Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Da li želite reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Banović, pa gospodin Petronijević.

Član 10. menja dosadašnji član 22. Zakona. Ovde se radi o predlogu da se način obračuna plata direktora Agencije i zamenika direktora menjaju.
Naime, predlagač smatra da direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Vrhovnog kasacionog suda, a da zamenik direktora Agencije ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Apelacionog suda.
Dakle, ovde predlagač smatra da njihove plate treba vezati za visinu osnovnih plata određenih sudija u nekim sudovima u Srbiji. Ono što smatram da uopšte nije dobro, to je da vi predviđate da odbor Agencije može da uveća te osnovne plate za 20%, to je stav 3, pa navodite kao razlog – zbog složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta.
Predlažemo i smatramo da direktor Agencije treba da ima platu u visini osnovne plate jednog ministra, a da zamenik treba da ima platu u visini državnog sekretara. Pokušala sam i na vašem sajtu gde su funkcioneri prijavljivali svoje osnovne plate, pa ima tu dosta različitih primanja, to nije tako uniformno, ali smatramo da je u ovom ekonomskom trenutku primerenije da ove plate budu vezane za ove.
Mada može čak i da se desi da je negde čak plata veća kod ovih što ste vi predložili ali, u svakom slučaju, nije dobro da predviđate mogućnost da se plata poveća za 20%. Znate, ima mnogo složenih poslova u ovoj zemlji koje ljudi obavljaju, a da nemaju tu mogućnost da im odbor u toj njihovoj kući poveća platu za 20%. Dakle, ima mnogo složenih poslova, pa nisu te mogućnosti predviđene.
U obrazloženju zašto odbijate ovo kažete da je Agencija samostalan i nezavisan državni organ, to je već diskutabilno, pa da je i vezivanje plate direktora Agencije za osnovne plate nosilaca pravosudnih funkcija primerenije. Kao tobože i ovi što rade u pravosuđu, oni su samostalni i nezavisni, pogotovo posle ove čuvene reforme i posle ovakvog reizbora i nakaradnog izbora sudija, mi treba još da verujemo da su i pravosudni organi potpuno nezavisni i oni su oličenje nezavisnosti, pa će se i drugi organi ugledati na njih. Mogli ste da vežete ovo i za plate narodnih poslanika. I Skupština je nezavisan organ.

Minut i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Milisav Petronijević.

Uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru vremena koje ima poslanička grupa želim da govorim o članu 10. koji govori o plati direktora i zamenika direktora, o amandmanu na član 10. i povodom amandmana na član 10.
Prvo što želim da kažem, mi nismo učestvovali u raspravi do sada i smatramo da kadgod imamo šta da kažemo, mi kažemo, kad nema, ne pričamo. Naš predstavnik grupe je u načelnoj raspravi podržao predlog ovog zakona. Nismo tražili, osim toga, ništa više, ništa manje, podržali smo predlog koji je Vlada uputila Skupštini. Podržavamo i podržaćemo i mišljenje Vlade da se ne prihvate amandmani koji su predloženi.
Imam poverenja u Vladu i smatram Vladu odgovornom da predloži one izmene zakona koje su potrebne da se reše neka sporna pitanja, otklone nedoumice i dovoljne da se ne dovede suština zakona u pitanje. Mi ćemo nastaviti taj pristup da podržavamo.
Kada su u pitanju plate, ne podržavamo amandman. Podržaćemo ovo rešenje o platama direktora i zamenika direktora. Smatramo da treba da imaju pristojnu platu i smatramo da, u tom smislu, ovo rešenje koje je dato neka bude tako.
Povodom toga, želim da upozorim i Narodnu skupštinu, i moju Vladu i javnost – nešto nam se ponavlja u zadnje vreme kada su u pitanju nezavisna tela, da zakonska rešenja koja su vezivala njihove plate za plate predsednika Skupštine i ministara beže od toga. Skoro smo imali predsednika Saveta DRI, čija je plata bila u osnovnom zakonu rešena da ima platu predsednika Skupštine, a onda smatrajući da je to malo, tražili razna rešenja i razna opravdanja kako da bude više.
Sada imamo situaciju da, kada su u pitanju direktor i zamenik direktora Agencije, beže od ministarske plate smatrajući je malom, tražeći više. Dakle, vrlo sam bio jasan. Nećemo dovoditi u pitanje to, podržaćemo zato, ali želim da upozorim i javnost i Skupštinu da, kada vršimo ove izmene zakona, skoro da omalovažavamo predsednika Republike, ministre i narodne poslanike.
Stalno imamo obrazloženje da nezavisna tela rade odgovoran posao, za razliku, pretpostavljam, od ovih koji to rade neodgovorno, da su nezavisni, za razliku od ovih za koje se može pretpostaviti da su zavisni itd.
Ne zalažem se, molim vas da se pogrešno ne razumemo, da se povećaju plate predsedniku Republike, ministrima i poslanicima, jer smatram da treba da dele sudbinu naroda u ovom vremenu, u ovim ekonomskim uslovima, ali pozivam nezavisna tela da se i oni priklone tome. Nije kriterijum da neko bude nezavisan samo tako što će imati veću platu, ima mnogo drugih. Biti nezavisan državni organ znači samostalnost, nezavisnost, autonomnost u radu, ali ne može da bude nezavisan od ove ekonomske situacije, od ovog stanja u kome se nalazi zemlja.
Dakle, moj apel, moj poziv, nemojte više da nam se pojavljuju stalno nezavisna tela sa platama da im je malo ministarska, malo plata predsednika Skupštine, a onda da to obrazložimo time da rade odgovoran posao kao nezavisna tela. To smatram uvredom za predsednika, za ministre, za narodne poslanike.
Povodom toga, kao što sam rekao, pa ću reći i povodom amandmana, mislim da je prilika da Vlada izradi i izađe sa jednim predlogom zakona koji će uvesti red u ovoj oblasti u ovoj državi, predlogom zakona gde će se napraviti iole pristojan odnos plata, počev od toga šta je i ko je državni funkcioner, šta je i koja je to javna funkcija itd, da se utvrde neki kriterijumi. Inače ovako samo možemo stvoriti sliku u javnosti da je predsednik Republike neodgovorno mesto, Narodna skupština takođe, Vlada takođe itd.
Znam da je ovo osetljivo pitanje, ponavljam, ne tražim, ne predlažem da se povećaju plate predsednika, ministara, poslanika, jer treba i mora da deli sudbinu naroda, ali tražim da sva nezavisna tela svoju nezavisnost pokažu kroz autonomnost u radu, kroz obavljanje nezavisno poslova, ali da svoje zahteve prilagode ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi država Srbija.

Iskorišćeno je sedam minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Miroslav Petković. Reč ima gospođa Vojić Marković.

Gospođo ministar, amandman na član 10, zapravo član 22. starog zakona, stav 2. predložili smo da se briše. Stav 2. ovde glasi ovako – osnovna plata iz stava 1. ovog člana, dakle, to je osnovna plata sudije Vrhovnog kasacionog suda, zbog posebne složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta može se odlukom Odbora Agencije uvećati za 22%.
Mi smo smatrali da je ovo zaista previše i da ovo treba brisati, sem ako ne mislite da će ova složenost poslova, posebna složenost poslova i odgovornost doprineti da ove gradonačelnike koji su čas u izvršnoj, a čas u zakonodavnoj vlasti privedete da zaista rade i da obavljaju samo jednu funkciju. Tada možda možete da kažete da ovih 20% treba da se stavi.
Sve ovo što je rekao moj uvaženi kolega, gospodin Petronijević, mogu da potpišem i mogu da ga stavim u obrazloženje ovog mog amandmana, kao i moja koleginica gospođa Banović, koja je to mogla da stavi u obrazloženje svog amandmana.
Dakle, nejasno mi je samo jedna stvar. Kako je moguće, kolega, da sve ovo kažete i sve ovo mislite i rekli ste iz srca, a da za to nećete glasati? Prosto zato što mislim da zaista ministri imaju ne pristojnu, nego dobru platu. Poslanici takođe imaju ne pristojnu, nego dobru platu i ne treba bežati od toga. Zašto se niko ne vezuje za osnovnu platu poslanika?
Nije ovde kriva Agencija, nije Agencija tražila velike plate, ovde je predlagač zakona Vlada. Dakle, Vlada nudi mamac – izvolite, povećaćemo vam plate, one će biti jako visoke, uzećemo vam nadležnost i radićete kako mi kažemo.
Dakle, ono što jeste vrlo važno, sva tela, da li su Vladina, nevladina, da li su to regulatorna, nezavisna tela, svi moramo da delimo sudbinu ove zemlje i neznanja ove vlade. Svi moramo ekonomsku situaciju koja je ovakva i prazan budžet da podelimo na jednak način.
Bez obzira o kojoj vrsti složenosti poslova se radilo, u ovoj zemlji ima i te kako složenih poslova. Jedan od složenih poslova jeste i ovaj koji rade narodni poslanici i rade ga svaki dan sa produžetkom i rade svaki dan novi zakon. Dakle, vrlo dinamično, vrlo komplikovano.
Niste stručnjak za pojedinu oblast, radite sa ljudima koji to jesu, pa ipak ne govorimo o tome da su plate narodnih poslanika male, jer nisu i ne tražimo veće, jer nema smisla tražiti ih iz praznog budžeta, dok vam milion ljudi nije zaposleno.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo čuli smo već nekoliko narodnih poslanika koji se izjašnjavaju po pitanju člana 10. Predloga zakona. Čak i bez ovog stava 2. vrlo je diskutabilno da li je stvarno prihvatljivo ovako nešto što se predlaže u ovom zakonu.
Razumem kada je u pitanju DRI, zato što ona kontroliše kako se troši budžet, odnosno javna sredstva i ako je moguća zloupotreba da će biti tu, a zna se ko troši ta sredstva, to je izvršna vlast, koja ima podršku Skupštine Srbije, pa samim tim i može donekle da utiče na rad DRI.
Ali, problem je u tome što ako hoćete da smenite predsednika DRI morate da povedete debatu u Narodnoj skupštini da ga Skupština razreši. To je njegova nezavisnost i njegova nezavisnost se u tome ogleda. Ovde direktora imenuje Odbor. Prvo to da raščistimo. Znači, neki organ kome smo mi na neki način preneli svoje nadležnosti kao nosioci suvereniteta.
Ne mogu da se složim ni sa obrazloženjem Vlade. U obrazloženju Vlade se kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenjem iz Predloga zakona povećan broj poslova koje će obavljati direktor Agencije (malo kasnije ćemo o poslovima), imajući u vidu da navedeni poslovi podrazumevaju veliku složenost i odgovornost. Gospođo ministre, ovo je potpisao premijer Mirko Cvetković i kaže ovim da vi ne obavljate posao koji ima veliku složenost i odgovornost. Ništa drugo nije napisao.
Takođe je napisao da ni sudija Vrhovnog kasacionog suda ne obavlja veliki, složen i odgovoran posao. Takođe je napisao da i sudije apelacionih sudova ne obavljaju veliki, složen i odgovoran posao, a rešavaju o nečijem životu i sudbini.
Koje su to izmene? Koja su to povećanja koja ima direktor na osnovu ovog predloga zakona? Hajde zamislite se malo. Koja su to uvećanja? Odlučuje ono što nije rešeno samim zakonom šta će biti sukob interesa? Ili bira zamenika direktora. Koji je to drugi složen i odgovoran posao njegov? O čemu mi to ovde pričamo?
Sam jedan ovakav predlog u amandmanu, znači za lice koga ne postavlja Narodna skupština, a može da ima pristupa prilikom izrade i predlaganja zakona, a sam je ovo sukob interesa i korupcija. Nagradićete nekog sa 20% plate da ne radi posao kako treba, jer se možda dotakao izvršne vlasti, jer članove Odbora glasa skupštinska većina. Naravno da na njih možete vi da imate uticaja. Znači, u jednom predlogu zakona koji treba da spreči korupciju mi sami korupciju pravimo.
Nažalost, nije ovde u pitanju samo DRI kada su u pitanju ovakva zakonska rešenja, imamo mi ovde dosta takvih zakonskih rešenja i ovde u samoj Skupštini, gde radne grupe za izradu zakona, pa čak i kada je u pitanju Zakon o platama u državnim organima, baš ovde se kroji da bi pojedini bili savetnici, sekretari, zamenici sekretara i da bi imali plate koje su veće od predsednika Skupštine, od sekretara Skupštine, pa im je i sve to malo, nego se zavlače u razne komisije. Onda se začudimo kad pročitamo u novinama da jedna sekretarica ima platu od dva miliona dinara, da zamenik nekog sekretara ovde u Skupštini Srbije ima platu 200.000 dinara.
Eto, to je problem. Svi vi to, drage kolege narodni poslanici, znate i ćutite o tome i sve to dozvoljavate ovde u vašoj kući. Pa što vam to ne bi radila i DRI? Što vam to ne bi radila i Agencija za sprečavanje korupcije? Što vam to ne bi radila Vlada?
Ako neki organ jeste nezavisan, treba da bude Skupština, a vi savijate glavu i ćutite i trpite da vam radi ko šta hoće i kažete – pritisnućemo dugme da ne bi remetili stabilnost u državi. Pa šta ćete veću nestabilnost od loše vlasti? Eto, u tome je problem ovde.
Mi sve vreme raspravljamo ovde o nekoj politici, o Narodnoj skupštini, o Vladi itd., pa smo sad svojim novim poslovnikom onemogućili maltene poslanike da govore, da bi Vlada mogla da radi šta god hoće. Vi ćete za to da glasate.
Nastavite tako, samo nemojte da idete mnogo daleko unazad i pre sedam-osam godina donosili ste zakone za koje ste mislili da ćete vi da ih sprovodite. Posle samo godinu dana neka druga skupštinska većina i neka druga vlada sprovodili su te zakone, a tad ste pričali da su loši. U tome je problem, ni u čemu više.

Tri i po minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Reč ima gospođa Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedavajući, mislim da smo došli upravo do onog člana zbog kojeg su izmene i dopune zakona upravo urađene, odnosno zbog čega nam je prezentovana ponuđena verzija izmena i dopuna zakona koji je donet 2008. godine, koji nikada nije zaživeo u praksi i za koji se sada traži onako jedno nonšalantno obrazloženje zašto on i dalje neće biti primenjivan u praksi.
Ovo je u stvari primer kako se zakon donet sa dobri namerama završio lošim ishodom, odnosno kako su pozitivni propisi postali negativna praksa.
Ovde je urušen osnovni princip demokratije, jer se pokazalo da pojedinac ili nekolicina pojedinaca koji su ignorisali ovaj zakon koji je na njih trebalo da bude primenjen, kako su jači od društva, od zakona i kako se za njih moraju napraviti određeni zakonski propisi, koji će odgovarati njima, a ne oni zakonima, i mi to svi znamo.
Jedino što mogu da kažem i što mi je jasno, donošenje zakona ima neki razlog, a ovde me interesuju motivi. Ono što je jasno, ili onaj prvi zakon 2008. donet ili ove izmene i dopune nisu izašli iz iste kuhinje. Nemoguće da je isti tim radio i ono i ovo. To zdrav razum ne može da potpiše, pogotovo ne može da potpiše osoba sa ličnim i profesionalnim integritetom vrsnog pravnika.
Činjenica je da je ovo iznuđeno, da je ovo zakon ličnih sujeta i nadgornjavanja unutar vladajuće većine, kao i demonstracija pojedinačnih i kolektivnih ucenjivačkih kapaciteta, a o ličnim interesima da vam i ne govorim. Svaki građanin Srbije može da vam kaže u svojoj sredini bar jedno ime zbog koga se ovo danas donosi, i zbog koga postoji ovaj član 11.
To je ono što mogu da kažem i to je ono zbog čega molim gospođu ministar, koja ima lični integritet vrsnog pravnika, mislim da je gospodin Martinović mnogo bolje, mnogo stručnije sve ovo obrazložio, da posluša neke stvari da ih zbog svoje neke budućnosti, a pred njom zaista stoji sigurno dobra budućnost dobrog pravnika i dobrog advokata, da posluša opoziciju ovaj put. Ako nismo 2008. uspeli da ubedimo u neke stvari, evo praksa je pokazala da su pojedinci stariji od zakona.