Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč. (Nije prisutan.) Reč ima gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.

Predsedniče države, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, evo upravo sad čitam vest koju je, barem prema ovom mom papiru, Agencija Beta prosledila, koja kaže: "Šef italijanske diplomatije Franko Fratini saopštio je da je posebni izaslanik srpskog predsednika Borisa Tadića izložio ministrima spoljnih poslova EU stavove Srbije o rešenju problema Kosova, da je taj stav pomirljiv i da izgleda otvara mogućnost za pregovore Beograda i Prištine".  
Čitajući dalje ovu vest kako je razrađena kod Tanjuga i kod Bete, stiče se utisak da je većinski stav ministara spoljnih poslova na današnjem sastanku bio takav da je praktično statusno pitanje potpuno zatvoreno. Naravno, izuzeci su bili oni koji do sada nisu priznali nezavisnost KiM, da je taj stav sada potpuno učvršćen stavom Međunarodnog suda pravde i u kontekstu takvog shvatanja postavlja se veoma ozbiljno pitanje - šta je izaslanik predsednika Srbije to rekao ministrima spoljnih poslova EU, usled čega su ono došli do zaključka da se radi o veoma pomirljivom stavu?
Ako je pomirljiv, onda je i prihvatljiv, ako je prihvatljiv za Franka Fratinija, ako je prihvatljiv za austrijskog ministra spoljnih poslova i ostale koji su tamo bili, kako se to ta prihvatljivost uklapa u njihovo viđenje i njihov koncept pitanja statusa KiM.
To je vrlo zanimljivo jer ako mi danas u Skupštini Srbije razgovaramo na kraju krajeva i mišljenju Međunarodnog suda pravde, jer ste tu temu vi nametnuli, i kad kažem vi odmah da se podrazumeva da pri tom mislim na personifikaciju vlasti u Srbiji i nekoga ko je direktno odgovoran, a to je predsednik Srbije Boris Tadić i njemu se, na kraju krajeva, obraćam sve vreme, kakva je onda to politika?
Vi ste juče ili danas u vašim izjavama za javnost naglašavali potrebu državnog jedinstva ili nacionalnog jedinstva po ovom pitanju, kako bi dalja borba za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije bila osmišljenija i efikasnija, a pri tom teška licemernost tog stava se ogleda u činjenici da ste dan jedan pre nego što ova skupština zaseda prvo okačili na internet odluku koju nam danas predlažete, a tek kasnije su poslanici došli u mogućnost da pogledaju kopije izvornika o kojoj se danas raspravlja.
Kad se pogleda sadržaj te odluke, o kojoj ne vredi trošiti mnogo reči jer se radi o jednoj potpunoj konfuziji, o zapravo promeni državne politike Srbije, ona je već dve i po godine na delu, ta izmena državne politike Srbije jedinstvene, koja je nekada vođena, pa se onda pozivamo na ranije rezolucije i deklaracije Narodne skupštine, što je, naravno, samo po sebi, u potpunoj suprotnosti i krajnje neprihvatljivo.
A što je nagore, na određeni način se u toj odluci karakteriše ili objašnjava građanima Srbije, narodnim poslanicima, valjda to sami sebi objašnjavate, kako je odluka Međunarodnog suda pravde, tj. njihovo savetodavno mišljenje nakaradno, kako je bezvezno, i naravno da je bezvezno kada se postavlja bezvezno pitanje onda i dobijete bezvezni odgovor.
U onoj meri u kojoj je vaše pitanje bilo smisleno, na šta je bilo fokusirano, takav ste i odgovor dobili od onih koji pretežno nisu dobronamerni. I ovo što prodajete građanima Srbije kroz današnju diskusiju ili po medijima, što tutnji po medijima i juče i danas, o tome kako navodno Međunarodni sud pravde nije razmotrio suštinsko pitanje, ostavio ga je po strani, pa se eto nama otvorila fenomenalna prilika da političkim sredstvima, a ne više pravnim, u UN to političko pitanje raspravimo nama u korist, to je neviđena besmislica.
Jer, kao što sam na početku rekao govoreći o izjavi Franka Fratinija, veoma se jasno da nazreti da je ta puka forma i taj bezvezni odgovor Međunarodnog suda pravde sasvim dovoljna osnova da se izgubi svaka bitka u UN sa tim vašim rezolucijama za koje se vi danas ovde zalažete.
Mi to ne možemo da napravimo, barem neće DSS da prihvati da vam na bilo koji način da legitimitet za dalje naopako postupanje i kretanje u pogrešnom smeru. Ako ste rešili da padnete sa trećeg sprata na osnovu pogrešne odluke o traženju savetodavnog mišljenja Međunarodnom sudu pravde, umesto da ste tužile države koje su priznale nezavisnost Kosova, sada od nas tražite da, pored toga da se onako kao leševi javno i spalimo, mi to zaista ne možemo da prihvatimo niti vidimo razvoj događaja na takav način.
Ako mislite da namičete priču o nacionalnom i državnom jedinstvu tako što ćete da štrecate poslaničke grupe po parlamentu i da im pretite sudom javnosti ne bi li vam dali ovde podršku, a i oni uplašeni za svoj politički položaj to i urade, onda je ova skupština uradila nešto krajnje naopako, pre svega zato što je reč o neistini.
Zato što vi manipulišete dve i po godine građanima Srbije i ovim istim parlamentom, a danas ste došli ovde da iznudite odluku parlamenta, ne bi li ovaj parlament vama dao formalnu podršku za dalje naopako postupanje.
Znate li šta je jedini ispravni način izlaska iz ove situacije: kada neko doživi takav debakl i takav poraz kao što ste vi sa vašom politikom doživeli pred Međunarodnim sudom pravde, čak i da su pogrešno protumačili vaše pitanje, čak i da su bili zlonamerni, ono šta ste vi pitali, kako, pod kojim okolnostima i koga ste pitali, na koji način ste pitali, moralo je dovesti do ovakvog rešenja. Jedini način je odstupanje sa funkcija koje držite.
Umesto da se ovde svi svijamo jedni oko drugih, bolećivo posmatrajući vaše muke i nevolje koje ste sami prouzrokovali sebi i Srbiji, jedino rešenje za sve nas je odstupanje sa funkcija. Pre svega sa funkcije morate da odete vi, gospodine predsedniče, niste tu ali čućete, podnošenjem ostavke na mesto predsednika države, a samim tim će se i čitava ova čudno sastavljena država rasturiti.
Ovo ne znači da treba da prestane borba za interese Srbije, nego će se posle vanrednih parlamentarnih izbora i vanrednih predsedničkih izbora verovatno nova elita Srbije, kojoj će građani dati prilike da vodi ovu državu, okupiti i definisati minimum nečega što vi niste bili u stanju, jer da ste bili u stanju mi ne bi bili u situaciji da 25 meseci ne možemo da dođemo do osnovne ideje šta vi zapravo radite.
I odgovorite nam samo na ovo pitanje šta je specijalni izaslanik Borisa Tadića hteo da kaže šefovima diplomatije EU, kakvi su to pomirljivi stavovi, da li su u pitanju tehnički pregovori Kosova i Metohije. Ako jesu, onda je to još jedan korak u samopriznanju otcepljenja dela naše teritorije, što ste inače sa raznim faktičkim aktima, bez obzira šta formalno izjavljujete, dosad i činili, počev od Euleksa, graničnog sporazuma, trpljenja carina i ostalih stvari koje ste činili ovih dve i po godine.
Odgovorite vi to na pitanje, a kad odgovorite na njega i ako iskreno odgovorite, mogli biste i da odstupite, da ovu državu lišite nevolje koju ste inače pričinjavali dve i po godine.

Ministar Vuk Jeremić ima reč. Izvolite.

Želim da otklonim bilo kakvu dilemu koja može da postoji kao rezultat ove informacije. Ovoga trenutka, to sam rekao i u prethodnom delu rasprave, Srbija vrši konsultacije sa svim najvažnijim međunarodnim faktorima: sa Rusijom, sa Kinom, EU i mnogim drugim u kontekstu podnošenja Rezolucije Generalnoj skupštini UN.
S obzirom na to da nam je cilj da ova rezolucija prođe sa što je moguće širom podrškom, normalna je procedura konsultacija sa onima koji imaju najviše uticaja u međunarodnoj zajednici. Ponavljam, to su stalne članice Saveta bezbednosti, ali isto tako i EU.
Nema nikakve dileme da rezolucija koju bude podnela Srbija biće rezolucija Srbije, a ne nečija druga i da nam je cilj da se tom rezolucijom ostvari početak pregovaračkog procesa koji će dovesti do kompromisnog rešenja za budući status KiM koji nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije.
Isto tako, želimo da pokrenemo onu vrstu debate u Generalnoj skupštini UN, čiji će zaključak biti nedvosmislen, a to je da secesionisti nisu imali pravo na jednostrano otcepljenje od Srbije. To je težak zadatak u Generalnoj skupštini, to je težak zadatak pod ovakvim okolnostima. Da bi rezolucija mogla da prođe, neophodno je konsultovati se, kao što svako ko je imao prilike da se bavi parlamentarnim radom, a Generalna skupština UN jeste svetski parlament, imao priliku da vidi.

Gospodin Tomislav Nikolić reklamira povredu Poslovnika.

Dužan sam da vas upozorim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, gospodin Nenad Čanak je u svom izlaganju najpre me uputio da naučim da rukujem nekakvim mašinama, a onda je slagao o tome šta je rekao 10. oktobra 2001. godine, kada je lomio tablu sa natpisom RTS, pa sam se potrudio da pronađem vesti TV "B92" od 10. oktobra 2001. godine.
U njima piše – Na ekranu novosadskog Prvog kanala u ponoć je pisalo da je TV Novi Sad izašla iz sistema RTS. Sve je počelo kada je predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak oko 22.00 časa u utorak naložio da se sa programa TV Novi Sad ukloni znak RTS, u znak protesta zbog odluke Upravnog odbora. Čanak je potom pred kamerama polomio tablu sa natpisom RTS na ulazu u TV Novi Sad, rekavši da više neće dozvoliti Beogradu da gazi Vojvodinu.
"Ovo đubre ovde više stajati neće i ovo je trebalo uraditi 5. oktobra prošle godine", rekao je dok je lomio tablu sa natpisom RTS-a. Pa: ''Pu, ''j'' ti mater (to "j" je cela reč izgovorena). "Trpeli smo do sada da nas vređaju svim ovim đubradima koje su nam ostavili u nasleđe posle okupacije koju su nam napravili. Ovo je znak pod kojim su izginula vojvođanska deca na Vukovaru. Ovo je znak pod kojim je sramota ove zemlje počela i pod kojim se završava.
Gde su bili svi ti geniji 5. oktobra prošle godine kada smo ovde mogli svi da izginemo? Gde su bili kada je trebalo boriti se? Nije ih bilo. Sada misle beogradskim spletkama da gaze Vojvodinu. E, gospodo, neće moći", tačka, rekao je Čanak. Toliko o vama, gospodine Čanak.

Ne možete se obraćati drugom poslaniku, molim vas, nego parlamentu i predsedavajućem.
Gospodin Miloš Aligrudić reklamira povredu Poslovnika. Nema osnova za repliku, bio je odgovor. Prvo Poslovnik, pa onda replika.

Član 104. Kada je reč o dostojanstvenom ophođenju, znate, narušavanje dostojanstva se ne čini samo ružnim rečima, izrazima, dizanjem tona itd, nego na neki način može biti i kvalitetom replike.
Ako vi smatrate, gospodine ministre, govorim predsedavajućoj u vezi sa onim što je gospodin ministar izrekao, da ono što je pročitano sadrži u sebi bilo kakve nelogičnosti, onda ne možete nipodaštavati prethodnog govornika, objašnjavajući stvari na način kao da se radi o zidu ispred vas, a ne o živom čoveku s kojim polemišete.
To znači, praktično, ako vam neko kaže da postoji specijalni izaslanik predsednika Srbije Borisa Tadića koji razgovara sa šefovima diplomatije EU i da sa tog sastanka izađe stav Franka Fratinija koji kaže da su se čuli pomirljivi tonovi vezano za odluku Međunarodnog suda pravde, poziciju Srbije u odnosu na Kosovo i mogućnost vođenja pregovora između Srbije i Kosova, kakve to uopšte veze ima sa Generalnom skupštinom UN? Kako vi mislite uopšte da dobijete bilo kakvu rezoluciju UN na osnovama za koje se vrlo jasno u saopštenju kaže da ne mogu dirati u status?
Znači, status se cementira odlukama Međunarodnog suda pravde, s jedne strane. O čemu onda specijalni izaslanik predsednika Srbije razgovara sa Fratinijem i ostalima? To je bilo pitanje, a ne to kako ćete vi da objašnjavate sada nama kako ćete se vi truditi da dođete do odgovarajuće većine, pa se pregovori moraju vršiti. To bi svako radio o čemu vi pričate. Ovo pitanje vrlo konkretno govori o ponoru u koji nas gurate. To je suština.

Gospodin Nenad Čanak ima reč.

Zaista ne razumem o čemu se ovde radi. Samo sam, gospodine Nikoliću, replicirao u vezi toga da nikada u životu nikome nisam opsovao ni srpsku, ni mađarsku, ni rusku, ni američku, ni bilo koju drugu majku po nacionalnoj osnovi.