Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Evo, ovo je nešto u vezi sa onim što sam govorio još na početku na članu 3. i, gospođo ministar, bilo bi korektno bar nešto da kažete, da nisam u pravu, odnosno da Srpska radikalna stranka nije u pravu kada insistira na činjenici da lokalne samouprave nemaju mogućnost vršenja svojinskih prava i ne možete da ovlastite nadležni organ lokalne samouprave da donese rešenje da određena nepokretnost ide u svojinu lokalne samouprave.
Ponavljam, Srpska radikalna stranka bi volela da to može, i to bi zaista pomoglo funkcionisanje lokalnih samouprava, ali zaista nije moguće, jer ne postoje drugi zakonski preduslovi koji bi svojinu, koja je od Ustava 2006. javna svojina Republike Srbije, podelili na svojinu lokalnih samouprava, autonomnih pokrajina i Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da smo u pravu, vaše kolege iz G17 takav zakon ne bi podneli u skupštinsku proceduru.
S druge strane, na početku ove godine i neposredno posle onog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ti autonomaški glasovi su stigli iz Vojvodine da će se tražiti svojina, odnosno da će se doneti ili predložiće se administracija, odnosno zakoni kojima će se regulisati status svojine Autonomne Pokrajine Vojvodine, jer na osnovu aktuelnih zakona to ne može, tako da nam ne ostaje nam ništa drugo nego da, posle usvajanja eventualno jednog ovakvog zakona kakvog ste vi predvideli, pokrenemo postupak za ispitivanje ustavnosti zakona.
Prinuđeni smo to da uradimo i uradićemo to ukoliko ne prihvatite ono što smo ili kroz amandmane tražili ili ne nađete neko drugo, da li proceduralno rešenje ili ne znam kako da se ovo promeni.
Vi ovde u zakonu predlažete da nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi rešenje koje nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave.
Mi smo amandmanom tražili da nadležni državni organ, u ovom slučaju je to Direkcija za imovinu Republike Srbije, donese rešenje kojim će ustupiti na korišćenje nepokretnost jedinici lokalne samouprave. Ta je jedino moguće. Znači, mi uopšte ne osporavamo pravo i obavezu lokalnim samoupravama da ostvaruju prihode.
Na kraju krajeva, lokalne samouprave, osnovni prihod im je porez na imovinu. Ako izanalizirate od 1. januara do današnjeg dana najstabilniji u strukturi prihoda da su prihodi na imovinu. Gospodin Buha je malopre spomenuo, ili gospodin Mirović, izvinjavam se, akcize su velike i prihodi su loši sa akcizama. To pretpostavljam da i vi znate.
Prema tome, ovo nije loša namera, nije maliciozno nešto i nije nešto utemeljeno na aktuelnim zakonima koji postoje i koji, nažalost, kroz vreme nisu promenjeni, ali ovo morate da rešite. Ponavljam još jednom ono što sam rekao, to što ste prinuđeni da se dovijate na različite načine, da tražite mehanizme kojima ćete povećati prihode, jednostavno, ovo nije dobar put, ali sam rekao da su prihodi od imovine koliko-toliko i stabilni.
Vi u Vladi, gospođo Dragutinović, imate problem ne toliko s prihodima, koliko imate sa rashodima i dok u strukturi rashoda dominantni ili u nepovoljnom odnosu budu tekući i kapitalni rashodi, ne postoji teorija, ne postoji praksa koja je prepoznala mehanizme kojima ćete pokriti budžetski deficit, odnosno rupe u budžetu.
Vi to kao čovek koji razume javne finansije vrlo dobro znate, ali ovo nije put i sebe ćete dovesti u jedan pravni nonsens u trenutku ili u postupcima primene ovog zakona, što će proizvesti možda neke dublje, veće, opširnije i ne znam kakve probleme.
Ne kažemo da ne treba da se menja poreski postupak i poreska administracija. Mnogo bi više efekta bilo ovde da smo govorili o fiskalnoj odgovornosti ili nekim drugim zakonima, koji bi možda mogli da pomognu u smislu ostvarenja tog budžetskog balansa.
Ovako nešto jeste potrebno, ali radite ga na pogrešan način. Zaista očekujem od vas, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog stenograma, da mi kažete da nisam u pravu, da SRS ima pogrešan stav o ovome i da mi objasnite i nađete argumente koji predstavljaju osnovu za ovakvu izmenu i dopunu.

Tri minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj uvaženi kolega Krasić je podneo amandman na član 21, a više je nego očigledno, gospodine ministre, da s obzirom da niste odgovorili gospodinu Stevanoviću, da ne znate šta da odgovorite i ovo je protivustavno i protivzakonito.
SRS će pokrenuti određene korake, jer bez vašeg obrazloženja stvarno je besmisleno i učestvovati dalje u raspravi.
Gospodin Stevanović je rekao da su osnovni prihodi lokalne samouprave porez na imovinu. Mogu da vam kažem, dolazim iz opštine koja je jedna od prvih u svojoj opštini uvela lokalnu poresku inspekciju. To smo uradili još pre tri godine i mogu vam reći da su prihodi znatno povećani i da je na neki način bio omogućen sam rad lokalne samouprave.
Šta želite ovim zakonom? Želite, s obzirom da ste ukinuli transfere lokalnim samoupravama, da ih naterate da sami sebi obezbeđuju prihode, pa makar to bilo i protivzakonito.
Svojevremeno smo vas upozoravali šta će se sve desiti, pre svega u AP Vojvodini, kada je usvojen separatistički statut, a posebno šta će se desiti primenom zakona o prenosu nadležnosti.
Čuli ste da su stigli računi za porez sa pogrešnim žiro računom, ali jednostavno, poreski obveznici, koji su bili korektni, odgovorni, koji su hteli da plate, u obrazloženju su dobili da mora da plate ponovo, a da će im taj deo biti vraćen, a kažem vam da im neće biti vraćen, već da će oni pokušati da preknjiže na neku drugu obavezu koju imaju, ako imaju, ako ne, to će ostati tako, pa će im kasnije verovatno umanjiti za taj iznos koji su preplatili.
Ali ono što je svakako sigurno je da im neće obračunati kamatu na taj novac što su bili u preplati, kako državni organi rade i obračunavaju kamate poreskim obveznicima koji na vreme ne stižu da plaćaju svoje obaveze.
Lično sam bio u Poreskoj upravi u Odžacima i gledao sam mnoge stavke, a pre svega za socijalno i zdravstveno osiguranje kada su naši profesionalni poljoprivrednici u pitanju. Verujte da, recimo, glavnica iznosi 40-50 hiljada dinara, a da su kamate čak i do 100.000 dinara.
Kako se to država ponaša prema našim građanima i prema našim poreskim obveznicima? Ovo ne da su zelenaške kamate, ovo su veće kamate i od ovih zelenaških banaka koje ste doveli u Srbiju.
Mi iz SRS smo ubeđeni da bi svi poreski obveznici, odnosno građani Srbije, svoje obaveze izmirivali da mogu, da im je obezbeđeno da rade, da žive od svog rada, da žive normalno, pa, normalno, i da plate dažbine, poreze i sve ostalo što treba da plate.
Vidite, ovde smo imali na dnevnom redu Zakon o trgovini, imali smo Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ovaj Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Svi ovi problemi o kojima sam vam sada pričao, kada je Statut Vojvodine u pitanju, kulminirali su i ovim izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Mi smo vas na vreme upozoravali šta će se desiti, međutim, vi ste bili prinuđeni da sada na dnevni red stavite to. Jasno je, pre svega, da niste mogli da se izborite sa pokrajinskom administracijom i da niste mogli da utičete na pokrajinske poslanike da ispune svoju obavezu i da se do 1. aprila odluče koju će funkciju da zadrže. Mislim da na ovaj način ne treba pre svega da se bavi država.
Gospođo Dragutinović, ne vi lično, ali ova vlada ponaša kao da ne živi u Srbiji. Zamolio bih vas da siđete malo u narod, da vidite kako građani žive, a ne da samo po nalogu koji imate iz EU i Evropske komisije, usvajate zakone koji ali bukvalno ništa neće doneti našim građanima, već vi ispunjavate neke uslove ne bi li navodno bili bliži EU, a sve je jasnije, a budite sigurni da je i našim građanima jasnije, da od toga nema ništa. Naši građani žele samo da žive od svoga rada i ništa drugo.

Pet minuta i 20 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Krasić je tražio ubrzanje nekog postupka, u kome se sa 30 dana rok skraćuje na osam, u cilju bržeg, efikasnijeg i stabilnijeg prevođenja imovine poreskog obveznika u državinu.
U ovom obrazloženju u kome ste vi naveli neke parafraze, mogu tako slobodno da se izrazim, ne vidimo odgovor ozbiljan zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Suštinski donošenje ovog zakona o izmenama odnosi se na ulogu novih zakona koji su usvojeni, posebno za Zakon o prekršaju, Zakon o uređenju sudova u kome se kaže da nadležnost za vođenje poresko-prekršajnog postupka preneta je na poreske uprave, na Prekršajni sud u prvom, odnosno Viši prekršajni u drugom stepenu.
Onda dajete predlog za nepokretnosti i pokretne stvari koje su pravosnažnim rešenjem prenete u svojinu Republike, da ih Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kao organ nadležan za evidenciju, preuzme u državinu. Taj rok je određen 30 dana.
Sad da bi se nepokretnosti pokretnih i nepokretnih stvari u državnoj svojini preuzele u državinu, dakle, sami uzimaju za sebe, imali ste u vidu postupak učestvovanja predstavnika više resornih ministarstava i predlažete da se taj način i postupak u stvarima uredi posebnim aktom Vlade.
Posebni akt Vlade nije definisan, nema vremenski rok kad će biti donesen, ali ima ovde jedna napomena: "Ujedno se uređuje slučaj kada je rešenje Poreske uprave, kojim se u svojinu Republike prenose nepokretnosti, odnosno pokretne stvari, postalo pravosnažno do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene navedenih podzakonskih akata koje će Vlada doneti". Šta to u prevodu znači? Da ćemo mi danas raspravljati o ovom zakonu, da će se ovaj zakon izglasati, ali da će podzakonski akt Vlade tek naknadno biti donesen i da će tada primena ovog zakona biti na snazi.
Pošto nema vremenskog ograničenja kada će biti podzakonski akt Vlade donesen, jer u tome učestvuje više ministarstava za prenos imovine, onda se postavlja pitanje čemu ova rasprava.
Da nastavimo dalje. Kaže se – ''...tako da je organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini dužan da, u skladu sa navedenim podzakonskih aktima (kojih nema), u roku od 30 dana do dana početka njihove primene, te nepokretnosti i pokretne stvari preuzme u državinu''.
Zašto je gospodin Krasić tražio da to bude osam dana? Prvo, da ne bi imali vremensko ograničenje podzakonskih akata, koji ovde nemaju vremensku obavezu. Drugo, da bi se brže znalo šta je državna svojina, šta je oduzeto. Treće, ako je preneta nadležnost po Zakonu o prekršajima na sudove, kako smo rekli, poresko-prekršajnog postupka sa Poreske uprave na prekršajni sud u prvom, odnosno na Viši prekršajni sud u drugom stepenu.
Hoćete da kažete da ova dva stepena, prvi i drugi, nisu u stanju da u roku od osam dana izvrše neku registraciju nove imovinu ili hoćete da kažete da nisu u stanju da u roku od osam dana donesu rešenje po bilo kom osnovu? Ako su već preuzete nadležnosti po osnovu ovog zakona, u zakonu piše kakve su obaveze ovih sudova i šta preuzimaju na sebe, vi tvrdite da nisu sposobni da u roku od 30 dana, odbijanje ovog amandmana, donesu bilo kakvo rešenja.
Možda sam ovo pogrešno shvatio, možda ću dobiti odgovor koji će ovo obrazložiti, ali ako ste preneli nadležnosti sa poreskih uprava po Zakonu o prekršajima i po Zakon o uređenju sudova u sudove, onda ste vi degradirali sudove u ovom slučaju. Rekli ste vama nije dovoljno osam dana, vama treba 30 dana, mesec dana da bi doneli jedno rešenje.
Podsetiću vas da je u nekim zakonima sud obavezan da reaguje u roku od 24 časa. U nekim zakonima, recimo u Zakonu o lokalnim izborima sud je obavezan da reaguje u roku od 48 sati i da ti rokovi, takođe zakonski koji su uokvireni, nisu poštovani kada je u pitanju član 47. Zakona o lokalnim izborima i da sud nije reagovao onako kako je trebalo da reaguje u skladu sa zakonom. Postavljamo pitanje da li će sud reagovati u skladu za podzakonskim aktom Vladom, ako nije reagovao u skladu sa zakonom?
Namerno sam napravio jednu paralelu zato što su u pitanju vremenska ograničenja.
Gospodin Krasić misli, i mi se svi slažemo sa tim, da nije potrebno više od osam dana za bilo kakvo rešenje bilo kom sudu da bi sud imao ulogu ozbiljnog suda. Ako mislite da je rok 30 dana dovoljan da to što treba da se tek donese podzakonski akt Vlade ili svih određenih ministarstava, koji to tek treba bliže da urede kako će se prenositi imovina i kako će se usvajati imovina i pretvarati u državnu, e onda postavljamo pitanje da li je ovaj zakon trebao da bude danas u proceduri?
Predlažem da usvojite ovaj amandman zato što on obavezuje prvo sud, a drugo poresku upravu da efikasnije rade i da efikasnije stiču imovinu od poreskih obveznika koji nisu bili u stanju da svoje obaveze izvrše.
U slučaju da imate jedan prost zaključak u kome svima stavljate do znanja da vas nije baš briga za imovinu ili da vam se ne žuri da napunite budžet, a onda imamo zakone koji se kose sa vašim mišljenjem, u kome se radi sve samo da se budžet napuni.
Napravite neku paralelu između tih zakona, pošto sve ide iz Vlade, iz istog kabineta premijera, pa vidite da li vam je cilj svima da punite budžet, da otežavate administraciju ili da je olakšavate, a onda da kroz ove primere pojednostavimo stvari i da za osam dana rešavamo probleme koji mogu da budu rešeni i za šest meseci.

Iskorišćeno je šest minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na zastarelost prava na naplatu poreza i u obrazloženju ovog zakona faktički i nemate nikakve razloge za povećanje ovog roka koji je predložen zakonom. Dosad je zastarelost podrazumevala tri godine. Vi ovim predlogom zakona predlažete da to bude pet godina.
Smatramo, mi iz SNS, da ako tri godine nisu bile dovoljne poreskoj upravi da naplati neki porez, jako teško će uspeti i za pet godina, jer već posle tri godine, uz ove kamate koje su zelenaške, taj dug je bitno porastao i očigledno je da oni koji nisu dosad mogli da plate zaostatak poreza neće to moći ni u narednom periodu.
Osim toga, stvarno kad god je država u teškoj situaciji, kad god je privreda u teškoj situaciji, nekako uvek se stvar prebacuje na preduzetnike, na privredu. Kada je u pitanju odgovornost Vlade, ćuti se i traži se obrazloženje u svetskoj ekonomskoj krizi.
Zar nije baš ta svetska ekonomska kriza, pre svega, pogodila preduzetnike, pogodila privatni sektor? Zar nije zbog toga nekih 150 hiljada radnih mesta izgubljeno u prethodnoj godini i uglavnom su to STR-i, znači, preduzetnici, male firmice, ljudi koji jako često počinju taj posao iz nemoći da sebi obezbede bilo kakvo radno mesto? Znači, primorani su da uđu u privatno preduzetništvo. Dobar deo njih ne bi ni ušao.
Zar nije danas činjenica da mi nemamo proizvodnju, da nam je sektor proizvodnje izuzetno tanak, da nam je većina privrede faktički u uslugama i da konkurencija, pad tražnje, pad kupovne moći građana pre svega utiče na stanje u preduzetništvu i na efekte rada tog sitnog i malog preduzetništva?
Za to ne snose odgovornost oni. Za to pre svega snosi odgovornost ova vlada, zato što nije krenula sa poreskim reformama, zato što su rashodi ove države, ovog društva, preveliki u odnosu na mogućnosti privrede, odnosno na mogućnosti građana.
Pa i sam ovaj predlog je u suprotnosti sa nekim, gospođo ministre, vašim nekim ličnim zalaganjem, znači, da se ne oporezuje rad, već da se oporezuje, pre svega, potrošnja. Zar nije ovo odstupanje od tih principa? Zar nije ovo pokušaj da se faktički iz suve drenovine iscedi bilo koji dinar u državnu kasu, od onih ljudi koji su već u jako teškoj situaciji, samom činjenicom da su morali da zatvore svoju radnju.
Skoro sigurno ogromna većina njih radi zato što ne može da opstane na tržištu, a ne zato što to radi iz obesti, jer su često taj posao i započeli zato što nisu imali alternativu, znači, da se ovde ide preko njih, preko leđa te sirotinje, tih ljudi koji su izopšteni na neki način iz društva i osuđeni, samim tim što nisu uspeli u privatnom preduzetništvu.
Nažalost, mi nemamo tu preduzetničku kulturu i nemamo državu i društvo koje podržava preduzetništvo, jer u Evropi je svaki uspešan privrednik to uspeo da postane uglavnom iz trećeg puta, bar tako kaže statistika.
U ime svih njih mi smo podneli ovaj amandman. U ime na stotine mojih Jagodinaca koji su u toku prethodne godine, zbog ove ekonomske krize, isto tako morali da zatvore svoja mala, sitna preduzeća, da otpuste na desetine, na stotine radnika, mi smo podneli ovaj amandman i smatramo da ste ovim predlogom stvarno preterali.

Dva minuta i 10 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, država pronalazi načina da štiti svoje interese tako što izlazimo pomalo iz jednog pravnog sistema koji već dugo postoji u Republici Srbiji.
Poresko potraživanje je potraživanje kao i svako drugo, jedino što je titular tog potraživanja država Srbija. Ovim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji mi želimo malo neka druga zakonska rešenja da izbegnemo, odnosno da ono što nam ne odgovara u drugim zakonima koji regulišu sličnu materiju, samo za poreze prebacimo u ovaj zakon.
Da se razumemo, postoji Zakon o obligacionim odnosima koji kaže da potraživanja između privrednih subjekata zastarevaju za tri godine. Ima tamo više, pa za građane 10 godina, iako je opšti rok zastarelosti 10 godina. Tako da je sadašnji važeći zakon usklađen sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Mi sad hoćemo taj rok da produžimo. Razumem želju predlagača. Kaže da samim tim kad rok za naplatu zastari da mora da se otpiše, ali ne mogu da razumem šta je sve dosad uradio predlagač da za ove tri godine ne dođemo u tu situaciju da neko poresko potraživanje otpišemo.
Gospođo ministre, poreski inspektori su izopšteni iz sistema zaposlenih u organima državne uprave kada su njihove plate u pitanju. Znači, van tog zakona su, imaju veće plate nego što imaju ostali koji su zaposleni u organima državne uprave.
Sada vam postavljam pitanje – ako je opravdanje za te plate to da rade brže, efikasnije, da brže i lakše naplaćuju poreska potraživanja koja imaju poreski obveznici prema njima, zašto onda menjamo zakon i produžavamo te rokove?
Sa produžavanjem tih rokova, mi na određeni način dajemo poruku poreskim inspektorima da ne moraju da žure na svom poslu. Dajemo poruku poreskim obveznicima da za pet godina može svašta da se desi, može pravni subjekt i da nestane sa lica zemlje, veoma je lako ugasiti privredno društvo, ako ne može i zakonski dovoljno da se umrtvi tekući račun i tu se priča završava.
Otvara se drugo preduzeće, pa ćemo raditi, opet stvarati neke obaveze itd, a sve zato što su poreski inspektori ubeđeni da imaju pet godina rok da naplate neko poresko potraživanje.
Vi se često pozivate kada odbijate amandmane da su neka rešenja koja se predlažu u amandmanu u suprotnosti sa nekim drugim zakonima. Ako hoćemo da regulišemo srpsko zakonodavstvo na jednom opštem nivou, onda ni poreska uprava, ni poreski postupak ne mogu da izlaze iz tih okvira.
Na ovaj način, kao što vi kažete kada odbijate amandmane, stvara se pravna nesigurnost. Pa, vi je stvarate. Nemam ništa protiv, neka bude i pet, ali onda hajde iz Zakona o obligacionim odnosima za privredne subjekte da kažemo – pet je godina i da onda uskladimo čitav jedan sistem zakonodavstva, a ne od slučaja do slučaja usklađujemo, i to samo kada je to u interesu države.
Pitanje je da li su ovakva rešenja stvarno u interesu države, jer onda ne možete da opravdate visoke plate koje imaju poreski inspektori i izvršitelji? Dajete im za pravo da ne rade brzo i efikasno, a dali smo im veće plate.