Reč ima narodni poslanik Momir Marković, koji je takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije. Izvolite.

Na telefonskoj sednici Vlade, kojom su predsedavali potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade, doneta je odluka da se Predlog zakona o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja pusti u proceduru i da dođe u Narodnu skupštinu i ova dvojica su ovlastili prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova da pred narodnim poslanicima obrazlažu ovaj predlog zakona. Naravno, ova dvojica u ovu trojicu imaju najviše poverenja da će stručno obrazložiti ovaj predlog zakona.
Kad sam čitao davno Orvelovu "84" smatrao sam da je prosto nemoguće uvesti tako rigoroznu kontrolu i praćenje svakog pojedinca. Sad kad smo počeli da usvajamo neke od zakona, recimo Zakon o telekomunikacijama, pa Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa još neke zakone, shvatio sam da sam onda bio u zabludi. Država može pod kontrolu i dvadesetčetvoročasovno praćenje da stavi svakog pojedinca.
Kamerama ste premrežili ne samo Beograd nego sve gradove i mnogi građani Srbije, mnogi građani Beograda će uskoro, kad počnu da im stižu uplatnice sa svotom koju moraju da uplate jer ih je kamera negde uhvatila, biti iznenađeni.
Posebna priča su presretači. Jedan moj poznanik mi je rekao da su ga pratili, ablendovali su mu da požuri, a kad je požurio, oni ispred njega – izvinite, sve je snimljeno. Dakle, postoji i takva mogućnost.
Da li će povećanje naplate kazne smanjiti broj prekršaja? Neće. Onaj ko je bahato vozio do sada, voziće i dalje, ali ovim predlogom izmena i dopuna Zakona omogućujete mu da ne ide 15 dana u zatvor, nego da plati tih 120.000 dinara, a taj ko ima kola za bahatu vožnju, sigurno ima i tih 120.000. Za razliku od njih, neko ko je požurio pa umesto 60 išao 65, odnosno 70, sigurno će zaglaviti tih 15 dana.
Međutim, ono zbog čega sam izdvojio mišljenje je da mi trojica predstavnika Vlade ovde sada objasne neke nedoumice. Recimo, dodali ste u članu 7. tač. 101. i 102. Ove prve se i nekako mogu razumeti. Tačka 102. me posebno interesuje. Kaže – nedelja je period između ponedeljka u 00.00 časova i nedelje u 24.00. Koliko znam, između nedelje 24.00 časova i ponedeljka 00.00 časova nema nijedna sekunda.
Ako ste kojim slučajem možda mislili na radnu nedelju, onda ste morali ovde napisati – radna nedelja je od, pa itd, jer navodnici se ne mogu pročitati i navodnici se ne mogu govorno izraziti osim da kaže, e sad u navodnicima radna nedelja. Koliko znam, nijedan zakon nas ne tera da ono što je u navodnicima i čitamo tako da je u navodnicima.
Član 224. kaže ovako – vozač mora da koristi dnevni odmor u roku od 24 sata nakon završetka prethodnog odmora, odnosno u roku od 30 sati ako je vozač deo višečlane posade i to je u redu.
Kada se u upravljanju vozilom iz člana 243. smenjuju dva vozača i ako se u vozilu nalazi ležaj koji omogućuje jednom od njih odmor u ležećem položaju, svaki vozač mora imati neprekidni odmor u trajanju od osam sati u toku 30 sati. Odmor iz stava 1. i stava 2. ovog člana vozač mora koristiti van vozila ili u vozilu, ako se ono ne kreće. Šta to znači? Ako uzmete da njih dvojica voze i da svako mora imati, koliko rekoste ovde, osam sati odmora u vremenu od 30 sati, to znači - 16 sati vozilo ne sme da se kreće ako oni imaju krevete u kabini i tu se odmaraju.
Idemo dalje. Nadležna jedinica Ministarstva može odustati od podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom organu, ako je prekršaj učinjen zbog toga što je učesnik u saobraćaju, čineći radnju prekršaja, postupao u cilju zaštite bezbednosti, odnosno zaštite i spasavanja života, zdravlja ili imovine. Ko utvrđuje postupak u cilju zaštite? Da li će se desiti, da li može teoretski da se desi da dvojica budu u istoj situaciji, na istom mestu u istom slučaju i da jedan…(Predsedavajuća: Pet minuta.)… da završim samo. Doduše, neću.

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Da. Narodni poslanik Siniša Stamenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, današnji ili ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je veliku političku odgovornost, koju i dalje ima, da u kratkom roku razmotri i donese veliki broj baznih, izuzetno značajnih zakona. Jedan od tih zakona koji je ovaj parlament doneo jeste i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, a usvojili smo ga decembra 2009. godine.
Od svih do sada usvojenih zakona u njihovoj primeni najbolje rezultate dao je upravo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zaista je fer i pošteno da se svim pripadnicima MUP oda priznanje za uspešnu primenu ovog zakona od decembra 2009. godine pa do danas. Spaseni su mnogi životi, sačuvane su ogromne materijalne vrednosti.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u strožoj primeni dao je vrlo dobre rezultate o kojima je gospodin ministar govorio i neću ih ponavljati.
Značajno je smanjen broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom. U velikoj meri smanjen je broj saobraćajnih nezgoda sa velikim materijalnim štetama i još u značajnoj meri smanjen je broj prekršajnih postupaka. Smanjena je arogantnost i bahatost u vožnji učesnika u saobraćaju. U svim većim gradovima otpočelo je opšte poboljšanje saobraćajne kulture i poznavanja saobraćajnih propisa naših građana i u značajnoj meri poboljšani su saobraćajno-tehnički uslovi na putevima, što je obaveza države.
Međutim, praksa je takođe pokazala da u Zakonu nedostaju određena usaglašavanja sa opštim međunarodnim dokumentima, a koja su u međuvremenu usvojena i nametnuta svima, pa i nama.
Činjenica je da je potrebno inovirati Zakon preciziranjem određenih postupaka radi obezbeđivanja još efikasnije primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima treba da hitnom postupku omoguće racionalizovaniju upotrebu svih službenih lica i tehnike u obezbeđivanju izvršenja odredaba ovog zakona.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ovim zakonom izvršen značajan pomak u podizanju nivoa opšte saobraćajne bezbednosti i u približavanju naših standarda svetskim standardima, zbog čega MUP-u treba priznati uspešnu primenu prvog dela zakona, a još više ga podržati i omogućiti mu da ista pravila budu primenjena.
Imajući u vidu dosadašnje rezultate postignute u ovih osam meseci i rezultate iz broja otkrivenih i procesuiranih krivičnih i prekršajnih postupaka, kao i podatke o naplati novčanih kazni za prekršaje u prvih pet meseci 2010. godine, a pre svega iz člana 330. ZOBS-a, koji je pomenuo gospodin ministar, nameće se obaveza da se jedan broj odredba iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima po hitnom postupku dopuni onim odredbama gde se vrši preciziranje i tehničko poboljšanje određenih tehničkih rešenja.
Vrlo je važno konstatovati i javno objaviti da su sve predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u stvari potpuno bile sprovedene i namenjene i idu u korist samodisciplinovanim, odgovornim učesnicima u saobraćaju, kao i to da još više zaoštravaju neodgovornost nesavesnih, alkoholisanih, drogiranih, bahatih i drugih neželjenih učesnika u saobraćaju.
Poslanička grupa PUPS ceni da se moraju obezbediti pravni osnovi za donošenje propisa kojima se bliže uređuju uslovi koje moraju ispunjavati revizori da bi dobili status revizora, a što podrazumeva i sprovođenje obuke i polaganje državnog ispita za zvanje revizora.
Saglasni smo da Ministarstvo i Vlada prihvate jedan broj tehničkih amandmana koji bliže regulišu nadležnost i odgovornost budućih revizora, bez obzira na političke grupacije koje te amandmane predlažu.
Prihvatamo da se ovim zakonom po hitnom postupku kvalitetno, stručno i odgovorno izvrši usaglašavanje ovog zakona sa odredbama Evropskog sporazuma o radu posada na teškim teretnim vozilima.
Svesni smo da moramo izvršiti i izjednačavanje svih uslova za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog prevoza i transporta. Možda ovog momenta naši prevoznici i transporteri u međunarodnom saobraćaju nemaju odgovarajuće materijalne, pa i tehničke uslove za učešće u međunarodnom tranzitu, ali se ti uslovi pre ili kasnije moraju ispuniti ili naše posade neće moći da uzmu učešća u međunarodnom transportu.
Poslanička grupa PUPS je kod ustanovljavanja prava na odstupanje od utvrđenog opšteg režima o obaveznom preduzimanju radnji na utvrđivanju prekršajne odgovornosti za one učesnike u saobraćaju koji su uslovljeni društveno i moralno opravdanim i prihvatljivim razlozima za prekršaje, o čemu je gospodin ministar govorio, izrazila određeni nivo opreza radi pravilnog i opravdanog određivanja takvih prekršioca, a sa što manje društvenih, ekonomskih i materijalnih šteta.
Imamo poverenja da će radnici MUP-a ispravno ustanovljavati da su prekršioci iz novog člana 314a zaista morali da načine prekršaj koji je društveno opravdan, ako se kroz taj prekršaj sprečavaju ili ublažavaju posledice saobraćajnih udesa, nesreća na putevima, požara, poplava i slično.
Poslanička grupa PUPS podržava izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog toga što je praksa pokazala da se i dalje u saobraćaju pojavljuju nesavesni vozači koji voze pod dejstvom alkohola, da se i dalje telefonira mobilnim telefonom iz vozila, da i dalje pešaci telefoniraju preko pešačkog prelaza.
Posebno se zalažemo za odredbu člana Zakona kojom se sankcionišu arogantni i bahati učesnici u saobraćaju, imajući u vidu preveliki broj saobraćajnih nezgoda u većim gradovima upravo iz tih razloga, kao što su motoristi, o čemu je gospodin ministar govorio.
Mišljenja smo da se odgovornost koja je procesuirana i dokazana za takvu vožnju ubuduće mora kažnjavati ne samo novčanom kaznom, nego čak i zatvorskom kaznom.
Podržavamo uređenje svih tehničkih značenja saobraćajnih činioca, a pre svega, dnevno vreme upravljanja teškim motornim vozilima koje mora biti strogo poštovano. Podržavamo da se utvrdi dnevni odmor kao vremenski period u kom vozači moraju biti stavljeni; da se obave redovne analize visokorizičnih deonica naših puteva, ne samo na godinu dana, nego na šest meseci, ako je to moguće, a zavisi od materijalnih mogućnosti i potreba; da se izvrše obaveze kontrole dnevnog vremena upravljanja autobusom, ne duže od devet sati, odnosno najviše dva puta nedeljno po deset sati, a što se odnosi pre svega na vozače školskih autobusa, imajući u vidu veoma nezahvalna iskustva koja smo u tom pravcu stekli.
Poslanička grupa PUPS podržava odredbu zakona koja obavezuje vozače koji kada upravljaju teretnim vozilom ili skupom vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3,5 hiljada kilograma ili posebno autobusom, da vozač ne sme imati dnevno vreme upravljanja duže od devet sati, bez obzira na sve tehničke probleme koji se mogu uočiti u primeni ove odredbe.
Posebno se zalažemo da se što pre stvore potrebni tehnički i materijalni uslovi za vršenje kontrole saobraćaja putem video nadzora ili foto-zapisa, a radi utvrđivanja pravilno parkiranog ili zaustavljenog vozila po odredbama ovog zakona, što je veliki problem u svim gradovima, pa i u Beogradu.
Smatramo da će donošenje rešenja o uklanjanju vozila u roku od tri minuta, a u elektronskoj formi, izuzetno poboljšati režim saobraćaja u svim našim gradovima.
Smatramo da je posebno važno što se sada policijskim službenicima vraćaju ovlašćenja da odmah i bez odlaganja mogu naložiti da se sa mesta na kome se zatekne odbačeno vozilo isto mora otkloniti na način kako zakon propisuje.
Poslanička grupa PUPS smatra i posebno se zalaže da se i ovom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima potpuno mora ustanoviti i odrediti odgovornost autobuskih i transportnih preduzeća za potpunu tehničku ispravnost vozila kojima se vrši prevoz putnika i roba, a naročito đaka, i za potpunu materijalnu i krivičnu odgovornost za prijavljeni i odobreni red vožnje i za potpunu odgovornost osiguranja lica koja prevoze.
Poslanička grupa PUPS očekuje da će Ministarstvo u relativno kratkom roku odrediti bliže propise o uslovima koje moraju da ispune autobuska transportna preduzeća, kao i pravna i fizička lica koja vrše prevoz putnika, imajući u vidu opšti i društveni javni interes svih naših građana i svih učesnika u saobraćaju.
Poslanička grupa se zalaže da Ministarstvo prihvati jedan broj amandmana koji su, u stvari, samo dobra tehnička redaktura predloženih članova zakona, bez obzira od koje političke grupacije oni dolazili, jer je svima interes da bezbednost saobraćaja na putevima bude maksimalna moguća.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, uz podršku tehničkih amandmana uvaženih narodnih poslanika, uz javno izrečenu pohvalu MUP za do sada učinjeno u kratkom roku i uz punu podršku u nastojanju da se još više i sveobuhvatnije primene odredbe ovog zakona na sve učesnike u saobraćaju.

Iskorišćeno je 9,30 minuta vremena ovlašćenog predstavnika. Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Jasmina Milošević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, svi iz jednog od nadležnih ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine negde u ovo vreme smo i usvojili ovaj novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji je u tom momentu zamenio jedan potpuno anahron zakon, slobodno mogu da kažem zakon koji je još iz prošlog veka.
I ako kažem da smo doneli jedan moderan zakon tada, čije odredbe su već od decembra stupile na snagu, ne mislim da je to "moderan", kao što nas prozivaju, u nekom modernom smislu, da je dobro sve što je moderno, ali moderan po tome što je u potpunosti ispratio sav napredak i sve što se dešavalo u saobraćaju u poslednjih 30, 40, 50 godina, što je podrazumevalo i promene samih učesnika u saobraćaju i njihovog ponašanja u saobraćaju vozila i sasvim nekih novih pojava koje imamo, kao što su mobilni telefoni, roleri itd.
Kao što rekoh, zakon je već počeo da se primenjuje u decembru, odnosno neke njegove odredbe, za pojedine čekamo još par meseci, dok ne uskladimo vezano za same tehničke preglede, za polaganje vozačkih ispita, o tome ću kasnije. Želim ovom prilikom i da pozdravim sve ljude iz Ministarstva i njihovu spremnost da ono što u praksi, a već je stupilo na snagu u decembru, nije dalo odgovarajuće rezultate i da nije dobro sada menjamo, tamo gde su posledice pojedinih odredbi loše. Znači, empirija je uvek bila onaj osnov i jedino mesto gde smo najbolje mogli da vidimo kako nešto funkcioniše.
Dakle, ovim zakonom, ono što je najbitnije, štitimo ljudske živote i zato moramo svi da obratimo pažnju, jer van ovog objekta, ono što sigurno jesmo, jesmo učesnici u saobraćaju, da li smo vozači ili pešaci. Zato bi trebalo ovaj zakon da izbaci svaku političku konotaciju i da svi zajedno radimo na njemu, jer smo svi, kao što rekoh, učesnici u saobraćaju.
Ministar je već rekao, samo bih sažeto sublimirala, da su već rezultati koje je dao ovaj zakon takvi da se ogledaju u preko 30% smanjenih saobraćajnih nezgoda, broj poginulih je smanjen isto oko 30% i povređenih 7%. Ako uzmemo u obzir da su ovo dobri rezultati koji su tek posle izvesnog dela odredbi koje su stupile na snagu, slobodno možemo da kažemo da očekujemo da ćemo sledeće godine, kada i prateći zakonski akti, pravilnici i odredbe stupe na snagu, imati bolje rezultate.
Ovako dobri rezultati primene zakona i rezultati rada policije, jer je sve vreme radila sa lokalnim samoupravama, jer nije potrebno da samo građani znaju zakon, već i ljudi koji ga sprovode, tako da je apel javnosti, apel policije da se poštuje zakon i konstantan rad sa ljudima iz policije u lokalnim samoupravama, zapravo, jedna rezultanta svega ovoga što se dešavalo godinu dana.
Znači, nemoguće je bilo kojim zakonom menjati svest ljudi, ali se ljudi mogu vaspitavati, a to smo i ovako pokazali. Osim toga, ovi rezultati pokazuju i primenjivost ovog zakona, jer čemu bilo koji zakon ukoliko on nije primenjiv i najzad ćemo se svrstati u red zemalja koje upravljaju bezbednošću saobraćaja.
Statistika je pokazala, od onog dela što se tiče samih prekršilaca, a to je rekao i ministar, mada bih ovom prilikom najviše uputila apel pešacima, jer prevashodno su oni jedna od rizičnih grupa koja i dalje pravi veliki broj prekršaja, time što pretrčavaju na crveno svetlo, prelaze mimo obeleženog pešačkog prelaza i dalje pričaju mobilnim telefonom.
Takođe, što se tiče samog stacionarnog saobraćaja, nepropisnog parkiranja i korišćenja mobilnih telefona kod vozača su samo stvari koje nam ukazuju u kom pravcu ubuduće treba da idu kampanje i na koji način da apelujemo na građane ne bi li i te stavke po broju prekršilaca smanjili u budućnosti.
Šta je nama preostalo? Kao što sam već rekla, formalno je i formirana Agencija za bezbednost saobraćaja, do kraja godine treba da se urade prateći zakoni i pravilnici, pa ćemo tada imati kompletnu sliku samog zakona.
Ovih dana je već krenulo, a to nas čega i do kraja godine, postavljanje nove signalizacije, za koju, pored novog saobraćajnog znaka, koji ćemo uskoro imati, koji se već pojavio, a to je obeležavanje naselja, moramo da ispratimo i evropske trendove, a to je, recimo, da je žuta boja već odavno izbačena, jer je primećeno da je kod posebne primene na putu ubačena bela kao vidljivija.
Zatim, za prepreke na putu, udarne rupe itd, odnosno pravilna signalizacija je neophodna jer ona nam je osnovni oblik komunikacije između učesnika u saobraćaju, puta i putne okoline. Za to su nam potrebna materijalna sredstva, a ono što nam je omogućila primena novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, imamo izvesna sredstva koja se već upotrebljavaju, a i 30% od tih sredstava ide lokalnim samoupravama, koje će moći da rade na samom osavremenjivanju kompletne opreme, signalizacije i nadam se da će jednog dana cela Srbija biti pokrivena ITS sistemima, kada će konkretno svaki vozač, učesnik u saobraćaju dobiti u elektronskoj formi o stanju na putu.
Što se tiče izmena i dopuna ovog zakona po članovima koji su nama predloženi, osvrnuću se na dva člana. Kad bude rasprava u pojedinostima pričaćemo o svima podrobnije.
Skrenula bih pažnju na član 45. stav 2. koji kaže da teretna vozila čija masa prelazi tri i po hiljade kilograma i autobusi moraju imati ugrađeni ispravni graničnik brzine.
Konkretno, ljudima koji možda nisu u struci je logično da treba da bude ugrađen graničnik, međutim, ono što imaju teretna vozila obično saobraćajno vozilo nema, jeste svakako tahograf.
Tahograf je lična karta prevoznog sredstva, on nam govori i o načinu na koje je voženo vozilo, kako je korišćeno, koliko dugo, kako se vozač ophodio u saobraćaju, tako da, ukoliko naše vozilo, pod pretpostavkom teretno, ode u inostranstvo i zatraži mu policajac tahograf, na osnovu njega može biti kažnjen, jer ukoliko kod nas prođe tehničku kontrolu kao dobro, ispostaviće se da može biti isključen iz saobraćaja. Stoga, što se tiče te činjenice, to sam posebno naglasila u ovom trenutku.
Imali smo i raspravu na Odboru za saobraćaj, naročito uvek postoji neka stavka u zakonu koja posebno intrigira javnost, ona po definiciji uvek bude vezana za novac, a to je u ovom slučaju član 330, gde smo dali mogućnost da se umesto ležanja kazne plati kazna u iznosu od 100 hiljada, 120 hiljada i 150 hiljada dinara.
Želim sledeću stvar da kažem, kada je malopre pričao gospodin Moma Marković, on je samo jednu sitnicu zaboravio da kaže, rekao je da će neko imati novca da plati, da, ali će tom nekom biti i oduzeta saobraćajna dozvola. On je to možda slučajno zaboravio da kaže, tako da taj, ako bude povratnik u sličnom incidentu i prekršaju, ipak sumnjam da će mu se nakon godinu-dve nemogućnosti vožnje, ponoviti takva stvar.
Druga stvar, isto su nam na Odboru napomenuli kako je navodno kriza, da ljudi nemaju para, izvinjavam se, ali želim svima da skrenem pažnju: zašto krše zakon. Znači, zašto neko u alkoholisanom stanju seda za volan, jer time ne samo da ugrožava svoj život nego ugrožava i tuđi život, a ono što je poznato, gospodine, nas zakoni čine slobodnim. Ko poštuje zakone, on neće imati problema ni sa novčanim i zatvorskim kaznama.
Zato za kraj samo želim da kažem da će naša poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Mi smo predali i neke amandmane, nadam se da će biti usvojeni i pozdravljam još jednom zbog činjenice da se već vrše neke izmene i dopune odredbi koje su se u praksi pokazale lošim, a čemu zakon ako nije primenjiv i ne daje dobre rezultate.

Iskorišćeno osam minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Sledeći prijavljeni za reč od ovlašćenih predstavnika narodni poslanik Jovan Nešović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja. Mi smo ovaj zakon usvojili krajem maja prošle godine, a primena ovog zakona je počela 1. decembra 2009. godine. Prvih mesec dana je u stvari bilo više da se učesnicima u saobraćaju skrene pažnja na novine zakona, a od 1. januara ove godine počela je primena zakona.
Kompletna i potpuna primena zakona očekuje se krajem ove godine, jer čini mi se da Ministarstvo nije donelo određena podzakonska akta koja bliže regulišu određene stvari koje su vezane za zakon i jasno je da će se potpuna primena ovog zakona desiti krajem ove godine.
Glavni cilj donošenja ovog zakona prošle godine jeste da se smanji broj saobraćajnih nesreća. Druga jako važna stvar jeste bila da se broj saobraćajnih nesreća smanji, naročito onih gde imamo i smrtni ishod, a to znači i smanjenje velikih materijalnih troškova koji su vezani za sve saobraćajne nesreće.
Znači, jednom rečju cilj je bio da se poveća bezbednost saobraćaja, učesnika u saobraćaju, a to znači da se definišu jasne procedure, jasni kriterijumi, da se definiše takođe dobra kaznena politika koja će dovesti do ovog glavnog cilja, a to je povećanje bezbednosti u saobraćaju.
Sedam meseci posle početka primene vidite kakve su analize primene tog zakona. Ako uzmemo neke podatke koji su pre donošenja zakona, na primer iz 2008. godine, kada je Svetska banka objavila određene stvari koje su vezane za Srbiju, u Srbiji je u 2008. godini bilo 16 hiljada i 651 saobraćajna nesreća, sa 900 poginulih ljudi i 22 hiljade povređenih ljudi u saobraćajnim nesrećama i procenjuje se da je materijalni trošak, materijalna šteta svih tih saobraćajnih nesreća te 2008. godine bila dve milijarde evra. Moramo priznati, u siromašnoj državi kao što je Srbija dve milijarde evra su zaista velika sredstva.
Ono što je gospodin ministar rekao jeste da je u odnosu na te 2009. i 2008. godinu broj saobraćajnih nesreća za ovih šest meseci primene zakona smanjen za 32,5%, da je broj ljudi koji su poginuli smanjen za 33%, a da je broj povređenih u saobraćajnim nesrećama smanjen za 20%, odnosno broj nastradalih, onih koji su povređeni i poginuli smanjen je za negde oko 23-24%.
Ako uzmemo onaj prvi podatak i uporedimo sa onim podatkom koji sam malopre rekao da je šteta u 2008. godini bila negde oko dve milijarde i smanjenje saobraćajnih nesreća oko 30%, ne može se tačno reći, onda treba očekivati da je i sa ove materijalne strane ušteda u ovoj 2010. godini u odnosu na 2008. godinu negde oko 600 miliona evra. To nije egzaktan podatak, ali može se izvesti zaključak i to jeste činjenica koja je važna za svakog učesnika u saobraćaju, ali i za državu u celini.
S druge strane, dobro je da i svi oni saobraćajni prekršaji koji su vezani za vožnju u alkoholisanom stanju, psihofizičke supstance kada neko koristi, jednostavno pretiče, veća brzina nego što je dozvoljena, zahvaljujući primeni odredaba novog zakona, verovatno i kaznenoj politici koja je definisana za te prekršaje, znači sve te posledice su smanjene, što sa stanovišta bezbednosti učesnika u saobraćaju jeste dobro.
Postavlja se pitanje da li je dobro posle pet, šest, sedam meseci menjati određene članove zakona, ako uzmemo da je Zakon o bezbednosti saobraćaja zaista jedan kompleksan zakon i da je određene stvari koje je definisao i primenjuje u praksi jednostavno nisu mogle sve da se predvide kada se donosio taj zakon. Moram da priznam i Vladi RS i Ministarstvu na jakoj ažurnosti da prizna da određene stvari nisu dobre i da ih treba što pre promeniti da bi u praksi imali i bolju primenu zakona.
Kada pogledamo ove članove koji se menjaju vezani su za pojašnjenje određenih članova i određenih stavova i uvodi se još jedan novi član, čini mi se da je to član 314a koji je novi član koji se dodaje u zakonu, i cilj ovih izmena jeste da se doslednije poštuje Zakon o bezbednosti saobraćaja, da se poveća još više bezbednost učesnika u saobraćaju u državi Srbiji, da se usaglase određene zakonske odredbe sa međunarodnim dokumentima koji jesu važni i na kraju cilj jeste da se smanji broj potrebnih policajaca i službenika za sprovođenje ovog zakona.
Ono što jesu najvažnije izmene u ovom zakonu čini mi se jeste taj član 330. koji je definisao da učesnici u saobraćaju koji se ne pridržavaju određenih zakonskih normi koje su definisane u saobraćaju, a to je upravljanje vozilom bez odgovarajuće dozvole, vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi, odbijanje alko-testa ili testa na drogu, prekoračenje brzine za više od 50 kilometara na čas u zoni usporenog saobraćaja, a to je najčešće u gradskim sredinama.
Zatim, prekoračenje brzine za više od 60 kilometara na čas u zoni 30, to su zone škola gde deca mogu da izađu na put, i prolazak kroz crveno svetlo preko pešačkog prelaza na kome se nalaze pešaci, gde je ovim zakonom o bezbednosti saobraćaja definisana kazna od 15 dana zatvora, uvodi se mogućnost da sudija za prekršaje može da kazni učesnika, odnosno vozača sa 15 dana zatvora ili novčanom kaznom od 100 do 120 hiljada dinara.
Još jedna stvar jeste kazna koja je bila od 30 do 60 dana zatvora, kada još izazovete kod ovih prekršaja i saobraćajnu nesreću, onda se ovde daje mogućnost da tada kazna može da ostane ili mogućnost novčane kazne od 120 do 150 hiljada dinara.
Ovo jeste izazvalo polemiku u javnosti da li je ova odredba u zakonu dobra ili nije, mnogi smatraju da jeste, drugi da nije, ima i za, ima i protiv, ali čini mi se da je ova odredba bolja nego ona što je bila. Neke stvari rekao je i ministar, jeste da mi zaista imamo kroz našu zemlju tranzit, gde strani državljani prolaze kroz našu zemlju, neko izazove udes, mora da ide 15 dana u zatvor, jednostavno nema neko ko će da vozi vozilo, ti ljudi moraju da se smeste u državi Srbiji, troškovi, neprijatnosti i sve ono što je vezano za život porodica i mislim da se to moralo imati u vidu.
S druge strane, ako se pogledaju statistički podaci da je do sada, znači od 1. januara do kraja juna, 4.774 prijave za prekršaje koji su vezani za 15 dana zatvora, a 209 prijava koje su vezane za nasilničku vožnju, a to je 30 do 60 dana zatvora, ako svi ljudi koji bi trebalo odu u zatvor vrlo brzo ne bi bilo kapaciteta da budu smešteni, dešavalo bi se da se možda dve-tri godine čeka da ti ljudi odsluže svoje zakonske kazne od 15 dana.
Izvinite, ali tri-četiri godine čekati na to stvarno je mnogo i čak i ta odredba jednostavno ne može dati pun efekat. Ima još jedna stvar od koje ne treba bežati, do sada ako bi se ovo proračunalo da su naplaćene ove kazne, negde oko 430, 440 miliona dinara slilo bi se u budžet, a te pare se mogu iskoristiti za bezbednost učesnika u saobraćaju i u ovim kriznim vremenima 440 miliona dinara po meni nije mala svota novca koja se može pametno uložiti.
Tako da, sagledavajući sve ove stvari, i ostavljajući mogućnost da sudija za prekršaje sutra može da izrekne čak i zatvorsku kaznu ako neko istu stvar nekoliko puta ponovi, onda jednostavno smatram da je ova odredba jako dobra.
Čini mi se takođe da je dobar i ovaj član novi 314a, gde jednostavno u životu imate situacija kada je neko bolestan, pa mora da bude prevezen ili kada hitna pomoć mora da preveze zbog bolesti, znači kada je ugrožena bezbednost ljudi, jednostavno u nekom trenutku može da se desi i dato je službenicima MUP u takvim trenucima da jednostavno ne pišu prekršajne prijave iz prostog razloga zato što se time spasava nečiji život i povećava bezbednost ljudi. Zaista, to jeste dobra stvar, na kraju krajeva, to je nešto što se dešava u običnom životu i čini mi se da je to nešto što je trebalo ugraditi u ovaj zakon.
Nadam se da primenom ovog zakona neće doći do zloupotreba ovog člana. Na kraju krajeva, tu je policija koja ima unutrašnju kontrolu i načelnik kontroliše službenika policije, pa pretpostavljam da će biti smanjena mogućnost korišćenja ovog člana da bi neko zloupotrebio, da ne bi platio kaznu ako nema bolesnika u kolima a brzo je vozio.
Kada govorimo o bezbednosti saobraćaja, jedna stvar koju moramo napomenuti ovde jeste i kvalitet putne privrede u državi Srbiji, jer nije samo dovoljno imati bezbednost automobila, dobru bezbednost, savesne vozače i jednostavno i putna privreda odnosno kvalitet saobraćajnica na kojima se odvija saobraćaj jeste važna za bezbednost saobraćaja.
Iz tog razloga jako je važno i ministar je rekao da najveći broj saobraćajnih nesreća se dešavao na magistralnim i regionalnim putevima, naročito u naseljenim mestima, a sa najvećim smrtnim ishodima, najtežim posledicama su na otvorenim mestima, magistralnim i regionalnim putevima, to znači da je velika frekvencija saobraćaja i da se brže vozi, samim tim, kada dođe do sudara onda su i teže posledice.
Dobro je da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo infrastrukture u narednom periodu definisali da će negde oko 16 milijardi evra biti uloženo u razvoj saobraćajne infrastrukture, a to znači tamo gde su najveće saobraćajne nesreće na Ibarskoj magistrali, na putu Predejani-Kruševac, gde je frekventni saobraćaj, jednostavno tu će se graditi auto-putevi. Auto-putevi će prolaziti pored naseljenih mesta. Znači, neće biti toliko saobraćaja u naseljenim mestima, a to znači da će se jako mnogo smanjiti broj saobraćajnih nesreća, a samim tim i povećati bezbednost saobraćaja.
Potpuno sam siguran da izgradnja Koridora 10, izgradnja auto-puta od Beograda do Preljine, odnosno Požege prema crnogorskoj granici, izgradnja auto-puta koji će povezati Pojate i Predinu, taj šumadijski prsten, kao i izgradnja auto-puteva u Vojvodini i južnom delu Srbije, sa stanovišta bezbednosti učesnika u saobraćaju će biti jako važno, a to jeste i cilj, na kraj krajeva, i Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije i svih onih ljudi koji se bave javnim poslom.
Potpuno je jasno da primena u narednom periodu ovoga zakona definisaće još određene izmene, jer će se uočiti i određene stvari koje u životu nisu onakve kako mi želimo da bude, jer nalazimo se u državi Srbiji i ne treba uopšte bežati od toga da jednostavno možda i u narednih šest meseci određeni članovi, koji mogu da poboljšaju kvalitet zakona i bolju primenu u praksi, a sve u cilju bezbednosti svakog učesnika u saobraćaju, treba predložiti Narodnoj skupštini i mislim da će Narodna skupština uvek to usvojiti.
Što se tiče poslaničke grupe G 17 plus, mislimo da ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja su usmerene baš za bezbednost učesnika u saobraćaju i naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ove izmene i poziva ostale poslaničke grupe da urade isto. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta i 10 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Narodni poslanik Nikola Savić je prijavljen u elektronskom sistemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Iako živimo u vremenu velike i teške ekonomske krize i u mnogim stvarima zaostajemo za Evropom i svetom, ima jedna stvar sa čijom produktivnošću možemo da se pohvalimo, a to je ovaj parlament. Mi smo negde na polovini ove godine, a parlament je usvojio više od 140 zakona i s obzirom na činjenicu da smo pre neki dan u načelnoj raspravi razmatrali predlog novog poslovnika i da će on gotovo sigurno biti usvojen u narednim danima, ova produktivnost ovog parlamenta time će biti još veća. Da li je to baš ono što treba da bude i da li to daje kvalitet zakona, ostaje da se vidi.
Ovakav način rada ovog parlamenta i produktivnost koju proizvodi podseća me na jedno komunističko vreme iz bivšeg sovjetskog perioda, kada je na kongresu sovjetskih pisaca jedan delegat, hvaleći napredak sovjetske književnosti, rekao sledeće: "Danas u jasnoj poljani imamo 30 pisaca, a pre revolucije imali smo samo jednog – Lava Tolstoja.".
To je princip po kome radi ovaj parlament i vidimo, pošto Vlada nema čime da se pohvali, onda je parlament taj koji ekspresno i ubrzano donosi zakone i onda to servira građanima Srbije kako bi oni imali utisak da se u zemlji Srbiji nešto radi. Zbog toga ne čudi činjenica da se na dnevnom redu ove skupštine najčešće nalaze izmene i dopune različitih zakona i pošto je to već tako, očigledno je da vama nije bitan kvalitet već kvantitet.
Naravno, najvažniji je kvalitet zakona, a kvantitet treba da bude u drugom planu. Jasno je da neki zakoni moraju u određenom vremenskom periodu i vremenskom intervalu da se donesu, ali kvalitet zakona je ono što treba da bude na prvom mestu.
Zakon o kojem danas govorimo donet je pre godinu dana. Njegova primena počela je pre pola godine, evo već danas posle pola godine vršimo njegove izmene i dopune i to po hitnom postupku.
Ne vidim nijedan razlog da se izmene i dopune ovog zakona vrše po hitnom postupku, po hitnoj proceduri, pogotovo to ne vidim iz razloga koje je Vlada dala u obrazloženju. Po meni su ti razlozi apsolutno besmisleni. Mi smo imali priliku da čujemo ministra Dačića koji je u svom uvodnom izlaganju uglavnom izneo statističke podatke što u suštini i jeste tako. Slažem se da je primenom novog zakona došlo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, ali smatram da je taj izveštaj trebalo da bude još sveobuhvatniji.
U obrazloženju za izmene zakona stoji da se te izmene vrše zato što je tamo negde izvršena izmena nekakve direktive. Mislim da se to odnosi na Evropsku direktivu, broj 1992 kroz ne znam koji broj. Postavljam ovde pitanje da li se zakoni donose prema nečijim direktivama, ili priznajete da se zakoni donose prema nečijim direktivama ili se zakoni donose prema stvarnim potrebama, što bi trebalo i da bude.
U skladu sa ovim što sam rekao, da li će se Zakon o bezbednosti saobraćaja menjati uvek kada se promeni neki propis u EU ili kod nas, svejedno, propis koji reguliše recimo prevoz putnika i robe u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, ili kada se promeni neki propis koji se odnosi na kategorizaciju puteva i vozila, kada se promeni neki propis iz oblasti zdravlja, kada se promeni neki propis iz oblasti radnih odnosa, propis iz oblasti usluga, ekologije, lingvistike itd.
Prilikom donošenja i osnovnog teksta zakona niste dovoljno vodili računa o mišljenju stručnih ljudi, a podsećam vas, bilo je dosta sugestija dobronamernih i raznoraznih primedbi i zato imamo priliku na jednom mestu u ovom zakonu da vidimo da njegove izmene i dopune vrše lingvisti a ne ljudi od struke.
Tekst Zakona o bezbednosti saobraćaja je obiman i u nekim stvarima nepotrebno zadire u oblasti koje u suštini nemaju mnogo dodirnih tačaka sa saobraćajem. Zbog toga imamo situaciju da se zakon ne može primeniti u celosti već drugu godinu zaredom, a imamo i stvari u zakonu koje su apsolutno i potpuno neprimenjive u praksi. Doduše, ministar je u nekoliko primera potvrdio ovo, rekavši da je to jedan od razloga što se neke odredbe menjaju.
Ako malo prelistamo izmene i dopune ovog zakona, videćemo da je osnovna rečenica u ovom zakonu, odnosno najviše upotrebljavana rečenica: "bliže odredbe propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja". Ta rečenica se ne provlači i ne ponavlja samo u ovom zakonu, nego se ta rečenica provlači i ponavlja kroz sve zakone koje predlaže ova Vlada.
Ovde imamo, recimo, situaciju da za suštinske stvari iz oblasti i domena obuke vožnje, iz oblasti nastavnih planova i sadržaja programa auto-škola, iz oblasti karakteristike vozila za obuku, plan i način polaganja ispita, način, sastav i formiranje ispitnih komisija nadležan je ministar policije.
Da li je baš za sve ove poslove nadležan ili da li je to baš usko stručno vezano za funkciju ministra policije? Naravno da nije i to potvrđuje ovu moju tezu da niste dovoljno uzimali u obzir mišljenje relevantnih ljudi koji se bave ovom problematikom.
Tako imamo situaciju da je Zakon o bezbednosti saobraćaja donet kada su sadašnji učenici drugog razreda srednjih škola bili osnovci, a kako stvari stoje, oni će i završiti srednje škole, a do vozačke dozvole verovatno će doći po starom sistemu i po starom zakonu.
Trebaće još najmanje nekoliko godina da nadležni ministar i nadležno ministarstvo donese odgovarajuće pravilnike bez kojih, naravno, svaki zakon je mrtvo slovo na papiru. Mislim da Zakon o bezbednosti saobraćaja podrazumeva nekih četrdesetak pravilnika i dok se svi oni donesu, ovim tempom i ovom dinamikom, mada znam da se na nekima radi, dok se svi ti donesu, možda će i tekst osnovnog zakona i tekst ovih izmena i dopuna koje danas razmatramo zastariti, što smo imali priliku da vidimo u nekim drugim zakonima. Zato bih apelovao na ministra i Ministarstvo da ubrza proces donošenja pravilnika jer zaista bez pravilnika zakon sam po sebi ne znači ništa.
Šta je poenta ovoga zakona o bezbednosti saobraćaja? Naravno, kada se videlo da se budžet Srbije ne puni onom dinamikom kako je to bilo predviđeno i kako je to vlast očekivala, onda se pribeglo povećanju postojećih i uvođenju još nekih novih nameta.
Pitam se - koji je to stručnjak iz Vlade bio toliko pametan da sa ovolikom preciznošću predvidi da bi se, recimo, za prvih deset meseci 2010. godine, samo po osnovu jedne stavke, budžet napunio za iznos od 432 miliona i 120 hiljada dinara od naplaćenih kazni, naravno, u skladu sa izmenama i dopunama, kako to predlaže ovaj zakon?
Nisam baš siguran da je do ovakve preciznosti moglo da se dođe, pogotovo iz razloga što kazne o kojima je reč se kreću u određenim intervalima, recimo, neke od kazni se kreću od 100 do 150 hiljada.
Ako se malo dublje uđe u suštinu ovoga, onda se može videti i zaključiti da se praktično na ovaj način sudijama za prekršaje sugeriše da obavezno izriču maksimalne kazne, jer samo sa maksimalnim kaznama koje su ovde predviđene može se doći do ove cifre koju ste vi ovde dali u obrazloženju.
Ako se na taj način sugeriše sudijama za prekršaje, da se izriču maksimalne kazne, onda se postavlja jedno drugo i krucijalno pitanje – šta je sa nezavisnošću sudstva? Zbog čega se neko na ovaj indirektan način pokušava mešati u poslove sudija?
Rekao sam – vi ste povećali ove kazne. Zaista nemam ništa protiv toga da oni koji vrše nasilničku vožnju, nemam ništa ni protiv toga da se i ta nasilnička vožnja, prekršaj za to, može zameniti novčanom kaznom. Međutim, ovo je stvar koja mora da se sagleda na jedan sveobuhvatan način, a imam utisak da vi to niste uradili.
Ima onih ljudi koji konstantno vrše nasilničku vožnju. Ima ljudi koji imaju novca i koji svojim novcem smatraju da mogu sve platiti i možda to njima ide u prilog, ali to je samo mali broj onih koji potpadaju pod ovaj režim nasilničke vožnje. Ima najveći broj onih, recimo, čovek koji možda u životu nije napravio nijedan prekršaj, kasni na jedan važan sastanak ili, ne daj bože, zadržao se i malo prekoračio brzinu i vi ste odmah ovde odrapili ogromne kazne.
Smatram da kazne treba da ostanu, ali da opet treba da se ima u vidu realnost u kojoj se nalaze građani Srbije jer 150.000, priznaćete, za građane Srbije je cifra o kojoj može samo da se sanja. Ne verujem da ćete sa ovom cifrom od 150.000 uspeti da postignete ono što vam je bila namera, a očigledno je da vam je namera bila, to vam verujem, da se puni budžet Srbije.
Možda bi ove kazne u nekim slučajevima trebalo da budu manje za neku kategoriju ljudi. Naravno, opet ponavljam, postoje ljudi koji stalno čine te prekršaje, takvim ljudima treba trajno uzeti vozačku dozvolu. Zbog toga je SRS u ovom smislu i intervenisala amandmanima.
Dalje, hajde da se vratimo još na zakon, da se prošetamo kroz ove članove zakona. U članu 1. ovoga zakona koristi se izraz "nedelja", mada smatram i tu je SRS intervenisala amandmanom, da je izraz "sedmica" razumniji, sveobuhvatniji, jer on podrazumeva stvari same po sebi. Znači, on podrazumeva period od sedam dana, dok je nedelja samo jedan od tih sedam dana.
Pošto radim u prosveti, imali smo situaciju da u sličnim propisima iz oblasti prosvete gde baš tretira period, kalendar, svi termini koji se odnose na sedam dana se izražavaju kao sedmica, a ne kao nedelja, jer je to jednostavno i praktičnije. Zato smatram da bi Vlada trebalo da uskladi terminologiju, bez obzira na to o kojim ministarstvima se radi.
Član 2. Predloga zakona je sam po sebi kontradiktoran, jer on proširuje broj vozila na koje se odnosi obaveza posedovanja graničnika brzine. Istovremeno, obratite pažnju, stav 3. ovog člana se briše, a taj stav 3. propisuje obavezu korišćenja pomenutog graničnika. Tako sada imamo situaciju da se uvodi obaveza da vozila moraju imati graničnike brzine, ali se istovremeno uklanja obaveza da moraju da ga koriste.
Morate imati graničnik brzine, ali ne morate da ga koristite. Zaista, kažem, on je sam po sebi kontradiktoran i mislim da bi tu trebalo da Vlada razmotri i eventualno usvoji neke amandmane na ovu temu.
Imali smo nešto slično. Samo sam naveo ovaj primer, ali sećam se, imali smo nešto slično i u onom prethodnom zakonu, recimo, kada su bile u pitanju kacige za motocikliste. Takođe je nešto bilo slično, vezano za te kontradiktornosti i nelogičnosti u ovom zakonu.
Članom 3. ovog zakona vrši se uvođenje na mala vrata revizora, a opet u obrazloženju zakona stoji da je smanjenje potrebnog broja policijskih službenika jedna od stvari kojoj se teži. Ovamo smanjujete broj policijskih službenika, a ovamo se uvodi revizor. Ne vidim gde je tu neka logika.
Imamo članove 333. i 334. kojima se ispravlja jedan tehnički nedostatak. Pored cifre se dodaje reč dinara, što je u redu, mada podrazumeva se da Ministarstvo saobraćaja Srbije nije FIFA, fudbalska federacija, pa da se kazne izriču u švajcarskim francima, nego je potpuno jasno da su u pitanju dinari.
Kada ste već vršili izmene i dopune ovog zakona, sigurno je trebalo da imate u vidu i neke realne probleme s kojima se susreću vozači na našim putevima. Tu pre svega mislim na vozače koji voze i na domaćim i na međunarodnim linijama.
Recimo, kada vozača zaustavi policajac radi kontrole, potraži mu tahografski uložak, ako mu vozač ne pokaže tahografski uložak, biće kažnjen, a ako mu pokaže tahografski uložak, policajac ne overava pečatom taj uložak i kada on ode u neku drugu zemlju, opet će tamo biti kažnjen, ali zbog toga što taj uložak nije overen. Znači, trebalo je da razmislite i o takvim nekim stvarima da se olakša posao ljudima koji su neposredni učesnici u saobraćaju.
U Predlogu zakona je predviđeno da Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju zakona i stanju u saobraćaju najmanje dva puta godišnje. Ali, koliko se sećam, to se do sada nije desilo.