Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da ova atmosfera u kojoj se raspravlja i posle koje će uslediti izbor prvog čoveka NBS u našoj državi u stvari govori šta mi od svega toga možemo da očekujemo.
Najpre smo potrošili nekoliko dana u raspravi o Zakonu o NBS, koji je morao da stvori preduslove da naš veliki predsednik, Boris Tadić, predloži novog guvernera, a onda nas taj veliki predsednik nije udostojio ni da dođe da brani svoj predlog, da pošalje nekoga da u njegovo ime to radi, a kada se osvrnete na poslaničke klupe, svega nekoliko poslanika upravo njegove stranke sedi i sluša ovu raspravu, ako je uopšte sluša i ako ih uopšte interesuje.
Onda neko u Srbiji danas ko ima priliku da prati ovu raspravu treba da stekne utisak da će novi guverner u smislu funkcionisanja i tog bankarskog sektora, uopšte u monetarnoj politici ove države, finansijskoj politici ove države, dati neke promene, možemo da očekujemo određene efekte. Ponavljam, atmosfera u kojoj sve to radimo ukazuje da nas u najboljem slučaju očekuje sve ono što do danas imamo sa bivšim guvernerom, sa Vladom RS, sa svima onima koji su odgovorni za naš život.
Gospodine Novakoviću, zato sam prinuđen da razgovaram s vama, nadam se da vam to ne smeta, jer, ponavljam, ispred vas nažalost nema nikoga.
Na početku ove rasprave nekoliko uvodnih reči je rekla gospođa Ljiljak, koja je čini mi se potpredsednik Odbora za finansije, a samo pre nekoliko nedelja mi smo slušali da Odbor za finansije NSRS ne treba da predlaže kandidata, da mu to po takozvanoj evropskoj praksi nije funkcija ili u najvećoj meri nije posao i obaveza, pa su nas ubedili da to treba da radi predsednik, ali eto ponavljam, predsednik Boris Tadić opet niti je tu, niti je nekoga poslao.
Ova karijera i biografija, neću da budem nekorektan pa da kažem da nije impozantna, ali se postavlja pitanje da li je za sve ono što NBS i guverner treba da pruže i ponude državi to dovoljno? Mi profesionalni kredibilitet gospodina Šoškića ne želimo da osporavamo, ali postoje neke stvari o kojima ću da govorim i koje zaista otvaraju sumnju da li je Srbija i do sada imala koristi od profesionalnog kredibiliteta gospodina Šoškića i da li će to Srbija imati posle njegovog izbora na mesto guvernera NBS.
Evo zašto. S obzirom da njegov profesionalni, ukoliko ga ima, a piše da ga ima, kvalitet jeste bio važan, on ni na jedan način nije uticao na rad i funkcionisanje ili u najmanjoj meri je uticao na rad i funkcionisanje NBS. Problemi koji su u toj sferi i u toj oblasti nicali, nicali su zato što su se drugi segmenti držane uprave mešali u to, odnosno Vlada RS nije bila spremna da obezbedi samostalnost NBS. Zato je njegov kredibilitet ozbiljno doveden u pitanje.
Ako pogledate šta sve ovde piše, videćete da 2000. godine, znači od 5. oktobra pa naovamo, gotovo da ne postoji period u kojem gospodin Šoškić nije bio prisutan u javnosti i različitim forumima, što stručnim, što bankarskim, što Vladinim.
Postavlja se pitanje da li je gospodin Šoškić svih tih godina ili gotovo celu deceniju u stvari ili indirektno podržavao politiku, što onu koju je vodila NBS, što politiku koju je vodila Vlada. Prosto pitanje – kakvu korist su Srbija i bankarski sektor, odnosno javne finansije imali od činjenice da je gospodin Šoškić sa svim svojim kvalitetima bio prisutan u javnom, odnosno političkom životu u Republici Srbiji?
To i ovde piše – specijalni savetnik za finansijska tržišta u NBJ od 2000. do 2002, savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja EU, opet isti period, od 2002. do 2003., član Saveta NBS od 2003. do 2004, član Ekonomskog Saveta predsednika Vlade RS 2009. i predsednik Saveta NBS.
Sve je to gospodin Šoškić bio, a mi jako dobro osećamo na našoj koži kakva je ekonomska situacija, kakvo je stanje javnih finansija, kakva je naša monetarna politika, kakva nam je politika kursa, kakav nam je režim kursa itd. To je nešto što ozbiljno ovakav profesionalan kvalitet dovodi u pitanje – da li je gospodin Šoškić dovoljno kredibilan da se odupre pritiscima iz Nemanjine 11? Svakako da nije, gospodo poslanici, jer da jeste ne bi bio kandidat. I to je naš problem.
Postoje papiri i dokumenti koji nisu stav SRS, ali koji ga u ovom kontekstu ozbiljno diskvalifikuju. Pogledajte sada ovo, opet ponavljam, ovde smo se polomili raspravljajući o personalnoj, finansijskoj i svakoj drugoj samostalnosti NBS.
Uzeli smo iz nadležnosti odbora, ponavljam, predlog kandidata da ga poverimo velikom predsedniku, a onda se neposredno posle ostavke guvernera Jelašića, zamislite ni manje ni više javlja premijer. Pazite šta kaže, izvor RTS: "Predsednik Vlade Mirko Cvetković juče je predložio predsednika saveta NBS Dejana Šoškića za novog guvernera centralne banke. Šoškić je stručan, nije član ni jedne političke partije i zato je kandidat", rekao je premijer.
O kakvoj personalnoj nezavisnosti mi pričamo danas ovde? Čoveka je predložio premijer, pa je posle toga skupštinska većina ili u ime skupštinske većine izjavu dao ponovo premijer da je skupštinska većina prihvatila Dejana Šoškića, odnosno da je on za nju prihvatljiv. Na kraju ga je predložio predsednik Republike Srbije.
Mi danas govorimo o nezavisnosti, izbor Dejana Šoškića treba da nam pruži garanciju da će NBS i u narednom periodu navodno da odoleva pritiscima iz Vlade. Pitao sam, ako se sećate, ovde gospodina Radovana Jelašića – šta znači, gospodine Jelašiću, vaša izjava da ste slušali političare ne biste ostali ni ovoliko dugo? Na to pitanje gospodin Jelašić nije hteo da odgovori.
Čak ni u javnosti niste mogli da čujete direktno odgovor na tako nešto da su pritisci uopšte postojali. Zbog čega gotovo na pola mandata ostavka? A činjenica je da će iz Vlade pritisaka biti, potpuno je saglasan i gospodin Šoškić.
Gospodin Šoškić još kao kandidat pazite kakvu izjavu daje – verujem da ću uspeti da se odbranim od uticaja, inače se ne bih prihvatio ove funkcije. On i neizabran za guvernera Narodne banke Srbije zna šta ga čeka, ali očigledno je čovek sa većim pragom tolerancije, mnogo je ''fleksibilniji'' od gospodina Jelašića, pa je spreman da ''trpi'' da sarađuje sa Vladom Republike Srbije.
Da sam u krivu ne bi bilo ispisano 10 godina njegovog direktnog i indirektnog učešća u kreiranju ekonomske politike ove države.
Sad mi treba da shvatimo da će posle gospodina Jelašića doći nešto drugo. Treba da shvatimo da će Vlada promeniti svoj odnos prema Narodnoj banci, Vlada koja unutar sebe nema saglasnost, Vlada koja ne može da dogovori politiku poreskih reformi u narednom periodu, suštinskih reformi koje treba da opredele ekonomski i svaki drugi život u ovoj zemlji u narednih pet, odnosno 10 godina.
Pa vi ste sinoć u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu i poreskom postupku mogli da čujete disonantne tonove. Predstavnici jedne političke stranke vladajuće većine koriste to da napadnu ministarku finansija oko strukture poreza u Srbiji.
Jedni kažu – nije dobro, ministarka se brani i kaže da se ne slaže, a i jedni i drugi 10 godina vode i fiskalnu politiku i poresku politiku ove države. Šta je ostalo, ponavljam pitanje od sinoć, za nas iz opozicije? Kakva pitanja mi da postavljamo? Onda se oko nekih stvari posle opet slože i sve to tako ide.
Čitate izveštaj Narodne banke Srbije za prethodnu godinu. Čitate izveštaj Vlade Republike Srbije. Ne možete da nađete nijednu kritičku reč i kritički osvrt na rad tih organa. Mi se pitamo u SRS ko je kriv za ove probleme koje danas ovde imamo? Ne postoji izazovi na koje Vlada i NBS nisu odgovorile.
Mi znamo da se zaduživali kreditima indeksiranim u evrima, kada je evro bio 80, a danas ih vraćamo kada je evro 104 najmanje.
Znamo, takođe, da su se razlike u kamatama na plasmane i na depozite kretale u Srbiji od tri do 18%. Nas iz Vlade i iz Banke ubeđuju u stabilnost bankarskog sektora. Pa samo ludak koji ovde ima banku ne može da bude stabilan i ne može da posluje sa profitom u Srbiji kad su uslovi plasmana odnosno depozita takvi kakvi jesu. Gde je tu bila uloga NBS da se zainteresuje za to?
Predstavnici NBS se hvale kako je stabilnost bankarskog sektora obezbeđena, između ostalog, što su veliki posao pravili u trgovini državnih zapisa hartija od vrednosti. To je nešto čega bi i Banka i Vlada trebalo da se stide.
Zašto su obezbeđivali, odnosno nudili zapise u toj meri, i hartije od vrednosti? Zato što su tim sredstvima dinarskim koja su obezbeđivali i pokrivali budžetski deficit, a budžetski deficit zato što imate javnu potrošnju koju proizvodnja u Srbiji ne može da trpi. Umesto da se toga stidimo i da to krijemo, nama to služi za ponos.
Naravno, banke su trgovale hartijama od vrednosti zato što im se to isplati, a nisu prodavale svoje kredite, što je osnovna funkcija i posao. Zašto nisu prodavali kredite? Zato što su u Srbiji građani kreditno nesposobni. Ne mogu više da povlače kredite.
Postoji nešto što se zove kreditni biro, pa se u Vladinim krugovima sada i dalje razmišlja da unaprede kreditni biro u Srbiji, pa da u kreditni biro uđu i naši dugovi za komunalne usluge, za telefon, za struju, za jedno, za drugo, za treće i da nas sve to u kontekstu kreditnog zaduživanja opterećuje.
To je slika Srbija u kojoj danas živimo, slika Srbije koju crtaju ili kreiraju ljudi koji predlažu Dejana Šoškića, ljudi koji su 10 godina saradnici Dejana Šoškića, a Dejanu Šoškiću sve to nije smetalo, uz svo poštovanje njegovih profesionalnih kvaliteta, ukoliko ih ima, a piše da ih ima.
Prema tome, što se nas tiče, da apstrahujemo priču o personalnim profesionalnim kvalitetima Dejana Šoškića, Dejan Šoškić ništa novo u politici neće doneti. Hvali se da će se zadržati režim plivajućeg kursa. To nije nešto što su oni smislili. Gospoda iz Narodne banke su na to prinuđeni.
Prinuđeni su da više ne podržavaju uvoznički lobi, pa kurs evra nije sintetički fiksan, nego su bili prinuđeni da ga puste, da postane plivajući. Danas je plivajući, takav kakav jeste. Održava se samo zahvaljujući intervencijama iz NBS, ali i to ne može doveka, zato što ste u tom kontekstu limitirani, zato što su vam devizne rezerve limitirane i u najvećoj meri zavise od toga koliko su strane banke koje ovde imaju svoje ekspoziture deponovale novca kod NBS.
To ste do sada mogli da radite zbog činjenice da strane banke nisu povlačile novac zbog Bečkog sporazuma, ali ukoliko se u narednom periodu desi da im pare leže mrtve u trezorima i bankama ovde, povući će taj novac, topiće nam se devizne rezerve.
Prostora za intervenciju za očuvanje kursa neće biti i onda ćemo ponovo ući u jedno sivilo i jedno ekonomsko ništavilo, koje svi dobro znate šta predstavlja kada kurs krene da divlja, ne daj bože.
Prema tome, sve ove priče vaše, hvalospevi na račun novog guvernera koje su se mogle čuti u javnosti, NBS, politike kursa itd, zbog atmosfere kakva jeste, o kojoj sam govorio na početku, zaista padaju u vodu.
Srbija neće moći da očekuje ništa od ovih personalnih promena u NBS, zato što u Srbiji ne postoji politička volja da se ekonomski, politički i svi drugi odnosi promene, postave na zdrave noge kako bi svi mogli da očekujemo izvesniju i srećniju budućnost. Sa vama, vašim političkim profilima, u najboljoj meri ostaće isto kao što je i do sada bilo..