Ukupno je bilo 22 minuta i 35 sekundi.

Preostalo vreme ću da iskoristim da ukažem na još jedan primer. To je primer udarnih rupa na autoputu od Velike Plane do Beograda. Za ove dve godine, koliko svakodnevno prelazim ovu relaciju, identifikovao sam desetak udarnih rupa i svaki put kada putujem ovom relacijom pitam se da li ljudi iz Direkcije za puteve i ljudi iz "Srbijaputa" da li koriste autoput.
Zanima me kada vozač vozi 120 kilometara na sat, naiđe na takvu rupu, ona predstavlja opasnost i po vozača i po vozilo, i zanima me šta treba da se dogodi pa da odgovorni ljudi odvoje jedan kamion, trojicu radnika, 500 kilograma asfalta i presvuku ove rupe?
Preostalo vreme koje mi je ostalo iskoristiću da častim ministra i njene saradnike, da im ostane što više vremena da utvrde činjenice vezane za veliku podvalu o lažnom atentatu na Tomislava Nikolića, podvalu kojoj se smeje cela Srbija.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite. Preostalo vreme je 11 minuta i 45 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije bilo davno, pre negde oko godinu dana, gospodine Dačiću, sećate se, naravno, kakve ste nam hvalospeve pričali o Predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i mi smo vas tada uveravali da to nisu baš tako revolucionarna rešenja kako ste vi tada tvrdili, pa ste tvrdili koliko će biti manje saobraćajnih udesa, koliko manje žrtava i skoro da u tom momentu nismo mogli da verujemo da ćete za samo manje od godinu dana tražiti izmene i dopune ovog zakona.
To, naravno, govori u prilog onome što smo mi iz SRS tada govorili i upozoravali vas da ste se malo zatrčali sa donošenjem ovog zakona, ne zato što on nije bio potreban, naprotiv, jeste, nego jednostavno niste bili pripremljeni za sve ono što ste u zakonu predvideli i pokazalo se da je to tako. Da nije, mi danas ne bismo imali predlog izmena i dopuna ovog zakona, već biste vi možda danas bili da nas izvestite o pozitivnim efektima primene ovog zakona.
Sećate se kada smo vas upozoravali da nećete uspeti da donesete podzakonska akta koja predviđate u ovom zakonu, čak ni do onog roka do decembra prošle godine, kada je počela primena ovog zakona. Tada ste nam se smeškali i tvrdili da ćete vi to biti u stanju, jer da su sva podzakonska akta već takoreći gotova, samo čekaju da se zakon usvoji da biste mogli i ta podzakonska akta da stavite u funkciju, odnosno da počnu da se primenjuju.
Kažete nam u obrazloženju, zbog čega se sada bavimo ovim zakonom, da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u primeni je od decembra 2009. godine, to znamo, praksa je pokazala da je radi efikasnije primene u tekstu zakona potrebno izvršiti određene izmene i dopune kojima će se obezbediti dosledno poštovanje propisa i veća bezbednost učesnika u saobraćaja, kao i usaglašavanje sa relevantnim međunarodnim dokumentima koji su u međuvremenu usvojeni.
Gospodine Dačiću, nemojte da trčite za tim međunarodnim dokumentima koji se u međuvremenu usvajaju, pre svega mislim na dokumenta EU, jer vas samo podsećam da je ta ista EU pre nekoliko dana u svom parlamentu donela odluku kojom će pokušati da natera još pet država koje su članovi EU da priznaju lažnu državu KiM.
Osim toga, Angela Merkel vam lepo, jasno i glasno kaže – posle Hrvatske nema više proširenja EU. Zato nemojte da na svaki njihov mig trčite da menjate zakone, već gledajte da se primenjuju zakoni koji postoje u Republici Srbiji.
Naravno, neka se menjaju oni koji treba, iz ovih ili onih razloga, da se menjaju. Vodite računa o pripadnicima unutrašnjih poslova na način kako su vam govorile i kolege srpski radikali pre mene, i o visini njihovih zarada, i o uniformama i o uslovima rada, jer zaista i sami znate i vi to često u javnosti kažete, da ima velikih problema oko rešavanja svih tih pitanja.
Pored navedenog, vi kažete – razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi preciziranja postupka, a u cilju obezbeđivanja efikasnosti u primeni zakona, s jedne strane, i racionalizacije i smanjenja potrebnog broja policijskih službenika koji obezbeđuju njegovo izvršavanje, s druge strane.
Tvrdili ste nam i ovde kada je bilo reči o ovom zakonu, a i često u javnosti, da nema ni govora o racionalizaciji policijskih službenika, s obzirom na obim poslova, na delokrug rada njihov i nismo vam tada stavljali primedbe jer jednostavno, ako su to potrebe MUP i ako vi to argumentujete, ko ozbiljan može da vam stavi primedbu na tako nešto, jer vi ste, na kraju krajeva, za to odgovorni.
Ne razumem razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, jer vi kažete da je to zbog toga što bi neusvajanje zakona imalo štetne posledice na rad državnih organa, kao i na bezbednost saobraćaja u celosti, imajući u vidu da će se navedenim izmenama značajno doprineti većoj bezbednosti poštovanja propisa u saobraćaju. Gospodine Dačiću, ako je ovo tačno, onda neko u vašem ministarstvu, ne znam da li vi ili neko drugi, mora na ozbiljnu odgovornost zašto to niste znali pre godinu dana kada ste nam predlagali ovaj zakon.
Gospodine Dačiću, želim lično vas, kao ministra, da pitam, juče smo u medijima imali informaciju da ste se sastali sa Tomislavom Nikolićem, pošto je ovaj zakon na dnevnom redu, ne znamo da li je to bilo zato što se on često parkira na mestima predviđenim za invalide ili ste možda hteli da saznate čije on to onako besne automobile vozi, s obzirom da je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio neku ladu ''rivu'' staru preko 20 godina. Uglavnom, nakon tog vašeg razgovora, Nikolić je ponovo prihvatio da građane košta 300.000 evra godišnje, jer kaže on da toliko košta obezbeđenje jednog čoveka.
Što se tiče nas iz SRS, nas ne zanima ko preti Tomislavu Nikoliću, nas ne zanima da li ćete vi da ga obezbeđujete ili nećete. Ako mu neko preti, eto vam ga, čuvajte ga, nas zanima, gospodine Dačiću, da ovlašćenom advokatu SRS i dr Vojislava Šešelja, nama iz SRS, pre svega Draganu Todoroviću, Nemanji Šaroviću, Eleni Božić-Talijan i meni, koji smo podneli krivične prijave i protiv nekih novina, i protiv Nikolića i protiv Vučića, da nama kažete to što ste rekli Tomislavu Nikoliću.
Mi znamo da njemu ne preti opasnost od Vojislava Šešelja, niti bilo kog iz SRS. Uverena sam i uvereni smo da i vi to znate i da o tome govore podaci do kojih je došla i vaša služba i druge nadležne službe.
Sada vas molim, gospodine Dačiću, da pre svega radi javnosti, radi Vojislava Šešelja, radi nas iz SRS, radi porodice Vojislava Šešelja, kažete – šta vi to znate i šta ste u međuvremenu saznali vezano za pretnje Tomislavu Nikoliću i da li to ima ikakve veze sa Vojislavom Šešeljom? Mi tvrdimo da nema, a od vas tražimo da to jasno i glasno kažete.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, potpredsednik Narodne skupštine. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prvom redu bih htela da čestitam MUP za ove odlične statističke podatke koje smo čuli danas. Zaista je lepo čuti da nešto kreće nabolje. Zaista je lepo čuti da je bezbednost u saobraćaju u toj meri popravljana da se to meri u nekoliko desetina  procenata.
Međutim, znate kako se kaže, statistika zna da bude veoma kreativna, pa ukoliko bi se pošlo u stvari od toga da je možda ta statistika rađena sa određenim pokazateljima koji su ukazivali na to da je saobraćaj u Srbiji bio u katastrofalnom položaju, onda je svaki boljitak statistički gledano zaista ogroman napredak u odnosu na stanje od kojeg se krenulo prilikom merenja statističkih podataka. Sve u svemu, ipak je dobro ukoliko je napravljen neki pomak.
Kada smo mi pre nekoliko meseci raspravljali o ovom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, mislim da smo mi i tada ukazivali u stvari na jednu činjenicu, da se najviše tereta stavlja u pogledu bezbednosti tog saobraćaja na same vozače, na neke neposredne učesnike u saobraćaju, a da se nekako izostavljaju i drugi činioci i drugi faktori koji su jako bitni za sam saobraćaj, za odvijanje saobraćaja.
Drugi faktori su, između ostalog, i stanje puteva, sami putevi, kolovozi, saobraćajna signalizacija, regulacija tog saobraćaja putem saobraćajne policije. Dakle, sve ono što je nekako zanemareno u pogledu načina na koji se i s kojom merom, s kojom oštrinom kažnjavaju posledice ukoliko neki od tih činilaca ne proizvedu rezultate koji se očekuju. Čini mi se da je najviše u stvari sankcionisan onaj vozač koji je i građanin ove države.
Zbog toga je zaista čudno da je statistički gledano tako dobar rezultat postignut za nekoliko meseci od kada je ovaj zakon počeo da se primenjuje. Koliko znam, zaista putevi nisu u toj meri poboljšani. Saobraćaj u Srbiji nije u toj meri dobio na kvalitetu što se saobraćajne signalizacije tiče, što se rada saobraćajne policije tiče, što se izgradnje novih autoputeva ili bar magistralnih autoputeva tiče.
Zbog toga se ako se samo gleda na koji način su se ponašali učesnici u saobraćaju, a učesnici kao vozači, mislim da to ne daje dobru sliku o tome šta i kakav je saobraćaj u državi Srbiji trenutno. Bezbednost saobraćaja nije bezbednost samo u smislu odvijanja saobraćaja od strane vozača na putevima, kolovozima, magistralnim i autoputevima.
Bezbednost saobraćaja u stvari predstavlja i nešto što predstavlja neposredne kontakte građana sa saobraćajem koji se odvija u njihovim gradovima, u njihovim ulicama. Dakle, ukoliko vi nemate bezbedan saobraćaj u ulicama nekoga grada, nekog naseljenog mesta, ako vi živite u nekoj ulici koja trpi ozbiljne probleme zbog jednog neregulisanog saobraćaja, u tom slučaju je bezbednost saobraćaja takođe narušena.
Nije dovoljno da se kaže samo da je neko izazvao saobraćajnu nezgodu, da je došlo do određene materijalne štete ili do određenih fizičkih povreda, nego je bezbednost saobraćaja i to kada vi živite u kući koja je non-stop pod pritiskom jednog saobraćaja, saobraćaja teretnog, pa vam se zidovi u tom slučaju oštećuju, vama pucaju zidovi, vi trpite nesnosnu buku zbog tog saobraćaja. Dakle, vi imate jednu ugroženu životnu sredinu zbog tog saobraćaja koji se odvija kroz vašu ulicu.
Mi, recimo, u Zrenjaninu imamo započetu izgradnju obilaznice, koja već unazad dve godine stoji, a da se ništa ne radi po tom pitanju. Imamo odvijanje teretnog saobraćaja, krstarice prolaze kroz dve ulice. Sve te krstarice koje dolaze sa juga prema severu ili sa zapada prema istoku prolaze kroz te dve ulice Zrenjanina.
Ljudi koji žive u tim ulicama trpe nesnosnu buku, trpe i materijalnu štetu, a bogami trpe i ugrožavanje njihovog zdravlja, jer u slučaju da neka od tih krstarica pređe preko neke kišne kanalizacije, u tom slučaju može da se desi i to da se poklopac od nje jednostavno podigne i udari u zid neke od tih kuća, što se i inače dešavalo, pa je došlo do ozbiljnih oštećenja nekretnina.
Dakle, taj saobraćaj se odvija već tako godinama, a da nadležni nešto ne reaguju na to. Zbog toga bih postavila pitanje ministru, između ostalog, i da li MUP, s obzirom da je nadležno za podnošenje ovakvog zakona i izmena i dopuna o Zakona o bezbednosti saobraćaja, ima kontakte i da li radi na tome sa ostalim ministarstvima koja su nadležna za putnu infrastrukturu?
Da li MUP vodi računa o tome koji su prioriteti prilikom izgradnje infrastrukture, izgradnje puteva, kolovoza, magistralnih puteva, autoputeva? Da li ima u vidu i to da se određene teritorije u zemlji jednostavno ostavljaju po strani kada se radi o tome da se gradi novi putevi? Da li se zna nešto o tome da je, recimo, zrenjaninska opština svrstana u šestu kategoriju što se izgradnje putne infrastrukture tiče?
Da li MUP vodi računa, između ostalog, i o tome da je trenutno u fazi izrada prostornog plana Republike Srbije, koji je, takođe, od velikog značaja za putnu infrastrukturu i za izgradnju puteva u nekoj skoroj budućnosti.
Sve je to skopčano i sa ovim Zakonom o bezbednosti saobraćaja i sa svim izmenama koje slede tom zakonu, ponovo ponavljam, saobraćaj ne čini samo vozač koji je već postojećim zakonom i tek ako ugrožen u tom smislu da je svaki propust vozača i te kako kažnjiv, za razliku od svih ostalih učesnika saobraćaja, a to je i putara, i nadležnih koji su u obavezi da putarima plate sve ono što država duguje, i ministarstava koja su nadležna da naprave jedan plan i program na koji način misle da izgrade putnu infrastrukturu u Srbiji, i saobraćajne policije koja je u obavezi da signalizira da nema dovoljan broj saobraćajnih policajaca da bi na adekvatan način obavljala svoj rad.
Dakle, u Zrenjaninu, recimo, nedostaje dobar broj saobraćajnih policajaca, pa isti ne mogu da kontrolišu saobraćaj na dobar način tamo gde je izuzetno frekventan baš taj teretni saobraćaj, sa tim krstaricama, koji saobraćaj je regulisan u smislu ograničenja brzine na 40 kilometara, ali to nikako nije dovoljno ukoliko nemate saobraćajnu patrolu koja to kontroliše, a nemate je zato što nemate dovoljan broj saobraćajnih policajaca, pa zašto nemate dovoljan broj policajaca ako imate ovako restriktivan zakon koji i te kako predviđa da treba da se kažnjavaju svi oni koji se ne pridržavaju odredaba zakona.
Prema tome, dobro je što se radi na poboljšanju odvijanja saobraćaja u Srbiji. Međutim, nije dobro što se taj problem ne obuhvata celovito, nego se ide prilično parcijalno. Prema tome, još jednom bih posebno skrenula pažnju MUP, da MUP ima obavezu i da ima pravo da u saradnji sa ostalim ministarstvima kreira politiku i izgradnje puteva, i obezbeđenja tih puteva i obezbeđenja saobraćaja koji će se odvijati na tim putevima. Bez te saradnje nema ni adekvatnih rezultata, bez obzira koliko je statistika pozitivna i dobra, kako je ona prikazana od strane gospodina ministra.

 Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih govornika.
Pre nego što nastavimo, da dam obaveštenje. Pošto je ovo uobičajeno vreme za pauzu, danas ćemo raditi do završetka ove tačke, a onda ćemo sledeću tačku dnevnog reda početi u ponedeljak u 10.00 časova.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Ostojić. Izvolite.

Gospodine Obradoviću, potpredsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, za razliku od mojih prethodnika, gospodine ministre, LDP delimično ili umereno razume zašto se ovaj zakon našao ponovo u proceduri. Na kraju krajeva, ovo je zakon koji ima efekta na sve građane Srbije, pa i one koji nisu građani Srbije, a koji prolaze kroz Srbiju svakog dana. Svi sem nepokretnih i onih koji leže u bolnicama  učestvuju na neki način u saobraćaju, bilo kao pešaci, bilo kao putnici, bilo kao vozači.
Kada smo se i pre godinu dana prošlog leta sa ministrom Mrkonjićem rvali da popravimo što više ovaj zakon, mada je tu ministar Mrkonjić bio ipak vaš predstavnik jer pored njega su sedeli isti ljudi, vi ste gospodine ministre i tada odlučivali, nismo u svemu uspeli i zato je dobro što je ovde posle šest meseci zakon došao na doradu.
I tada smo rekli da za zemlju kao što je Srbija, koja je tranzitna zemlja, saobraćaj je jedan od potencijalnih prioriteta, odnosno važna privredna grana, kao i poljoprivreda, terati u zatvor strance koji leti prolaze kroz zemlju je zaista diskutabilno. Sami ste rekli da četiri hiljade ljudi otprilike bi trebalo da završi u zatvoru od 15 – 30 dana i ako se čeka na takvu kaznu 3-4 godine zbog zatvorskih kapaciteta gubi se ta veza.
Razumemo i socijalni momenta na koje druge kolege upozoravaju, ali na kraju krajeva ostaće to sudijama za prekršaje da cene koga će u zatvor, a koga će kazniti ovim velikim novčanim kaznama. Na kraju krajeva, čini mi se da od prvog januara stupaju izmene Zakona o prekršajima koje daju pravo sudijama da zamenjuju kazne zatvora radom u javnom interesu. Nekad se to zvalo društveno-korisnim radom.
To će možda biti prilika da sudije u praksi naprave nekakvu razliku, da strance kažnjavaju, a bahate vozače šalju u zatvor ili da im zamenjuju kaznu zatvora ovim radom, pa neka bahati, bezobzirni vozači skidaju nalepnice sa saobraćajnih znakova, pomažu bolnicama, bolesnicima koji su žrtve takvih vozača itd. To razumemo.
Da li će biti zloupotrebe u smislu da bogati ne idu u zatvor, a siromašni idu, opet zavisi od sudiji, ali razumemo da ne možemo da teramo strance u zatvor jer prosto niko neće prolaziti. Drugo je Slovenija, koja je pre izvesnog vremena uvela one vinjete na šest meseci u nameri da ne bude tranzitna zemlja, pa im je Brisel to ukinuo, pa sad daju na mesec dana, ali to je njihova politika.
Mi moramo biti tranzitna zemlja. Ni mi ne bi voleli da prolazimo kroz Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu, Hrvatsku ili Mađarsku da je zatvor jedina mera, govorim mi, mi građani Srbije, a oni koji voze onako da zasluže kaznu zatvora, neka im je na časti.
Što se tiče činjenice da se ovaj zakon ponovo menja, mi razumemo to, ali bilo bi dobro da se iskoristi ova prilika da se promene još neke stravi osim ovih koje ste predložili, neke stvari koje su nejasne, neke stvari koje zbunjuju. Na kraju krajeva, još neke druge stvari koje se u sudskoj praksi različito tumače da se pojasne jer ne vidim zašto bi se propustila takva prilika, ako već sami kažete da je saobraćaj i život nešto što posle šest meseci pokazuje nekakve rezultate i zahteva fino štelovanje. Hajde da to iskoristimo da popravimo još nešto kako ne bi svakih šest meseci ili godinu dana dolazio ponovo zakon.
Prošli put ste bili tvrdi i izgurali ste tu suštinski koncepciju koja je za nas neprihvatljiva, a to je da policija koja sprovodi zakon učestvuje u njegovom pisanju. To je praksa iz nekih ranijih vremena kada su uniforme bile mnogo važne, važnije nego u civilnom društvu.
U zapadnoj Evropi evropska vrednost nije da policija piše zakon, pišu ga stručnjaci, a policija ga sprovodi. Ali dobro, koncepcija vam je prošla, ali ste oko nekih stvari tada bili, tj. vaši saradnici, neću da kažem zadrti, ali tvrdoglavi i danas se ponovo vraćamo na to.
Nadam se da ćete ovog puta svoj uticaj zamenika premijera, prvog potpredsednika Vlade na njih izvršiti pa da popuste oko nekih stvari. Recimo, oko te definicije naselja. I tada smo vam govorili da treba ipak drugačije definisati, a ne tako široko kako ste u zakonu definisali da je naselje izgrađen funkcionalno objedinjen prostor koji je namenjen za život i rad stanovnika. Zaista, onda je sve na Ibarskoj magistrali naselje, a nije tako. Mi samo predlažemo da se dodaju table koje ograničavaju naselje i da je to naselje od table do table.
Sad ćete reći da to košta. Izvinite, ovim zakonom, između ostalog, jedan od motiva je da se malo popravi budžet i agencije, i lokalne samouprave i ove uprave saobraćajne policije, pošto se tu deli novac od kazni. Sumnjam da od ovih četiri hiljade ljudi svi će platiti kaznu, tako da ako je neko razmišljao da će od toga zaraditi, neće, ali biće novca i za te table.
Prema tome, ostavite manja diskreciona ovlašćenja policiji i svi će biti zadovoljni. Zatim, treba pojasniti odnos vozača i pešaka jer je ovde formulacija u sadašnjem zakonu nejasna, tako da se u sudskoj praksi već dešava da neki sudija sudi vozaču ako mu je neko naglo istrčao, a ovaj nije mogao da predvidi, a neki drugi sudija drugačije postupa. Zbog toga to treba definisati.
Mi vam sugerišemo da nas ipak poslušate, prošli put niste, da u zakonu preticanje i obilaženje definišete maltene kao isto, važno je da je sa leve strane. U suštini, ako bi razdvojili preticanje i obilaženje i ako bi preticanje bilo samo prolaženje pored vozila koje se kreće kolovoznom trakom u istom smeru, a ide brže od 20 km, a obilaženje bilo prolaženje pored vozila koje se kreće u istom smeru, a ide manje od 20 km, time bi faktički omogućili na punoj liniji obilaženje traktora i multikultivatora, što se u praksi dešava, a ne bi bio prekršaj, jer traktor koji ide 15 km objektivno je kao i nepokretan predmet. Zašto to ne bi bilo dozvoljeno obići? Ovako je to sve preticanje po sadašnjem zakonu.
Mi razumemo i pozdravljamo potrebu da se smanji broj policijskih službenika. Kad je u pitanju ovaj član 6. zakona, ovo moram da objasnim zbog građana, odnošenje vozila paukom, vi ovde sada predviđate da policajac ne ide sa ekipom pauka, nego da sedi u nekom komandnom centru, da pauk bude opremljen kamerama, pauk snimi nepropisno vozilo, tog trenutka policajac u komandnom centru vidi to vozilo, ocenjuje da je nepropisno parkirano, daje preko interneta, odnosno elektronski rešenje o uklanjanju vozila, to ovaj u vozilu prima, to rešenje stavlja na šoferšajbnu i u roku od tri minuta nosi vozilo. U redu, to je racionalizacija policije, neće morati u svakom pauku da bude policajac. Mi i to razumemo.
Predlažemo ipak da tu uvedemo malo reda. O čemu se radi? Svi znamo, bar koji živimo u Beogradu, da "pauk" nosi po naređenju policije, tako će biti i sada, ali svi znamo da tu ne postoji nekakvo pravilo, nikakav red, da uđe "pauk" u ulicu i odnese vozilo prvo od sredine, koje izabere. Svi znamo da "pauk" ujutru kad krene tamo gde mu je najbliže ode pa pokupi, svi znamo da često "pauk" nosi vozilo na periferiji koje je parkirano nepropisno, ali apsolutno ne ugrožava saobraćaj, ne ometa saobraćaj, a u centru grada je zakrčenje i nema "pauka".
Radi se bez plana, radi se kako je lakše. Ne kažem da i ja ne bih tako radio, ali to treba regulisati.
Zato predlažemo da se doda u tom članu stav u kome se neće prioritetno nositi vozilo koje ne ugrožava i ne ometa saobraćaj, da prioritet moraju biti ova druga vozila, a ne da bi se napunila norma, onda idete po gradu, i lakše vam je da sklanjate vozilo iz neke mirne ulice koje nikom ne smeta, nego na Terazijama.
S tim u vezi, gospodine ministre, koliko razumem, u saobraćajnoj policiji se pravi plan radarske kontrole. To se čak javno objavljuje, u smislu odvraćanja itd. Znači, policajci koji izlaze sa radarom izlaze sa planom, po planu snimaju na određenim mestima, u određeno vreme. Ne mogu kada im se ćefne, nego kad im starešina u odnosu na plan kaže.
Mislimo da zakonom, kada je u pitanju odnošenje nepropisno parkiranih vozila, mora da postoji plan koji donosi lokalna samouprava, a koji policija sprovodi, neki godišnji plan gde će se, ne kažem, predvideti kog dana se koja ulica, nego će se predvideti nekakvi prioriteti, upravo u ovome što sam govorio, da nema selekcije, da se prvo nose vozila koja ometaju saobraćaj, da se nose sva vozila, a ne samo neka.
Kao i kod policijskih službenika na terenu, tako i kod ovih koji odnose nepropisno parkirana vozila, što manje diskrecionih ovlašćenja, donošenja odluka koje su lične, što manje korupcije, manje glavobolje svima. Mislimo da to treba iskoristiti.
Sem toga, predlažemo vam da iskoristimo, i to ćemo kroz amandmane pokušati da ispravimo, još brojne nejasnoće u ovom zakonu, a neke su, čini mi se i opasne. Rekao sam za pešake.
Kada su u pitanju deca i tada smo vas upozoravali da se ne može staviti da dete do tri godine mora da se vozi u posebnom sedištu pozadi. Zašto? To znači da dete od četiri godine može da sedi u normalnom sedištu i da se vezuje. Međutim, evropska praksa i evropske direktive kažu da deca koja su niža od 150 cm, da je vezivanje normalnog pojasa opasno po njih.
Deca od četiri godine imaju manje od 150 cm i ne mogu da se vežu pojasom. Predlažemo da umesto tri godine za posebno sedište pozadi stavimo šest godina. To je otprilike uzrast od 150. Posle toga deca mogu da se vezuju normalnim pojasom.
U zakonu stoji sada da na prednjem sedištu, u onom obrnutom dodatnom sedištu, može da se vozi dete do tri godine, mlađe od tri godine. Međutim, ima već dece od skoro tri godine ili dve godine koja su krupna, koja ne mogu da stanu u to sedište i ona ne mogu tu da sede.
Predlažemo da umesto tri godine stoji – trinaest kilograma, zato što je to granica za to sedište. Ostavimo godine na stranu.
Ima tu još, recimo, propustili smo i mi i vi da kao bezobzirnu vožnju definišemo vožnju motocikla na zadnjem točku. Razmislite, da li bi to moglo biti? Jedno je to na parkingu da se vozi, a drugo je u glavnoj ulici, što često vidimo. Ne kažem da je to opasno kao dva puta prolaženje kroz crveno svetlo, ali razmislite.
Gospodine ministre, rekli ste kako je ovo što predlažete u članu 7. da nadležna policijska uprava ima diskreciona ovlašćenja da ne podnese prekršajnu prijavu protiv vozača koji je učinio prekršaj, ako je postupao u cilju zaštite bezbednosti, zaštite i spasavanja života i zdravlja. Razumem.
Na kraju krajeva, ako neko vozi povređenog u bolnicu, pa prođe ulicom u kontrasmeru ili rizikuje, pa prođe kroz crveno svetlo, svakako ga ne treba kazniti. Verovatno i u Krivičnom zakonu, nisam pravnik, postoji nekakva analogija, da ako neko učini krivično delo kao što je nanošenje teških telesnih povreda ili povrede zato što je nekog branio, neće policija protiv njega podneti prijavu.
Kažete – idu brzo vozila pod pratnjom bezbednosne službe itd. u akciji, pa ostaje na ovim neizbrisivim radarima itd. U redu, sve to razumem, ali zato predlažem da ono što smo vam pre godinu dana govorili da nije pošteno da nepropisno može da parkira samo policija, govorili smo da ipak treba ostaviti Hitnoj pomoći i zdravstvenim radnicima to pravo, jer sada, ako tražite pravo za sebe da ne podnesete krivične prijave, za nešto što smatrate, nadam se da neće biti zloupotrebe, ne treba podnositi, a uzimate privilegiju da samo policija može nepropisno da parkira, dopustite i onima koji nose bolesne na nosilima da mogu nepropisno da parkiraju, a ne da budu, eventualno, predmet prekršaja od strane policije.
Kada su u pitanju putari, tu ste ih debelo zaštitili. Zato predlažemo, da li greškom ili namerom niste predvideli u zakonu sankciju za putara koji nema projekat za obeležavanje puta ili stavlja znakove mimo projekta, recimo, treba da stoji – 80, a on na lageru ima 60, pa stavi 60. Za to nema kazne u zakonu.
Predlažemo da se i to sankcioniše, jer nam se čini da su putari zaista zaštićeni kao beli medvedi ovim zakonom i da nikad nisu krivi oni, nego su uvek krivi vozači.
Takođe, putari zbog jedne formulacije u zakonu, koja je množina, stoji – poginulim licima, što jeste množina, nemaju obavezu da izađu na lice mesta, na put, komisijski da utvrde kakve su karakteristike puta i saobraćaja na tom delu, ako pogine samo jedno lice. Ako u nesreći pogine samo jedno lice, putari kažu - ovde piše množina i nećemo da formiramo komisiju da utvrdimo da li je to crna tačka. Predlažemo da i ako pogine jedno lice je dovoljan razlog da se tu komisijski utvrdi šta se dešava sa tim mestom i da li je crna tačka.
Generalno, podržavamo, nadamo se da ćete na neki način usvojiti ne samo naše, koliko sam razumeo, i druge kolege su podnele amandmane i da ćemo imati bolji zakon i da se nećemo bezbednošću saobraćaja baviti svake godine, ali ovog puta apelujem na vas da budete manje tvrdoglavi. Ono glavno da ste vi iz policije glavni u svemu, i u pisanju, i u sprovođenju i u auto školama, to ste izgurali pre godinu dana i tu ne možemo ništa.
Ajmo sad bar ovo malo da popravimo jer, u principu, rekoh na početku svi, apsolutno svi građani učestvuju u saobraćaju. To nikakve veze sa partijama nema i nadam se da će ovog puta ministar Dačić iskoristiti svoje brojne funkcije da ovaj zakon mnogo bolje popravimo nego što ste vi predložili.

Reč ima Jasmina Milošević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS. Izvolite.

Samo sam htela jedno kratko obaveštenje. Gospodin Ostojić je, dok smo ranije donosili ovaj zakon, bio izuzetno redovan na Odborima za saobraćaj, a ono kako ide po Marfiju, kad se ne pojavite, tad se desi nešto.
Htela sam da vam kažem, kada smo u utorak imali Odbor za saobraćaj, upravo ta definicija nasilja je doterana, da će amandmanski da bude doterana, gde su ljudi iz Ministarstva prihvatili i sve uz saglasnost vašeg i mog omiljenog profesora Vujanića, koji je pozdravio potpuno to i još nešto od amandmana, tako da će taj deo biti sređen.
Samo želim da skrenem pažnju da ljudi znaju zašto ovog momenta mi ne možemo da razgovaramo o promeni kompletnog i amandmanima na sve članove zakona, zato što prosto oni nisu predmet ove tačke dnevnog reda.
Predmet imate. Izvestan broj članova koji su na dnevnom redu i možemo da delujemo samo u okviru njih, odnosno da ih ispravljamo amandmanski, ove koji su na dnevnom redu.
Ljudi iz Ministarstva su nam obećali, opet sve u prisustvu profesora Vujanića, napominjem, jer znam da cenite njegovo mišljenje, da će od septembra, oktobra imati priliku da i druge članove zakona koji su se pokazali neadekvatnim, nedovoljnim ili dovoljno neprimenjivim i ne daju dobre rezultate na terenu, biti ispravljeni. Eto samo sam to htela da kažem.