Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka izražava legitimnu i osnovanu sumnju da se ovim zakonom zaista mogu dovesti u pitanje neka temeljna prava građana i to ne kaže samo SRS, to kažu ljudi koji predstavljaju te takozvane nezavisne institucije uspostavljene u skladu sa evropskim standardima. To kaže i gospodin Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, a to kaže i gospodin Saša Janković, Zaštitnik građana. Sad, ako mišljenje tih nezavisnih institucija u ovako jednoj delikatnoj materiji nije relevantno i ako vladajuća većina nema nameru da prihvati mišljenje tih nezavisnih institucija, koje su vrlo kompetentne da se o ovoj problematici izjašnjavaju, onda hajde da ukinemo te nezavisne institucije.
Kakva je svrha Poverenika za informacije od javnog značaja, kakva je svrha Zaštitnika građana, ako njihov stav neće biti ugrađen u zakonska rešenja koja i te kako mogu da dovedu do zloupotreba i i te kako mogu da dovedu u pitanje ljudska prava i slobode u ovoj državi. Sad, gospođo Kolundžija, nije ovo prvi slučaj da vi formirate neku instituciju, da kažete, znate, dragi građani, ovo je u skladu sa evropskim standardima, sve države u EU imaju Ombudsmana, sve imaju Poverenika za informacije od javnog značaja, sve imaju neka nezavisna tela koja se bave borbom protiv korupcije, pa to treba da postoji u Republici Srbiji.
Da li se sećate šta se desilo sa odlukom Agencije za borbu protiv korupcije? Agencija za borbu protiv korupcije je rekla da su 23 poslanika DS u Skupštini Vojvodine u sukobu interesa i da do 1. aprila moraju da se opredele koju funkciju zadržavaju.
I, kako ste poštovali tu nezavisnu instituciju uspostavljenu u skladu sa evropskim standardima? Niste je uopšte poštovali, nego ste se dosetili da se obratite Ustavnom sudu, pa da Ustavni sud vas oslobodi obaveze da poštujete Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. I ovo što danas radite, ono što se uradili sa Agencijom za borbu protiv korupcije, to na najbolji mogući način pokazuje kakav je odnos vlasti prema tim takozvanim nezavisnim institucijama.
Mi ćemo te nezavisne institucije da poštujemo, mi ćemo da ih uvažavamo, ali samo ako misle kao što mi mislimo i samo ako su spremni da brane naše interese. Ako Poverenik za informacije od javnog značaja kaže nešto što nama ne odgovara, mi nećemo da ga uvažimo, ako Zaštitnik građana kaže da ovim zakonom mogu da se ugroze prava građana, baš nas briga za Zaštitnika građana.
Mi smo protiv sukoba interesa, mi smo za evropske standarde, mi smo za pravnu državu, ali kad nam Agencija za borbu protiv korupcije kaže da su naši poslanici u sukobu interesa, šta nas briga za Agenciju za borbu protiv korupcije, imamo mi naš Ustavni sud, on će nas da oslobodi obaveze da se poštuju zakonski propisi.
Eto, to su evropski standardi u praksi. Na papiru postoje nezavisne institucije, u praksi mišljenje i stavovi tih nezavisnih institucija se uopšte ne uzimaju u obzir. Uzimaju se samo onda kada to odgovara vladajućim strukturama. Kad im ne odgovara, baš nas briga i za Šabića i za Jankovića i za ovu gospođu što je predsednik Agencije za borbu protiv korupcije. To ništa ne važi. Biće kako mi kažemo: ako je naš interes da se poštuje zakon, mi ćemo ga poštovati, ako nam nije u interesu da se poštuje zakon, nećemo ga poštovati.
Pa, gde to ima u svetu? Da je narodni poslanik istovremeno i direktor jednog javnog preduzeća. Imate slučajeve u Vojvodini, čovek ima sedam funkcija, sedam javnih funkcija obavlja i ne može mu niko ništa. Zašto? Zato što je pripadnik neke od vladajućih stranaka. Što postoji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, baš nas briga, baš nas briga za evropske standarde, biće kako mi kažemo.
Tako će biti i sa ovim zakonom o elektronskim komunikacijama. Ne kaže to samo SRS, ne kaže samo DSS, LDP, da postoji mogućnost zloupotrebe prava BIA, to kažu te nezavisne institucije. I, ono što je gospođa Kolundžija rekla da nije suština ovog zakona – jeste, ovaj zakon je, gospođo Kolundžija, lex specialis i u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku i u odnosu na Zakon o BIA. On BIA i obaveštajnim službama daje neka prava koja one nemaju po tim osnovnim zakonima, ni po Zakoniku o krivičnom postupku, ni po Zakonu o BIA.
Po principu da specijalni zakon ukida odredbe opšteg zakona, ovim zakonom će se omogućiti tajnim službama u Republici Srbiji, da u situacijama kada oni procene da im je to u interesu tajno presreću razgovore građana, otkrivaju njihovu sadržinu i da ih zloupotrebe u onom političkom momentu kada to bude odgovaralo nekoj od vladajućih partija. To je naša legitimna sumnja. Nemojte da nam kažete da nismo dobro razumeli zakon.
Moguće je da se vara Aleksandar Martinović, moguće je da se vara neki pojedinac iz LDP ili DSS, a kako je moguće da se vara neko koga ste vi izabrali da štiti prava građana, neko ko je zadužen da se brine o informacijama od javnog značaja?! Pa, zar vam to, kao racionalnim ljudima, ne rađa sumnju da nešto nije u redu sa ovim zakonom?!
Ako vi ne verujte ljudima koje ste vi birali, vi ste nas uveravali u kredibilitet i Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića; te stručni, te pošteni, te profesionalni, te ovakvi, te onakvi, te izabrani u skladu sa evropskim standardima. E, sada kada ti pojedinci kažu nešto što ne odgovara našim trenutnim političkim interesima – nisu dobri…
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
…baš nas briga šta oni kažu. Zahvaljujem. (Aplauz)