Iskorišćeno je 40 sekundi  vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 9. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodna poslanica Zlata Đerić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, davanje ovlašćenja direktoru Agencije za borbu protiv korupcije da bira i razrešava zamenika direktora nije prihvatljivo. Zbog toga je poslanička grupa Napred Srbijo SNS ovim amandmanom i predložila brisanje člana 9. Predloga zakona koji definiše ovaj postupak.
Naime, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije ima ista ovlašćenja i odgovornosti kada zamenjuje direktora, što je posebno bitno u slučajevima eventualnog dužeg odsustva direktora Agencije s posla.
Odredba koja ovlašćuje direktora da razrešava zamenika može u praksi i primeni ovog zakona stvoriti velike probleme. Mogući primer je situacija kada bude pokrenut postupak za razrešenje direktora Agencije, a ako bi taj direktor pre svog razrešenja razrešio svog zamenika, tada Agencija ne bi imala imenovano lice koje je ovlašćeno da sprovodi zakon do završetka postupka izbora novog direktora Agencije.
U tom slučaju, verovatno bi morali tražiti neko improvizovano rešenje u vidu imenovanja vršioca dužnosti, a zakon takvu situaciju ne prepoznaje, niti propisuje mogućnost i postupak imenovanja vršioca dužnosti.
Ovlašćenje direktora da vrši izbor rukovodećih radnika je prihvatljivo samo kada su u pitanju pomoćnici direktora, jer oni ne dolaze u poziciju da samostalno rukovode organom, već samo obavljaju deo poslova pod rukovodstvom direktora.
Odgovor na malopre postavljeno pitanje gospođe Pešić, da nisu precizirani kriterijumi za izbor zamenika direktora odnosno način na koji se došlo do baš tri imena moguće je opet iz nekog loto-bubnja, kao što ste takav izbor predvideli da bude izbor sudskih veštaka u jednom zakonu koji je ova skupština pre par meseci usvojila.
Da ne bi došli u situaciju da u redovnom jesenjem zasedanju raspravljamo o novom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, pozivam vas da ovaj amandman usvojite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 9. stav 2. Predlažemo da Odbor Agencije bude taj koji bira zamenika direktora.
Pri tome smo se rukovodili principom nepristrasnosti, objektivnosti i jednim principom koji je usvojen u Zakonu o državnoj upravi, a to je da Narodna skupština bira ministra, a da državnog sekretara, to je ono što se nekad zvalo zamenik ministra, postavlja Vlada.
Kao što državnog sekretara odnosno zamenika ministra ne postavlja ministar, nego ga postavlja Vlada, dakle jedno kolektivno telo, mi smo se onda rukovodili time i predložili amandman da zamenika direktora Agencije za borbu protiv korupcije bira odnosno postavlja Odbor Agencije.
Smatramo da se time onemogućava ili u velikoj meri sprečava mogućnost bilo kakve pristrasnosti, subjektivnosti. Otklanja se mogućnost u velikoj meri bilo kakvih zloupotreba. Dakle, Odbor Agencije kao jedno kolektivno telo treba, po mišljenju SRS, kada već imamo tu instituciju koja se zove Agencija za borbu protiv korupcije, da postavlja direktora i da ga razrešava i da isto tako postavlja i razrešava zamenika direktora.
Jer je, po prirodi stvari, zamenik direktora, zamenik ministra, zamenik bilo kog funkcionera neko ko vrši ista ovlašćenja kao i taj funkcioner u situacijama kada taj funkcioner iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da vrši svoju funkciju.
Zato je jako bitno da se direktoru oduzmu preterana ovlašćenja, da se direktor onemogući da postavlja svog čoveka, uslovno rečeno. Naravno, apsolutnih garancija za objektivnost nema ni kada je u pitanju Odbor Agencije, ali imamo više garancija nego ukoliko se to pravo poveri jednom čoveku, a to je direktor Agencije za borbu protiv korupcije.

Hvala.
Iskorišćeno je 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Miroslav Petković. Reč ima poslanik Donka Banović.

Očigledno je ovaj član 9, kojim se menja član 21. postojećeg zakona o Agenciji, kod većine poslanika izazvao istu reakciju, a to je da smatramo da zamenika direktora ipak treba da bira Odbor Agencije.
Moje kolege su naveli više razloga zbog čega nije dobro da se direktoru Agencije daje i ovo ovlašćenje da on ili ona biraju, jer znamo ko nam je direktor Agencije, i svog prvog saradnika i osobu koja jeste i zamenik, pa u slučaju da direktor ne može da obavlja u nekom trenutku funkciju on je menja.
Mnogo je bolje rešenje da to radi Odbor Agencije i s obzirom da ovo jeste takva agencija koja bi trebalo da obavlja neke "teške" poslove, nije dobro da je i prvi saradnik po želji tog direktora. Da kažem da direktor i zamenik direktora u suštini treba da kontrolišu jedan drugog.
Ono što je neobično i ironično u obrazloženju zbog čega se odbija amandman, da direktor nije taj koji bira na osnovu spiska koji će utvrditi Odbor od tri kandidata, već da to treba da radi Agencija, pa ovde predlagač zakona kaže u obrazloženju zašto se ovo odbija da na predloženi način odbor Agencije zadržava dosadašnje nadležnosti u postupku izbora, osim što se direktoru Agencije daje ovlašćenje da može izabrati zamenika
Ovo je zaista malo ironično, da ne kažem, bezobrazno obrazloženje. Vi kažete da, bože moj, Agencija zadržava nadležnost, a ta nadležnost se sastoji u tome što će napraviti spisak od tri kandidata. Mislim, to verovatno može i sekretar ili sekretarica koji rade pri tom odboru da urade, da naprave spisak od tri kandidata.
Tako da vi praktično oduzimate tu nadležnost Odboru, a smatramo da je mnogo bolje da organ koji se sastoji od većeg broja članova izabere zamenika, a ne da to radi direktor koji će izabrati svog prvog saradnika tako na svoj način. Tako da, kad bude taj javni oglas, vi možete da objavite i sliku da prosto ta osoba koja će biti zamenik zna da se javi.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji ima reč. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, amandman koji sam podneo na član 9. stav 3. je potpuno u skladu i logičan sled amandmana koji je gospodin Aleksandar Martinović podneo, takođe u ime SRS, na član 9. stav 2, gde predlaže da, umesto direktora, zamenika direktora bira Odbor. U stavu 3. stoji da zamenika direktora razrešava direktor. Predložio sam da Odbor Agencije razrešava direktor.
Međutim, gospođo Malović, mislio sam kad ste vi u ime Vlade ovde predstavljali Zakon o sudskim veštacima da je to poslednji loš zakon koji ste vi, kao osoba sa ličnim stručnim kvalitetima na određenom nivou, poslednji neozbiljan zakon koji ćete vi zastupati, međutim, taj zakon u odnosu na ovaj je cveće bio.
Prisećam se reči gospodina Velimira Ilića, mog kolege, koji vam je, kad se o ovom zakonu govorilo u raspravi u načelu, rekao da podnesete ostavku. Sada ću da budem suprotan njemu, pa da vas zamolim da ne podnosite ostavku dok cela Vlada ne podnese ostavku jer svaki naredni ministar bi bio lošiji, to nam pokazuje praksa od 2000. godine pa naovamo. Zato ostanite vi dok su i ostale vaše kolege tu.
Ovaj zakon je toliko besmislen da ne znam kako i na koji način vi možete jednu pohvalnu reč reći za ovaj zakon. Ajde da pođem od jednog prostog pitanja. Očekivao sam kada ovo bude na dnevnom redu da ćemo mi ovde raspravljati o nekim imenima, o nekim osobama, o nekim ljudima, o nekim političarima, o nekim funkcionerima koji su kršili do sada važeći zakon.
Na koji način pokriti kršenje ovog zakona od 1. aprila pa do današnjeg dana, odnosno dok ovaj zakon ne bude stupio na snagu, odnosno do 1. septembra 2010. godine? Naravno, vi nemate kvalitetan odgovor, nemate nikakav odgovor.
Ali, kao što je jedan novinar, politički ne volim tu zemlju iz koje on jeste, ali to je Volter Liman, rekao – demokratija je i suviše ozbiljna stvar da bi se nudila narodu. Mogu da kažem – novac ili pare su i suviše ozbiljna stvar da bi takođe one bile u narodu. Sve ovo, izmene i dopune ovog zakona, zapravo se radi zbog određenog broja ljudi.
Neko je rekao da u ovom momentu imamo oko 1.800 do 1.900 lica koja su u sukobu interesa, koja istovremeno vrše više funkcija, ali mnogi su nebitni i neznačajni. Ne bih da potcenjujem, ali određeni broj kolega koji je u svojoj diskusiji hteo da omalovaži važeće odredbe ovog zakona, pa rekao – eto, jedan odbornik i neko ko je član u školskom odboru, hajde, ti ljudi i ne mogu toliko da ga krše.
Neko je ovde, ako to nije gospođa Nada Kolundžija, rekao – sukob javnog interesa ili opasnost za korupciju ne postoji u nekim političkim funkcijama, nego u javnim preduzećima. Mi se pridružujemo tome. Kakav uticaj može da ima jedan gradonačelnik ili nekoliko gradonačelnika koji su istovremeno i narodni poslanici, a znamo da je lokalna samouprava osnivač javnog preduzeća na tom lokalnom nivou?
Eto mnogo razloga da je ovde trebalo da raspravljamo kako i na koji način sankcionisati one koji nisu poštovali odredbe ovog zakona, a mi ovde sada govorimo kako i na koji način da ga izigramo. Umesto da nam se u Agenciji nalaze borci protiv korupcije, evo i član 9. omogućava da tamo budu borci za korupciju.
Ne bi mogla Agencija da bude uopšte ta, a njen direktor pogotovo, ta osoba koja može da odluči da li je neko u sukobu interesa. To je trebalo precizirati i definisati zakonom, a Agencija da odradi tehnički deo posla.
Dokle vi razvlačite i razvodnjavate ovaj zakon, ukazuje i to što zapravo treba dvostruko donošenje odluka da je neko u sukobu interesa. Treba prvo to da utvrdi Agencija, pa onda organ koji ga je birao da se opredeli ovaj ko je nosilac određene funkcije da li se nalazi u sukobu interesa ili ne.
Kada smo danas imali na dnevnom redu amandmane vezano za bezbednost saobraćaja na putevima i kada je bio predlog da se vozilo zadrži tri minuta, kolega Nemanja Šarović je predložio da se vreme sa tri poveća na pet minuta, nije bilo spremnosti da se to prihvati. A mi danas ovde imamo ne da nam se gube dva minuta, nama se gubi nekoliko meseci i to za one koji su bili u sukobu, koji su kršili odredbe važećeg zakona, na koji mi sada imamo ovde izmene i dopune.
Zaista mislim da ćete posle ovog zakona debelo razmisliti da li o ovako neozbiljnim zakonima treba da se pojavljujete, zbog vašeg ličnog integriteta, da branite, da zastupate ili bar bilo šta afirmativno kažete o ovim zakonima.

Iskorišćeno je tri i po minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Vojić Marković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9, zapravo članu koji menja član 21, u stavu 3. napisali ste – zamenika direktora razrešava direktor.
Mi smo smatrali, i u tom pravcu ide naš amandman, da zamenika direktora razrešava Odbor Agencije. Dakle, svako demokratsko društvo koje drži do sebe i koje zaista vodi računa o tome da su demokratske procedure vrlo stroge i da se dobro sprovode, kvalitetno sprovode, mora da stavi mnogo zabrana za funkcionere koje na neki način postavlja.
Mi smatramo da pošto Odbor Agencije već postavlja direktora, sasvim je normalno da treba da postavlja i zamenika direktora. Pošto ga postavlja, onda je sasvim normalno da ga i razrešava. Na taj način smo naš amandman i napisali.
Šta se dobija na taj način time? Smanjuje se mogućnost subjektivnosti. Direktor može da bude krajnje subjektivan i da postavi svog prijatelja, kao što to radi recimo gospodin Boško Ristić. Imamo kumove koji su postavljeni na razna mesta u pravosuđu. Možda su oni zaista kvalitetni ljudi, zaista je moguće da su kvalitetni, ne poznajem ih i ne mogu to da govorim, ali oni ipak na neki način ugrožavaju demokratski princip.
Znači, ako direktor tako postupi, onda je to zloupotreba. Samim tim, ako Odbor ima pravo da postavlja njegovog zamenika i da razrešava njegovog zamenika, tu mogućnost ćete izbeći.