Dame i gospodo poslanici, u ovom članu želi da se poveća kriterijum studija, odnosno povećanjem kriterijuma želi se povećati kvalitet.
Gospodine ministre, pripremio sam dosta pitanja, ali moram iskreno reći da ste u prethodnom petnaestominutom izlaganju dosta odgovorili na moja pitanja, ali ću se ipak zadržati na nečemu, kao što vi rekoste, pa nije danas teme, već je to tema Predloga zakona o visokoškolskom obrazovanju, ali dobro znate da je srednje obrazovanje u stvari temelj visokoškolskom obrazovanju.
Pošto vi rekoste da kontaktirate lokalnu samoupravu, kontaktirate Zavod za zapošljavanje, kontaktirate ljude iz privrede, gde su ti ljudi sutra potrebni prilikom završavanja svojih fakulteta da mogu da započnu svoj rad. Vi kažete da dobijate od njih određena uputstva, odnosno određenu saglasnost sa njima uspostavljate, ali ne vidim gde je privreda toliko aktivna u ovoj zemlji da bi mogli mi ovaj broj stručnih ljudi zaposliti.
Pričamo o ljudima koji su vanserijski talenti. Pre negde oko dva meseca sam bio na Naučno-tehničkom institutu u Londonu, gde se otprilike oko 25 naših stručnih ljudi tamo nalazi i nisu otišli preko države, već su samoinicijativno došli do tih istraživačkih centara, jer ti istraživački centri kod nas ne postoje.
Nažalost, fakulteti su nekad bili prvi koji su imali svoje istraživačke centre, ali danas ne postoje istraživački centri, ne postoji rad na tim istraživačkim centrima, jer gde i za koga će da rade ti istraživački centri određene projekte, kada dobro znate da privreda ne funkcioniše, odnosno naučnoistraživački centri kojima je to delatnost u stvari ne postoje.
Poklonili smo 12,5 milijardi evra svetu zato što smo naše stručnjake poslali u svet, koji se sigurno neće vratiti. Svaki taj mladi čovek sa kojim sam kontaktirao na tom naučnoistraživačkom institutu imao je jednu veliku želju da se vrati nazad u državu, ali me pita kakvo je stanje, kakva je privreda? Morao sam iskreno reći da oni nemaju svoju perspektivu ovde da bi mogli da nastave svoju istraživačku delatnost.
Prema tome, pitam vas još i kakav je način studija i studiranja, kada dobro znamo da je upis studenata na državnim fakultetima pod određenom finansijskom cenom za samofinansiranje, a posebno je za finansiranje na određenim privatnim fakultetima? Ko i kako određuje, ko je vlasnik, ko poseduje jedan fakultet?
Dobro znamo da je Ljubiša Čume vlasnik fakulteta. Ko mu je omogućio kao zaštićenom svedoku da može da poseduje tu naučnu instituciju koja je za mene najvažnija i najbitnija u ovom sistemu? Znam vas kao velikog borca za borbu protiv korupcije i kriminala, prvi ste razotkrili ovo što se desilo u "Sartidu".
Pitam vas - zašto taj kriminal i korupcija je još i dan-danas prisutna u prosveti? Znam da je to vrlo teško otkriti, to vama ne stavljam na dušu, da se isto tako polažu ispiti iz crnog fonda, a pojedinci kupuju te ispite.
Kako i na koji način sprečiti, a dobro znamo da na određenim fakultetima, kolege na fakultetima znaju ko od tih ljudi prodaje, ko od tih ljudi želi da kupi i ko od tih ljudi na ovakav način stiče taj prljavi kapital?
Ko danas u jednoj zemlji ne voli da poboljša rad, da poboljša uticaj rada na svim tim fakultetima, ko ne želi da se približi zapadu, Evropi, Americi i svim mnogim industrijski razvijenim zemljama? Normalno, taj bi bio blesav ako on ne želi dobro svojoj deci, ako ne želi dobro svojoj naciji, ali moramo prevashodno mi prvo misliti na sebe i tražiti onda od drugih da li će vam pomoći.
Mnogo je neotkrivenih talenata. Znate kako, možda i onaj koji čuva ovce u planini, možda je u datom momentu i pametniji i od mene i od vas, ali nije imao mogućnosti da u datom momentu dođe da stekne ovo obrazovanje.
Zato, kao jedan veliki borac, kao čestit i pošten čovek, smatram da ćete učiniti najbolje da ova institucija uživa svoj veliki ugled koji je, znam i do pre 15-ak godina ili 10 godina uživala, ali nažalost sama erozija društva je doprinela da se u ovih zadnjih deset godina ovo dešava.