Šest minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, naša namera pre podnošenja ovog amandmana nije bila da se otežava rad lokalne samouprave, naprotiv. Međutim, s pravne tačke gledišta uvek smo i u drugim zakonima i u ovom takođe zahtevali jednu vrstu preciznosti, usaglašenosti sa drugim zakonima.
U tom smislu polazimo od tog principa koji je, kao što smo pričali već u raspravi o načelu, zapisan i u udžbenicima na Ekonomskom fakultetu, na kome ste predavali i predajete, i u knjizi javne finansije, gde se kaže da fiskalna decentralizacija ima vrlo važne implikacije na funkcionisanje javnog sektora, i same usluge tog javnog sektora na lokalnom nivou zavise od toga kako funkcioniše lokalna samouprava i samim tim i poreska administracija na tom nivou.
Međutim, kao što smo i izneli, i to ima direktne veze sa ovim amandmanom, u načelnoj raspravi, naravno, ne sporimo da ste imali dobru nameru s ovim zakonom, ali ograničavajući faktor je upravo ta, kako da kažem, senka MMF-a koja vam određuje faktički, i to se priznaje u Pismu o namerama, jednu vrstu tzv. reforme poreske administracije. To je taj eksterni faktor koji se pominje u pismu o namerama.
Kada pod pritiskom MMF-a ste prinuđeni, Vlada Republike Srbije da za 160 miliona evra smanji prihode lokalne administracije, onda je jasno da je ovaj zakon nedovoljan i da neće poboljšati položaj lokalne administracije, a samim tim i poreske administracije.
U tom smislu se i u Pismu o namerama zahteva, i u ovom iz decembra i u ovom iz juna, smanjivanje lokalne administracije, kao i administracije na republičkom nivou.
Zato smatramo da treba vrlo jasno i precizno odrediti sve članove ovog zakona i u tom smislu je podnet ovaj amandman.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?       
Ako ne, na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo može da se kaže da je jedan tehnički amandman, uopšte i ono što se menja u članu 24, odnosno članu 6. Predloga zakona.
Dobio sam neko obrazloženje da su te obaveze, što se tiče jedinica lokalne samouprave, već regulisane članom 2a, odnosno novododatim članom 2b Predloga zakona, pa da jednostavno nije potrebno da se u članu 24. nastavi sa obavezama koje imaju jedinice lokalne samouprave.
Međutim, gospođo ministre, moram da vam kažem da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji može da tumači Ministarstvo finansija kada je Poreska uprava u pitanju, može da tumači Poreska uprava, a mogu i poreske uprave i jedinice lokalne samouprave.
Pa smo imali u nekoj našoj prošlosti iskustvo da jedno mišljenje da Ministarstvo finansija da prihodi po izdavanju prostora koji je u vlasništvu Republike Srbije ne podleže porezu na promet roba i usluga, a poreska uprava je sprovodila da podleže i naplaćivala jedinicama lokalnih samouprava i porez i kamatu.
Znači, kada čovek uzme može da tumači kad čita član 2a, 2b i 24. može da ga tumači kako god poželi, zato što u članu 2a obaveze koje ima i prava koja ima poreska uprava, bez obzira da li jedinice lokalne samouprave ili Republičke poreske uprave, znači, tiču se utvrđivanja naplate poreza. Član 2b, isto tako, i naravno podnošenje prekršajnih prijava.
Znači, to su ta prava i obaveze šta je predviđeno i šta moraju da urade i jedna i druga poreska uprava.
U članu 24. su prava građanina, odnosno poreskog obveznika koja može da primeni u odnosu na poreske uprave da li jedinica lokalnih samouprava ili Republike, pa kaže ovako: poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da od poreske uprave besplatno dobije informaciju o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, onda ima pravo da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje u takvom obliku postavi u poreskoj upravi a tiče se njegove poreske situacije, pa ima pravo da zahteva da se poreska uprava i njihovi službenici ophode prema njemu sa poštovanjem i uvažavanjem.
Kažete da je to već sve regulisano članom 2a koji kaže: "Ovaj zakon primenjuje se i na porez i sporedna davanja koja na osnovu zakona utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Kod utvrđivanja naplate i kontrole poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima pravo i obaveze koje po ovom zakonu ima poreska uprava". Znači, ne iz člana 24.
Vi možete da tumačite, možete da kažete da se to odnosi na član 24, ali jedinica lokalne samouprave kaže – šta nas briga za to, ima da mu naplatimo kada traži neko obaveštenje od nas. Hoće li da pokreće upravni spor? Hoće li da pokreće tužbu?
Nije baš to tako jednostavno. Čak i jedan zakon se tumači, jedinice lokalnih samouprava tumače ga svaka na svoj način. Sprovodi ga svaka na svoj način. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne može da izađe na kraj sa raznim načinima zaobilaženja i tumačenja zakona.
Vi niste nadležni da tumačite ovo u ime jedinica lokalnih samouprava. Tumačiće oni kako hoće. Zato je potrebno da zakonom bude sasvim jasno definisano i precizno koje su ne samo obaveze, već i prava poreskih obveznika, čak i kada su jedinice lokalnih samouprava u pitanju.
Ako ostane kako ste to predložili ovim izmenama i dopunama poreski obveznik kada je u pitanju, jedinica lokalne samouprave biće u nemilosti ili milosti lokalnih samouprava kako se kome svidi.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Slobodan Maraš podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 10a. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Kenan Hajdarević:

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je s pažnjom dočekala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i na predlog ovog zakona podnijeli smo dva amandmana.
Prvi amandman se odnosio na član 2. Tim amandmanom želeli smo da stvorimo pravni osnov kako bi u okviru jedinica lokalne samouprave mogle da se rešavaju žalbe na rešenja o utvrđivanju lokalnih javnih prihoda.
Drugi amandman se odnosi na dodavanje člana 10a, kojim smo želeli da postupak donošenja rešenja u slučajevima kada se utvrđuje obaveza vrši na osnovu podataka o činjenicama koje su relevantne za odlučivanje, bez prisustva lica koje je poreski obveznik.
Takođe, LDP izražava zadovoljstvo većinom odredaba ovog zakona, kao što su odredbe člana 12. kojim se menja član 70. osnovnog zakona, a tiče se redosleda uplaćenog iznosa, tj. da se to odnosi na iznos glavne poreske obaveze, zatim kamate, pa tek onda troškove naplate.
Ono što LDP nije zadovoljna ovim predlogom zakona odnosi se na to što smo očekivali dublju i sveobuhvatniju izmjenu same poreske politike. Dvije godine LDP pokušava i sve čini da pomogne Vladi Republike Srbije kako bi riješila ekonomske probleme koji su samo dijelom posledica krize finansijskih tržišta u svijetu, a većim dijelom su posledica nedovršenih ili nezapočetih reformi u svim sektorima u kojima se nalazimo.
Krajem 2008. godine predložili smo ekonomski program – dogovor za budućnost, gdje smo jasno definisali šta je potrebno da se uradi kako bi Srbija što lakše prebrodila ekonomsku krizu. Neke od tih mjera Vlada Republike Srbije je prihvatila, doduše sa zakašnjenjem, a neke nije.
Takođe, mi smo u maju kao poslanička grupa uputili zahtev Vladi Republike Srbije da se održi vanredna sednica Skupštine sa temom: dogovor oko prevazilaženja teške ekonomske i socijalne situacije. Ostali smo bez adekvatnog odgovora, odnosno Vlada Republike Srbije nije želela da o toj temi razgovara ovde u Skupštini Republike Srbije, mada smo mi za taj dogovor kandidovali neka rešenja, između ostalog, i smanjenje poreza na zarade za 20%, omogućavanje poslodavcima da tu uštedu usmjere u proizvodnju, promjene sistema naplate PDV-a, odnosno da se naplata PDV-a vrši tek kada se plate sve obaveze.
Kao što sam rekao, Vlada Republike Srbije nije želela da izađe u susret zahtjevu LDP. Mislimo da je to pogrešan korak.
Ono što smo očekivali od vas, gospođo ministarko, kada je bila rasprava u načelu, a nismo dobili odgovore na pitanja, to su sva pitanja koje je gospodin Slobodan Maraš postavio vama, a ta pitanja, ponoviću, tiču se: šta je sa izmenom poreza na dodatu vrednost, odnosno da se naplata PDV vrši nakon naplate potraživanja; šta je sa vašim predlogom da dođe do smanjenja poreza na primanja, odnosno doprinosa; koje je vaše mišljenje o Dulićevom zakonu o pomoći u građevinskoj industriji, kako će to da utiče na budžet Republike Srbije, odnosno da li će to uopšte da utiče na deficit u budžetu Republike Srbije; kada će početi pripreme budžeta za sledeću godinu.
Takođe, svjedoci smo da ekonomisti kod nas predlažu novi model privrednog rasta, a to podrazumijeva smanjenje opterećenja na rad i povećanje poreza na potrošnju, što je donekle u skladu sa izjavama koje ste i vi davali. Koja je intencija Vlade Republike Srbije, da li će da prihvati te predloge ekonomista ili će da prihvati ono što je potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, rekao.
Za nas u LDP-u donekle je razumljiv član 14. ovog predloga zakona, koji se odnosi na mogućnost da se onim poreskim obveznicima kod kojih se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odobri odlaganje plaćanje poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci. Međutim, ono što želim da kažem, da na ovaj način rešavate problem samo jednog dijela preduzeća.
Ovdje imam zahtjev preko 200 vlasnika samostalnih trgovinskih radnji sa teritorije opštine Priboj, a slična situacija je sigurno i u drugim opštinama u Republici Srbiji, koje imaju relativno veliki dug što se tiče poreza i koji traže mogućnost da se taj dug koji imaju plate na odložene rate ili da se učini nešto što je učinjeno sa zdravstvenim osiguranjem, a to je da se krene redovno plaćanje do određenog roka, a posle tog roka ili da im se otpišu kamate ili da se nađe mogućnost nekog kreditiranja.
Sve ovo su neki problemi koji moraju da se riješe sistemski i, gospođo ministarko, vi ćete od LDP uvijek imati podršku za sve one mjere koje omogućavaju suštinsku promjenu ekonomskog modela u kojem je Srbija funkcionisala u prethodnim godinama i za tu vašu politiku i za te vaše stavove od nas uvijek ćete imati podršku.

Šest minuta i pet sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sve ovo što je napisano u izmenama i dopunama i u ovim obrazloženjima kojima ste odbijali amandmane nekako ne liči na praksu koju imamo kad vaši zakoni dolaze u skupštinsku proceduru, odnosno na raspravu. Ne znam ko je sve ovo pisao.
Pazite sad ovako, vi u ovom članu predviđate ne mogućnost, ovde definisanu, o odlaganju plaćanja poreskog duga po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti. Da ne čitam dalje. Znači, ovde nije data mogućnost, ovde ste vi ili neko koga vi ovlastite obavezani da to uradite.
Pazite u obrazloženju šta piše. Amandman se ne prihvata iz razloga što davanje ovlašćenja određenom licu da odlučuje po zahtevima za odlaganje plaćanje poreza nije obaveza ministra finansija. A čija je? Znači, u zakonu kažu da ste vi dužni da vi ovlastite, vi ili neko drugi, a ovde kaže da to nije vaše ovlašćenje.
Tako da suština cele priče, kad je ovaj amandman u pitanju, to smo pomenuli u načelnoj raspravi, jeste da na osnovu navike i prakse koja je danas u poreskoj politici u državi postoji, mi zaista imamo opravdanu sumnju da će ovde i kroz ovakve mogućnosti dolaziti do zloupotreba, naročito kod onih kojima vi poverite mogućnost da tako nešto urade.
Ovde smo i kroz ovaj i kroz sledeći amandman insistirali na poverenju vas, kao ministra, ne vas personalno, ministra, odnosno gradonačelnika. Sad će gradonačelnik, o tome ćete slušati malo kasnije, dati ovlašćenje nekom, a on u principu se stara na osnovu Zakona o izvršenju budžeta itd. Znači, mnogo je razloga, pominjali smo ih u načelnoj raspravi, za jednu dozu nepoverenja. Svašta se dešava.
Navešću vam primer koji sam jutros čuo. Na području Vojvodine poreskim obveznicima, ne na teritoriji cele autonomne pokrajine, u nekim gradovima i opštinama, to možete da proverite i treba da proverite, došla su rešenja o naplati poreza, došla su građanima rešenja sa pogrešnim tekućim računom. Oni koji su savesni i odgovorni, da ne bi plaćali kamate državi, izmirili su dug na vreme, a onda im je posle nekoliko dana stiglo novo rešenje sa drugim brojem i obaveštenjem da je tekući račun pogrešan, pa su građani dužni da plate porez, a država će onaj prvi prihod koji je ubrala po osnovu poreza da im vrati.
Moje je sad pitanje – da li su građani dužni to da urade, s jedne strane? Sa druge pitam - da li će njihov novac koji su dali i ustupili državi na korišćenje biti okamaćen, kao što bi im sledila kamata na eventualno kašnjenje poreskog prihoda? Hoće, ali sutra malo. Zna gospodin Novaković, isto kao i ja, to dobro. Neće.
Zato vam kažem, postoje zaista veliki problemi u funkcionisanju i poreske uprave i poreske administracije, tog poreskog postupka. Ne kažem da ne postoji namera da se to unapređuje i da se menja. Čini mi se da nekako zbog činjenice da država nema novca, da vam novac fali, da ne možete da pokrpite nerazumno stvorene rupe u budžetu, da se opredeljujete i odlučujete na neke mehanizme koji samo u perspektivi mogu mnogo više da vas koštaju nego što će vam suštinski doneti efekte.
Da ne govorim o tome šta se dešava na nivou lokalnih samouprava, a ovde takođe otvarate mogućnost da gradonačelnici ovlašćuju pojedina lica da donose tako diskreciono hoće li neko biti oslobođen, odnosno hoće li mu plaćanje poreza biti odloženo na određeno vreme ili neće.
Govorio sam i u načelnoj raspravi. Znači, imate primere gde su ljudi radili i funkcionisali u skladu sa zakonom, bili paušalci, kako se to zove, a onda su zbog kolizije jednog i drugog zakona i zbog nesavesnosti onih koji rade u poreskim upravama dovedeni u situaciju da plaćaju neke kazne za koje zaista nisu obavezni. Ne mogu da se izbore ni sa pravosudnim, ni sa državnim organima u ostvarivanju svojih prava.
S druge strane, imate ljude koji su otvoreno pljačkali državu, za koje da su pljačkali državu i uskraćivali joj PDV, a i običan laik i neko sa srednjom ekonomskom školom može to da ustanovi i utvrdi. Ne samo da država ima jedan materinski odnos prema njima, nego daje im hrabrost da tuže državu i da zbog navodno neke pretrpljene duhovne boli ili štete ostvare neku svoju naknadu i prihod. To morate da menjati, ali mislimo da zaista nije put kojim pokušavate i kroz ove izmene i dopune to da uradite.

Tri minuta i 45 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Vladan Jeremić podneo je ovaj amandman u cilju poboljšavanja rada svih lokalnih samouprava. Moram da krenem jednu genezu iz početka da bih vama, gospođo ministre, objasnio šta je jedinica lokalne samouprave.
U Zakonu o lokalnim izborima definisana je jedinica lokalne samouprave, definisana je administracija ili vrsta obaveza koju ima u nadležnosti grad. Grad ima obavezu, čak i ovim zakonom glavni grad, da bliže uređuje jedinice lokalne samouprave ili da bliže uređuje rad organizacionih jedinica u svom gradu.
Statutom grada Beograda donesena je odluka da se jedinice lokalne samouprave pretvaraju u skupštine gradskih opština. U gradu Beogradu ima 17 skupština gradskih opština i one nemaju status jedinice lokalne samouprave.
Ovaj zakon, ovaj predlog i ovaj član se odnose isključivo na gradonačelnike i na predsednika opštine jedinice lokalne samouprave. Dakle, automatski se slažemo svi s tim da se to ne odnosi na skupštinu gradskih opština u gradu Beogradu i da će grad Beograd i predsednici opština u skupštinama gradskih opština biti u nemogućnosti da sprovode ovaj član zakona.
Dakle, ako uzmemo u obzir i ovaj naš amandman, koji predlaže da nema mogućnosti da se daju ovlašćenja drugom licu, osim predsedniku opštine, pa makar on bio i predsednik opštine skupštine gradske opštine, nije važno koje od ovih 17 u gradu Beogradu, onda imamo jasnu sliku da ovlašćenje i odgovornost za posao odlaganja duga poreskih obveznika ne može imati niko, osim predsednika opštine.
Postoji jedna verzija u kojoj grad Beograd često profitira, a to je donošenje odluka na sednicama Skupštine grada, u kojoj gradonačelnik da jedan predlog, odluka se usvoji i ona se sprovodi po automatizmu po jedinicama skupština opština.
Tako je i nastao predlog da se obezbede prostorije za poreske uprave u svim lokalnim jedinicama ili u svim skupštinama opština, pa su skupštine opština bile u obavezi da na osnovu te odluke gradonačelnika obezbede prostoriju za poresko odeljenje u svojim objektima i tačnije u svom poslovnom prostotu.
Tako će doći i ovaj primer, da će se doneti odluka u Skupštini grada Beograda, po kojoj će ovlašćeno lice isključivo moći da bude možda načelnik finansija za grad Beograd ili načelnik finansija za jedinicu skupštine gradske opštine, ne jedinicu lokalne samouprave.
Onda će gradonačelnik ili predsednik opštine poštovati tu odluku u onoj meri koliko to ide u prilog pojedincu, a u onoj meri ukoliko to ne ide u prilog pojedincu, ako je to u prilog nekom stranačkom kolegi ili nekom ko je napravio poprilično veliki dug, onda će mogućnost odlaganja dati lično gradonačelnik ili predsednik opštine.
Tu pravimo selekciju - da li će biti nešto doneto kroz odluku i poštovano na najbolji način i da li će nešto biti doneto kroz odluku i poštovano na selektivan način? Dakle, ovima amandmanom mi predviđamo da ne bude selekcije, da predsednik opštine, da gradonačelnik budu striktno odgovorni za odlaganje duga bilo kog poreskog obveznika.
Ukoliko za to bude odgovorno nadležno zaposleno lice ili načelnik odeljenja koji će ostati u službi i lokalne samouprave, i skupštine jedinice i skupštine opštine jedinice lokalne samouprave, on neće imati odgovornost bilo koju drugu, sem povredu rada i zloupotrebu službenog položaja.
Kada predsednik opštine ili gradonačelnik napravi zloupotrebu službenog položaja, teško je utvrditi i kazniti tu odgovornost, a kada zaposleno lice kao načelnik odeljenja ili načelnik odeljenja na nivou grada napravi propust bilo koje vrste, onda odgovornost od tog gradonačelnika i predsednika opštine odmah sledi.
Dakle, da ne bi bili na udaru zaposleni ni u jedinicama lokalnih samouprava, ni u jedinicama skupština gradskih opština u gradu Beogradu, odgovornost mora snosi lično gradonačelnik i predsednik opštine, da ne bi bilo ono – ajde vi to ispeglajte, ne znam idite kod načelnika pa vidite, pa ako vam on to odobri, ako je dobro doručkovao biće kako treba, ako nije dobro doručkovao neće biti.
A onda će neko doći kod predsednika opštine i reći - načelnik nije dobro doručkovao, predsednik opštine će da preinači odluku načelnika i on će da ispadne sjajan i bajan, a načelnik odeljenja rogat i ovakav i onakav zato što nije hteo da izađe u susret poreskom obvezniku čiji je dug poprilično velik.
Moram da vam kažem i to da mnogo znači kada odete u elektrodistribuciju i odlože vam na rate da platite dug koji ste napravili. To mnogo znači, ali za to je lično odgovorno lice koje donosi odluku, piše izveštaj zbog čega je to odobrilo.
Dakle, ako budemo dali ulogu drugim licima da se bave ovim stvarima oko poreskih obveznika kojih i nema puno, ako uzmemo da su i jedinice lokalnih samouprava uzele da skupljaju pare samo od otkupa stanova, kredita i svega ostalog, poreza na promet, a da sva administracija i sve ostalo što se dešava, barem u gradu Beogradu, ide u budžet grada Beograda, a ne opštine, onda vam je jasno da je ovaj naš amandman potpuno u pravu.
Ono što u ovom obrazloženju stoji, predlaže se da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za odlučivanje po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda, a ovde izvorne prihode ubira grad, ne jedinica skupštine gradske opštine, lokalne samouprave, a lokalna samouprava je grad Beograd, ne gradska opština, na koji način se daje doprinos fiskalnoj decentralizaciji.
Ako u gradu Beogradu, recimo, opština Savski venac je najveća matična kuća na Balkanu, ima tri porodilišta, ima krug bolnica u kojima se vade izvodi iz matične knjige preminulih i iz matične knjige rođenih, ako opština iz svog budžeta plaća ljude da rade te izvode i ljude da vode kompletnu evidenciju o tome ko je rođen u ove tri bolnice, a sav prihod od poreza i taksi na taj njihov rad ide skupštini grada, a ne ide opštini, onda to nije fiskalna decentralizacija.
Vi ste ovde naveli, u obrazloženju ovog amandmana, da je to poboljšanje fiskalne decentralizacije. Zemljište je oduzeto opštinama i opštine više nemaju pravo da rukovode ni zemljištem u gradu Beogradu. U gradu Beogradu je najgora moguća centralizacija napravljena, sve se svodi na gradonačelnika i na njegova ovlašćenja, njegove odluke.
Tako i ovo. Ako će gradonačelnik da ima ovlašćenja, onda neka ima i odgovornost, a ne gradonačelnik da ima ovlašćenja, a odgovornost da snose neka druga zaposlena lica u jedinicama lokalnih samouprava ili u skupštinama gradskih opština.
Dakle, gospođo ministre, mislim da sam pokušao da na najbolji mogući način objasnim koja je paralela, prvo, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, između skupština gradskih opština i jedinica lokalnih samouprava, što se navodi u ovom zakonu i, drugo, koje ovlašćenje može da zloupotrebi gradonačelnik ili predsednik opštine, a kakvu odgovornost može da ima.
To je primer da se fiskalna decentralizacija rešava ovim problemom više nego nelogično. Dao sam vam čak i navode koje možete slobodno proveriti i videćete da nijedna skupština gradske opštine u Beogradu nema svoje izvore prihoda, jer sve što zaradi odlazi u budžet grada, a budžet grada isključivo ima pravo da koristi gradonačelnik.