Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS će podržati predloženi Poslovnik ovako u načelu. Mi se slažemo i smatramo da je on načelno dao odgovore na sva ona pitanja pred kojima se našao, ali isto tako imamo i nekoliko konkretnih predloga da se taj deo poslovnika poboljša.
Mi smatramo da smo, bez obzira na proceduru koja je prethodila izradi poslovnika, došli do jednog poslovnika koji omogućava Skupštini red, stabilnost i predvidljivost, koji definiše bar iole obim zaštite koji uživa opozicija i političke manjine nasuprot većini, koji određuje dužnost i ovlašćenja skupštinskih institucija, poslaničkih grupa, odbora, koji utiče ili precizira odnose između Skupštine i drugih institucija vlasti. Ovakav predlog poslovnika je ponudio odgovore na ta osnovna pitanja.
Naravno, nema idealnog poslovnika. Nema idealne ravnoteže između potrebe da Skupština odlučuje i potrebe da se pretresa, da se raspravlja. Nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine.
Nema ni tog poslovnika, bilo ko da ga donese i bilo kad, ako u njemu ne razumemo duh, ako iz njega ne proističe duh koji je bitan za parlamentarnu demokratiju, a to je duh tolerancije, duh poštovanja, kompromisa.
Pripadam onima koji misle da je najbolji poslovnik za jednu narodnu skupštinu dogovor poslaničkih grupa za sva ona pitanja koja su značajna za funkcionisanje Narodne skupštine.
Kada je u pitanju predlog ovog poslovnika, on je usklađen sa Ustavom, usklađen je sa Zakonom o Narodnoj skupštini. Definiše organizaciju i način rada Narodne skupštine i postupke, ono što je najbitnije u Narodnoj skupštini.
Imali smo prilike da vidimo da je najveći deo ili veliki deo Poslovnika posvećen postupcima. Negde 19 postupaka je razrađeno kako se u Skupštini, koja je inače donosilac odluka, na koji način te odluke donose kod svih 19 postupaka.
Svakako da najznačajniji deo, najčešći deo je zakonodavni postupak. Možda se tome posvetila i najveća pažnja. Kada je to u pitanju, mi smatramo da su faze zakonodavnog postupka veoma važne, a ključna obuhvata skupštinske odbore, i zato je najveći stepen pažnje u novom poslovniku u stvari i posvećen odborima, počev od toga da se utvrdi broj, toliki koji će obezbediti da se efikasno radi, ali istovremeno i omogućiti da se obuhvate sve oblasti i nadležnosti Skupštine Srbije.
Videli ste da je taj broj smanjen. Poštujući, i sam sam učestvovao u tome, tu intenciju, mislim da je nađena neka mera, iako treba saslušati sve druge predloge i videti da li ima mesta za poboljšanje toga.
Lično mislim da su Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavna pitanja trebalo da ostanu i dalje razdvojeni, odnosno da Odbor za ustavna pitanja, kao što je bio i do sada treba, da ostane posebno radno telo, iz prostog razloga što Odbor za ustavna pitanja ima veoma važnu ulogu u postupku promene Ustava, a znate, kada se pomene Skupština, prvo što joj pripada, to je Ustav. Ustav i zakon, dve najjače reči u ovoj državi, vezane su za Narodnu skupštinu.
Zato mislim da Odbor za ustavna pitanja ima važnu ulogu i da zato ovom odboru treba dati ekskluzivan status i dobro je bilo rešenje, i to je bilo simboličko rešenje, prema kome je predsednik tog odbora predsednik Narodne skupštine.
Kada je u pitanju broj članova odbora, tu je pokušano da se napravi neka ravnoteža. I dalje ima prostora da se o tome razgovara, da li baš svi odbori treba da imaju po 17? Ono što je najbitnije, to je intencija da odbori odražavaju sastav Narodne skupštine, dakle, da budu skupštine u malom. Bez toga oni ne bi mogli da obave sve one funkcije koje su im ovde date.
Treće, što je karakteristično za odbore, to su veoma precizno navedene nadležnosti svakog od odbora, imajući u vidu nadležnosti Skupštine Srbije.
Četvrto, što je novo, a to definiše način rada odbora, kako traje rasprava, koliko dugo traje rasprava, kako počinje, kako se završava i ne bih da oduzimam vreme na tim pojedinostima.
Kako se završava sednica odbora, tu želim da upozorim sve nas da je očigledno tehnička greška nastala, jer u članu 156. izostao je stav jedan, jedna rečenica, koja daje pravo članu odbora da izuzme mišljenje na sednici odbora.
Mislim da će se u toku ove rasprave, i sigurno ima i amandmana takvih, to ispraviti, iz prostog razloga što je to član 51. Zakona o Narodnoj skupštini veoma precizno predvideo i ne može poslovnik biti taj koji ga ne uvažava.
Naravno, slažem se da tu treba precizirati stari, kako se izuzima mišljenje i kad, da to može da se izuzme mišljenje na sednici, prilikom glasanja, a ne u hodniku i van sednice. Mislim da bi to trebalo da se ispravi.
Ono što takođe želim da navedem, a to je da ovakva organizacija odbora je predviđena tek od novog saziva Narodne skupštine, što znači da bi dosadašnji odbori, sa dosadašnjim nadležnostima, radili svoj posao u ovom sazivu. Možda je to i normalno i potrebno, iz prostog razloga da Skupština ne izgubi ponovo mesece da se organizuje, da organizuje odbore itd.
Drugo što želim da istaknem kada su u pitanju odbori, a to su njihove nadležnosti, što sam malo pre napomenuo.
Zadržaću se na dve, odnosno tri. Jedna je nadležnost da prati sprovođenje politike Vlade. Drugo je nadležnost da prati izvršavanje zakona i treće je nadležnost da razmatra izveštaje nadležnog ministarstva i drugih državnih i nezavisnih organa.
Skupština mora biti više od samog donošenja zakona. Ona ima jednako važnu obavezu da preispituje i prati sprovođenje postojećih zakona, izvršavanje zakona i jedino obe aktivnosti zajedno mogu da čine jedan dobar trajni proces. Želeo sam da istaknem taj deo.
Želim da istaknem još jednu stvar kada je u pitanju nadležnost odbora, a to je da je Poslovnikom sada definisana mogućnost od strane odbora organizovanja javnih slušanja. Mislim da je ovo jedan početak kroz javna slušanja, početak otvaranja Narodne skupštine, zakonodavnog procesa prema spolja, prema javnosti, prema građanima, prema zainteresovanim grupama itd, i da u stvari kroz javna slušanja se unapređuje i nadzorna uloga same Narodne skupštine, jedan veoma značajan segment, koji očekujem da će se u budućnosti sve više razvijati i sve više dolaziti do izražaja, iz prostog razloga, samo ću jedan napomenuti, da daje mogućnost da građani iskažu svoje mišljenje o zakonu koji se tiče njih, pre nego što bude usvojen.
Drugi segment na koji želim da ukažem, a to je veoma važan deo Poslovnika koji polazi od sledećeg, a to je – počinje od toga da je Skupština ta koja donosi odluku, ali je veoma važno pitanje – kako donosi tu odluku, način donošenja odluke? U okviru toga, veoma važno pitanje je – kakva su pravila kojima se reguliše proces rasprave; koliko vremena treba da se utroši za raspravu; kako se to vreme raspoređuje prema poslaničkim grupama? Može da bude jednako, proporcionalno broju članova, ovde je opredeljenje za proporcionalno broju članova, što mislim da je dobro.
U celini gledano, jedan pokušaj da se kroz ovaj poslovnik uspostavi ravnoteža između vrednosti pretresa i rasprave i potrebe da se donese odluka.
Želim da kažem da tu Skupština ima pozitivna iskustva i da u tom delu nije menjan Poslovnik kada je u pitanju tok rasprave sednice Skupštine, a naravno i kada su amandmani u pitanju.
Želim takođe samo jednom rečenicom da se osvrnem na mogućnost koja je data u članu 95, a to je da u okviru rasprave o zakonu mogu biti osnovni i skraćeni postupak. Tu je bilo nekoliko verzija.
Opredelili smo se za ovu, zato što smatramo, kao što Poslovnik predviđa na jednom mestu mogućnost na produženje rasprave, zavisno od značaja pitanja o kojima se raspravlja, tako isto daje mogućnost da se predloži i skraćenje rasprave, a opet u vrlo ograničenom broju slučajeva, koji sigurno ne mogu da budu svi, čak ni oni koji su navedeni ne mogu da budu svi koji se mogu podvesti pod skraćeni postupak.
Kada je u pitanju održavanje reda na sednici, želim da iznesem svoj stav. Poslovnik sadrži pravila i procedure kojima se obezbeđuje da rad Skupštine bude uredan, a njene rasprave i pretresi konstruktivni.
Normalno je da predsedniku bude dato ovlašćenje i odgovornost da očuva red za vreme skupštinskog zasedanja izricanjem mera, čak i odstranjivanje, ako krše Poslovnik ili narušavaju njen rad, ponovo uspostavljanje reda u Skupštini, da obezbedi da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti itd. Mislim da je to nešto što priliči ovom poslovniku.
Želim lično da iznesem rezervu prema novčanom kažnjavanju poslanika. Rezerve imam iz sledećih razloga. Novčano kažnjavanje mora da ima zakonsku osnovu. Novčano da kazni može sud, novčano da kazni podrazumeva postupak i tu imam rezerve, ali potpuno sam saglasan da se mora obezbediti da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti, da poštuju red i ono sve što se događa na Skupštini. Mislim da će u daljem radu ove Skupštine i samo ponašanje poslanika obesmisliti ove odredbe koje govore o novčanom kažnjavanju.
Kada su u pitanju postupci za donošenje akata i drugi postupci, napomenuo sam već da ih je poslovnik u 19 slučajeva razradio. Zadržao bih se samo na dva, a to je izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade i radu ministarstava. To je dato u nadležnost odborima, što je dobro.
Na kraju krajeva i Zakon o Narodnoj skupštini je dao prioritet odborima u radu Skupštine, težište rada preneo na odbore, ali mislim da u praksi treba o još nečemu voditi računa, a to je da se Vlada obaveže da periodično podnosi izveštaje Narodnoj skupštini o procesu pridruživanja EU. To i iz razloga da Skupština bude informisana kako teče taj proces, da li ima negde zastoja, kakvih zastoja itd. S druge strane, i sama Skupština je pod pritiskom harmonizacije velikog broja pravnih propisa prema EU.
Takođe jedna novina, što mislim da je dobro, a to je da će ministar četiri puta godišnje biti u obavezi da informiše nadležni odbor o radu ministarstva i sprovođenju politike u toj oblasti. To su sve, uz postupak vršenja nadzora nad radom državnih organa i nezavisnih tela, pokušaji koje Poslovnik čini da bi pojačao nadzornu ulogu Narodne skupštine.
Želim posebno da ukažem na jednu rečenicu kada su u pitanju nezavisna tela. Dve osnovne karakteristike nezavisnih tela su njihova nezavisnost i odgovornost, ali njihova nezavisnost ne znači njihovu odvojenost i ekskomuniciranost od drugih organa, već autonomnost u svom radu i delovanju. Uz pomoć upravo tih nezavisnih državnih organa koje je Skupština izabrala, koji joj odgovaraju za rad, jeste prilika, što poslovnik daje mogućnost, da Skupština ojača svoju nadzornu ulogu. Dakle, nadzorna tela treba da budu pomoć Skupštini za obavljanje svoje nadzorne uloge. Zato je i potrebna dobra komunikacija i međusobno poverenje između njih.
Sasvim na kraju, Narodna skupština je i više od zakonodavnog tela, to je predstavničko telo koje mora biti odgovorno biračima u državi. Naravno, ovaj poslovnik učinio je napor da unapredi, daje osnov za unapređivanje odgovornosti predstavnika naroda. On daje mogućnost javnosti da se upozna sa onim što svaki poslanik uradi u Skupštini, i šta je rekao, i kako je glasao, koliko marljivo ispunjava svoje obaveze itd. To je još nešto što Skupštinu izdvaja od svih drugih institucija vlasti, jer je bila, a i sada nastavlja da bude najotvoreniji državni organ.
Potpuno na kraju, kada je u pitanju služba želim da upozorim, znam da nije vreme, ekonomska situacija je teška, ali vremena će se promeniti, biće bolje, želim da upozorim da Skupština ima veoma niske tehničke kapacitete za rad poslanika. To je nešto čime će morati da se pozabavi Skupština u narednom periodu da bi mogla uspešno da funkcioniše.
Završiću s onim sa čim sam počeo – nema idealnog poslovnika, nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine, između prerogativa stranaka na vlasti i mogućnosti drugih stranaka da tu vlast pozovu na odgovornost, nema idealne ravnoteže između potrebe da se vodi rasprava i potreba da se donese odluka, između potrebe da Skupština postupa i potrebe da se poslanik sasluša itd.
(Predsednik: Vreme.)
Ovo je pokušaj da se u postojećim uslovima učini najviše što može, da bi mogla Skupština na, s jedne strane, efikasan način da radi, što je i pokazala zadnje dve godine a, s druge strane, da ispoštuje prava svih poslanika.
(Predsednik: Vreme.)

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Teško je govoriti o ovom predlogu poslovnika zato što je jako teško ili skoro nemoguće videti jasnu viziju onoga kako je vladajuća većina zamislila da ova skupština u budućnosti funkcioniše.
Inače, naša poslanička grupa nema neko mišljenje, kada se govori o poslovniku, da je reč o nekakvom istorijskom aktu koji treba ne znam šta da reši. Iskustvo od 2000. do danas nas uči da manje ili više svaka vladajuća većina poslovnik prilagodi sebi. Mislim da ga u tom smislu i treba komentarisati i da u njemu treba naći neke osnovne pravce kako vladajuća većina zamišlja da Skupština Srbije treba da funkcioniše.
Upravo, ako tako gledamo ovaj poslovnik, jasno je da je nemoguće za bilo koju opozicionu partiju da se složi sa ovakvim predlozima. Prvo, oko onoga što je rekao predstavnik predlagača, oko te tri uloge koje Skupština ima i tri grane vlasti, stvarno ne mogu da nađem nijednu odredbu poslovnika koja na bilo koji način omogućava kontrolnu ulogu parlamenta ili na bilo koji način uvažava principe neke osnovne demokratije u kojoj se uvažava mišljenje opozicije, tj. manjine. Ne vidim način na koji će Skupština ubrzati svoj rad i doprineti da kvaliteti zakona koji se usvajaju budu bolji.
Mislim da je ovaj poslovnik prilično rezultat jedne situacije koja više od bilo svega pokazuje koliko je inertna vladajuća koalicija i koliko je vreme u kome mi živimo danas drugačije od onoga kako ga vladajuća koalicija vidi.
Mislim da je ovaj poslovnik samo legitimizovao težnju od prošle godine, ako se ne varam, kojom se želelo ubrzanje rada parlamenta. Tada su učinjeni neki koraci, danas su oni nastavljeni, ali stvarno ne mislim da Skupština Srbije ima bilo kakav problem sa brzinom kojom donosi zakone. Nije mi jasna ta težnja onda da se takav neki proces još više ubrza.
Skupština Srbije je prošle godine usvojila 400 zakona, ove godine stotinak. Nema nikakvih razloga da mi dalje u ovom trenutku taj proces ubrzavamo. Skupština Srbije je najefikasnija institucija u državi, najtransparentnija i to ne govori dobro o Skupštini Srbije. To govori upravo mnogo loše o svim ostalim institucijama u našem društvu.
Međutim, ono što je do sada bila zamerka, kako predstavnika opozicije, tako, na primer, i u nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, ti nedostaci nisu otklonjeni i ovaj poslovnik im se na izvestan način uopšte ne obraća, čak sklanja glavu od njih.
Reći ću vam da su osnovne zamerke, to je vrlo lako proveriti, svako od vas to može da uradi i hiljadu puta smo o tome govorili na sednici Skupštine, javnost u radu i donošenje zakona po hitnom postupku. Namera da se takva zamerka uputi nije da se ukine hitan postupak i izmisli neki drugi, sada se zove skraćeni, već je upravo težnja te primedbe bila da se na neki način omogući transparentnija ili javnija rasprava o svakom predlogu zakona, da se onemogući da nama zakoni stižu u petak uveče, a da ih u ponedeljak imamo na dnevnom redu, da se oni usvajaju po hitnom postupku, bez obzira što stupaju na snagu za dve ili tri godine, dakle, da se javna rasprava izbegava.
Prošle nedelje je ovde bio jedan ministar, govorim o ministru Duliću, koji je rekao da je Ministarstvo za prostorno planiranje namerno izbeglo javnu raspravu zato što bi u toj javnoj raspravi došlo do komplikovanja i svako bi imao neke sugestije da izrekne. Dakle, upravo ono što je i svrha javne rasprave.
Dolazimo naravno do pitanja odgovornosti. Slažem se s nekim od kolega koji su govorili ranije da glasanje o ovom poslovniku će definisati ponovo ko je vlast, a ko je opozicija u ovoj skupštini, ali neki boljitak neće doneti.
Međutim, i to bi bilo dovoljno da je reč o jednoj običnoj promeni poslovnika i mi prosto ne bi imali više šta da dodamo. Opet dolazi u pitanje i u prvi plan izbija, ne znam kako bih to nazvao, ali nemam drugu ideju pošto ne verujem da je vladajuća koalicija antievropska, to prosto odbijam da poverujem, mada me vreme svaki dan sve više demantuje, koja je želja ili koja namera stoji iza toga da ova država krši ugovore koje proglašava ujedno svojim najvećim uspesima?
Na koji način je moguće da se jedan skupštinski odbor proglasi odborom koji će pratiti sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Da li neko od onih ljudi koji su pisali ovaj poslovnik je pročitao SSP, da li znate šta znači prvo formiranje odbora, tela Skupštine Srbije, zajedničkog tela sa Skupštinom ili Parlamentom EU koji treba da omogući praćenje procesa evropskih integracija u Srbiji u smislu donošenja, ali i implementacije zakona?
Potpuno je nemoguće da se ta nadležnost doda postojećem Odboru za evropske integracije. Taj odbor se sastoji, probaću da vam ponovim, između predstavnika ili poslanika naše Skupštine i poslanika Skupštine Evropskog parlamenta, na isti način postoji i Vladin mešoviti odbor, između Vlade i Evropske komisije, ta dva odbora najmanje dva puta godišnje, a uvek po potrebi, raspravljaju o pitanjima. Dakle, to je zajednički odbor, mešoviti odbor ove Skupštine i Skupštine EU, odnosno Parlamenta EU.
Po našem mišljenju i predlogu koji smo vam dali još pre godinu i po dana, u ime Skupštine Srbije u tom odboru moraju sedeti šefovi poslaničkih grupa. Na taj način se daje legitimitet tom odboru. Ovako, čak i kao član Odbora za evropske integracije, prosto mislim da se time sužava kvalitet jednog odbora, to je Odbor za praćenje, sprovođenje sporazuma.
S druge strane, uzima se vreme članovima Odbora za evropske integracije, koje iovako nedostaje u dnevnom poslu koji obavljaju, kao daleko najaktivnijem, možda posle Odbora za spoljnu politiku, najaktivnijem odboru u ovoj Skupštini, koji jedini radi uvažavajući principe i postojanje i stavove svih stranaka u ovoj Skupštini, dakle, uz punu saglasnost svih.
Nekoliko je krupnih zamerki, ali najveća zamerka dolazi do te hitnosti i do tog skraćenog postupka. Nabrojali ste u ovom predlogu koji imate u kojim slučajevima može doći do skraćenog postupka. Negde to može da bude opravdano, kada je reč o međunarodnim ugovorima, ali to prosto nije posledica realnog stanja.
U ovoj Skupštini se ne koristi sve vreme kada se govori o ratifikaciji ugovora. To nije realan problem, zašto ste taj problem rešavali? Što se tiče skraćenog postupka, ko odlučuje o tome koji je zakon evropski? Odlučuje predlagač koji napiše na papiru, koji daje zakon u Skupštinu i kaže da je taj zakon evropski, i to je jačanje kontrolne uloge Skupštine.
Prosto, nemam poverenja da će vaši ministri imati dovoljno znanja, stručnosti i želje da se postave prema zakonima tako da samo za one koji jesu evropski traže skraćeni postupak. U ovoj Skupštini šest meseci nije podnet nijedan evropski predlog zakona, prema izveštaju Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, ne prema našem izveštaju.
Ono čega smo danas bili svedoci, to je da se na svi zakon stavlja odluka hitnosti i da se taj zakon smandrlja u skupštinsku proceduru, da samo prođe vreme i da se zatim posle mesec, dva ili tri, taj zakon menja.
Danas ćemo i to vreme podeliti na skraćeni postupak usvajanja, zatim kada utvrdimo grešku, pošto će se raditi o manjim i sitnim izmenama koje ne ulaze materijalno u zakon, i tada ćemo imati skraćenu proceduru. O čemu ćemo mi raspravljati?
Sećam se kada gledam, ovde ima dosta kolega iz Otpora, podsetiću vas da smo imali jednu akciju, to je jedna od prvih akcija Otpora, kada smo zajedno sa poslanikom, sada vladajuće koalicije, Nenadom Čankom, podneli jedan amandman u tadašnjoj Skupštini Srbije. To je bio amandman o zabrani svega.
Nas četvoro je bilo u Skupštini, mi smo taj amandman podneli, formalni predlagač je bio Nenad Čanak. Tražili smo da se zabrani sve, da se ne zabranjuje onako postepeno, nego odjednom, pa onda da se samo dozvoljava ono za šta vladajuća većina smatra da je dovoljno.
Tako da mislim da bi možda kao nekakav nastavak toga i danas bilo dovoljno od vladajuće koalicije da učini ono što bi zapravo želela, a to je da se zabrani pretres u Skupštini Srbije, da odbori mogu da raspravljaju do pet minuta po zakonu.
Pri čemu, podsetiću vas na još jednu skandaloznu odluku ovde, a to je da se poslanici koji su nezavisni međusobno dogovore, a ako ne mogu da se dogovore o tome ko će govoriti o amandmanu, onda prva tri koja stignu do predsednice Skupštine, lomeći se tamo iz zadnjih klupa, imaju pravo da govore, a onaj četvrti nema pravo da govori, pošto je on spor i ne zaslužuje da dobije vreme da kaže nešto o amandmanu. To je preneto iz ovog poslovnika, ta odredba je preneta, ona nije nova.
Kako Radna grupa u dve godine nije primetila tu nelogičnost da ne može nikom oduzeti pravo nijednom poslaniku da govori o amandmanu, kako je to moguće? To je direktno kršenje. Pitam vas ko će odlučivati o tome koji je zakon evropski, i vaša bahatost i sila koju primenjujete u Novom Pazaru, Kraljevu, gde god hoćete, neće pomoći da mi kažemo da je ovo evropski poslovnik.
Ovaj poslovnik je zapravo antievropski. On se ne obraća onome što je suština našeg problema, a suština našeg problema danas je uspostavljanje jasnih pravila po kojim bi Skupština mogla da funkcioniše u budućnosti. Intencija vladajuće većine nije ta, intencija vladajuće većine je da ako poslanik koji napusti jednu poslaničku grupu sa moje leve strane podržava vlast, onda mu se ne oduzima mandat. Ako poslanik napusti vladajuću većinu, njemu se mandat oduzima.
Ako je gospodin Šormaz, pošto ne znamo da li on podržava Vladu ili ne podržava, još šeta po poslaničkim grupama, onda ne znamo ni mi kakav je postupak, pa onda čekamo da se odloži. Postoji način, gospodine Ristiću, i to da se uredi. Možete da kažete u Poslovniku da poslanik koji napusti opozicionu partiju zadržava mandat, a poslanik koji napusti partiju vladajuće većine njemu se mandat oduzima. Onda prosto znamo na čemu smo i to je jasno pravilo.
Dakle, nema arbitrarnosti. Mi kažemo – mi smo protiv toga, vi kažete – mi smo za to, to je evropski standard, dođe vaš ministar za zaštitu ljudskih prava, eto to je na primer zanimljiva komponenta.
Može se odbor konstituisati ukoliko je dovoljna samo prosta većina poslaničkih grupa da predloži jednog po jednog poslanika u taj odbor, ili koliko im pripada, i time se odbor može konstituisati. Njegov broj poslanika kada je konstituisan predstavlja i kvorum za odlučivanje.
U čemu je razlika sa Savetom bošnjačke nacionalne manjine, zašto je tamo potrebno 2/3? Oni nisu dovoljno kvalitetni ili tamo nema opstrukcije vaša dva ministra. Vaša namera ovde je bila da sprečite opstrukciju opozicije da se formiraju odbori. A tamo može, tamo je to dobrodošlo, tamo treba 2/3, pa pošto niko nema 2/3 nema ni saveta. Podseća me na jedan bizaran vic.
O tome vam govorim, pravila u ovoj zemlji ne postoje. Da bi nešto bilo pravilo potrebno je da postoji jedno određeno vreme i da se primeni nekoliko puta, i onda mi svi znamo koja su to pravila i u skladu sa tim pravilima se ponašamo. Ne možemo ih menjati kako okolnosti nalažu ili kako one idu na ruku vladajućoj većini.
Drugi, ili možda ključni najveći problem pored te nestabilnosti predstavlja nedostatak javne rasprave. U svim, ili skoro svim parlamentima na svetu postoji nešto što se zove prvo čitanje, drugo čitanje, treće čitanje. To poslanici vladajuće većine znaju bolje od mene.
Zašto ova promena Poslovnika nije iskorišćena da se takva praksa uvede u Skupštinu Srbiji? Da bi objasnili o čemu se radi, tamo se predlog zakona ili nacrt zakona šalje nadležnom odboru, nadležni odbor koji čine predstavnici svih stranaka daje svoje mišljenje, ključno mišljenje predlagač zakona razmatra i vraća drugi nacrt zakona u Skupštinu, koji onda ulazi u redovnu proceduru.
Zašto mi to nemamo? Zato što naši ministri ne znaju koje će zakone predložiti i kada se istroše zakoni koji su napravljeni još u Koštuničino vreme, onda nema ni zakona, onda smenjujemo guvernere, zločine nad jednim narodom, nad drugim narodom i samo otežemo i čekamo da prođe.
Da bi mediji u ovoj zemlji izveštavali samo o našem restoranu, a ne o tome šta radi Čiplić, šta radi Oliver Dulić, šta rade ovi ministri čija imena i ne znamo. Iznenadimo se kada ih vidimo na televiziji posle dve godine. Šta radi Dragin, gde je danas nosio džakove, kome je šta danas obećao?
To je ministar koji je preneo najviše kilograma u istoriji srpske politike. Pre neki dan je prešao i na kombajn, što bi valjda značilo modernizaciju Vlade. Više ne nosi džakove, sada vozi kombajn. U narednom periodu možemo da očekujemo i da poljoprivreda krene tim putem.
Nije politika u tome, politika je u jasnoj viziji. Ako ste hteli da Skupština bude evropskija i da evropski zakoni idu po posebnoj proceduri, morao je onda da se iskoristi taj osnovni postulat demokratije, a to je da se nama, poslanicima, omogući da na izvestan način kontrolišemo da li je neki zakon evropski ili nije.
To je trebalo da bude nadležnost Odbora za evropske integracije ili odbora za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja. To je trebalo da bude nadležnost odbora i kada Oliver Dulić kaže "ukidanje tendera je evropski standard.", onda mu taj odbor kaže "izvini, nije, to nije evropski standard, nešto drugo je. Kada naučiš, vrati se u Skupštinu. Ovo ne može da ide po hitnom postupku."
To je onda kontrolna uloga parlamenta, a ne naša mogućnost da pitamo ministre koji nam onda šalju nakon tri meseca odgovore na pitanja koja nismo postavili. Žao mi je što ovde nemam, dobio sam najsmešniji odgovor. To je odgovor ministra Vuka Jeremića. Iskoristiću u četvrtak svoje pravo da pročitam odgovor i da vas, nadam se, lepo zabavim. Tu ima lepo moje pitanje i odgovor, pa samo da vidimo da li je neko dovoljno pametan u ovoj skupštini da poveže ta dva. Ja nisam.
Jasna procedura oko toga ko utvrđuje da li je neki zakon evropski ili nije, mi smo predložili amandmane, to je set amandmana, set novih članova koji bi u stvarnosti pojačali kontrolnu ulogu parlamenta i uvažili mišljenje opozicije. To su ključne stvari sa kojima ste počeli odbranu ovog Poslovnika. Vi ćete to odbiti, nećete prihvatiti. Reći ćete ne znam šta, ali onda gubite pravo da kažete da je ovaj poslovnik uvažio mišljenje opozicije.
S druge strane, često smo bili svedoci da se biraju potpuno anonimni ljudi za koje niko ne zna za neke funkcije koje su često jako važne. Nekada se opozicija ne slaže sa tim misleći da to što je neko bio pravnik u nekoj privatnoj firmi, a samo zato što je Bošnjak, treba da bude u Ustavnom sudu.
Vladajuća većina misli da je to u redu, pošto jedan bošnjački ministar ima svog sudiju Ustavnog suda, pa mora da ima i drugi, pa sada pošto ne može da nađe kvalitetnog, to je manje važno. Mislimo da sistem ili način, ili mehanizam javnog saslušanja morao da postane obaveza u takvim situacijama. To smo vam predložili.
Šta je problem da odbor izvrši javno slušanje svih kandidata koje Skupština Srbija treba da predloži na neku funkciju? Tako ne bismo bili prinuđeni da u istoj, ne znam da li je to pravna vratolomija, ali sa logične tačke neverovatno je da ćemo mi i smenjivati i birati guvernera u istoj tački. Možda će vladajuća većina izglasati da nije prihvaćena ostavka guvernera. Šta je onda rezultat?
Kao i uvek kada dođe do argumenata postoji ta iluzija da se tom bahatošću može na to odgovoriti, tako da se više neću obraćati predlagaču. U krajnjoj liniji, nije ni važno. Da je bilo sposobnosti da se napravi nešto bolje, verovatno bi se napravilo.
Ono što mislimo, to je da je neophodno, da bi iole sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bio pozitivan u delu koji se tiče Skupštine, da nije moguće dalja skraćivati javnu raspravu o zakonima, da se ne sme dozvoliti Vladi da Vlada odlučuje o tome koji je zakon evropski a koji nije, pošto, između ostalog, za tako nešto nije ni sposobna.
Da se mora pojačati kontrolna uloga parlamenta, da se mora pojačati odgovornost parlamenta time što će svi koje parlament bira na neke funkcije morati da prođu javno slušanje u Skupštini Srbije, da će morati da izlože svoj program, želje, namere zašto se za nešto kandiduju, da nam svoje biografije daju na uvid, da ne bude više moguće da se guverner bira na osnovu jedne rečenice – ja, Boris Tadić ili mi, Boris Tadić predlažemo Dejana Šoškića za guvernera, nego prosto mislim da odbor mora održati predraspravu da bi znao da savetuje poslanicima šta da rade.
Tako je i u slučaju Saveta za radio-difuziju, u slučaju sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda. Tako je u slučaju svih nezavisnih regulatornih tela koja imamo – Saveta za borbu protiv korupcije. Imamo pitanja za članove tog upravnog odbora koji imaju više funkcija nego svi poslanici zajedno, pojedini od njih. Zašto nisu došli da na to odgovore? Zašto su oni bolji od bilo koga od nas?
Prosto, pogoršavanje transparentnosti a proširenje demokratičnosti bi samo po sebi…
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju.)
Oduzmite od poslaničke grupe. Ako se ne varam, to je moguće.
(Predsednik: Vreme. Nije moguće.)

Reč ima poslanik Jorgovanka Tabaković.

Rasprava o poslovniku o radu Narodne skupštine otvara najmanje dve grupe pitanja - koliko je ovaj poslovnik uredio naš rad i uslove za iznošenje stavova zbog čega jesmo ovde i, s druge strane, koliko ovaj poslovnik o našem radu jeste ili će ispuniti očekivanja građana od nas da doprinesemo javnosti rada ove skupštine, informisanju o zakonskim predlozima koji se ovde raspravljaju.
Da li ćemo omogućiti da se kroz ovaj poslovnik i njegove odredbe uredi ono što jeste naša obaveza, da kontrolišemo Vladu jer mi jesmo zakonodavni organ, da kontrolišemo ostale organe, da donosimo primedbe i preporuke i da li ćemo biti u stanju da ispunimo te dve grupe poslova.
Pre svega ću reći da ono što je onaj ko zastupa ovaj predlog izneo, da je imao nameru da pojača odgovornost, možda je i uspeo, ali da li je pojačao ulogu parlamenta? Otvoreno ću vam reći – ne, nije.
Značaj same Skupštine je ovim poslovnikom doveden na najniže moguće grane i to po vremenu koje je dato poslanicima za raspravu o predlozima gde se Vlada pojavljuje kao isključivi predlagač, da je Skupština obezvređena procedurama u kojima se ti zakoni donose, pogotovo tamo gde je predlog skraćenog postupka, da je Skupština ponižena time što je govornica mesto s kojeg se može obratiti samo predsednik Republike, premijer, predstavnici Ustavnog suda i još po neko kome predsednik Skupštine da za pravo, a poslanici idu u ćošak, odnosno govore sa mesta. Čak je i ta linija fizičkog razgraničenja napravljena u domu koji jeste dom građana koje predstavljaju poslanici.
Ovaj parlament je obezvređen i planom rada, gde ste vi stavili da je prioritet plan rada Vlade, a ne plan rada Skupštine u skladu sa njenim zakonskim obavezama.
Gospodine Ristiću, vi zastupate ovaj zakonski predlog, kako je moguće reći da pojačavamo ulogu parlamenta ako otvoreno dajete za pravo meni, poslaniku SNS, koji sve vreme govori da je ova skupština jedan od organa izvršne vlasti koja se zove Vlada? Vi to dokazujete samim tim što u plan rada Skupštine stavljate da je Vladin prioritet nama prioritet
Time što omogućavate objedinjenu raspravu, na primer sa više od tri tačke, često vrlo nespojivih, vi obezvređujete parlament i parlamentarizam uopšte.
Time što prisustvo ministra jeste, po iskustvu i građana i nas, fizičko prisustvo nekog ko sedi na klupi tapaciranoj, lepo za mesto predstavnika vlade, a da tačka koja se raspravlja nema veze sa poslovima koje obavlja taj ministar, niti ima veze sa opisom posla koji on ima po Zakonu o ministarstvima i vladi, takođe, je obezvređivanje parlamenta.
To što je iskustvo pokazalo da pravila lepog ponašanja i reda u ovoj sali važe ne samo za poslanike, nego za sva druga lica koja se ovde nađu i učesnike u raspravi, što je reklamirano nebrojeno puta, a da to niste stavili u ovaj poslovnik, govori o tome da vam nije stalo do opozicije, kao saradnika na poslu koji se zove pristojan govor i uređena država čemu ovaj parlament mora značajno da doprinese.
Nas često novinari, možda i opravdano, pitaju, zašto vi uopšte pokrećete proceduru izglasavanja nepoverenja vladi ili predlažete neki od zakonskih projekata ako nemate 126 ruku? Sve ono što nije direktno stavljeno kroz odlučivanje Vlade kroz hitan postupak, kroz skraćenu proceduru, kroz ograničeno vreme za upoznavanje građana sa pravilima rada ovde i zakonima koji će ih se ticati svakodnevno, uređeno je na način da o tome odlučuje Skupština. To je prevedeno ono 126 glasova.
Da li je baš osnivanjem koalicije sa 126 ruku privremeno uvedena monarhija? Ne, formalno nije, ali faktički imamo mnogo dokaza da u stvari jeste ustanovljena četvorogodišnja, vi volite da kažete i očekujete da bude, mi se nadamo da će biti kraća, i to monarhija u kojoj ne važi ni logika, ni ljudska sloboda, ni pravo na reč, čak ni pravo na poštovanje i obaveza na poštovanje Ustava.
Hajde da obrazložimo ovo da nemamo ponekad čak ni osnovnu ljudsku slobodu. Način na koji predsednik Skupštine na početku radnog dana, pa i u novom predlogu poslovnika, obaveštava o pitanjima koja se tiču rada, ne podrazumeva da znamo do kada ćemo raditi u toku dana, kada ćemo imati pauzu, da li će se javnost rada obezbediti direktnim ili odloženim prenosom.
Da li mi, ponavljam, koji putujemo stotinak kilometara svakodnevno, treba da saznamo to, na primer u 12.00 časova, pa da znamo da se organizujemo da li ćemo umorni moći da vozimo do svojih mesta i doći ujutru ponovo, zato što smo redovni i ne zalažemo se za zamenike poslanike i zamenike članova odbora, ili smatrate da je dovoljno u 16.00 časova reći – produžavamo rad.
Smatrate da je dovoljno što postoji vreme pauze od sat vremena, koje ste, makar u dva navrata, dali u 17.20 časova, pa se onih sat vremena pauze moglo koristiti od 18.20 časova, kad Skupština redovno završava rad.
Postoji li radnik u ovoj Srbiji koji može da veruje da će se jedan poslanik iz ove sale izboriti za njegov topli obrok, za njegov doručak, za njegovo pravo da ode u toalet u toku rada, ako u ovoj skupštini poslanik ne zna ni dnevni plan rada, ni mesečni plan rada, nego će mu onaj godišnji odrediti Vlada, a dnevnom ćemo se informisati preko onih malo jednakijih, onih koji su iz stručnih službi ili onih koji su bliže vlasti.
Nije mi teško da ima kažem - hvala, ali se osećam neprijatno da, kao poslanik, ne znam dokle će i kada Skupština da radi danas ili sutra, kao da baš nemam nikakvih obaveza drugih u životu, porodičnih, ličnih, profesionalnih itd.
Imam prava to da kažem, jer sam jedan od poslanika koji je najčešće na svom mestu, ne radnom, ali na svom mestu i koji se ozbiljno sprema, kao najveći deo ljudi koji ozbiljno doživljava ovaj posao. Da li priča o predvidivosti i ulasku u Evropu, o predvidivosti zakona, o predvidivosti jedne uređene države jeste kompatibilna i ide u korak sa onim što se zove nepredvidivost radnog dana i ponašanja u ovom zdanju koje treba da bude primer za ugled i ugledanje svima.
Kako smo to primer za ugled i ugledanje svima? Koristimo termine koje ćemo jezički ispravljati amandmanima, ali u cilju informisanja javnosti mi kažemo da ćemo organizovati javna slušanja. Da li moje kolege poslanici pristaju na ovaj pasivan termin, gde rasprava o zakonima koje će oni donositi treba da se zove - javno slušanje?
Slušaju nemi, jer ne mogu da govore. Nažalost, od boga takve sudbine, i slušaju oni kojima se ne daje pravo da kažu i da daju doprinos raspravi. Kad uzmete i pročitate taj član poslovnika, koji reguliše javna slušanja, u stvari vidite da se radi o jednom lepom dostignuću koji se zove – javna rasprava, gde se daju predlozi, razmenjuju ideje, ali neko neće, zbog novog govora i modernosti, da to nazove javnom raspravom nego to zove - javnim slušanjima.
Zbog čega želimo da kažemo "apliciram" za kredit, a ne "prijavljujem" se za kredit? Kako to želimo da ostanemo svoji, a u nekim stvarima potpuno nepotrebno želimo da izmenimo suštinu nekih postupaka, kao što menjamo i suštinu nečega što se zove rasprava u parlamentu.
Neuređen radni dan, postupak u kojem je moguće, gde predlažete da se po skraćenoj proceduri, koja treba da znači prepolovljavanje vremena za raspravu, znači, sa 20 ovih minuta koje govorim danas na 10 minuta, da poslanička grupa kojoj pripadam sa 25 ima 12 minuta, i da se pod to može podvesti potvrđivanje međunarodnog ugovora, manja izmena ili dopuna postojećih zakona kojima se bitno ne menjaju materijalna rešenja, prestanak važenja zakona, usklađivanje zakona sa propisima EU, izmena zakona koja je u vezi sa odlukom Ustavnog suda, autentično tumačenje zakona, izbor i razrešenje lica koje u skladu sa Ustavom bira Narodna skupština itd. Apsolutno sve se može podvesti pod skraćeni postupak.
Mi smo svedoci da ono što piše po pravilu, ali po nekad važe izuzeci u ovom parlamentu jeste u stvari pravilo ponašanja, a izuzeci su da se ponašamo normalno, da imamo raspravu po tački dnevnog reda koliko je predviđeno, da ne spajamo nespojivo ili da znamo kada ćemo imati pauzu u toku rada, kada ćemo moći da odemo i da obavimo jednu elementarnu potrebu koja se zove, pojesti nešto u toku dana zato što si poranio u šest i stići ćeš u najboljem slučaju kod svoje kuće i svoje dece negde oko 20.00 časova uveče.
Da li vi stvarno računate da zaslužujete poštovanje jednim ovakvim poslovnikom koji, samim tim što ne uređuje ništa i ostavlja širinu za sve, jeste dovoljno rastegljiv za tih četiri godine neke privremene monarhije, gde 126 ruku može da omogući ovakvo bespravlje.
Ne, tvrdim da ovaj poslovnik ne zaslužuje za njega da se glasa. Ima samo jednu dobru stranu novu, a to je raspravljanje i postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa i organizacija, kao i tela gde podrazumevam regulatorna tela. To ću pohvaliti.
Gotovo je do detalja razrađeno na koji način parlament treba da razmatra rad radnih tela te vrste, sem što je zaboravljen jedan detalj, doduše to je sitnica, ali demokratija jeste procedura i formalnost, gde pravila rasprave nisu utvrđena, pa smo jednim amandmanom reagovali, da i za raspravu o izveštaju, na primer, regulatornog tela važi pravilo rasprave o donošenju zakona, ko ima pravo na 20 minuta, na neograničenu raspravu, koliko ima poslanička grupa itd. To ste jednostavno propustili da definišete, iako ste napisali na koji način se poslanici izjašnjavaju o tome.
Znači, to je dobra strana ovog poslovnika, jedna od retkih.
Ono što ne smem da propustim da upozorim svoje kolege na vreme je član 127. u kojem piše u stavu 1. da narodni poslanici koriste isključivo svoje kartice i da treba da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave kad napuste salu.
Onda u stavu 3. piše – narodni poslanik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana nema pravo da dobije reč. Način na koji ste vi skloni, govorim iz iskustva, ne po sumnji, to znači da vi možete ovako da tumačite ovaj član 127. Ako se niste identifikovali kad ste ušli u salu, vi nemate pravo da dobijete reč, iako ste ubacili karticu onda kad ste reč zatražili.
Jer u stavu 1. lepo piše na srpskom jeziku da su poslanici dužni da se identifikuju pri ulasku u salu, pri ulasku u salu, a ne prilikom traženja reči i kaže da narodni poslanik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana, doslovno sam vam čitala stav 127, to može značiti da u trenutku kada vam sekundi budu postali toliko važni i kada formalno ne ukinete raspravu, iskoristite tumačenje, a bili ste skloni tome, da nam onemogućite pravo na reč zato što nismo karticu stavili da bi vama pomogli da imate kvorum za rad. Ovo nisu pretpostavke, ovo je čitanje poslovnika koji je dat i na dnevnom je redu.
To da ste smanjili broj odbora i ustanovili ih na 19, ali da će važiti tek od sledećeg saziva jeste zanimljiva novina. Zanimljivo je i to da svaki odbor sada ima 17 članova, od kojih svaki od tih 17 može da ima zamenika. Zašto se biraju poslanici ako im trebaju zamenici da zbog odsustva nekim drugim i važnijim poslom ne mogu da prisustvuju sednicama odbora, pa bi nam u tom slučaju, da svaki od tih 17 članova puta 19 odbora ima svog zamenika, trebalo 323 poslanika? Mi ih imamo 250 i vi ste to prevazišli rešenjem da svaki poslanik može da bude član više odbora.
Hoćete li jednog dana da uvedete instituciju rezervnog poslanika? Čemu služi priča o štednji, o prevelikom broju poslanika, ako se poslanik onemogućava da zna šta će da radi, koja je tačka na dnevnom redu, ako nemamo u ovoj eri elektronske vlade i elektronske skupštine jedan pano, jedan ovakav ekran na kojem će pisati koliko koja poslanička grupa ima još vremena? Da li je to teško uneti u te vaše kompjuterske sisteme?
Možda ostali ne znaju, gospođa Čomić se odlično s tim snalazi, unese iskorišćeno vreme i svakog trenutka znamo koliko još vremena imamo na raspolaganju. Zašto da pitamo? Zašto ne stoji na panou koja je tačka dnevnog reda u raspravi, šta su sledeće tačke, koja je rasprava objedinjena? To je iskustvo onih parlamenata gde smo ponekad kao članovi delegacije imali prilike da odemo i da vidimo. Išli, videli, vi to niste stavili u ovaj poslovnik.
Imamo i jednu novinu da su tri odbora jednakija od ostalih i da ta tri odbora, jednakija od ostalih, na jedan posredan način ugrožavaju poslaničku grupu, predsednika poslaničke grupe i samog poslanika. Kada gospođa predsednik kaže da će u konsultaciji sa predsednikom poslaničke grupe da odredi članove delegacije, ona sebi uzima pravo da bude jednakija od drugih jer ona mora da ima dogovor sa predsednikom poslaničke grupe, koga će on predložiti, ne konsultaciju koja ne obavezuje.
Predsednik poslaničke grupe svoje članove predlaže za neku delegaciju i ne može uzimati sebi za pravo da presuđuje, na primer, Odbor za spoljne poslove, koji će ljudi u kojoj delegaciji odlaziti negde.
Na to nisam intervenisala amandmanski zato što ta tri odbora, jednakija od drugih, među kojima je Odbor za spoljne poslove, koji raspolaže jednim resursom koji se zove – putovanja, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspolaže, jednakije malo, da tumači ono što su nejasne odredbe Poslovnika, pa će nam on presuđivati šta je to najvažnije, i Odbor za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je jednakiji od svih ostalih odbora jer će određivati šta je budžet za rad određenog odbora i da li se kazna za onog ko se zameri predsedniku, odnosno predsedavajućem, može naplatiti iz plate, ako je prima, ili će mu se to oduzimati od naknade, odnosno poslaničkog dodatka.
Jedna novina koja je zanimljiva, prosto je za Riplija, često to imam običaj da kažem, ali šta ću kad mi vi dajete povod, da kad neko zloupotrebom Poslovnika u ponovnom objašnjavanju iste odredbe ukrade neki minut ili 13 sekundi, koje strašno znače nama kao državi, vi ćete mu to odbiti od vremena, ako poslanička grupa ima vremena na raspolaganju neiskorišćenog.
Ako nema, ulaziće u minus možda po sledećoj tački. Kako li ćemo to primenjivati ako je poslanička grupa iskoristila vreme? Molim vas da sve mentalne i ostale snage upotrebite na to jer to će Srbiju izvesti iz krize u kojoj se nalazimo.
To da se propisuje 15 sekundi za glasanje, a niste rekli od trenutka kada predsednica objavi glasanje, govori o tome da zaista nije besmisleno što je moj kolega rekao nedavno maločas, da je moguće da idete i putem ukidanja rasprave.
Poslovnik ne može da dobije prelaznu ocenu.

Gospođa Vjerica Radeta ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS svojevremeno sam bila određena da budem član Radne grupe za izradu Predloga poslovnika i pre toga Predloga zakona o Skupštini.
Već na prvom sastanku shvatili smo da zapravo vladajuća većina nema nameru da prihvata mišljenja, sugestije i stavove poslanika opozicionih stranaka i nismo želeli da bilo ko od nas bude ikebana vladajućoj većini, kao što je to danas gospodin Boško Ristić mogao da se pohvali da je ovaj poslovnik delo Radne grupe koju su činili predstavnici svih političkih stranaka. Dakle, mi nismo želeli da učestvujemo u tome.
Volela bih da građani Srbije znaju, zato to i kažem između ostalog, da Radna grupa koja je radila Predlog zakona o Skupštini svojevremeno nije imala uslova da taj zakon priprema ovde u zgradi parlamenta, pa su morali da odu malo na Divčibare na nekoliko dana da se tamo u miru priprema taj zakon. Kada je u pitanju Poslovnik, onda je Radna grupa morala da ode na jedan vikend ili ne znam na koliko dana u Vršac. Tamo su našli neke zgodne uslove da rade na ovom predlogu.
Inače, Predlog poslovnika o kojem danas raspravljamo je izuzetno loš, izuzetno restriktivan i ovaj poslovnik će zapravo dokrajčiti parlamentarnu demokratiju koja se već deset godina, polako ali sigurno, uništava u parlamentu Republike Srbije.
Bilo bi normalno kada se vrše izmene nekog akta ili dopune nekog akta da se to radi da bi se uradilo nešto bolje od onog što je već na snazi. Nažalost, kada je ovaj poslovnik u pitanju, mi imamo čak mnogo više restrikcija i mnogo više onemogućavanja narodnih poslanika da rade svoj posao koji po Ustavu treba da rade, nego što je to bilo u ovom poslovniku sada aktuelnom.
Inače, treba da se podsetimo da je zapravo urušavanje demokratije počelo pre deset godina kada su kao formalno nastupile, kako vi volite da kažete, demokratske promene.
Upravo rad u parlamentu i naš Poslovnik pokazuju da ono što je sada na delu nije ni "d" od demokratije, već naprotiv da je to, ponavljam, potpuno urušavanje demokratskih principa parlamentarne demokratije i prava i mogućnosti narodnih poslanika da rade posao za koji su ih zadužili građani Republike Srbije na izborima.
Kolega Boško Ristić, kao ovlašćeni predstavnik, na početku svog izlaganja onako lepo rekao je kako ovaj poslovnik će sada vrlo uvažavati opoziciju, a evo ja ću na nekoliko primera da pokažem, i vama kolege poslanici, a pre svega javnosti Srbije, kako će zapravo ovaj poslovnik još više ograničiti prava opozicije, koja su i do sada bila zaista maksimalno ograničena.
Podsetiću vas na ono u onom prethodnom Poslovniku, ne dakle ovaj koji je sada na snazi, nego ovaj pre njega, postojala su ona dva vrlo poznata člana 225. i 226, koji su narodnim poslanicima omogućavali da mogu, s vremena na vreme, odnosno uvek kada su imali potrebu za tim, da javnost upoznaju sa nekim važnim aktuelnim događajem, da javnosti prenesu i Narodnoj skupštini da prenesu stav iz nekog dela Srbije odakle se građani javljaju kada se desi nešto alarmantno i kada je jedina zapravo mogućnost da se brzo reaguje i da se brzo javnost upozna upravo ovaj parlament.
Vi ste tada donošenjem ovog poslovnika ukinuli mogućnost da se na osnovu ta dva člana na taj način reaguje.
U međuvremenu poslanici SRS su maksimalno koristili mogućnost da na sednicama odbora izuzmu mišljenje od odluke vladajuće većine, da bismo na taj način izrazili svoj politički stav i imali smo mogućnost da u roku od pet minuta objasnimo zbog čega smo izdvojili svoje mišljenje. Vi ste opet, da biste ućutkali poslanike SRS, u ovom poslovniku i tu mogućnost ukinuli.
Podsetiću, takođe, na Odbor za bezbednost, čiji je doskora predsednik bio Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe SRS, da ste smenili gospodina Todorovića sa mesta predsednika tog odbora, zato što je insistirao ozbiljno da Odbor dobije podatke od nadležnih službi, najpre, sećate se afere "Aerodrom" i Bojana Krišta, pa akcija "Šumadija", "Kaktus" i "Mačva", za koje tvrdimo i danas kada bi se zaista obelodanile da bismo došli do konačnog rasvetljavanja ubistva Zorana Đinđića, ove najnovije afere "Novosti" i "Luka".
Niste više mogli da podnesete da vam gospodin Dragan Todorović saziva sednice odbora i da između ostalog i to na svakom odboru budu teme i vi ste našli najjednostavniji način da se toga oslobodite, da Dragana Todorovića smenite sa mesta predsednika tog odbora.
Pre toga ste najgrublje prekršili davno uspostavljen odnos u parlamentu koji odbori kao najvažniji treba da pripadnu najjačoj opozicionoj partiji, pre svega Administrativni odbor, pa i ovaj Odbor za bezbednost, i vi ste lepo jedan po jedan taj odbor preuzimali i na taj način kršili te lepe dogovore i manire koje smo nekad davno uspostavili u ovom parlamentu.
Na koji način sada će funkcionisati odbori? Vi u javnosti kad govorite, vi iz skupštinske većine, onda volite da se hvalite kako ćemo mi sada da prebacimo maksimalno rad u skupštinske odbore, da će tamo da se odvijaju najvažnije stvari vezane za parlamentarni život u Srbiji i onda uvodite zamenika člana odbora, što je zaista neverovatno i mi znamo da je to prošlo kao rešenje i u Zakonu o Skupštini.
Ali, naravno, Zakon o Skupštini nije Ustav i imamo pravo i dalje da pričamo da je to jako loše rešenje i da nije smelo da bude preneto i u Poslovnik, i evo sada vam tvrdimo da će ta mogućnost biti mnogo zloupotrebljavana, jer, pre svega, niste precizno napisali da će svaki član odbora imati svog zamenika, nego će postojati članovi odbora i zamenici, pa onda kada god vama fali kvorum, daćete nekog svog zamenika i tako će se potpuno izgubiti balans odnosa snaga u parlamentu kada su u pitanju članovi odbora, koje kao garantuje ovaj poslovnik.
Takođe, rad u odborima ograničavate učešćem u raspravi na 10 minuta članovima odbora, što je takođe nedopustivo, a poslanici koji nisu članovi odbora moći će da govore u odborima, ali pod uslovima da im kolege koji su članovi odbora daju svoje vreme. Da li će onda moći to vreme i da se kupuje, da se prodaje i da se trampi ko zna zašto? To je nešto neverovatno.
Pravo urušavanje parlamenta Srbije počelo je u onom poslovniku kada ste ukinuli kvorum, kada ste ograničili vreme koje narodni poslanik može da koristi kada govori o nekoj temi i kada ste sebi dozvolili da predsednik ili predsedavajući kanališe na koji način neki poslanik može da govori o temi.
Otkad je sa tog mesta, gospođo predsedniče parlamenta, počelo da se govori - vreme, tema, od tada ste ukinuli parlamentarni život u Srbiji. A vi se dobro sećate i onog poslovnika koji je važio do 2000. godine, kada su narodni poslanici mogli da govore koliko god hoće i šta god hoće, i to je pravi parlamentarni život, jer narodni poslanici odgovaraju samo građanima Republike Srbije, odgovaraju svojim strankama, a stranke odgovaraju građanima Republike Srbije. Vi ste, nažalost, i to potpuno ukinuli.
Šta će se desiti, predvideli ste u ovom poslovniku, recimo, kada dva narodna poslanika podnesu amandman sa istovetnim tekstom, da će samo jedan poslanik moći da obrazlaže taj amandman i to cela dva minuta? Na koji će se način ta dva poslanika dogovoriti ko će biti taj koji će da govori ta dva minuta. Da li ćemo da se bijemo da se dokopamo mogućnosti ko će prvi da se prijavi da bi mogao da govori? Uopšte niste razmišljali, moram da vam priznam, o ovome što ste nam ovde ponudili u ovom poslovniku.
Kada je u pitanju kvorum, rekla sam već da je i to što ste dozvolili da se radi bez kvoruma, što ponekad u sali sedi 10, 15 ili 20 narodnih poslanika, da je to takođe uništavanje demokratije. Verujem da to znate, ali ne želite da čujete, negativan odijum građana Srbije prema Narodnoj skupštini je pre svega zbog toga što vide praznu salu.
Ne znam koliko komunicirate s narodom, ali ljudi na svakom mestu pitaju – aman, kako je moguće da u skupštinskoj sali sedi 10, 20 ili 30 poslanika, a ima vas 250? O tome i pišu mediji i onda su nam krivi mediji i kriv je narod što nam je takav rejting u narodu.
Nažalost, vi ste gospodo iz vladajuće većine, kojih i danas nema u parlamentu više od 15, odgovorni za to i svaki put kada to kažemo, recimo, da prozovemo na taj način, pozovemo ove koji snimaju salu, kažemo – snimite sad, pogledajte, recimo iz DS danas sedi svega 10 poslanika u parlamentu, onda gospođa Čomić kaže – molim vas, prekršili ste Poslovnik, nemate pravo da iznosite činjenice iz ličnog života narodnog poslanika.
To apsolutno nije tačno. Gospođo Čomić, molim vas, nemojte da dobacujete. Gospođo Đukić-Dejanović, opomenite je.
Kada bi narodni poslanik rekao za svog kolegu da je kleptoman, da ima švalerku, da bije ženu, onda bi to bilo iznošenje činjenica iz ličnog života. Ako narodnom poslaniku drugi narodni poslanik zameri što ne sedi kada je neka važna tema na dnevnom redu, odnosno stalno je, jer je sve što se ovde dešava važno, onda to nikako ne može da se tumači kao iznošenje činjenica iz ličnog života.
U predlogu ovog poslovnika najgrublje je prekršen član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, kada ste napisali da narodni poslanik mora lično da podnese ostavku pre isteka mandata, a u članu 102. Ustava Republike Srbije jasno i glasno piše da to može da uradi i ovlašćeni predstavnik političke partije kojoj narodni poslanik pripada.
Interesantno nam je i ovo skraćeno vreme za tzv. evropske zakone. Volela bih, gospodo iz vladajuće koalicije, da nam najpre kažete ko vas to požuruje u EU? Čujete li vi Angelu Merkel, čujete li vi ove koji kažu da nema više proširivanja EU? Vidite li ovaj haos u Grčkoj kao članu EU?
Da li u takav haos hoćete da uvodite građane Srbije, čak i kada bi neko hteo da nas primi u EU ili hoćete u ovu EU, čiji su parlamentarci pre nekoliko dana doneli odluku da nateraju i onih pet zemalja EU, koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da je priznaju? Hoćete da donosite zakone, i to u skraćenom vremenu, da bismo što manje mogli da skrećemo pažnju građanima Srbije o pogubnosti EU?
Kako ćemo mi, gospodo, da predstavljamo građane Srbije, prema ovom vašem restriktivnom poslovniku, kad mi nemamo mogućnosti, a imamo obavezu da sa ovog mesta iznosimo političke stavove svojih partija i imamo obavezu da iznosimo stavove građana sa kojima kontaktiramo? Mi to, nažalost, po ovom poslovniku ne možemo.
Kako mi da obavestimo građane Srbije da se protiv našeg predsednika vodi hajka, da Zagorka Dolovac ne želi da odgovori na pitanja, odnosno da ustanovi kome to Vojislav Šešelj preti, kako je to Vojislav Šešelj mogao da pošalje poruku iz Haškog tribunala, kada će i da li namerava da natera Aleksandra Vučića da u krivičnom postupku kaže kad je on to doneo neku ceduljicu kojom je Vojislav Šešelj naredio nečije ubistvo i čije ubistvo?
Imamo potrebu da iznesemo stav svoje političke partije, recimo, da najoštrije osudimo Borisa Tadića zašto je 11-og bio u Srebrenici, zašto se nije pojavio juče u Kravici i Bratuncu. Kako mi to sad možemo da kažemo na osnovu ovog poslovnika?
Kako možemo da kažemo da je juče kolegu Nemanju Šarovića na granici zaustavila naša srpska policija, da je jedva prošao granicu, da je morao da odgovori na pitanje da li su ljudi koji sede s njim u automobilu takođe radikali, da su insistirali da im pokaže diplomatski pasoš ako hoće da pređe u Republiku Srpsku?
Kako da kažemo da smo mi juče imali velikih problema i da smo maltretirani u Bratuncu zato što nisu dozvolili simpatizerima i članovima SRS da se tamo pojave sa majicama na kojima je lik Vojislava Šešelja?
Kako da kažemo da smo mi, narodni poslanici sa diplomatskim pasošima, jedva uspeli da se probijemo pored gomile policajaca da bismo položili venac, zbog čega smo i otišli u Bratunac, za razliku od Borisa Tadića, koji je bio u Srebrenici da se pohvali da će uhapsiti Ratka Mladića, pa kad ne može Ratka Mladića, može, pišu danas novine, da preti zatvorom Bosi Mladić, jer su bože našli neko oružje, iako ga osam godina traže u njenoj kući, pa su ga baš našli pred Tadićev odlazak u Srebrenicu, da može da se pohvali da je bar nešto uradio na slučaju Mladić.
Mi smo juče u Bratuncu uspeli na jedvite jade da raširimo dva 30 metara dugačka transparenta. Na jednom je pisalo "Srpska nije genocidna", na drugom "Tadić nije Srbija". Imali smo velikih problema da to uradimo i želimo to da podelimo sa građanima Srbije, sa građanima Republike Srpske, koji prate rad ovog parlamenta, i želimo da upozorimo ministre u Vladi Republike Srbije, kada o tome govore, kada pregovaraju o nekakvim bilateralnim odnosima, da se sete i toga.
Ovo sve iznosim kao primer kako mi više nećemo moći ovakve stvari, koje su neophodne za rad parlamenta, da iznosimo pored ovakvog poslovnika. Kako mi da kažemo da Saša Janković nema pravo, kao zaštitnik građana, da menja pravopis i uvodi ustaški, hrvatski novogovor u srpski jezik i da mene natera da vama, gospođo predsedniče parlamenta, kažem da ste predsednica? Niste, vi ste predsednik.
Dakle, potpuno su uništena prava narodnih poslanika i prava koja mi kao parlament ovde moramo da imamo. Suština je da su narodi poslanici, da su mediji, da je pravosuđe, narodni poslanici skupštinske većine, mislim da ste vi najbukvalniji Tadićevi podanici. Da nije tako, recimo, juče bi mediji objavili nešto vezano za događaje iz Bratunca, o kojima sam malopre govorila.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, samo još jednu rečenicu.
(Predsednik: Dosta dugo ste govorili mimo dnevnog reda.)
Izvinite, nisam, samo sam navodila primer šta će značiti restriktivan poslovnik.
Dakle, još samo jedna rečenica. Ovaj parlament je već godinu i po dana neregularan zahvaljujući poslovniku i poslaničkoj većini koja je dozvolila krađu mandata SRS.

Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Nova Srbija, LDP, SPS-JS, DSS – Vojislav Koštunica, SNS, ZES i SRS.
Takođe vas obaveštavam da će sednica Odbora za saobraćaj i veze biti održana u 14.00 časova, u sali I, u Domu Narodne skupštine.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo rad u 14.50 časova.
Prvi govornik je gospodin Đorđe Milićević.
(Posle pauze – 14.50)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu,  prema redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu Poslovnika Narodne skupštine.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Đorđe Milićević, posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku najpre želim da kažem da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer smatramo da on odgovara na osnovne zahteve koje treba da ostvari parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti. Tu pre svega mislimo na efikasnost, demokratičnost i javnost u radu.
Smatramo da će predloženi poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije omogućiti još efikasniji rad parlamenta, da će zapravo omogućiti jedan kvalitativan pomak u radu parlamenta, ali želimo da verujemo da će obezbediti i kontrolnu i nadzornu ulogu najvišeg zakonodavnog tela.
Inače, kada je reč o radu Republičkog parlamenta, s obzirom da je ovo vrlo često tema u javnosti, želim da kažem da – za razliku od vremena kada smo objektivno bili u raskoraku između onoga što parlament mora i treba da čini i radi, mislim na donošenje zakona koji su uslov nastavka reformi i kada je reč o ekonomskim i socijalni pitanjima, i kada je reč o evropskim integracijama i onoga što se u tom trenutku dešavalo, a svodilo se na široko tumačenje tadašnjeg postojećeg poslovnika o radu – mi danas, nakon usvajanja imena i dopuna poslovnika o radu Republičkog parlamenta imamo jedan efikasan Republički parlament.
Ne želim da govorim o broju usvojenih zakona, podzakonskih akata, propisa, dekleracija, ali potpuno je jasno da je parlament nametnuo jedan tempo izvršnoj vlasti, što je izuzetno važno. Dakle, naša je ocena da Republički parlament danas radi u interesu građana Srbije, ostavljajući naravno prostora da se jakom argumentovanom kritikom opozicija osvrne na sve društveno-političke i ekonomske probleme.
Imajući pre svega na umu izrečene konstatacije, mi zaista želimo da verujemo da će Predlog poslovnika o radu biti još jedan korak dalje, korak napred u smislu efikasnijeg rada, a u kontekstu realizacije onih osnovnih i suštinskih zadataka i ciljeva najvišeg zakonodavnog tela, i kada je reč o harmonizaciji zakonodavstva sa EU, i kada je reč o donošenju zakona koji će biti podrška ekonomskoj i socijalnoj politici koju u ovom trenutku vodi Vlada RS.
Ono što takođe želim da kažem jeste da predloženi poslovnik o radu Republičkog parlamenta svakako ne šteti, ne remeti, ne uskraćuje demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu. Naravno da nisu ni na koji način, naše je mišljenje, ugrožena prava opozicija, kao ni ravnomerno učešće svih relevantnih političkih činilaca u radu Republičkog parlamenta.
S druge strane, naravno da nije isključena javnost u radu. Mislim da je predloženi poslovnik, kao što je gospodin Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe rekao – nema idealnog Poslovnika. Ali, naše je mišljenje da predloženi Poslovnik predstavlja jednu meru između efikasnijeg rada parlamenta, s jedne strane, i poštovanje prava svakog poslanika i pozicije i opozicije, sa druge strane.
Verujemo da će i parlamentarna većina i opozicija moći da obave svoju ulogu, s tim što naravno uvek treba imati na umu da je naša odgovornost pred građanima zajednička i ogromna. Odgovornost za funkcionisanje parlamenta jeste i na poslanicima pozicije i na poslanicima opozicije.
Zato želim najpre da izrazim žaljenje što u izradi ovog teksta nisu učestvovali predstavnici svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, ali sam ubeđen da ćemo kroz raspravu imati prilike da zajednički sagledamo i uvažimo sve argumentovane i opravdana sugestije i predloge, i želim da verujem da ćemo nakon završetka rasprave postići jedan širi konsenzus oko ovog izuzetno važnog akta za funkcionisanje Republičkog parlamenta.
Takođe, treba istaći da je tekst predloženog poslovnika, to je već između ostalog i rečeno, u skladu sa Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini. Zapravo, Predlog Poslovnika, kao što je između ostalog rečeno, nudi brojne novine, ali zadržava i sve ono što se kroz izmene i dopune postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta pokazalo kao pozitivno i efikasno u praksi, odnosno u radu parlamenta.
Moram još jednom da kažem da mi podržavamo intenciju kada je reč o funkcionisanju parlamenta da se akcenat stavi na radu u odborima i to smo vrlo jasno rekli tokom rasprave o zakonu o Narodnoj skupštini. Želimo da verujemo da polazeći od ovog cilja, objedinjavanjem sadašnjih odbora koji se bave shodnom tematikom umesto postojećih trideset imamo u ovom predlogu 20 skupštinskih odbora. Slažem se sa konstatacijom da trenutno ima odbora koji rade mnogo, ali i onih koje se retko ili prosto nikako ne sastaju.
Naravno da verujemo da, i pored smanjenja radnih tela, parlament će novim poslovnikom o radu ostvariti sve zakonom i Ustavom predviđene funkcije, i zakonodavnu, i kontrolnu i izbornu. Smatramo da još jednom možda treba razmotriti predlog, pre svega zbog važnosti i značaja odbora, da umesto predloženog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imamo dva odbora, odnosno kao i do sada Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavstvo.
Veoma je važno da će predsednik parlamenta predlagati godišnji plan rada Skupštine polazeći od godišnjeg programa Vlade i obaveza Narodne skupštine, naravno u skladu sa zakonom, i to je predviđeno ovim Predlogom poslovnika o radu. Ovim predlogom tehničke izmene zakona obavljaće se po skraćenom postupku, odnosno članom 95. jasno je precizirano na koje predloge, na koja akta se može odnositi skraćeni postupak.
Naravno, što takođe treba istaći, što je veoma važno, jeste da Predlog poslovnika predviđa tematske sednice na aktuelnu temu kroz poslanička pitanja, a naravno ostaje i dalje aktuelna mogućnosti direktne komunikacije sa predstavnicima Vlade u kontekstu postavljanja poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Verujemo da će Predlog poslovnika ojačati kontrolnu ulogu parlamenta i da će obezbediti bolji nadzor nad radom Vlade RS i ministarstava.
Ono što nije definisano Poslovnikom i što se u neku ruku i danas karakteriše kao politički stav jesu dužnosti poslanika na stalnom radu u Skupštini. Smatramo da bi to možda tokom rasprave u načelu, raspravu u pojedinostima još jednom trebalo razmotriti, jer sankcije za nedolazak na sednicu ne postoje, osim suda građana na izborima.
Kada već govorimo o sankcijama, smatramo da takođe još jednom treba razmotriti član 114. Dakle, reč je o novčanim kaznama, jer zaista postavlja se pitanje kako, shodno članu 114, kazniti nekoga ko nema novčanih primanju u Republičkom parlamentu.
Na samom kraju još jednom, dakle, želim da ponovim, u načelu poslanička grupa SPS – JS podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i verujemo da će predloženi poslovnik unaprediti formu dijaloga u parlamentu.