DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 22.06.2010.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

8. dan rada

22.06.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 16:20

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

 Ja sam predlagač, ja dajem ocenu. Kao što vi mislite da je vaš amandman super amandman, ja mislim da nije. Setite se, ovo je parlamentarni život, svako ima pravo na mišljenje, a skupštinska većina donosi odluke.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč, pa narodni poslanik Srđan Milivojević.       

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, u ovom članu želi da se poveća kriterijum studija, odnosno povećanjem kriterijuma želi se povećati kvalitet.
Gospodine ministre, pripremio sam dosta pitanja, ali moram iskreno reći da ste u prethodnom petnaestominutom izlaganju dosta odgovorili na moja pitanja, ali ću se ipak zadržati na nečemu, kao što vi rekoste, pa nije danas teme, već je to tema Predloga zakona o visokoškolskom obrazovanju, ali dobro znate da je srednje obrazovanje u stvari temelj visokoškolskom obrazovanju.
Pošto vi rekoste da kontaktirate lokalnu samoupravu, kontaktirate Zavod za zapošljavanje, kontaktirate ljude iz privrede, gde su ti ljudi sutra potrebni prilikom završavanja svojih fakulteta da mogu da započnu svoj rad. Vi kažete da dobijate od njih određena uputstva, odnosno određenu saglasnost sa njima uspostavljate, ali ne vidim gde je privreda toliko aktivna u ovoj zemlji da bi mogli mi ovaj broj stručnih ljudi zaposliti.
Pričamo o ljudima koji su vanserijski talenti. Pre negde oko dva meseca sam bio na Naučno-tehničkom institutu u Londonu, gde se otprilike oko 25 naših stručnih ljudi tamo nalazi i nisu otišli preko države, već su samoinicijativno došli do tih istraživačkih centara, jer ti istraživački centri kod nas ne postoje.
Nažalost, fakulteti su nekad bili prvi koji su imali svoje istraživačke centre, ali danas ne postoje istraživački centri, ne postoji rad na tim istraživačkim centrima, jer gde i za koga će da rade ti istraživački centri određene projekte, kada dobro znate da privreda ne funkcioniše, odnosno naučnoistraživački centri kojima je to delatnost u stvari ne postoje.
Poklonili smo 12,5 milijardi evra svetu zato što smo naše stručnjake poslali u svet, koji se sigurno neće vratiti. Svaki taj mladi čovek sa kojim sam kontaktirao na tom naučnoistraživačkom institutu imao je jednu veliku želju da se vrati nazad u državu, ali me pita kakvo je stanje, kakva je privreda? Morao sam iskreno reći da oni nemaju svoju perspektivu ovde da bi mogli da nastave svoju istraživačku delatnost.
Prema tome, pitam vas još i kakav je način studija i studiranja, kada dobro znamo da je upis studenata na državnim fakultetima pod određenom finansijskom cenom za samofinansiranje, a posebno je za finansiranje na određenim privatnim fakultetima? Ko i kako određuje, ko je vlasnik, ko poseduje jedan fakultet?
Dobro znamo da je Ljubiša Čume vlasnik fakulteta. Ko mu je omogućio kao zaštićenom svedoku da može da poseduje tu naučnu instituciju koja je za mene najvažnija i najbitnija u ovom sistemu? Znam vas kao velikog borca za borbu protiv korupcije i kriminala, prvi ste razotkrili ovo što se desilo u "Sartidu".
Pitam vas - zašto taj kriminal i korupcija je još i dan-danas prisutna u prosveti? Znam da je to vrlo teško otkriti, to vama ne stavljam na dušu, da se isto tako polažu ispiti iz crnog fonda, a pojedinci kupuju te ispite.
Kako i na koji način sprečiti, a dobro znamo da na određenim fakultetima, kolege na fakultetima znaju ko od tih ljudi prodaje, ko od tih ljudi želi da kupi i ko od tih ljudi na ovakav način stiče taj prljavi kapital?
Ko danas u jednoj zemlji ne voli da poboljša rad, da poboljša uticaj rada na svim tim fakultetima, ko ne želi da se približi zapadu, Evropi, Americi i svim mnogim industrijski razvijenim zemljama? Normalno, taj bi bio blesav ako on ne želi dobro svojoj deci, ako ne želi dobro svojoj naciji, ali moramo prevashodno mi prvo misliti na sebe i tražiti onda od drugih da li će vam pomoći.
Mnogo je neotkrivenih talenata. Znate kako, možda i onaj koji čuva ovce u planini, možda je u datom momentu i pametniji i od mene i od vas, ali nije imao mogućnosti da u datom momentu dođe da stekne ovo obrazovanje.
Zato, kao jedan veliki borac, kao čestit i pošten čovek, smatram da ćete učiniti najbolje da ova institucija uživa svoj veliki ugled koji je, znam i do pre 15-ak godina ili 10 godina uživala, ali nažalost sama erozija društva je doprinela da se u ovih zadnjih deset godina ovo dešava.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Šest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Ministar Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Kolega Živanoviću, hvala na ovim informacijama. Samo želim da vam kažem nekoliko reči.
Kada je reč o osnivanju visokoškolskih ustanova ceo postupak se sprovodi na osnovu standarda koje utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Komisija za akreditaciju i mi dajemo dozvolu za rad kao Ministarstvo prosvete. Kada dođe do promene osnivača, osnivač je po zakonu dužan da nas obavesti.
Mi nismo dobili nijednu zvaničnu informaciju o promeni osnivača. Samo su mediji pisali o promeni osnivača vezano za univerzitet Singidunum, ali mi kao Ministarstvo nismo dobili nijedan zvaničan akt takvog karaktera.
Druga stvar koju sam želeo da vam kažem, da bi se sprečile bilo koje, kako bih rekao, nezakonitosti na svim univerzitetima na visokom obrazovanju Republike Srbije, postoje stvari koje su predmet tužilaštva, policije i krivičnog postupka, postoje stvari koje su predmet etičkog komiteta, znam da je većina univerziteta osnovala etički komitet.
Znam da, primera radi, Beogradski univerzitet ima sada i ombudsmana za ta pitanja, profesor Branko Rakić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu je ombudsman, i znam da ima, što bi rekli, dosta posla, da upravo određene stvari koje se pojavljuju kao problematične u visokom obrazovanju reši, da kažem, u skladu sa zakonom, na obostrano zadovoljstvo svih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima poslanik Srđan Milivojević.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo pratim nekoliko dana raspravu o Zakonu o univerzitetu i kroz diskusije mojih kolega poslanika vrlo često čujemo nekoliko teza koje se uporno ponavljaju.
Jedna od njih je da najbolji ljudi iz Srbije odlaze iz ove zemlje i uhlebljenje nalaze na nekim institutima u belom svetu. Nedavno su bile poplave u Trgovištu, evo poplave su bile kod mene u Rasinskom okrugu, ima jedan Božji zakon da voda prvo dođe, pa onda nadođe voda, posle se voda povuče. Međutim, jedna reka non-stop teče kroz Srbiju, to je reka ljudi iz Pomoravlja, iz Trgovišta, Kruševca, Čačka, Užica, Leskovca teče ka Beogradu i ovde upisuju fakultet i retko se ko vraća u svoj rodni grad.
Najbolji iz Srbije, nažalost, i dalje odlaze. Tu se postavlja pitanje – kako zaustaviti i kako sprečiti odlazak najboljih ljudi? Da li bi Nikola Tesla postao Nikola Tesla da je ostao u rodnom selu Smiljani? Da li bi Nikola Tesla bio to što jeste da nije otišao u Ameriku? Sumnjam da bi postao to što jeste. Da li bi Mihajlo Pupin posto to što jeste da je ostao u Srbiji, da ovde razvija svoj talenat i svoje sposobnosti?
Sudbina ne samo Srbije, već svih zemalja, jeste da najbolji ako žele da budu najbolji moraju da idu u najbolje institucije, gde je skoncentrisano svo znanje i iskustvo. Zadatak nas kao političara je da obezbedimo uslove da se diplomirani inženjeri, ljudi koji su završili fakultete, vrate u svoja mesta i tu steknu u poslu afirmaciju.
Mislim da je u ovoj sali barem četiri petine narodnih poslanika završilo fakultet. Velika većina nas se vratila u svoje rodno mesto i tamo stekla punu afirmaciju.
Kada govorimo još jednu stvar ovde, o akreditaciji fakulteta, bilo je reči, i to je gospodin Obradović vrlo lepo odgovorio, svako danas može u Srbiji da se udruži, možemo gospodin Živanović i ja da udružimo sredstva, da se uortačimo i da probamo da formiramo visokoškolsku ustanovu, ali pre toga moramo da zatražimo dozvolu za akreditaciju od Ministarstva prosvete. Ako sutradan želimo da svoj osnivački ulog prodamo nekom drugom, moramo da to prijavimo Akreditacionoj komisiji i da ona upiše nove osnivače.
Koliko mi je takođe poznato, ne znam da je to urađeno. Ako postoje sumnje da je to urađeno, neka neko traži proveru u određenim registrima, neka traži proveru na fakultetu, ali dogod to ne bude urađeno, nije dobro da se barata poluinformacijama i da se obmanjuje javnost.
S druge strane, na tom fakultetu ima stotine mladih, sposobnih, darovitih ljudi koji studiraju. Država Srbija, Republika Srbija izjednačila je status privatnih i državnih fakulteta i nemojmo da ljude koji završavaju taj fakultet i koji su sada na tom fakultetu degradiramo ovakvim izjavama, da oni studiraju kod nekog kriminalca i da tamo kupuju diplome.
Molim vas da o činjeničnom stanju u zemlji govorimo sa argumentima i da mladim ljudima koji možda planiraju da upišu neki fakultet dodatno ne otežavamo posao u vreme kada će se opredeljivati koji će fakultet upisati.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miletić Mihajlović i Milisav Petronijević.
Ovaj amandman su prihvatili Vlada i Odbor za prosvetu. Zakonodavni se nije izjašnjavao, pa će se o ovom, kao i o drugim amandmanima, Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima poslanik Milan Knežević.
...
Srpska napredna stranka

Milan Knežević

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, podneli smo amandman na član 27. stav 3. Radi javnosti ću da pročitam na šta se odnosi taj stav, pa ću posle obrazloženje da kažem.
Taj stav 3. glasi: Lice iz stava 2. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu, u skladu sa ovim zakonom, u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Mi tražimo da se ovaj stav briše. Smatramo da je suvišan. Zašto? Zato što je u ovom članu 27. u stavu 1. jasno rečeno da svi stručni akademski, naučni nazivi, stečeni prema propisima do stupanja ovog zakona u pogledu i prava i obaveza i svega koji proizilaze iz toga, izjednačavaju se sa odgovarajućim stručnim, akademskim i drugim zvanjima.
Vi ste u stavu 1. rekli da sva ta naučna i akademska stručna zvanja stečena u prethodnom odgovaraju i onda taksativno se navode rangovi, da ih ne komentarišem.
Smatramo da ovo treba brisati. Vi ste u obrazloženju da se ne prihvati amandman rekli da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što se predloženim rešenjem omogućava da, kada je to potrebno, zainteresovano lice zameni ranije stečenu diplomu.
Mi mislimo kao SNS da jedan zakon mora da bude jasan, striktan i respektujući. U kom smislu respektujući? Ako ste stavom 1. dali da prethodna znanja su izjednačena sa sadašnjim, šta to znači – kada je to potrebno?
Da li neko ko sad po svojoj volji želi da uzme novu diplomu ili će u fazi zapošljavanja privatni ili državni poslodavac da mu traži novu diplomu? Ovo može da se izrodi u jednu lošu situaciju, po našem mišljenju, da će se stvoriti lančana reakcija, da svojom voljom kandidat ili neki poslodavac traži novu diplomu, ali da krene lančana reakcija i navala na fakultete za izdavanja novih diploma.
Sada je to tehnički problem koji može da se dogodi, ali je najmanji. Na taj način stvara se malo i nesigurnost pojedinca u prethodno stečenu diplomu, a mi moramo kao država, i vi kao Vlada, da imamo respekt prema jednom veoma kvalitetnom, prethodno organizovanom visokoškolskom obrazovanju, koje je za određeno vreme prema tim doktrinarnim pristupima funkcionisalo i da ne damo na taj način mogućnost da zamenom diploma pojedinci uzimaju diplome iz nekih bezrazložnih neargumentovanih razloga.
Zbog svega toga što ovo može da dobije neku konotaciju, a da država mora da poštuje prethodni sistem i kad ste jasno u zakonu i stavu rekli da je to izjednačena diploma, time država ne sme ni pojedincu da dozvoli da zameni diplomu, niti nekom poslodavcu. Time uvažavamo, respektujemo i iskazujemo poštovanje prema tradiciji prethodnog visokog obrazovanja koje bi bilo kvalitetno.
Iz tih razloga, videćemo da li smo u pravu, ali to su naši argumenti, znači, po nama ovaj stav je dobronameran u suštini. Ali, naučeni praktičnim iskustvom, ova dva momenta mogu u budućnosti da dobiju neke loše konotacije koje su nepotrebne, jer je sve rečeno u ovom članu.