Uz rizik da možda i dobijem neku opomenu ili neku drugu sankciju, gospođo Čomić, dozvolite, ovo je izuzetno važna stvar, kada se govori o upotrebi Vojske Srbije u međunarodnim multinacionalnim operacijama, dakle, ne može a da se ne kaže da jedan deo teritorije Republike Srbije, naše države, nije pokriven sa srpskim vojnim i policijskim osobljem, kako stoji u Rezoluciji 1244, i da je bespredmetno, Srbija bi bila presedan u međunarodnoj zajednici da ima svoje vojnike u Kongu, Avganistanu, na Haitiju ili bilo gde, a da srpskog vojnika ili policajca nema u mestima, u gradovima, i selima na KiM.
Ako mi nađete ijednu državu na svetu koja učestvuje ili pod zastavom UN ili pod zastavom NATO u nekoj međunarodnoj mirovnoj ili kvazimirovnoj operaciji a da njena vojska ili policija nije prisutna na celokupnoj državnoj teritoriji, biću vam duboko zahvalan. Nažalost ili na sreću, takve države sem Republike Srbije nema.
Sada postavljam jedno pitanje, pitanje koje je postavio i moj uvaženi kolega gospodin Krasić – koja je svrha toga da imamo nekoliko lekara ili nekoliko vojnih posmatrača na Haitiju, Libanu ili bilo gde u svetu, a da srpski narod na KiM živi u uslovima koncentracionog logora, a da pri tom nijedan državni organ, uključujući Narodnu skupštinu Republike Srbije, Vladu, nikada ni na koji način nisu zahtevali od UN da omogući da se do kraja sprovede Rezolucija 1244?
Gospodin Vlajko Senić je rekao da postoje samo dva puta kada je reč o povratku srpske vojske i policije na KiM, a imajući pri tom u vidu i širi kontekst učešća Srbije u međunarodnim multinacionalnim operacijama, pa je onda rekao – ili rat ili da budemo deo NATO.
SRS je rekla da postoji i treći put, to ponavljamo i ovom prilikom, dakle, postoji i treći put. Treći put je poštovanje Povelje UN, poštovanje međunarodnog prava i poštovanje jedne inicijative koja je došla sa Istoka, jedne bratske i prijateljske zemlje, a to je inicijativa ruskog predsednika iz 2009. godine, da se potpiše ugovor o evropskoj bezbednosti.
Dakle, ta inicijativa je potekla prošle godine i ona je stavljena na sto praktično svih evropskih država, uključujući tu i države koje su članice NATO. U čemu je suština te inicijative?
Ruska Federacija u liku svog predsednika nudi svim državama u Evropi, ponavljam, i državama članicama NATO, da se potpiše ''ugovor o evropskoj bezbednosti'', koji će da počiva na principima Povelje UN. To znači – poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država potpisnica tog novog ''ugovora o evropskoj bezbednosti''. To je miroljubiva politika. To su mehanizmi da se sporovi među državama reše na miran način, konferencijama, konsultacijama, svim mogućim sredstvima, samo ne oružjem.
Nedavno je ova inicijativa došla i u Narodnu skupštinu Republike Srbije i sa ovom inicijativom upoznate su sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nedavno je održan i jedan okrugli sto, 24. aprila ove godine, koji se bavio svim onim pitanjima koja su vezana za inicijativu Ruske Federacije, a to je da se uspostavi novi sistem kolektivne bezbednosti u Evropi koji će apsolutno da bude u skladu sa principima, sa načelima, sa normama iz Povelje UN.
Pitanje koje postavlja SRS jeste sledeće – zašto predsednik Republike Srbije o tome ćuti? Zašto o tome ćuti Vlada Srbije? Zašto o tome ćuti Ministarstvo odbrane? Zašto ćute poslanici vladajuće koalicije? Zašto ne kažu da postoji i neki drugi put da se očuva bezbednost Republike Srbije u vrlo nestabilnim međunarodnim političkim prilikama, a koji ne podrazumeva direktno ili indirektno uključivanje Srbije…