Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 87 narodnih poslanika, odnosno da nas ima više od jedne trećine i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Napominjem da je gospođa Vjerica Radeta ovlašćena da predstavlja poslaničku grupu SRS.

(Vjerica Radeta: To je bilo za prošlu tačku.)

Izvinjavam se. U redu je.

Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Želim da postavim poslaničko pitanje ministru za lokalnu samoupravu, ministru pravde i ministru finansija.

Tiče se jednog konkretnog slučaja, ali taj konkretni slučaj ilustruje mnoge slučajeve u Srbiji i govori o tome da država ne izmiruje svoje obaveze i mnoge od privrednika, pogotovo one male, dovodi u situaciju da prestanu da se bave svojom delatnošću.

Reč je o Antić Stojanu iz sela Senje, kraj Ćuprije, koji je kao povratnik iz inostranstva uložio sav svoj stečeni kapital u autobuse, osnovao malo preduzeće i bavi se prevozom đaka i penzionera za opštinu kao naručioca posla, a po sprovedenim javnim nabavkama koje su sprovele dve osnovne škole, od kojih se jedna zove "13. oktobar", a druga je škola "Vuk Karadžić".

Taj prevoznik, koji se zove "Antić d.o.o Senje'' ima problem u smislu pokrenutog sudskog postupka, po kojem treba da naplati od dve osnovne škole po pet i po i 3,3 miliona dinara duga po saldu dospeća i od OŠ "Đura Jakšić" ima dugove koji nisu naplaćeni u iznosu preko dva miliona dinara.

Problem je u sledećem: iako je dobio sudsku presudu, po kojoj mu garant opština Ćuprija garantuje da će izvršiti isplatu za izvršene usluge na ime 11 miliona dinara ukupno, to njegovo pravo da naplati izvršene usluge se bukvalno osporava na način da se traži neizvršavanje sudske presude po kojoj se onom koji je izvršio uslugu ne omogućava da te usluge i naplati.

Procedura raspisivanja javnih tendera za osnovne škole, praktično, dolazi u jedan besmisao ako one naručuju posao, a onda ih onaj kome one duguju ne može blokirati po aktuelnim zakonskim propisima, a onaj ko za njihove obaveze garantuje onemogućava izvršenje sudske presude, gde bi on kao garant morao da izvrši isplatu tog duga.

Osnovno je da onaj ko je prevozio đake i penzionere, kome duguje opština kao garant preko 11 miliona, ne može da naplati to svoje potraživanje ni utuženjem.

Da li će taj i slični oni kojima država duguje direktno ili posredno, preko svojih organa, prestati sa radom i odustati od daljeg bavljenja preduzetništvom ili će iz nekih neimenovanih i nepostojećih sredstava pokušavati da nastave poslovanje, da isplaćuju platu svojim zaposlenima?

Čiji je to posao, čija je to briga i da li se ova tri nadležna ministarstva uopšte uključuju u rešavanje problema ostajanja ljudi bez posla direktnom krivicom države, što zbog loših zakona, što zbog neispunjavanja obaveza same države? Da li je priča o zaposlenju i o tome da ćemo iz krize izaći odgovornim odnosom svih nas, pre svega države, samo još jedna od lepih i zanimljivih priča, kao marketinga koji pokušava da pobedi stvarnost?

Iza ovog preduzeća stoji jedan uporan i radan čovek, preko 20 zaposlenih ljudi i molim vas da na ovakvim malim primerima i pojedinačnim država pokaže koliko zaista brine o svojim građanima koji pošteno i vredno rade svoj posao.

Reč ima poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, analizirajući pitanja koja sam postavljao sa ovog mesta i pitanja koja su kolege iz svih poslaničkih grupa postavljali zadnjih godina došao sam do saznanja da smo jednog ministra, odnosno jedno ministarstvo neopravdano stavili u senku i zapećak i pokušaću da serijom pitanja do kraja ovog zasedanja, a verovatno i na jesen, u toku redovnog zasedanja, malo damo šansu tom ministru, a radi se o ministru spoljnih poslova, gospodinu Vuku Jeremiću, da on malo osvetli rad, pre svega naših diplomatskih predstavništava u inostranstvu.

Pitam gospodina Vuka Jeremića, našeg ministra spoljnih poslova, koliko je penzionera, zaposlenih u našoj diplomatskoj službi steklo svojim radom penziju, a sada rade i primaju i penziju i platu kao ambasadori ili konzuli u raznim našim diplomatskim predstavništvima?

Imam jedan primer koji su svi građani imali priliku da vide ovih dana. Šokirao sam se i iznenadio da jedan čičica poznati iz nevladine organizacije, koji se uoči imenovanja za ambasadora nije skidao sa televizija, sa svojih 78 godina, verovatno ćemo i njemu proslaviti 80. rođendan, živi kao ambasador u Ukrajini i prima veliku penziju, ima platu od tri hiljade evra, kažu mediji, a pitam gospodina ministra Vuka Jeremića da li je to istina? Živi sam u iznajmljenom stanu koji se plaća četiri hiljade evra u Ukrajini.

Znate, Ukrajina je i suviše velika i ozbiljna zemlja, sa preko 50 miliona stanovnika i uticajima u svetu, da bismo se mi sa našim predstavnicima naše zemlje tako igrali.

Drugo pitanje gospodinu Vuku Jeremiću tiče se zakupljenog prostora u Parizu. Mislim da svi građani znaju o čemu govorim, koji navodno se plaća sedam hiljada evra. Svi ste svesni da se u tu polemiku uključio čak i naš dragi predsednik, ministarstvo, mediji i odjedanput se o tome zaćutalo.

Dakle, želim da znam šta je rezultat, kako su rekli da će Ministarstvo u okviru svojih redova sprovesti istragu, preispitati tu odluku i zašto naš ambasador u Francuskoj ne može da bude naš predstavnik pri Unesku, nego je bila potrebno da nas jedna dama posebno zastupa?

Uopšte ne sumnjam u svrsishodnost njenog imenovanja i njen rad, samo želim da se razjasni pred građanima Srbije i pred ovom skupštinom da to nije bila neka polemika unutar dvorske kamarile, nego da se neko zaista zabrine zašto građani Srbije plaćaju za jednu ženu sedam hiljada evra stambeni prostor.

Treće pitanje koje želim da postavim gospodinu Vuku Jeremiću jeste da objavi koliko ljudi je zaposleno u našoj ambasadi u Norveškoj, u Oslu, u zadnje tri godine, kolike su njihove plate i da li je tačno da je naša ambasada u Norveškoj samo za pogrešno parkiranje ambasadora, ambasadorke ili naših službenika rekorder u toj zemlji?

Dakle, u toj zemlji ima preko 150 stranih ambasada i, po informacijama koje su objavljene u norveškim medijima, ambasada Srbije je ubedljivo prva po plaćenim kaznama za pogrešno parkiranje. Prema tome, jeste to ambasadorka ili članovi tamo koji rade u ambasadi jesu oni to platili, a u stvari platili su svi građani Srbije.

Četvrto pitanje koje imam za gospodina Vuka Jeremića jeste da da punu informaciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o radu našeg konzulata u Strazburu, koliko je tamo ljudi zaposleno, kolike imaju plate i kako se odnose prema našim državljanima koji se obraćaju za pomoć tom konzulatu.

Za ovo zadnje pitanje što se tiče rada našeg konzulata u Strazburu, i javnost i vi, kolege narodni poslanici, na narednim sednicama bićete šire obavešteni zbog čega ovo pitanje postavljam što se tiče konzulata u Strazburu.

Narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle skoro više od šest meseci pokušaja da se dođe do informacije vezano za privatizaciju Luke Beograd i kompanije "Novosti", ja ću odustati od postavljanja daljih pitanja, jer očigledno da je postalo besmisleno tražiti odgovore, a da tih odgovora nema ni do dana današnjeg.

Žao mi je što nije tu ministar unutrašnjih poslova kome sam, između ostalog, uputio pismo odnosno pitanje, da odgovori da li je tačno da je na računima Luke Beograd bilo 42.300.000 evra. Do dana današnjeg nema odgovora, kao što nema odgovora na mnogobrojna pitanja.

Jasno je svim građanima Srbije, kada je u pitanju privatizacija ova dva preduzeća, da je veliki kriminal na sceni i to povezanost politike, tajkuna i kriminalaca. To je potpuno očigledno.

Nije bilo dovoljno ni nekoliko sednica Odbora za odbranu i bezbednost da se to pitanje pokrene, nego ste učinili nešto suprotno, učinili ste sve da se spreči pokretanje tih pitanja.

Ono što je ovde posebno važno, gospođo Dejanović, više od dva meseca niste stavili u proceduru zahtev SRS za osnivanje anketnog odbora vezano za privatizaciju Luke Beograd i to je najočigledniji dokaz da vi jednostavno nećete da se uhvatite u koštac sa kriminalom i korupcijom jer bi morali da dođete u poziciju da sami sebe dovedete pred lice pravde i da odgovarate za ono za šta je po zakonu propisano da morate da odgovarate.

U svemu ovome postoji odgovornost jedne državne institucije koja je najveća. To je Republičko javno tužilaštvo i republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Da vas podsetim da na više od pet sednica Odbora za odbranu i bezbednost, iako je uredno pozivana, Zagorka Dolovac se nije odazvala pozivu.

Sada imamo neke informacije da su neki pretkrivični postupci pokrenuti kada su u pitanju "Novosti" i Luka Beograd, ali ne verujem da će bilo šta da bude urađeno, kao što nije bilo urađeno u mnogim slučajevima do sada. Da vas podsetim na Bojana Krišta šta je sve moralo da se uradi da bi krenula ta istraga.

Znam pouzdano da je nađeno niz nepravilnosti, da postoje brojne zloupotrebe, da su pokrenuti ti postupci, ali da do dana današnjega, a evo prošlo je više od dve godine, takođe nemamo epilog kada je u pitanju Aerodrom Beograd. Tu ste bili svesni koliko je bilo zloupotrebe i pljačke.

Mislim da je najodgovorniji za to republički javni tužilac odnosno Republičko javno tužilaštvo, preko njega Ministarstvo pravde, odnosno Vlada odnosno vladajuća većina, jer vi upravljate republičkim javnim tužiocem. On vam samo služi kada treba da se obračunate sa neistomišljenicima ili da bi neke probleme eventualno zataškali tako što ćete po nešto pokrenuti, ali posle određenog vremena sve će to pasti u vodu, odnosno pašće u zaborav.

Pravni tim SRS je uzeo oba predmeta. Mi ćemo napraviti i pokušati da iz toga napravimo krivičnu prijavu protiv odgovornih u Republičkom javnom tužilaštvu, posebno protiv republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac zato što je očigledno da ona ništa nije uradila iako je imala saznanja da je u pitanju velika pljačka kompanije "Novosti" i Luke Beograd.

Zar nije bio dovoljan odgovor Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj koji je precizno napisao kada su u pitanju "Novosti" do dana današnjeg ne postoji regulisan odnos vlasništva unutar kompanije "Novosti"? Preko 10 puta su ta rešenja vraćana od strane kompanije do ministarstava, pa suda itd, a vi ste privatizovali tu kompaniju i sada ta kompanija treba da pređe u vlasništvo "WAC" odnosno Boda Hombaha.

Postavljam pitanje kako je to moguće, ljudi moji? Da li imate bilo kakvog obzira? Da li vodite računa o bilo čemu? Nešto što apsolutno nije definisano, na kriminalan način privatizovano, i vi sada prelazite preko toga, treba da pređe u vlasništvo "WAC-a" verovatno zato što je predsednik Republike obećao Bodi Hombahu da će mu biti date "Novosti"? To je nemoguće. Shvatite, krši se zakon i jedanput sa time morate da raščistite.

Vreme. Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika, ne javlja za reč po osnovu člana 235, nastavljamo rad.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA (načela)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Verko Stevanović, Vlajko Senić, Suzana Grubješić, Dragi Damjanović, Simo Vuković i Arsen Đurić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i Milorad Todorović, sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimir Rebić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Demir Hadžić, načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada, primili ste izveštaj Odbora za saobraćaj i veze, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Jasmina Milošević, poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Miroslav Petković - poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica; narodni poslanik Jovan Nešović, poslaničku grupu G 17 plus, poslaničku grupu LDP narodni poslanik Zoran Ostojić, poslaničku grupu SRS - narodni poslanik Nikola Savić i poslaničku grupu za Evropsku Srbiju - Mirko Čikiriz.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da u nekoliko minuta obrazložim ovaj predlog za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Želim pre toga da kažem da svi apsolutni pokazatelji bezbednosti saobraćaja, kao što su broj saobraćajnih nezgoda, broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima, broj poginulih lica, broj povređenih lica, ukazuju na značajno smanjenje stradanja na našim putevima od početka primene novog zakona.
Broj saobraćajnih nezgoda u prvih šest meseci ove godine manji je za 32,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima manji je za 20,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Broj poginulih lica od januara do juna ove godine manji je za 32,9% u odnosu na isti period 2009. godine. Ukupan broj nastradalih lica manji je za 20,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Na osnovu ovoga što sam rekao, sigurno je da je prvi doprinos novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da se on ogleda pre svega u smanjenju stradanja na našim putevima, većoj disciplini svih učesnika u saobraćaju i uvođenju više reda u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Tokom prvih 13 dana jula 2010. godine na našim putevima dogodilo se 1.567 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 29 lica, dok je 682 lica povređeno. U prvih 13 dana jula prošle godine u Srbiji se dogodilo 2.435 nezgoda u kojima je poginulo 51 lice, dok je 949 lica povređeno. Kao što vidite, i ovi parametri pokazuju da je došlo do značajnog smanjenja i saobraćajnih nezgoda, ali i broja poginulih lica. Znači, u prvih 13 dana jula prošle godine 51 lice, a ove godine 29 lica.
Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja i nepropisno preticanje i mimoilaženje. Znatno učešće u uzrocima saobraćajnih nezgoda predstavlja i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola.
Prema ukupnom broju nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama na putevima u Republici Srbiji, najveće stradanje je zabeleženo na prolascima magistralnih i regionalnih puteva kroz naselja. Međutim, u pogledu nezgoda sa najtežim povređivanjem, pogibijom ili teškim telesnim povredama, najteže saobraćajne nezgode događaju se na tzv. otvorenim putevima, odnosno deonicama van naselja.
Tako je procentualno učešće teških telesnih povreda i smrtnih posledica u ukupnom broju saobraćajnih nezgoda znatno veći na deonicama puteva van naselja u odnosu na deonice u naseljima.
U toku prvih šest meseci ove godine na našim putevima dogodilo se 609 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali motocikli. Od ovog broja, 460 saobraćajnih nezgoda je sa nastradalim licima. U ovim nezgodama poginula su 23 vozača motocikala, dok je njih 550 zadobilo teže ili lakše povrede.
U istom periodu prošle godine na našim putevima dogodilo se 760 saobraćajnih nezgoda sa motociklistima, što je za 19,9% više u odnosu na isti period ove godine. Smanjenje poginulih motociklista u toku 2010. godine je još značajnije. Tako je u toku 2010. godine zabeleženo smanjenje od 41% poginulih vozača motocikala. Takođe, kada je reč o strukturi poginulih lica, zabeleženo je smanjenje broja poginulih vozača od 36,3%, smanjenje broja poginulih putnika od 26% i smanjenje broja poginulih pešaka od 39,2%.
Od početka 2010. godine na našim putevima otkriveno je 21.037 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, dok je u prvih šest meseci 2009. godine otkriveno 33.994 vozača pod dejstvom alkohola. Veliki uticaj na ovo smanjenje imalo je i donošenje novog zakona jer je znatno veća zaprećena kazna, kao što je i primena mere zadržavanja do 12 sati postigla dovoljan efekat da se ukupan broj otkrivenih vozača pod dejstvom alkohola smanji za 38,1%.
U prvih šest meseci 2010. godine ukupno je za 58,4% smanjen broj prekršaja nevezivanja sigurnosnih pojaseva za vreme vožnje. Broj prekršaja nepropisnog zaustavljanja ili parkiranja je u prvih šest meseci ove godine manji za 27,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Kao što sam rekao, najveći broj nezgoda se dogodio u naseljenom mestu. Govorim najveći broj po broju, ali po posledicama, najveći broj po broju u naseljenim mestima, a najveći broj sa teškim posledicama je van naseljenih mesta.
Najizraženije smanjenje broja saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile van naselja, na otvorenim putnim pravcima, evidentiran je na području policijske uprave u Šapcu, čak 79% manje u odnosu na isti period prošle godine. Sledi Novi Pazar, gde je zabeleženo smanjenje za 70%, Kruševac za 64%, Kraljevo za 49%, Pančevo za 40% itd.
Najčešći uzroci nastanka saobraćajnih nesreća jesu neprilagođena brzina kretanja sa 34% nezgoda. Uključivanje ili nepropisne radnje vozilom u saobraćaju 28%, neustupanje prvenstva prolaza 12,5%, vožnja pod dejstvom alkohola 5,6%.
Posmatrano po vidovima saobraćajnih nezgoda, najviše nezgoda dogodilo se usled udara u zaustavljeno ili parkirano vozilo. Sledeći vid po broju nastanka saobraćajnih nezgoda je sudar pri vožnji u istom smeru. Sledi bočni sudar, sudar iz suprotnih smerova i obaranje ili gaženje pešaka.
U strukturi prekršaja u prvih šest meseci preovlađuju nedozvoljena brzina kretanja 27%, neuključivanje svetala u toku dana 14%, nevezivanja pojaseva u toku vožnje 12%, nepropisno zaustavljanje ili parkiranje 11,7%, upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola 5%, nepropisno kretanje pešaka 1,8%. Broj prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola smanjen je za preko 45% u odnosu na isti period prošle godine.
Dame i gospodo, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u primeni je od decembra prošle godine. Tokom primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima utvrđeno je da pojedine odredbe zakona nisu adekvatne realnim uslovima, odnosno nemaju adekvatnu sadržinu na osnovu koje se mogu i moraju sankcionisati određeni prekršaji.
Vi se sećate kada smo donosili ovaj zakon da sam i tada govorio da će ovo biti jedan od zakona koji će, zbog toga što jeste zakon koji praktično govori o određenim prekršajima, najviše možda i biti predmet preispitivanja u narednom periodu. Sve one odredbe za koje se ustanovi da mogu da budu bolje će biti menjane, bez obzira na to da li je reč o prvobitnom tekstu ili o nekim drugim stanovištima do kojih se došlo primenom ovog zakona.
Takođe podsetio bih da je u pisanju ovog zakona učestvovala i tzv. stručna javnost, znači profesori fakulteti i razni drugi naučnici iz oblasti saobraćaja, ali jedno je kako to zvuči u teoriji, a drugo je to kako to funkcioniše u realnom životu.
Zbog sveta toga, smatramo da bi pojedine kaznene mere dale mnogo značajniji efekat izmenom ili uvođenjem mogućnosti izbora zakonskih sankcija, kao što je kazna zatvora ili novčana kazna. Ovo je posebno značajno, imajući u vidu iskustva pojedinih evropskih zemalja, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Austrija, Slovenija, Italija, gde je u ovim zemljama znatno bolji efekat u pogledu poštovanja zakona, ali sa aspekta bezbednosti saobraćaja ostvaren primenom visokih novčanih kazna umesto kazni zatvora.
Takođe kada su u pitanju troškovi i dobit države veoma je važna mogućnost alternative između kazne zatvora i novčane kazne. U pojedinim predloženim izmenama pošlo se od mogućnosti smanjenja policijskih službenika koji su angažovani na poslovima otkrivanja i sankcionisanja prekršaja. Želeo bih da napomenem da u realnoj primeni zakona, znači u svakodnevnom životu, dešavaju se takve stvari koje bismo morali da regulišemo zakonom.
Na primer, bilo je dosta slučajeva gde je jednostavno jedina kazna koja je predviđena jeste kazna zatvora za prekoračenje brzine. U realnom životu dešavale su se veoma različite stvari. Imate strane državljane koji prolaze kroz našu zemlju i dešavalo se da oni odmah budu sprovedeni u zatvor i čitava porodica ostane bez ikog ko zna da upravlja vozilom ili da može da nastavi dalje put.
Takođe, ovde je i načelnik Uprave saobraćajne policije, mislim da ukoliko bi se nastavilo sa primenom ovih odredaba zakona, da bi jednostavno imali problem zbog velikog broja ljudi koji bi morali po toj osnovi da idu na izdržavanje zatvorske kazne. Praktično, apsolutno ste u pravu, to bi dovelo do toga da bi i po nekoliko godina, možda čak, bilo odloženo izvršenje tih kazni, jednostavno zbog toga što to nije moguće u određenom trenutku. Znači, po obaveštenju Uprave saobraćajne policije negde oko 4.000 ljudi bi trebalo da ima takvu zatvorsku kaznu od 15 dana.
S druge strane, u realnom životu su se dešavale i neke druge stvari. Zakonom nije bilo predviđeno upravo zbog tih rasprava, a sećate se da smo i ovde raspravljali o tome. U realnom životu su se dešavale različite stvari. Na primer, da saobraćajni policajac zaustavi vozilo hitne pomoći, da zaustavi vozilo, privatno vozilo ili taksistu koji vozi nekog u bolnicu, vozi nekog na porođaj, zaustavi službena vozila policije bezbednosnih službi itd., koji se nalaze na bezbednosnim zadacima, gde saobraćajni policajac nema zakonskih uslova da nešto što je regulisano kao prekršaj jednostavno ne evidentira kao saobraćajni prekršaj.
Zbog toga je ovde i predviđeno kada je, zbog nekih bezbednosnih razloga, zbog posla, pre svega, zbog humanih razloga, kao što je hitna pomoć, kao što su intervencije kad je u pitanju spašavanje života itd., da postoji mogućnost da jednostavno nadležni organ u okviru MUP i to ne svaki, nego Uprava saobraćajne policije, može da u određenom trenutku jednostavno to ne evidentira, ne procesuira kao prekršaj koji je regulisan Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Već sam rekao koliko su postignuti pozitivni efekti u primeni ovog zakona, iako se on još ne primenjuje u punom kapacitetu. Pored ovih ostvarenih rezultata praksa je pokazala da radi efikasnije primene u tekstu zakona potrebno izvršiti određene izmene i dopune, kojima će se obezbediti dosledno poštovanje propisa i veća bezbednost učesnika u saobraćaju, kao i usaglašavanje sa relevantnim međunarodnim dokumentima koji su u međuvremenu usvojeni.
Pored navedenog, razlog za donošenje ovog zakona sadržaj je u potrebi preciziranja postupka, a u cilju obezbeđivanje efikasnosti u primeni zakona, s jedne strane, i racionalizacije i smanjenje potrebnog broja policijskih službenika koji obezbeđuju njegovo izvršavanje, s druge strane.
Predloženim izmenama definišu se pojmovi, dnevno vreme upravljanje, dnevnog odmor i nedelje, čime se vrši usaglašavanje sa evropskom direktivom 1992/6 i odredbama Evropskog sporazuma o radu – posada na vozilima. Obezbeđuje se pravni osnov za donošenje propisa kojima će se bliže odrediti uslovi koji moraju ispunjavati revizori, omogućava se smanjenje broja policijskih službenika angažovanih na poslovima otkrivanja i sankcionisanja prekršaja, nepropisnog zaustavljanja i parkiranja.
Ustanovljava se odstupanje od utvrđenog opšteg režima obaveznog preduzimanja u preduzimanju radnji na utvrđivanju prekršajne odgovornosti, a u vezi sa postupanjem počinioca koji je uslovljeno društveno i moralno opravdanim i prihvatljivim razlozima. Uvodi se mogućnost izbora novčane kazne ili kazne zatvora za prekršaje po članu 330. Zakona, čime se smanjuju troškovi države u realizaciji kazne zatvora. Vršiće se definisanje valute kod propisanih novčanih kazni, kao i izvesna redakcijska poboljšanja teksta.
Predlažemo da se ovaj zakon, a predlagali smo da se on usvoji po hitnom postupku, zbog toga da bismo izbegli da se u ovim letnjim vremenima možda dođe do određenih propusta u izvršavanju ovog zakona i kako bi se omogućilo da u uslovima kad je povećan saobraćaj jednostavno izbegnemo probleme da putevima koji mogu da dolaze iz neposredno definisanih odredaba ovog zakona.
Takođe, zajedno s vama, sa poslanicima smo spremni da u narednom periodu još jednom preispitamo odredbe ovog zakona za koje se ustanovi u praksi da bi mogle da budu efikasnije. Zakonska materija je živ organizam zato što ovaj zakon nije zakon koji se primenjuje nekoliko puta godišnje. Ovo je zakon koji se svakog dana na hiljade mesta u Srbiji primenjuje.
S druge strane, imaćemo i tehnološka unapređenja u radu saobraćajne policije koja će dovoditi do toga da se odredbe ovog zakona moraju usklađivati i usaglašavati sa evropskim standardima, naročito kada dostignemo taj tehnološko-materijalni nivo, gde ćemo uvesti mere video nadzora na našim saobraćajnicama, gde će praktično i uloga saobraćajnih policajaca biti svedena na minimum, samo za regulisanje saobraćaja, a ne za evidentiranje saobraćajnih prekršaja.
Pozivam vas da podržite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da se svi podsetimo šta smo govorili kada smo usvajali prethodni tekst zakona, da krajnji cilj ovog zakona nije da se uvode restriktivne mere prema građanima, nego da se smanji broj poginulih i povređenih i šteta koja uopšte postoji u našem društvu zbog saobraćajnih nezgoda.
Ako je to bio naš cilj mislim da smo u njemu uspeli samim tim što je za 32% smanjen broj nezgoda, a za 32% je takođe smanjen broj poginulih lica, a broj povređenih lica za skoro 20%. Zahvaljujem.

Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)

Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, želi reč? (Ne)

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)

Da li narodni poslanici Radica Jocić i Momir Marković, narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, žele reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Radica Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer želim da skrenem pažnju na nekoliko stvari.
Jedna od osnovnih izmena koja se predlaže vezano za član 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja je da se za najteže prekršaje umesto automatskog zatvora od 15 do 45 dana i 14 kaznenih poena omogući plaćanje kazne od 100.000 do 120.000 dinara ili ako ste izazvali nezgodu od 120.000 do 150.000 dinara.
U Vladi su se rukovodili logikom da će na taj način uštedeti troškove smeštaja prekršilaca i u isto vreme zaraditi dodatni novac. Prema nekim proračunima, samo za teške prekršaje u prvih pet meseci država je mogla da prihoduje nešto manje od pola milijarde dinara da je ova izmena, koja se sada predviđa, bila ugrađena u zakon zimus.
U obrazloženju se takođe navodi da bi korist bila višestruka jer je najveći deo ovih sredstava od naplaćenih novčanih kazni predviđen za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Postoje mišljenja da će se na ovaj način onima kojima novac odavno ništa ne znači omogućiti da divljaju po ulicama i izbegnu zatvor, a nasuprot tome obični građani koji neće imati para da plate kazne moraće da idu u zatvor.
Između ostalog, država inače svakog dana u saobraćaju izgubi oko 2,7 milijardi evra na troškove rehabilitacije, uviđaja, sudske troškove i slično. Jedno od obrazloženja koje ide u korist plaćanja kazne je i to da suđenja za ovakve prekršaje dugo traju, da se na izdržavanje kazni čeka više meseci, pa čak i godina. Na kraju sve izgubi smisao, a i nije baš lako sve prekršioce smestiti u zatvor.
Prema podacima MUP-a, pripadnici saobraćajne policije su od početka primene zakona podneli 4.774 prijave zbog prekršaja za koji je predviđeno najmanje 15 dana zatvora i 209 prijava za nasilničku vožnju koja se kažnjava sa 30 do 60 dana zatvora.
SRS je podnela određeni broj amandmana na ovaj predlog zakona i kao jesenas pokušaće da njima popravi predloženi zakon. Volela bih da znam, pošto su ova sredstva između ostalog predviđena i za unapređenje bezbednosti saobraćaja, koliko kazni treba da se naplati pa da bezbednost saobraćaja, recimo, u Sićevaćkoj klisuri, bude unapređena, pa da nam ubuduće, na primer, za dan opštine Bela Palanka ministri ne moraju da sleću helikopterom da bi otvorili koji kilometar asfaltnog puta koji, naravno, nije nov, već je za tri dana pre svečanosti samo presvučen tankim slojem asfalta koji neće izdržati ni do narednih izbora. Još na tom kilometru nazovimost, za koji je opština već više puta iz budžeta izdvojila poprilična sredstva jer ga svaka veća bujica posle kiše ponovo odnese.
Građani od Sićevaćke klisure do granice sa Bugarskom, tj. u opštinama Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad, sa nestrpljenjem očekuju radove na Koridoru 10, ali oni nikako ozbiljnije da počnu, bez obzira što su više puta otvarani, naravno, sve u cilju poboljšanja bezbednosti saobraćaja, ali i zbog toga da bi se građani iz ovih opština koliko-toliko mogli da zaposle jer radnih mesta u ovim opštinama ima sve manje.