Počeću, ministre, od ove vaše poslednje primedbe koja se odnosi na KiM. Dobro je da ste uočili da se pare na KiM ne troše na način kako bi trebalo, odnosno da se ne prate tokovi novca, kako vi kažete, ali to nije razlog da se ukidaju lokalne samouprave u Metohiji.
Vi treba da vodite računa o tome i gde se troše pare, i da imate spiskove ko prima pare na KiM, kome se kupuje ogrev, kako se troše, to je javna tajna na celom KiM kakve se sve manipulacije dešavaju sa tim parama. To, ponavljam, nije razlog da vi ukidate lokalne samouprave na delu KiM, jer je to protivustavno, to je suprotno Ustavu Republike Srbije, prema kojem je KiM sastavni deo Republike Srbije.
Bila mi je interesantna vaša primedba kada ste rekli – ako propadne EU, a mi kažemo kada propadne EU, jer je to već izvesno, šta će biti sa našim obrazovanjem ako se ne ubacimo u kolotečinu Bolonjske deklaracije? Ministre, neko ko nije odavde mislio bi da smo mi tek počeli da se školujemo otkad je uvedena Bolonjska deklaracija i da tek od tada imamo obrazovni sistem, što sami znate da nije tačno.
Kao što nije tačno da je u vreme koje ste vi pomenuli kada ste vi studirali, kada sam ja studirala, da nije mogao svako da upiše fakultet. Mogao je i treba i sada da upiše, svako da upiše fakultet o državnom trošku i to onaj koji želi, a ako posle prve godine studiranja pokaže da nema volju, želju, smisao, onda neka se školuje o sopstvenom trošku, odnosno o trošku roditelja.
Kažete da su nekada naši fakulteti bili među prvima u svetu. To sam vam i ja rekla. Upravo zato se pitamo zašto ste krenuli da se to uništava. Zbog čega ne bi bili i dalje među prvim fakultetima, pa i da nije uvedena Bolonjska deklaracija?
Interesantno mi je bilo, gospodine ministre, kao da ste govorili o zemlji dembeliji, a ne o Srbiji, gde se svaki dan dobijaju otkazi, gde mladi ljudi ne mogu da se zaposle.
Pričali ste kako država obezbeđuje posao, kako ste vi u kontaktu sa privrednim društvima pre pravljenja planova za upise i u srednje škole i na fakultete da biste obezbedili posao tim mladim ljudima. To jeste posao države, ali nažalost, to država Srbija ne čini.
Koliko je mladih ljudi na spisku nezaposlenih? Koliko je mladih ljudi završilo fakultete pa se razočaralo jer već nekoliko godina ne mogu da dobiju posao. Da li se sećate onog mladog čoveka koji je bio odličan student na medicinskom fakultetu, završio medicinski fakultet, pa je otišao u beli svet negde da radi, jer u Srbiji nije mogao da se zaposli, pa je morao da se vrati u Srbiju da završi srednju medicinsku školu da bi tamo negde počeo kao medicinski tehničar, pa možda jednog dana bio i lekar?
Da li to hoćemo od naših generacija da radimo ili hoćemo da naša deca uče u Srbiji i da se u Srbiji zapošljavaju? To je ideal kojem treba da teži svaka vlada, pa i vaša vlada?
Kažete – 85% upisano u željene škole u srednjim školama. Šta je sa onih 15%? Gospodine ministre, nemojte na taj način da kažete – vi ste završili posao jer je 85% dece upisalo ono što je htelo. Da li će od tih 15% koji nisu upisali hteti da se upišu negde drugde? Da li će imati jednu godinu kao ova deca iz Kraljeva?
Čuli ste i sami. To sam gledala na televiziji, nije nikakva politička priča, nego činjenično stanje koje ste i vi sada potvrdili. Dakle, ako ta deca kažu i njihovi roditelji da će oni ove godine imati pauzu, neće uopšte nigde da se upišu, znate, gube godinu dana života, gube godinu dana u kojoj mogu da krenu nekim pogrešnim putem, ne daj bože, umesto da se školuju.
Znate, ministre, to što ste vi, kažete, konsultovali nekakvu radnu grupu, univerzitetske profesore itd. kod ovog zakona, odgovornost je Vlade RS. Vlada RS mora biti sposobna da napravi predlog zakona. Koga će da konsultuje, to je stvar Vlade, ali je odgovornost Vlade, a ne tih ljudi koji su da li eksperti ili nisu, ili su samozvani eksperti.
Znate, morate da priznate da ne znači da su svi univerzitetski profesori, profesori sa kredibilitetom. Ne želim nikoga da vređam, ali recimo svi znamo za profesora Stevana Lilića koji je dokazani plagijator i to je stajalo na oglasnoj tabli.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da pažljivije birate reči, u skladu sa Poslovnikom, ako hoćete da diskvalifikujete i vređate i da se setimo da je to zabranjeno Poslovnikom.)
Slažem se, gospođo Čomić, ali govorim o pravosnažnoj presudi Vrhovnog suda, koja može da se citira. No, dobro, Stevan Lilić nije bitan. Njega će ispitivati na temu umešanosti u ove privatizacije o kojima se pisalo ovih dana, a o kojima govorimo već danima.
Problem, gospodine ministre, koji ste izneli kada su u pitanju fakulteti i upisi na fakultete koji slede – kažete teška ekonomska situacija, nasleđena, nenasleđena, ispravljena, neispravljena. Da li mislite, gospodine ministre, da tu tešku ekonomsku situaciju u državi i na fakultetima treba da rešavaju roditelji dece koja treba da se upišu na fakultete?
Kako će neki roditelj, čije se dete nađe ispod crte na Arhitektonskom fakultetu, talentovano, željno da studira arhitekturu, da plati, čini mi se, 200 i ne znam koliko hiljada dinara za upis ili na Medicinskom fakultetu 125 hiljada dinara?
Ministre, morate da vodite računa o tome da svako dete može da upiše fakultet, a ne samo deca roditelja koji imaju puno para. Da li je vama zamislivo da prosečna porodica u Srbiji može da uplati svom odličnom učeniku, talentovanom detetu, koje iz nekog razloga nije imalo dovoljan broj bodova da upiše Medicinski fakultet, nego je ispod crte, da plati 125 hiljada dinara da bi upisalo taj fakultet, a roditelji su ili ostali bez posla ili rade za platu od 15.000 dinara?
Ministre, to je velika grehota prema tim mladim ljudima. Mora država o tome da vodi računa. Verujte, ovo nije demagogija. Ovo je nešto čime su opsednuti i mladi ljudi i njihovi roditelji ovih dana.
Zamislite decu pod takvim pritiskom, koja izlaze na prijemni ispit u strahu – šta ako budem ispod crte, roditelji neće moći da mi plate školarinu, šta ću da radim sa svojim životom? Sa takvim pritiskom to dete, taj mladi čovek izlazi na prijemni ispit. Teško je očekivati da može da ga položi baš dobro. Zato tvrdimo da su prijemni ispiti nepotrebni i da ne treba da postoje.
Na kraju, ono što ste rekli na početku, mi uopšte nismo iznenađeni što su ti stručnjaci sa Kembridža rekli da su oni iznenađeni da je sedam đaka iz jedne škole imalo takve rezultate da se upišu na Kembridž. Kako rekoste, imamo fantastičnu decu. To smo od samog početka pričali.
To sam i ja rekla u prvom delu svog izlaganja, da, imamo fantastičnu decu, pametnu, vrednu, koja žele da se obrazuju i država mora da omogući svima da se obrazuju, ne samo srednje obrazovanje, nego i visoko obrazovanje, da to ne bude cena prestiža, ko ima para može, a ko nema para ne može. Samo toliko tražim od Vlade u ime svih tih mladih ljudi i njihovih roditelja.