa organima vlasti, u tom smislu da Narodna banka Srbije svakako sarađuje, uz uslov da nikako ne ugrožava ove svoje osnovne postavljene ciljeve i da nije isključena iz procesa sprovođenja državne ekonomske politike, uvažavajući tržišne uslove.
Smatram jako bitnim, o čemu je i guverner govorio, izričitu odredbu o zabrani monetarnog finansiranja organa vlasti na svim nivoima ili u bilo kom obliku, ona ide u prilog i tome da istraživanja govore i to je već pomenuto, u tom smislu mogu i da dovedu i do određene fiskalne nestabilnosti, odnosno do određenih poreskih utaja.
Želim da kažem da podaci, takođe, govore da u Republici Srbiji imamo i do 30% bruto društvenog proizvoda utaja poreza, dok je neki standard u visokorazvijenim zemljama oko 15%. Naravno da se, uvažavajući ovu odredbu, na ovaj način indirektno utiče na smanjenje poreske utaje, odnosno na pojačanje fiskalne discipline. Ali, uvažavajući ovaj podatak, smatram, svakako, potrebnim da se i poreska uprava kao institucija ojača, uz preko potrebne i najavljene izmene poreskog sistema i poreskog zakonodavstva, uvažavajući činjenicu da se kod poreza na dobiti mogu izvršiti najmanje utaje i to podaci govore, dok kod poreza na dohodak, na primer, te utaje su vrlo moguće i danas su na značajnom nivou. Očekujemo da i najave Ministarstva finansija u tom pravcu uskoro budu sprovedene u delo.
Naravno, najavljen zakon o uvođenju fiskalnih pravila svakako će pojačati naše institucionalno okruženje i mislim da je trenutak da se zakonom ustroje fiskalna pravila, jer i podaci već govore da projektovani deficit od 4% može da dođe čak i na 5%, da mi zakonom o fiskalnim pravilima treba da definišemo i odnos i plata i javne investicije. Taj zakon bi trebalo da reši jedan gorući problem u Republici Srbiji – smanjenje javne potrošnje. Smatram da bez jednog takvog zakona srednjoročno u Republici Srbiji biće problema da se ta javna potrošnja dovede na potreban nivo, a iskustva mnogih država pokazuju da se sa takvim zakonom srednjoročno dobija jako dobro planiranje javne potrošnje, a to je, sasvim izvesno, trenutno i problem u Republici Srbiji.
Što se tiče organa NBS, postoje određene promene, umesto Monetarnog odbora, Izvršni odbor NBS, kome su proširena određena ovlašćenja, prihvatajući deo dosadašnjih ovlašćenja guvernera. Smatramo dobrim što je proces operacionalizovan, način rada, odlučivanja. Ono što je jako bitno, taj izvršni odbor će moći bolje da funkcioniše i samim tim utvrđuje monetarnu i deviznu politiku. Guverner, kao organ, i dalje će rukovoditi poslovanjem NBS, organizovati rad. Ono što se u ovom delu čini, usklađuje se sa ustavnim odredbama način izbora guvernera, u ovom slučaju na predlog predsednika Republike, većinom glasova vrši se njegov izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislimo da je dobro, što je i sam guverner istakao, da su odredbe oko sukoba interesa precizno i detaljno definisane i one se prenose na sve, i funkcionere i zaposle u NBS, uključujući i viceguvernere.
Što se tiče Saveta guvernera, njemu se pojačavaju ingerencije po pitanju nadzora nad poslovanjem NBS. Članovi Saveta biraju se, kako je predviđeno ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS, na predlog Odbora za finansije. Želeo bih ukratko, možda, da polemišem sa nekim javnim napisima koji su postojali u štampi ili sa nekim iznesenim stavovima, pre svega, da bi to telo moglo da bude političkog karaktera i da donosi političke odluke, crpeći ih upravo iz procesa izbora članova Saveta. Ne mogu da se složim da ćemo na taj način i ovim predviđenim izborom dobiti kandidate u Savetu guvernera, samo političare i politički opredeljene. Pre svega, postoji ovde jedna dobra odredba koja obezbeđuje da minimum jedan član Saveta bude čovek sa deset godina radnog iskustva na poslovima finansija i revizije, što je svakako ograničavajući faktor i pospešuje stručni kapacitet ovog tela.
S druge strane, sama tvrdnja da će se Odbor za finansije rukovoditi političkim ciljevima, mislim da ne stoji, jer je do sada Odbor za finansije bio nadležni odbor koji je predlagao i samog guvernera, pa nismo dobijali u tom smislu guvernera koji je bio samo politička ličnost i sprovodio političke odluke, tako da smatram da dobrim delom te primedbe ne stoje. A, s obzirom na to da se odluka o režimu kursa izmešta iz ingerencija Izvršnog odbora, takođe, mislim da ne stoji da je moguće proizvesti određene probleme, jer režim kursa utvrđuje Savet, na osnovu predloga Izvršnog odbora, koji utvrđuje politiku kursa, tako da predlog režima mora biti u skladu sa politikom kursa, nije moguće drugačije, a naravno i uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Mislim da u ovom delu svakako ne stoje primedbe tog tipa.
Smanjivanje broja viceguvernera, takođe, mislim da je dobro i da će dovesti do ekonomičnijeg, operacionalnijeg rada i samog Izvršnog odbora i same NBS. Naravno da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS i još veliki broj odredbi zaslužuje pažnju, no ceneći samu temu moje diskusije i značaj jačanja uopšte institucija države Republike Srbije, u smislu stvaranja povoljnog okruženja, zavređuje ovaj deo pažnje.
Na kraju, želim još jednom da ponovim da će Poslanički klub SPS-JS u načelu podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću.
Reč ima narodni poslanik dr Vesna Pešić, a zatim narodni poslanik mr Jorgovanka Tabaković.

Poštovani gospodine guverneru Narodne banke, poštovana predsednice, poštovane kolege, prvo da kažem da bih koristila pola vremena od ovlašćenog izlagača, zato što smatram da ćemo verovatno u ponedeljak ili utorak nastaviti raspravu, jer koliko sam čula danas se radi svega do jedan, pola dva, pa da jedan deo vremena zadržimo za nastavak rasprave.
Htela bih prvo da ukažem na dva problema. Vladajuća koalicija često ističe da je ''stabilnost'' jedan od najvažnijih ciljeva ukupne politike Srbije. Moram da kažem, ako se pogleda statistika u regionu da smo najčešće menjali guvernera i čitava ova situacija da ponovo biramo guvernera, iako guverneru nije istekao mandat, kao i celokupni kontekst koji se pojavljuje, da se tu pokazuje jedna ključna nestabilnost Srbije u pogledu toga šta ona hoće, pa, sada, i kada je reč o monetarnoj politici.
Za tu nestabilnost, koja viri iz ovoga što danas radimo, istakla bih dva argumenta. Prvo, ne znam zašto Skupština Srbije dozvoljava da o ovako ključnom zakonu, kao što su izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, vršimo po hitnom postupku. Mogla sam lično da utvrdim da stručna javnost, i to, naših vrhunskih ekonomista nikada nisu videla ovaj zakon, niti o njemu bili obavešteni, da su narodni poslanici ovaj zakon dobili u petak, da se izlažemo kritici da nas ljudi pitaju – da li ste pročitali Zakon o elektronskim komunikacijama ili Zakon o Narodnoj banci, da niko nije mogao ovakve zakone da pripremi, savlada, zato što su podneti u petak, a sednica je zakazana u ponedeljak i da ovo smandrljavanje zakona, ovako ključnih i temeljnih, kao što je ovaj, ukazuje da zaista smandrljavamo i ono što smo uspeli da izgradimo od naših institucija i da su te ključne institucije dovedene u pitanje.
Zato bih zamolila, ako predsednica Skupštine može da odbrani ugled ove institucije da ne dozvoli da zakoni koji nemaju nikakvog osnova u hitnom postupku da se donose kada im nije vreme. Sam hitni postupak je određen. Nijedan zakon koji sada razmatramo ne bi zadovoljavao taj uslov. Smatramo da oštećujemo naše građane ako ovakve zakone razmatramo u hitnom postupku.
Ovo smandrljavanje pokazuje i strmoglav kojim možemo krenuti, upravo, ovim izmenama i dopunama koje smo danas dobili.
Ukazaću sada na nekoliko argumenata zašto ovaj predlog zakona LDP smatra neodgovarajućim, evo iz sledećih razloga. Prvo je bilo reči u javnosti da će po novom zakonu, koji bi se doneo, guverner biti deo nekog kolektivnog tela, pa je onda bilo reči – ne, neće se menjati zakon, biraće se novi guverner po starom zakonu, pa se onda čekalo. Gospodin Jelašić, koji je ovde prisutan i zahvaljujem mu što je danas sa nama, imao je dovoljno vremena da se pripremi, ako se menjao zakon, za redovnu sednicu. Šta se čekalo, da li se tu čekalo neko odobrenje? Zašto smo čekali poslednji momenat da sada smandrljavamo ovaj zakon, umesto da smo ga dobili na vreme?
Druga stvar, koju zameram u ovom kontekstu gospodinu Jelašiću, jeste što je on dao ostavku na ovako važnu i suštinsku funkciju, kao što je guverner Narodne banke, sa obrazloženjem da to daje iz ličnih razloga. Mislim da je to nedozvoljeno, da mora da kaže u kom kontekstu je dao tu ostavku. Jer, utisak je javnosti da je on bio izložen velikom pritisku i izvršne vlasti, da je izgubio političku podršku i da je, što smo svi mogli da vidimo, naša pseudobiznis elita, ono što se ovde zovu tajkuni, vršila pritisak da se troše devizne rezerve, da se to očekuje da preko monetarne politike oni dobiju neku vrstu fiksnog kursa dinara, da je taj pritisak bio neizdrživ i da je on zbog toga morao da ostavku da.
To je ukupni deo onoga što je javnost osećala da se dešava, kada je reč o njegovoj ostavci.
Sada kada vidimo taj kontekst – da je bio veliki pritisak da se uvede fiksni kurs dinara, nisam ekonomista i neću držati predavanje, dakle, da je to apsolutna katastrofa da se uvede fiksni kurs ili nešto što liči na fiksni kurs dinara i koje bi sve negativne posledice od toga bile. Smatramo da je bila dobra dosadašnja politika fluktuirajućeg kursa, sa intervencijom na deviznom tržištu samo radi dnevnih oscilacija, ali je očigledno da se od guvernera tražilo više – da on brani jedan određeni nivo kursa i da se nepotrebno troše devizne rezerve, a da se, svi znamo toliko ekonomiju, taj kurs dinara ne može odbraniti samo tako što ćemo trošiti rezerve.
U toku ove godine Narodna banka je prodala milijardu i 108 miliona, a dinar i dalje pada. Znamo zašto dinar pada, da su to drugi problemi, a ne monetarna politika koja se vodila u Narodnoj banci.
Kada sam ovaj uvod napravila, sada vidim da ovo zbog čega ste vi, gospodine Jelašiću, morali da podnesete ostavku. To nisu bili nikakvi lični razlozi, nego niste mogli više da izdržite te pritiske koji su na vas vršeni, da je sada ovim zakonom omogućeno ono što su oni i hteli.
Ovim zakonom je uvedena politizacija Narodne banke. Pokušaću kratko da pokažem u čemu se ona sastoji. U tom smislu LDP je podela amandman na član 23, a i na neke druge članove, ali to je najvažnije što smo hteli da kažemo.
Vi ste sada uveli i dali veće ovlašćenje Savetu Narodne banke gde ste bez ikakve procedure propisali da Odbor za finansije Skupštine većinom glasova bira Savet sa nekakvim kriterijumima službe, što uopšte nije važno, ali ste otvorili jeda kanal preko koga će sada moći da se vrši uticaj izvršne i druge tajkunske vlasti na rad Narodne banke.
A, onda, ste tom istom savetu dali odobrenje da on određuje šta će biti režim kursa, uz saglasnost Vlade. To je u članu 23. Tu stoji – i na predlog Izvršnog odbora, koji se do sada zvao Monetarni odbor, a sada se zove Izvršni odbor.
Jednom političkom telu, moram da kažem političkom telu, koje se sada zove Savet, u koji ne znamo uopšte po kojem kriterijumu će ljudi biti predlagani, a s obzirom na to da ne možemo da zatvorimo oči na dosadašnje iskustvo, naravno da znamo da će to biti politički Savet koji sada ulazi u Savet Narodne banke.
Na koji način će se birati taj Savet, na koji način će biti određen, nema nijedne reči u ovom zakonu kakva će to biti procedura.
Drugo, što, takođe, smatram kao element politizacije, jeste i to, što, u principu, ne bi smetalo da predsednik Republike predlaže guvernera, jer to bi moglo biti u skladu sa Ustavom, ali smo više puta isticali da je naš predsednik istovremeno i predsednik DS, što je nedozvoljeno, pa, kada predlaže funkcionere, on predlaže u kapacitetu predsednika DS.
Pored toga, smatramo da i kad predsednik predlaže guvernera da mora da se uspostavi određena procedura na osnovu čega i sa kim se on konsultuje, na koji način predlaže guvernera. Nije mala stvar, i zbog guvernera i procedura kojima se bira guverner.
Ovaj kanal otvorenosti koji je sada napravljen da imamo jedan Savet koji diktira režim kursa, a onda na neki način i politiku kursa, ostvarili smo to da će sada, bilo da je reč o uticajima izvršno-tajkunske vlasti, taj kanal biti ubuduće otvoren.
Naveli ste da Savet donosi odluku o režimu kursa dinara, uz saglasnost Vlade, u članu 23. ili na predlog Izvršnog odbora. U članu 14, kada je reč o tome šta su nadležnosti Izvršnog odbora, jasno se vidi da Izvršni odbor uopšte nema tu nadležnost da predlaže režim kursa dinara Savetu. Postavlja se pitanje – zašto je napravljena ta konfuzija da, navodno, Izvršni odbor predlaže Savetu, a Savet, ponavljam još jedanput, članovi tog saveta dobijaju najveće ingerencije, a nisu zaposleni u banci. Oni ne podležu toj odgovornosti, nego su ljudi koji se biraju sa strane, koji će se birati politički i koji će na taj način sprovoditi, pre svega, politički uticaj i na kurs i na režim.
Vrlo je teško napraviti razliku između režima, kao nekog šireg pojma, i politike, ukoliko se ovako zamešateljstvo napravi, da navodno Izvršni odbor predlaže, a nema uopšte takve nadležnosti.
Prema tome, ukazala sam na to, da smo tražili da se menja član 23, i time sada završavam, dakle, da se izbaci – da Savet može da donosi odluku o režimu kursa dinara, nego da to ostane, kao što je bilo i do sada, pre svega, u nadležnosti Banke. I, kao što ste vi na kraju formulisali, kada je reč o ekonomskoj politici, sigurno da je NBS u konsultacijama sa onima koji vode ekonomsku politiku i sigurno da ne radi nešto potpuno suprotno od onoga što je ekonomska politika države. Ta saradnja je uvek bila otvorena. Mogli ste da prisustvujete sednicama Vlade i da se oko toga, naravno, konsultujete i dogovorite.
Ali, kada je reč o režimu kursa i ovoga što je do sada rečeno, smatramo da intencije da se fiksira kurs i da dođe do promene tog režima koji se vide u javnosti, kao i politizacija banke neće doneti ni stabilnost, ni dobrobit Srbiji, nego mislim da vas može strmoglaviti u veće ekonomske probleme nego što imamo danas. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Zahvaljujem. Imala sam više varijanti kako započeti raspravu o ovom zakonu. Jedna od njih je bila iz one zanimljive dečije menjaže – da oni moćni za ništa dobiju nešto, a da svi mi ostali ovim zakonom za nešto dobijemo ništa.
Ipak mi se učinila najprimerenija izjava jednog od uglednih ekonomista iz ovog grada, koji je rekao da bi umesto ovog zakona trebalo predložiti, u stvari, privatizaciju Narodne banke. Kažem – kako to privatizaciju? Kaže – lepo, da prodamo Narodnu banku i budemo načisto sa time, jer ona, faktički, ovim zakonom i jeste privatizovana. Kažem – verovatno nisu predložili takav zakon zato što se nisu dogovorili, mislim na vlast. Gde će sa parama? Kaže – ko to kaže da privatizacija podrazumeva i naplatu prihoda od onoga što privatizujemo. Kažem – šta dobijamo time? Onda shvatim suštinu vašeg zakona. Kaže – privatizacijom, pripadanjem banke jednoj osobi legalizovali bismo faktičko stanje, jasnim prikazali ono što imamo već u primeni, i zaista jeste tako.
Zakon sam nazvala skandaloznim. A skandal dođe i prođe, a ovakav zakon, ako bude usvojen, zaista predstavlja vrhunac gubitka, ne monetarne suverenosti, nego ekonomske budućnosti ove države. Predstavlja vrlo bahat i sebičan zakon, i samoljubiv zakon koji se ne može podvesti pod specifičnost ustanove kao što je Narodna banka, da sama za sebe piše zakon.
Vi ste ga, gospodine guverneru, pisali kao guverner u ostavci, da pokrijete sve učinjene greške, da za njih ne odgovarate i da sami sebe, u ovom parlamentu, sa 126 ruku, bukvalno, zaštite od svih šteta koje su nanete. I to nije samo priča.
Vaših dvadesetak članova zakona proizilazi iz odluka Ustavnog suda i Vrhovnog suda, gde se ponašanja Narodne banke, odlukama iz 2007. i 2009. godine, čine neustavnim i nezakonitim, proizilaze iz toga što ste vi kao organ Narodne banke, odnosno guverner, ne smatrate zaposlenim pa ne odgovarate lično za štetu koju nanesete, već odgovara organ, odnosno Narodna banka u vaše ime i to sada legalizujete ovim zakonom i tražite da guverner bude zaštićen čak i kada više ne bude guverner, odnosno na toj poziciji.
Tražite da ne bude ni sud nadležan, kada je u pitanju Narodna banka, jer sve ono gde oštetite zaposlene iz Narodne banke, takođe, govorim o presudi, upućujete ih na upravni spor, ali ovim zakonom lepo kažete, da tamo gde je nadležnost Narodne banke, sud ne može da presuđuje, čak ni u tom upravnom sporu.
A kako se zove, gospodine guverneru, institucija koja je iznad interesa građana Srbije, iznad njihovog prava po Ustavu da nisu robovi, nego da budu zaposleni, iznad Vlade, gde svaku saradnju, primedbu ili savet definišite ugrožavanjem nezavisnosti, gde ste iznad sudova, jer tamo gde ste vi nadležni sud ne može da presuđuje, čak ste i u onom zakonu o statistici izveli da je vaša građa i vaše pravo da drugima dajete podatke, vaše, isključivo, pravo, iznad svih? I ovo nije slučajno, jer ste vi ono što ste ovde načeli ovim zakonom, izveli i u Predlogu zakona o javnom dugu, o kojem ćemo razgovarati, ali ne na ovoj sednici, da ne bude očigledno, nego na nekoj od sledećih.
Ne toliko zakukuljeno, da se ne bi moglo otkriti. Ne toliko vešto, da ne bi moglo biti kažnjeno. Uverena sam da će taj odnos, pokriven pod maskom nezavisnosti Centralne banke, u stvari, biti razotkriven kao pokušaj da Narodna banka, onog trenutka kada je prestao da važi Ustav SRJ, do kada je Narodna banka bila državni organ, ne može tako neupadljivo i nevešto da se izvuče u državu nad državom, instituciju nad institucijama. A to ovaj zakon omogućava.
Dakle, pod maskom priče o nezavisnosti, koja je, i teoretski vrlo lepo obrađena kao nešto što je evoluiralo ovih 20 godina, pa je Narodna banka umesto da se bavi razvojem, zaposlenošću i da sarađuje sa Vladom kao izvršnim organom u tom pogledu, što ne znači, nedvosmisleno, jedino i isključivo da štampa pare i da kažete – a, stare banke, a kako je to bilo, a redovi za benzin, a nafta, primarna emisija itd. Molim vas, nemojte te argumente upotrebljavati. Pod maskom toga, vi ste pristali da potpuno i teoretski, i što je najgore, praktično, prednjačite u samostalnosti koja znači – da neko za ništa dobije nešto, a da svi mi ostali za nešto dobijemo ništa.
Potrošeno je milijardu i sto osamdeset miliona novca za održavanje, navodno, stabilnog kursa, što vam je cilj da držite stabilnost sistema, inflaciju, a niste očuvali ni jedno ni drugo. Da li znaju građani da prevedu koliko je to novca? To je 10% republičkog budžeta. Taj novac je dva puta više od onoga što troši MUP za godinu dana po budžetu. To je pet puta više nego što Ministarstvo pravde potroši za godinu dana, a stalo nam je do pravde i do sigurnosti, do zaštite. Stalo nam je i do stabilnosti kursa i cena, ali koliko košta ta vaša ekspertska politika?
To vaše ponašanje paljenja i stvaranja požara da bi ih repo-operacijama posle gasili i uvodili novine, nepoznate u bilo kojoj državi u okruženju ili šire. Federalne rezerve jesu privatne, i znamo kako jesu, ali su makar transparentne u odnosu prema građanima. Vi ste, gospodine guverneru, u ovom zakonu stavili da je sve tajna, i kada pregovarate sa MMF i sa svim ostalim institucijama. Bez imalo ograničenja, brutalno, drsko ste rekli – sve je tajna i biće kažnjen svako ko tu tajnu oda, ma kako god je saznao.
Prenosim informacije iz zakona, ne hiperbolišem. Kako može da bude tajna za Skupštinu Srbije ratifikacija tog sporazuma sa MMF, u kojem prihvatate obaveze koje se tiču svih nas?! Sada to ovim zakonom valorizujete. Prirodno je, čak, da za Vladu možete i u ime Vlade da vršite neke pregovore. Da li je prirodno da Vladi naplaćujete usluge, a da, sa druge strane, tražite da budete oslobođeni PDV, zato što ste kao državni organi i ostali?
Možda ne znate, postoji mišljenje Ministarstva finansija kojim ste oslobođeni poreza, ali zato odlukom o sudskim taksama, zato što ste imali prilično sudskih sporova, niste oslobođeni sudskih taksi. I vama je odgovaralo da ne budete oslobođeni sudskih taksi, zato što ste posebna sui generis ustanova, da biste mogli da budete samostalni u svemu ostalom, a najviše u onom da smo jedina država koja ima ''privatnu kovnicu novca'', koja zarađuje ekstraprofite, od kojih vas je gospodin Šoškić upućivao na Savetu kako da ono što nemate predstavite novcem koji imate. Dokument je, evo, ovde, zapisnike dobijamo sa Saveta. Činjenica je da u budžet niste preneli ni jedan jedini dinar tog vašeg profita i dokaz te vaše uspešnosti, ekspertnosti i znanja, pripisivali ste kamate na depozite koje država drži kod vas.
U kom to delu sveta i na kugli zemaljskoj, u čitavom kosmičkom prostoru, postoji institucija kojoj Vlada treba samo da pokriva gubitke, kako ste definisali. Dakle, Vlada Republike Srbije i njeni građani potrebni su vam samo kad treba da napune budžet koji treba da pokrije gubitke vaših pametnih i dobro odmerenih odluka ili da vam, eventualno, odštampaju hartije od vrednosti, pa predaju vama da opet pokrijete te gubitke, ali tražite, u članu 100, da imovina (Republike Srbije koju NBS koristi u skladu sa Zakonom) danom stupanja na snagu ovog zakona bude vaša.
A, šta vam strašno znači to pravo, vas kao guvernera ili nekog budućeg Radovana Jelašića, da potpisuje upravljanje, rukovođenje, prodaju ili nabavku imovine? Šta je vama to toliko značajno za uspešnost u radu i da li neko nešto gubi ako vi dobijete ili ste izmislili "perpetum mobile" da svi dobijamo. Ili to od Narodne banke počinjemo, ono što smo u sukcesiji osetili, imovina je onog na čijoj se teritoriji nađe?
Dakle, obezbedili ste sebi neviđenu tajnost da sve što radite može sudski nekažnjeno da bude, da imovina bude vaša, da možete sami da odlučujete ako ne možete da skupite troje ljudi kao viceguvernere.
Imajući iskustvo sa telefonskim vladama, pa, što vi ne biste, inače, odlučivali na način kako ste svojevremeno gospodinu Stojanoviću, koji je dao ostavku kada ste u ''Vojvođanskoj banci'' promenili rukovodstvo, bez njegovog znanja, on je bio vice guverner, nadležan za kontrolu banaka, rekli – a, ko od tebe da traži saglasnost, nije monetarni odbor zabavište?
To je izjava časnog čoveka koji je podneo ostavku i napustio Narodnu banku. Citiram ne privatni razgovor, nego, objavljeni tekst u "Glasu javnosti" i to u vreme kada ste kao najavljeni direktor HVB banke došli i dali joj dozvolu za bavljenje kastodi poslovima, za koje je prethodno bila odbijena od nekog prethodnog guvernera.
O kakvoj nezavisnosti govorite? O kakvoj dobronamernosti, dostignućima u finansijskoj oblasti govorite i kome o tome govorite? Računate na neznanje najvećeg broja građana kojima kažete – sećate li se kantica za benzin, sećate li se redova, praznih rafova itd? Čega je to bio rezultat? Nekih sankcija političke odluke, ali i zloupotreba finansijskog sistema? Da, ali i zloupotreba. Da li je manjak kada sebi tražite pravo štampanja dugoročnih hartija od vrednosti? Šta želite, da ponovite Dafinu? Koliko je već odštampanih hartija od vrednosti? Koliko ste novca emitovali, gospodine guverneru, plaćajući kamate od 2005. godine pa nadalje za repo operacije kada ste nudili kamatu veću od inflacije i po nekoliko procenata, klackajući, u međuvremenu, kurs tako da su poslovne banke dobijale, jer ovde jedino finansijski sistem posluje sa dobitkom?
Ali, da ponovim pitanje kolege iz SPS, mog druga iz Odbora za finansije, gospodina Kasalovića, pitanje na koje on nije radio dalju elaboraciju, specifični problemi i uslovi traže specifične odgovore. Vi, gospodine Jelašiću, niste ovim zakonom ponudili ne ni specifične odgovore, ne priznanje da smo imali tradicionalno bankarstvo u svetu kao ekonomisti, ne bismo virtuelnim finansijskim proizvodima došli u situaciju da svi trpimo od finansijske krize.
Ne može se od ničega stvoriti nešto. To je zakon fizike. Samo u bankarstvu je moguće od ničega stvoriti nešto, a to je, dopisati nekoliko nula i emisijom novca stvarati mogućnost da naplaćujete kamate. To znaju studenti prve godine ekonomije. To znaju naši građani kojima se serviraju podaci o virtuelnom životu, koji oni ne mogu da osete, a vrlo su maštoviti i inteligentni.
Ukoliko se usvoji ovakav zakon o Narodnoj banci, zaista mislim da će od ove države neko ponovno uzdizanje i građenje temelja zahtevati mnogo truda i mnogo posla. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz)

Zahvaljujem. Narodni poslanik Radojko Obradović ima reč.

Zahvaljujem.        Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, gospodine Laliću, izuzetno važan zakon je na dnevnom redu, zakon koji reguliše Centralnu banku. Ovaj zakon je predložen u formi izmena i dopuna zakona, međutim, kada se pogleda kolika je količina tih izmena, koliki je broj članova koji se menja i kakva je struktura izmena, ovo je de fakto jedan novi zakon o NB i tim pre je izuzetno važno da imamo kvalitetnu i dobru raspravu, jer je uloga NB u sistemu izuzetno važna i značajna.
Treba da posmatramo čitavu stvar sa puno optimizma, jer je potpuno jasno, naročito iz onoga što ste govorili, ne samo danas nego i u vašim obraćanjima vezano i za ekonomsku situaciju i vezano za probleme, da je ključ za rešenje problema uvek kod nas i da su ipak mnoga rešenja za naše probleme ovde, a ne na nekom drugom mestu.
Uloga NB regulisana je članom 95. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da je NB samostalna i da podleže nadzoru i da odgovara isključivo Narodnoj skupštini. Narodna banka je u žiži javnosti bila poslednjih nekoliko godina po nekoliko različitih stvari – pitanje deviznog kursa, pitanje referentne kamatne stope, pitanje količine nivoa deviznih rezervi, poslednjih nekoliko meseci, čini mi se da je to bio 23. ili 24. mart ove godine, tako što je guverner podneo ostavku. Danas raspravljamo o zakonu, a još uvek nismo izabrali novog guvernera i imamo guvernera kome je Savet već konstatovao ostavku i čija je ostavka konstatovana na Odboru za finansije.
Paradoks naše situacije najbolje se odražava u obrazloženju ovog zakona. U Skupštini imamo dve procedure – standardnu i hitnu proceduru. U obrazloženju zašto ovaj zakon ide po hitnoj proceduri navode se dva razloga. Prvi razlog je da se usklade odredbe sa Ustavom Republike Srbije, a drugi razlog je da se stvore uslovi za izbor guvernera.
Podsetio bih vas da ste ostavku podneli pre više od tri meseca, a rok za usklađivanje odredbi sa Ustavom je bio 31. decembar 2008. godine. To je pre godinu i po dana. Tu su, takođe, razlozi zašto Zakon stupa na snagu, odnosno Ustav daje mogućnost, predviđa, da zakon stupa osmog dana nakon dana objavljivanja, a ovaj zakon predlaže da zakon stupi sutradan na snagu. Znači, tih sedam dana nam je vrlo važno u ovom slučaju, a tih godinu dana, šest meseci i sedam dana je nešto što je izuzetno važno. Upravo samo na tom primeru vidimo kakvi su naši problemi i sa čime svi mi treba da se nosimo, ne samo u Skupštini nego u Srbiji uopšte.
Ono što je ključna stvar za svaku centralnu banku, pa i za Narodnu banku Republike Srbije, to su njena samostalnost i nezavisnost. Ustav kaže samostalnost, zakon kaže samostalnost i nezavisnost, a prvo pitanje je – da li su te dve stvari povezane ili je dovoljno da bude samostalna, ili je dovoljno da bude nezavisna, ili je neophodno da bude i samostalna i nezavisna.
Guverner je više puta (citiraću ga) objasnio razliku između samostalnosti i nezavisnosti. Njegov sin, koji ima šest godina, jeste potpuno samostalan, jer se hrani, ustaje sam, pere zube, oblači se, ali uopšte nije nezavisan, jer i te kako utiče i zavisi od svojih roditelja. Nije svejedno, da li je Narodna banka samo samostalna, nego je neophodno da ovaj zakon stvori uslove, pored samostalnosti, da bude potpuno nezavisna.
Ono što je za nas pitanje, to je, da li ovaj zakon stvara mogućnosti i da li je Narodna skupština na putu da omogući samostalnost i nezavisnost Narodne banke? Pored toga, za sve nas je izuzetno važno, da li stvaramo uslove da imamo, ili da li Narodna banka pomaže da svi imamo poverenje u ono što radi Centralna banka? Naravno, kao odgovor na to pitanje ili na sva tri pitanja, nameće se kontrapitanje – ko najviše ugrožava nezavisnost Narodne banke i gde je ta glavna borba za samostalnost i nezavisnost? Odgovor je prilično jednostavan. Glavni problem Narodne banke predstavlja Vlada Republike Srbije i glavni problem svake centralne banke predstavlja vlada odgovarajuće zemlje.
Da li Vlada i Centralna banka imaju zajednički cilj ili su možda njihovi ciljevi prilično suprotstavljeni? Zakon kaže da je cilj Centralne banke, pri tom je ovaj član malo modifikovan, pa pored osnovnog cilja, koji je bio stabilnost cena, uvodi se i drugi cilj da je to očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sektora. To potpuno opravdano uzimajući u obzir šta se dešava poslednjih godina, naročito poslednjih meseci u zemljama u okruženju i u čitavom svetu, uloga Narodne banke u očuvanju finansijske stabilnosti izuzetno je važna.
Ali, da se vratimo na ovaj prvi cilj. Zar ne bi bilo logično da je to i cilj Vlade? Upravo se tu krije glavna tajna nezavisnosti Centralne banke u odnosu na Vladu. Narodna banka ne bi trebalo da se bavi politikom i trebalo bi potpuno da bude lišena politike. Sa druge strane u Vladi sede političke stranke koje imaju za cilj da imaju što bolji rejting, da imaju naklonost birača i moraju da rade stvari koje će njihovi birači opravdati. Moraju da rade mnoge populističke stvari, populističke mere i u Vladi se razlikuju u kojoj je to meri manje ili više izraženo.
Naravno da je novac potreban za finansiranje raznih projekata, uvek će Vlada reći da su svi projekti potrebni. Ovde često govorimo o tome da je neophodno ulagati u poljoprivredu, infrastrukturu, pa, ako ne uradimo 50 kilometara jedne godine, onda, sledeće obećamo 350, to jako lepo zvuči.
Sa druge strane, ako kažete da li su penzije male – naravno da su male. Da li su plate male – naravno da su male. Za to su potrebna sredstva da se sve to finansira. U trenutku kada se Narodna banka suprotstavi subvencijama, dotacijama, zaduživanju i trošenju tih sredstava, nastaje ključni problem i taj problem je nastao i ovde. Prema tome, da ne bude nikakve dileme. To je ključni problem i očigledno da ta dva cilja koja naizgled treba da se podudaraju, vrlo često dođu u situaciju da su na različitim i suprotstavljenim stranama. Cilj koji postavi sebi Narodna banka, koja ako hoće da očuva samostalnost, nezavisnost, profesionalnost i da sačuva finansijski sistem i cilj koji sebi postavi Vlada, možda čak i nesvesno, ali kada pogledate za šta se sve zadužujemo i za šta se sve finansiramo potpuno sam siguran da Centralna banka ne odobrava nijedan delić svega toga.
Ovaj zakon uvodi jednu novinu. Nama je ključno pitanje, a to je ono, nema dana da se ne pojavi nekoliko tekstova, koliki treba da bude kurs, pa ćete naći polovinu analitičara i privrednika koji kažu da je kurs precenjen, a druga polovna će reći da je kurs potcenjen. Imali smo vrlo karakterističnu situaciju da je gospodin Jelašić bio najnapadaniji funkcioner dok nije podneo ostavku, a od trenutka kada je podneo ostavku, svi ti koji su ga napadali su rekli da je on bio brana za stabilnost deviznog kursa.
Mi sada imamo situaciju, taj deo je nepromenjen, pošto kurs, politiku i režim kursa određuje NBS uz saglasnost Vlade i taj deo je nepromenjen, a sada se iz nadležnosti guvernera, odnosno Monetarnog odbora, prebacuje na Savet NBS. Ne mislim da je to dobro. Smatramo da je prethodno rešenje bilo bolje, iz prostog razloga što je uticaj politike u Savetu daleko veći nego na nivou guvernera. Iako ćemo reći da zakon ima brojne odredbe, o tome će kolege govoriti u nastavku ove rasprave, koje govori o samostalnosti i nezavisnosti, i nespojivosti funkcija i svega drugog, potpuno je jasno da je uticaj politike na guvernera daleko manji nego što će biti i nego što jeste na članove Saveta.
Umesto Monetarnog odbora formira se Izvrši odbor. Mislim da je bolji naziv, mada to nije previše važno, meni lično je mnogo više odgovarao izraz – Monetarni odbor, jer Izvrši odbor je nešto što ima komercijalna banka. Centralna banka je ipak nešto potpuno drugačije od komercijalne banke, čak iako je deklarativno, bilo bi dobro da se taj deo razlikuje. Daje se mogućnost, kako to član zakona definiše, ako postoje neke neodložne stvari, da guverner donosi odluku u ime Izvršnog odbora.
Pri tom, sednice Izvršnog odbora se održavaju jednom mesečno, pa se kaže, ako postoji sprečenost određenih članova da prisustvuju, onda guverner može da donese odluku, ako je ugroženo ostvarivanje ciljeva i obavljanje funkcija Narodne banke. Ako je riskantna situacija, ako postoji neki hitan problem i ne može da se sastane Izvršni odbor, onda guverner preuzima odgovornost, a u nastavku se kaže, da na prvoj sledećoj sednici u roku od mesec dana, Izvrši odbor može da potvrdi ili stavi van snage jednu takvu odluku.
Mislim da je to vrlo opasno rešenje i po guvernera, jer ako je to neka kritična situacija, onda je i odgovor na kritičnu situaciju kritični odgovor. A, šta se dešava ako, recimo, taj odbor zaključi da ta odluka nije bila dobra? A po ovom, kako ovde piše, ne dešava se ništa.
Nisam siguran da treba da se desi situacija u kojoj ne mogu da se sastanu tri člana, ako su već kolektivni organ, ili treba jasnije definisati situaciju u kojoj ta odluka može da bude poništena naknadno, a sve odluke koje donosi Centralna banka imaju i te kako uticaja na čitav finansijski sistem, na osiguranje, na bankarski sistem.
Posebna novina je član 19. Član 19. predviđa drugačiji način kandidovanja kandidata za guvernera. Postoje različiti modeli u zemljama u svetu, nema dva ista modela. Mi smo do sada imali situaciju da to radi Odbor za finansije, sada predlaže predsednik Republike. Slažem se da dosadašnje rešenje nije bilo dovoljno dobro i da je imalo određene manjkavosti, pa, valjda, zakon donosimo zato što imamo bolje rešenje. Ako već idemo na bolje rešenje i ako idemo na rešenje u duhu demokratije, zašto onda nismo otišli korak dalje, pa ako hoćemo da ojačamo funkciju Narodne banke i ako nam je cilj da osnažimo funkciju guvernera, zašto onda kandidat za guvernera ne podnosi svoj program Narodnoj skupštini na sednici na kojoj se bira.
On treba da izađe i predstavi svoj program. Tim pre što u trenutku kada je gospodin Jelašić podneo ostavku, imali smo veliki broj izjava partijskih funcionera koji su rekli, postoji više kandidata za guvernera, mi sa njima razgovaramo, čekamo da nam predstave svoj program, pa ćemo izaći sa svojim kandidatom. A, ako hoćemo da guverner bude nezavisan, onda valjda treba Skupštini da predstavi svoj program, a ne partijskim funkcionerima.
Druga stvar, ono što je manjak u našoj demokratiji, predloženo zakonsko rešenje uopšte ne predviđa mogućnost da guverner ne bude izabran. Šta se dešava ako guverner ne bude izabran? To je u duhu demokratije. Predsednik Republike predloži rešenje, valjda poslanici glasaju po svojoj savesti na bazi izloženog programa. Zakon bi morao da kaže, u slučaju da guverner ne bude izabran, predložiće se u roku 30 dana novi kandidat. To je u duhu demokratije. Valjda ovde ne vlada jednoumlje i ne glasa se po diktatu. Tim pre što smo imali situaciju da guvernera, odnosno kandidata za guvernera, a videćemo da li će predsednik Republike ostati pri tom predlogu, predlaže predsednik Vlade, jer je predsednik Vlade rekao da je kandidat za guvernera gospodin Šoškić. U kom svojstvu je to uradio i kakva je nadležnost predsednika Vlade u svemu tome, to ja ne znam.
Mi smo predložili amandman kojim predlažemo da guverner predloži svoj program Narodnoj skupštini, jer smatramo da pitanje guvernera ne sme da bude samo personalno pitanje, nego valjda guvernera biramo na bazi njegovog programa. Ako je to programska stvar, onda će poslanici glasati za njega na bazi programa.
Zakon smanjuje broj viceguvernera i predlaže se od dva do četiri viceguvernera. Mislimo da nije loše ako će to biti regulisano Statutom Narodne banke i to je dobro rešenje, tim pre što Statut dolazi na uvid Skupštini, da svaki od viceguvernera ima jasno definisana ovlašćenja, jer načinom na koji je definisan Izvršni odbor viceguverneri imaju daleko veću moć nego što su imali sada. Izvršni odbor koji sačinjavaju guverner i viceguverneri donosi odluke većinom glasova, ima mnogo šire nadležnosti nego po prethodnom zakonu i, ako je to već tako, onda bi bilo logično kada guverner predloži kandidate za viceguvernera Savetu, njih bira Savet guvernera, da tačno navede šta su njihova obrazloženja.
Guverner Jelašić je istakao da zakon uvodi značajnu novinu, a to je izveštavanje Narodne skupštine, a to je tačno. Nekoliko članova zakona uvode i taksativno navode šta su sve obaveze u izveštavanju Narodne skupštine od strane Narodne banke. O tome je govorio i moj kolega gospodin Čolaković. Bilo bi dobro da se predvidi, jedan od naših amandmana to predviđa, da se jednom godišnje održi sednica na kojoj bi se guverner obratio Narodnoj skupštini sa nekim od glavnih ciljeva ili predlogom plana za narednu godinu.
Takođe, uvodi se, a to je i do sada bio slučaj, Vlada Republike Srbije dostavljala je na mišljenje budžet Republike Srbije, ali bilo bi dobro da i Narodna skupština ima to mišljenje koje je Narodna banka dostavila Vladi, da bi, prosto, imala uvid kakav je taj odnos i kakav je stav Narodne banke po tako važnom pitanju, vezano i za makroekonomsku politiku i za memorandum o ekonomskoj politici, a vezano i za budžet.
Bitna promena je vezana za zaduživanje. Ne daje se više mogućnost da se za kratkoročnu likvidnost finansira od strane Narodne banke Vlada Republike Srbije. Međutim, tu postoji jedan problem. Članovima je ostala mogućnost da se Narodna banka zadužuje u svoje ime. Da li je Narodna banka deo Republike Srbije ili nije? Da li ima veze sa Vladom ili nema? Ustav Republike Srbije, nažalost, kaže nešto sasvim drugačije, član 93. Ustava: ''Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju.'' Gde je tu Narodna banka?
S druge strane, kada pogledamo zvaničnu statistiku vezanu za zaduživanje, s jedne strane Ministarstvo finansija, s druge strane Narodna banka. Tu se uopšte ne slažem. U ova dva primera koja imam, jedan je 31. mart 2010. godine, što se tiče Narodne banke, a drugi je 30. april 2010. godine, što se tiče Ministarstva finansija, kada govorim samo o spoljnom javnom dugu. Razlika je, ni manje ni više, nego, dve milijarde i 700 miliona evra.
Da li je moguće da u Republici Srbiji imamo različite statistike? U jednom slučaju je spoljni javni dug – 7,5 milijardi, a drugom slučaju je 4 milijarde i 700 miliona evra.
S druge strane, šta se dešava sa aranžmanom sa MMF? Skupština Srbije nikada nije raspravljala o tom aranžmanu zato što je potpisnik Narodna banka, a nama je predsednik Vlade, kada je jednom prilikom bio u Narodnoj skupštini, rekao da to u stvari nije kredit, da to u stvari nije dug, da su to pare za jačanje deviznih rezervi, a da one samo menjaju svoj oblik. Recimo, kada vi intervenišete na deviznom tržištu, onda promenite evre u dinare i onda u stvari vi i dalje imate dinare, tako da nije problem da vratite.
Sada vi nama objasnite – da li je možda postignut dogovor sa MMF da mi njima kada dođe trenutak plaćanja možemo da vratimo dinare? Da li oni sada hoće da prime te dinare ili će biti situacija kada dođe trenutak da se vrati tih milijardu i nešto evra – da li ćemo onda, opet, imati problem sa kursom i destabilizacijom kao što imamo sada? Očigledno je da je problem te neravnoteže više nego jasno izražen.
Ono što je činjenica, to je da ste jedino vi od funkcionera iz ovog sektora koji se tiču finansija govorili da nema jeftinog novca. Kad god se neki kredit obrazlaže, onda nam kažu – sve pare su jeftine. Ispričaću vam jednu anegdotu o dvojici ekonomista, jednom pred penzijom i jednom veoma mladom, sa upravom završenim fakultetom. Oni šetaju Knez Mihailovom, krenuli su od Narodne banke prema Skupštini Srbije. Mlađi se sagne i kaže – pet hiljada dinara stoji na ulici. Stariji ga uhvati i kaže – čekaj, to nije istina, vidiš koliko ljudi ovde ima, da je to novčanica od pet hiljada, neko bi je odavno već uzeo, to je imaginacija. Prema tome, nema jeftinog novca. To je ono što treba da istaknemo u svakoj situaciji. To je ono što je jedino Narodna banka isticala.
Kada pogledamo šta se dešavalo u poslednjih nekoliko meseci od trenutka kada je guverner Jelašić podneo ostavku i kada pažljivo pratimo šta se dešavalo sa kursom, onda je vrlo jasan odgovor na pitanje zašto je guverner Jelašić podneo ostavku. A, što se tiče nezavisnosti institucija i što se tiče toga kakav je ugled Narodne banke i kakav je odnos prema Narodnoj banci, više od svega govori podatak da nijedan guverner u poslednjih deset godina, uključujući i gospodina Jelašića, nije otišao sa funkcije tako što mu je istekao mandat, svi su bili ili smenjivani ili su podnosili ostavke. Toliko o samostalnosti i nezavisnosti.
Hvala. (Aplauz)

Narodni poslanik Vlajko Senić ima reč.

Gospodine Jelašiću, poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pre nego što budem govorio o nekim pojedinačnim odredbama ovog zakona za koje mislim da su dobre, već su prethodnici govorili dosta o tome vrlo dobro, napravio bih kratak politički osvrt i rekao bih da je Narodna banka, a mi moramo to kao poslanici da priznamo, u periodu, negde, krajem 2008. godine ostvarila svoju funkciju i obezbedila stabilnost finansijskog sistema u Srbiji. Nažalost, niko to neće javno da kaže.
Sećam se kao narodni poslanik, doduše, sedeli smo u onoj drugoj zgradi, nekoliko stotina metara odavde, paničnih poziva sa govornice Narodne skupštine u vreme eskalacije svetske ekonomske i finansijske krize, o tome, kako Srbiji preti finansijski slom, kako banke nemaju da isplate više od 500 evra, kako se prave redovi i kako se Srbija približava onom periodu pre 2000. godine, kada banke nisu služile da čuvaju novac, već da ga kradu.
Mislim da je važno da se svi zajedno podsetimo da je najbolja politika ona koja daje rezultate, a u veoma teškom iskušenju tada je politika NBS dala rezultate. Mislim da smo jedna od najuspešnijih zemalja u regionu, što se tiče bankarskog sistema i da smo kroz tu tešku krizu pokazali da ono što se radilo u prethodnih deset godina, uz različite veće ili manje zamerke, jeste nešto što je možda najuspešnija reforma koja se desila u Srbiji u proteklih deset godina. Prosto, izazovi sa kojima se bankarski sistem suočio pokazali su da je on opstao i da je on potpuno suprotno od onoga što je predstavljao pre 2000. godine. Dakle, onda je predstavljao crnu rupu ovog društva i ove ekonomije, a danas predstavlja ipak jednu, rekao bih, od najstabilnijih tačaka i mislim da to građani i vide i cene i poštuju. Takođe, mislim da je to, red je reći, u velikoj meri zasluga rada svih guvernera NBS od 2000. godine pa naovamo.
Pozicija NBS i njena samostalnost zavisi i od ovih akata koje ćemo mi usvojiti, ali, rekao bih, zavise od naše zajedničke volje da NBS, kao poslanici, kao članovi Vlade, kao privrednici, tretiramo zaista kao nezavisnu instituciju. Politika koju vodi NBS ne može i nikada neće uspeti da zadovolji sve pojedinačne interese u ovoj zemlji. Nemoguće je da svi budu zadovoljni i oni koji su se zadužili u proteklom periodu, a ne razmišljajući o tome da može da dođe do pada vrednosti nacionalne valute, naravno, kredite osigurali na neki način i isplaćuju ih u evrima, ovde govorim pre svega o ljudima koji se bave biznisom, naravno, i o građanima, ne može da zadovolji zbog toga što, čini mi se, i možda će ovaj zakon to promeniti, nije dovoljno iskomunicirana osnovna uloga NBS.
Dakle, nije NBS institucija koja se onako kako njima odgovara sastane svaki dan i odredi da kurs dinara bude toliki i toliki. NBS, i dobro je što je ovim zakonom to eksplicitno rečeno, jeste institucija koja mora da vodi računa o stabilnosti cena. Nezavisnost NBS je sredstvo da NBS vodi računa o stabilnosti cena. Nije smisao nezavisnosti NBS da se to zapiše u nekom zakonu i da mi to ovde, kao narodni poslanici, jedan za drugi ponavljamo.
Dakle, to je samo sredstvo da Narodna banka Srbije vodi računa o stabilnosti cena. Nije smisao nezavisnosti Narodne banke Srbije da se to zapiše u nekom zakonu i da mi to ovde kao narodni poslanici jedan za drugim ponavljamo. To je samo sredstvo da se ostvari osnovni cilj, a to je stabilnost cena u Srbiji. Ovim zakonom je, takođe, jasno rečeno da je glavni instrument preko koga se ostvaruje stabilnost cena, odnosno ciljana inflacija – referentna kamatna stopa.
Zbog svega toga je važno da i mi kao poslanici, a i Narodna banka kao institucija, kroz proces komunikacije sa građanima jasno kaže koja je njihova uloga. Mi smo u poslednjih nekoliko meseci suočeni sa padom vrednosti dinara, na jedan, rekao bih, dosta vešt način. Najveći deo nezadovoljstva u vezi toga je preusmeren ka Narodnoj banci Srbije.
Kao što sam rekao, nije svakodnevna ponuda i tražnja deviza nešto što diktira Narodna banka. Tržište deviza funkcioniše kao i svako drugo tržište i tu uloga Narodne banke može da bude onako kako je rečeno i u Predlogu ovog novog zakona, da u sistemu fluktuirajućeg deviznog kursa ograniči, odnosno da neku vrstu korektivnog faktora za dnevne oscilacije kursa.
Mislim da je važno, i to treba sto puta, hiljadu puta ponoviti ovde, da je stabilnost cena i ciljana inflacija misija Narodne banke Srbije, a da nakon toga dolazi stabilnost finansijskog sistema i doprinos sprovođenju ekonomske politike Vlade. Vlada ima interese da raste industrijska proizvodnja, da raste zaposlenost, da se smanjuje nezaposlenost, da se povećavaju plate, ali to su ciljevi koji ponekada mogu da budu u konfliktu sa onim što je politika Narodne banke Srbije. Zbog toga je dobro da ovim zakonom dodatno obezbedimo samostalnost Narodne banke Srbije.
Želim da se osvrnem i na, rekao bih, najveću dilemu koja postoji u javnosti, a ona se tiče načina na koji se po ovom novom zakonu utvrđuje režim deviznog kursa. Mislim da bi bilo dobro da nas gospodin Jelašić obavesti o podršci, na primer, međunarodnih finansijskih organizacija, MMF-a, sistema evropskih i centralnih banaka i drugih o načinu na koji je uređen taj trougao između Saveta guvernera Narodne banke Srbije, guvernera i Izvršnog odbora Narodne banke. To je taj trougao u okviru koga se formira režim deviznog kursa, kao što je rečeno, na predlog Izvršnog odbora, Savet guvernera, uz saglasnost Vlade, određuje režim deviznog kursa.
To izgleda dosta jednostavno u Predlogu zakona, ali ako svi zajedno pogledamo da je Izvršni odbor, u stvari, guverner plus viceguverneri, da je Savet Narodne banke – pet članova koje mi biramo na predlog Odbora za finansije, da je Vlada 25 ministara i 10 političkih stranaka, onda može da dođe do jedne brige o tome kakav je tačno proces i mehanizam formiranja režima deviznog kursa. Verujem da je transparentnost u finansiranju režima deviznog kursa korak napred i da će relaksirati te napade koji su do sada bili fokusirani na guvernera Narodne banke Srbije. Neko je dobro to primetio – mislim da kurs više klizi procentualno otkada je guverner zvanično podneo ostavku, a o tome ne postoji neka velika hajka u medijima.
Prema tome, važno je da javnost bude obaveštena, pre svega, stručna, jer deo te stručne javnosti ima kredibilitet, ti ljudi imaju kredibilitet da iznose svoje sumnje, o tome, na koji način je ova formula primenjena i kakva je tu uloga svih ovih tela u okviru ovog zakona.
Ono što je, takođe, meni bilo interesantno, a to je, da Savet isto donosi odluku o režimu deviznog kursa glasanjem, a u Savetu nema kao u Izvršnom odboru "zlatni glas" guvernera. Savet ima pet članova, a može da bude prisutno najmanje tri. Možda može da se desi teoretska situacija da sednici Saveta prisustvuju četiri člana Saveta. Ne znam kako će Savet izabrati režim deviznog kursa ukoliko je glasanje 2:2, ali pretpostavljam da postoji neko rešenje i za to.
U svakom slučaju, konkretne promene ovog zakona predstavljaju korak napred u utvrđivanju samostalnosti i nezavisnosti institucije Narodne banke Srbije i mislim da postoji nekoliko veoma važnih stvari koje nam garantuju da će Narodna banka biti institucija koja ima potpunu samostalnost. Po meni, najvažnija odredba je eksplicitna zabrana monetarnog finansiranja Vlade, uopšte, svih nivoa vlasti u Srbiji. Jasno je rečeno da Narodna banka Srbije ne može i da je zabranjeno da finansira javni sektor. Mislim da je dobro da je ta eksplicitna odredba jasno uneta u Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije.
Važno je što je u delu koji se tiče intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu rečeno veoma jasno, ja ću to pročitati, da bih bio potpuno precizan – da se intervencije na deviznom tržištu sprovode radi sprovođenja monetarne politike, a u skladu sa utvrđenim režimom kursa dinara. Prema tome, ne kao što je do sada bio Predlog zakona, da se intervencije na deviznom tržištu sprovode radi usmeravanja kursa dinara, već se u skladu sa utvrđenim režimom kursa dinara sprovode intervencije na deviznom tržištu.
Dakle, fokus je monetarna politika i stabilnost cena, a ne kurs dinara. To je važno, još jednom ponavljam, zbog toga da svaki građanin Srbije mora da zna da u procesu formiranja kursa, a to boli sve građane Srbije, Narodna banka Srbije samo predstavlja jednu kariku celog tog procesa i ne možemo svu odgovornost svaliti na Narodnu banku. Ako je ekonomija u padu, ako imamo pad društvenog proizvoda, ako imamo manje direktne investicije, ako imamo veći stepen zaduživanja, sasvim je logično da se sve te ekonomske stvari koje se dešavaju u realnoj ekonomiji negde prelivaju na devizno tržište i sasvim je logično da ne može Narodna banka Srbije protivno ekonomskim kretanjima u Srbiji nemilice trošeći devizne rezerve da odbrani neki kurs koji nije realan.
I zbog toga je, takođe važno, pa mislim da bi bilo dobro da nam gospodin Jelašić i o tome kaže koju reč više, dakle, o intenzitetu dnevne odbrane deviznog kursa, ne odbrane deviznog kursa, nego intervencije na deviznom tržištu, zbog toga što se i tu u medijima, i od onih koji to znaju, a najčešće od onih koji o tome nemaju pojma, govori o jednom katastrofičnom scenariju – da mi idemo ka potpunom iscrpljivanju deviznih rezervi i da to može dovesti do dramatičnih rezultata. Dakle, kakav je tempo i intervencija na deviznom tržištu u smislu trošenja deviznih rezervi, kakav je tempo priliva, jer postoji naravno i priliv, ne postoji samo odliv deviznih rezervi i kakva je projekcija do kraja godine, sa kojom količinom novca možemo računati da Narodna banka Srbije može intervenisati na deviznom tržištu.
Ono što je za mene i Poslaničku grupu G17 plus bilo važno, to je da se eksplicitno uvela odredba o platama zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, da se te plate vezuju za bankarski sektor, da moramo u jednom trenutku da iskoračimo iz neke, rekao bih, ipak, demagogije i da omogućimo ljudima koji u državnoj administraciji rade stručne poslove, da za te poslove budu plaćeni na odgovarajući način, da bismo ljude ili zadržali ili privukli da rade u državnom sektoru. Žao mi je samo što tu logiku nismo primenili kod Državne revizorske institucije, gde smo, takođe, mogli opravdati više plate, na primer, odredbom da one budu u skladu sa platama u sektoru revizije u Srbiji, a te su plate, verujte, mnogo više od onoga što je u našoj Državnoj revizorskoj instituciji.
Predlog ovog zakona nesumnjivo predstavlja korak napred i predstavlja i omogućava mnogo veću transparentnost u radu Narodne banke Srbije i veoma je važan član 2. stav 4, koji kaže: "Državni organi i organizacije, kao ni druga lica, ne mogu ugrožavati samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, niti mogu vršiti uticaj na Narodnu banku Srbije, organe Narodne banke Srbije i članove ovih organa u obavljanju njihovih funkcija." Kada bi se ovaj član 2. retroaktivno primenio, mislim da bi bilo mnogo onih koji su u proteklom periodu pokušali da čine upravo ono što ovaj član 2. stav 4. zabranjuje. Dobro je što je to sad jasno rečeno.
Mi dajemo punu podršku da to tako funkcioniše i u praksi. Jedino ne znamo na koji način će se to u praksi sprovoditi, u smislu – ko je taj ko može da proceni da li je neki državni organ, da li je organizacija ili je neko pojedinačno lice uticalo na rad Narodne banke i narušilo njenu samostalnost. Sem jedne naše zajedničke svesti o tome da Narodna banka treba da radi samostalno posao, ne vidim koji drugi garant može to da nam obezbedi.
Ovde se postavilo i pitanje Saveta Narodne banke i uticaja političkih partija. Mislim da je najbolji dokaz da toga gotovo da nije bilo ili da je bilo minimalno, jeste činjenica da mi sada, praktično, još nije zvanično ali je više nego izvesno, na mesto novog guvernera Narodne banke dovodimo i podržaćemo, verovatno, čoveka koji se trenutno nalazi na čelu Saveta Narodne banke. Nisam čuo da je bilo ko izneo neku zamerku na njegovu stručnost, ali bih rekao da mi ne zvuči logično da nakon deset godina i svega onoga što se pozitivno desilo, govorim o ovom finansijskom sektoru u Srbiji, bilo koja vladajuća stranka može da pomisli da u Savet Narodne banke delegira ljude koji bi tu imali ne znam kakvu misiju, da u ime i za račun neke političke stranke utiču na kurs.
Mislim da to tako ne stoji, nisam baš toliko naivan da mislim da će kurs da se formira u nekim idealnim uslovima i da nema mnogo ljudi koji će biti zainteresovani da na razne načine utiču na mehanizam i na ulogu Narodne banke u celom tom procesu, ali mi ovde glasamo za novi zakon, biraćemo novog guvernera, biraćemo transparentno članove Odbora za finansije, članove Saveta Narodne banke, pet ljudi za koje se ipak traže određeni kvalitetu u Predlogu ovog zakona, potpuno jednaki kvalitetima čoveka koji treba da se nalazi na čelu Narodne banke Srbije, plus jedan član koji mora da ima iskustva u računovodstvu i reviziji.
I, mi do tog trenutka imamo pravo da iznosimo sve svoje sumnje i u kandidata za guvernera i u kandidate za članove Saveta i da ih ovde u Skupštini propitujemo i pitamo kakve su im namere, kakvo im je znanje i kakva im je stručnost, ali, jednom to preispitivanje mora da stane. Ako Skupština kao nadležni organ da podršku ljudima koji treba da budu šest godina na određenim funkcijama, vrlo je lako izračunati da će i neka druga vlada imati posla sa ljudima koje mi izaberemo da budu članovi saveta i da bude guverner Narodne banke Srbije, onda mi moramo pretpostaviti elementarnu samostalnost, stručnost i sposobnost tih ljudi da rade svoj posao.
Dakle, naša uloga je u donošenju zakona, naša uloga je u eventualnom prihvatanju nekih amandmana. Verujem da će Vlada imati sluha za dobre amandmane. Naša uloga je u izboru pojedinaca ili banka za amandmane, ali naša uloga prestaje onog trenutka kada damo poverenje ljudima da rade taj svoj posao i to je sasvim logično i to je suština samostalnosti personalne, finansijske i svake druge Narodne banke Srbije i time bih završio.
Sve je u našim rukama, i izglasavanje ovog zakona, ali i svest da na ovaj način mi sve te ingerencije prepuštamo ljudima koje će izabrati ova skupština i da treba da imamo elementarno poverenje da će oni dobro i kvalitetno raditi svoj posao. Uveren sam da ono što se dešavalo u Narodnoj banci Srbije u poslednjih deset godina jeste najbolja garancija da će oni taj svoj posao, bez obzira ko personalno bude na čelu ili u Savetu, nastaviti da rade i zbog toga ćemo mi, naravno, ovaj predlog zakona podržati. Hvala. (Aplauz)