Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Uvaženi gospodine predsedniče države, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, uvažena gospodo i gospođe ministri, uvažene kolege, zaista ne mogu da razumem ovu diskusiju iz jednostavnog razloga što sve odgovore koje mi sada ovde pokušavamo da pronađemo sada sadrži ova knjižica koja se zove Ustav Republike Srbije.
Pre tri i po godine, na istom ovom mestu, kada smo razmatrali u prethodnom sazivu posledice razvoja situacija na Kosovu, takođe sam pokazao ovu knjižicu i takođe sam podsetio one koji su učestvovali u stvaranju njenog sadržaja, a tu pre svega mislim na gospodu iz današnje opozicije.
Preambula ovog ustava glasi – polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je Pokrajina KiM sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine KiM slede ustavne obaveze svih državni organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM u svi unutrašnjim i spoljnopolitičkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije. To je preambula.
Podsetiću vas na par reči. Iz svega rečenog, slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju, štite državne interese Srbije na KiM. Pre tri i po godine sam rekao da to znači i to ću sada ponoviti, da oni koji su proglasili nezavisnost neodvojivog dela teritorije Republike Srbije su počinili delo za koje moraju biti odmah uhapšeni i izvedeni pred lice pravde.
Da li ste vi, gospodine Dačiću, u stanju da sada uhapsite sve one koji su proglasili nezavisnost Kosova? Apsolutno. Hajde da vidimo i to. Hajde da vidimo da li možemo da postupimo po Ustavu. Ko je ovde spreman da glasamo o tome da li ćemo da uradimo kako nam Ustav nalaže? Ja sam spreman iz jednostavnog razloga što bih glasao za to da, ako ćemo da se držimo Ustava, hajde da ga se držimo. Ali, Ustava koji je narod izglasao.
Dame i gospodo, vi se dobro sećate da ovaj isti Ustav, koji obavezuje samo jednog čoveka u ovoj zemlji poimence, a to je predsednik Republike Srbije, da mora da obavlja tu funkciju u skladu sa očuvanjem – **zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i KiM itd. Znači, mi ovde imamo ustavnu obavezu da nešto uradimo.
Pre tri i po godine, kada je bila neka druga Vlada, a na njenom čelu je bio izvesni Koštunica dr Vojislav, nisu tenkovi otišli na Kosovo, nije policija otišla da uradi ono što joj je bila ustavna obaveza. Nije se sve to desilo. Svi ti legalisti su onda rekli – nije sada vreme da to učinimo. Dobro, možda za to nije bilo vreme.
U istom tom Ustavu, za koji smo bili prinuđeni da se kunemo zato što, eto, takva je stvar, piše, član 15. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije – do 31. decembra 2008. godine uskladiće se svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom.
Da li je iko ovde razmišljao o tome da je neophodno doneti zakon o suštinskoj autonomiji AP Kosovo? Da li je to uradila tadašnja vlada? Nije. Da li je to uradila neka poslanička grupa? Nije. Da li je to uradio bilo koji poslanik? Nije. Da li se skupilo 30.000 birača da to uradi? Nije.
Drugim rečima, ovo je bilo i ostalo propagandno mrtvo slovo na papiru, koje služi tome da se odvlači pažnja od onoga što se zaista događa u ovoj zemlji. Šta se događa u ovoj zemlji? Reći ću vam. Događa se to da danas slušamo priče o tome da je pre 25 meseci ova vlada sastavljena i da ona treba da snosi odgovornost za ono što se dogodilo.
Dobro, ali imam drugo pitanje – kada je faktički država Srbija prestala da funkcioniše na Kosovu? Prestala je da funkcioniše pre 11 godina. Neki se danas kunu u to, da li je tako, gospodine Todoroviću, da je Rezolucija 1244 bila pobeda, a ta Rezolucija 1244 je praktično bilo izbacivanje Republike Srbije sa teritorije AP Kosovo i uvođenje međunarodnog protektorata?
Vi rekoste, ako sam dobro primetio, da je u pitanju bila NATO okupacija, ali prvi su na Kosovo došli Rusi i to se danas zaboravlja. Ne, to nije duhovito, to je tačno. Nažalost je duhovito.
(Predsednik: Nemojte ometati gospodina Čanka, molim vas.)
Najlepše zahvaljujem u zaštiti mojih poslaničkih prava.
Podsetiću vas da mi živimo u zemlji, jer ovo je u stvari priča o Srbiji, i toj istoj zemlji je ova sednica i posvećena, u kojoj su novinara Teofila Pančića pre dva dana u autobusu GSP dva nepoznata lica pretukli metalnim šipkama po glavi, iako nije uzeo proviziju za nešto što nije radio iz domena niskogradnje. Moram reći da je to strašno.
Ali, strašnije je to što mu niko od prisutnih ljudi nije priskočio u pomoć. Strašno je to što je jedan dečak od 12 godina u Novom Sadu stradao na pešačkom prelazu smrtno. Strašnije je to što dok je došla policija neko mu je ukrao mobilni telefon. To govori o ovoj zemlji. To govori o stanju duha u kome se nalazimo.
Kada ćemo početi da nazivamo stvari njihovim imenima? Kada ćemo se pogledati u oči i reći da se nad ovom zemljom stalno viju lažna imena i lažne definicije? Govorimo stalno o nekim navijačkim grupama koje su davale svoju podršku ovoj ili onoj političkoj opciji.
Da bi se postao šef navijačke grupe potrebno je zapaliti kiosk, po mogućstvu nekog Goranca, da bi se time pokazalo koliko je neko hrabar. To se svuda u svetu zove ulična banda i protiv toga se policija bori. Ne služe za to da se okupljaju pod nekakvim pokroviteljstvom sportskih klubova.
Ne govorim vam ovo zbog toga što hoću da odvratim pažnju sa teme Kosovo, nego zato da vas zapitam – dokle će sve te teme, uključujući i Kosovo, služiti tome da recimo DSS, ona ista čiji je ovaj Ustav delo i** dominantno proizvod, šta bi sa njihovim akcionim planom koji će biti sproveden kada Kosovo proglasi nezavisnost? Šta je bilo sa svim onim pretnjama da se mi spremamo za to još odavno?
Šta je bilo sa svim tim i kome odgovara u stvari izolacija ove zemlje do koje je došlo prilikom paljevine ambasada po Beogradu posle mitinga "Kosovo je Srbija"? Zbog čega se to događa? Zbog toga što postoje političke ideje koje mogu da uspevaju samo na mračnim i vlažnim mestima. To su upravo ideje koje promovišu upravo te i takve stranke kao što je DSS.
Kosovo je, dame i gospodo, pre 11 godina prestalo da bude u pravnom sistemu Srbije. Ko je to izgubio Kosovo? Čuli smo sada. Da ne bi bilo zablude, u to vreme pre 11 godina, u martu 1998. godine, Tomislav Nikolić je izabran za potpredsednika Vlade Srbije, krajem 1999. godine za potpredsednika Savezne vlade SRJ. Nisam ja bio na vlasti tada, nego Tomislav Nikolić, gospodin Dačić i njima slični.
Nemojte danas da imamo nesporazume oko toga. Nemojte danas da Srbe dovodimo u koordinate Vlade RS, Borisa Tadića ili Vuka Jeremića, jer su oni u poziciji kao i naši sportisti. Kada nešto dobro urade, onda im se divi cela država. Kada ne urade, onda su isključivo izloženi pogrdama i glibu.
U tome da li će oni uraditi ili neće nema nikakvog uticaja onih koji ih napadaju. Upravo zbog toga moramo stvari nazvati njihovim imenima.
Dan danas imamo situaciju u kojoj je još uvek nezabranjena klerofašistička organizacija "Obraz". Bez ikakvih problema smatra da je hrabrost paliti tuđe ambasade.
Kada kažem tuđe ambasade, setimo se da su to ljudi koji su došli u našu zemlju, pozvani od ove zemlje, prihvaćeni od ove zemlje koja im garantuje bezbednost. Ko će za to da odgovara? One koji su palili ambasade nazivaju herojima na koje svi treba da se ugledamo.
Nisam spreman da trpim da mi neko, ko je tvrdio da je ovo isto zdanje sigurana kuća Ratka Mladića, govori o tome kako se treba približavati EU. Nisam spreman da razumem da tu postoje nekakvi nesporazumi i da mi treba da se pravdamo, mi koji pokušavamo da se izvučemo iz svega onoga u šta su nas oni gurali.
Pošto sam video da se ovde dosta spominje nekakva bogobojažljivost, postoji jedna stara lepa izreka – stajanjem u crkvi se ne postaje vernik, isto kao što se stajanjem u garaži ne postaje "mercedes". U vezi sa svim tim, mi smo ovde da igramo odbranu u utakmici koja je davno završena. Sve što uspe da se završi je velika pobeda i zato će Liga socijaldemokrata Vojvodine glasati za.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Postavio bih jedno mnogo teže pitanje – kojoj grupi pripadaju ljudi koji zapale Skupštinu? Ovi koji zapale kiosk u velikoj meri i odgovaraju, a ovi koji su zapalili Skupštinu još uvek ni jedan nije pozvan na odgovornost.
Kako možete da tražite od nekoga da ne pali kiosk, a vi ste zapalili Skupštinu? Po kojoj logici? Po logici što ste imali iza sebe one koji su vas finansirali. Po kojoj logici neko u ovoj državi ima pravo da izda mapu nekog dela njene teritorije, pa da kaže – ne znaju deca šta su radila, a pri tom da izda i pasoš?
Što se tiče SRS od 2000. godine, nama je sve jedno koja je vlada DOS-ovska bila na vlasti. Vi ste naneli neprocenjivu štetu Srbiji. Jedino mogu da kažem za gospodina Mirka Cvetkovića da možda on apsolutno nije odgovoran, jer on se čovek ne meša u svoj posao. On je tu samo figura. Vi svi ste za to odgovorni.
Što se tiče KiM, to je sada istorijsko pitanje u koje bi trebalo ozbiljno ući, uzeti sve činjenice u obzir i doći ipak do nekih podataka kada smo počeli da gubimo KiM. Lično mislim da smo počeli da ga gubimo posle 1945. godine, posle onih kao što je Berisavljević, vi ga dobro poznajete, koji su došli na vlast i sprečili povratak svima koji su pred šiptarskim terorom 1941. godine morali da pobegnu. Nažalost, taj teror nije prekinut. On je nastavljen od 1945. godine do 2004. godine. Nastavlja se i danas, doduše u smanjenom obimu zato što je sve manje Srba tamo.
Podršku svima njima pružali su oni koji izdaju one mape čija se deca igraju crtajući pasoše i koji zagovaraju novu secesiju Srbije, odnosno novo otcepljenje njenih teritorija.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Kada je reč o ovome što je gospodin Čanak govorio, teško je tu replicirati na mnoge delove tog izlaganja, oni predstavljaju jednu opštu konfuziju, kakofoniju.
Međutim, na nešto se mora reagovati. Kada rešite da tako okarakterišete političke protivnike, što vam nije bez svake sumnje jasno, onda biste morali da povedete računa o tome da ćete i vi koji bubotak dobiti sa ove strane, naravno, preneseno, u smislu te reči, pa bih vas podsetio na vaše divne patriotske nastupa u zgradi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope još 2005. godine, kada smo bili u Kongresu lokalnih regionalnih vlasti, kada ste govorili o stanju u Srbiji, te vas je predsedavajuća gradonačelnica Dubrovnika, tada Dubravka Šujica, morala da prekine i da vas upozori da budete pristojni, jer ste za sopstvenu državu rekli da je klerofašistička.
Vi, kao takav, nalazite za shodno da bilo kome ovde držite predavanje o tome šta je značaj te knjižice, kako je vi zovete, a to je Ustav Republike Srbije, podržavate onu vlast koju mi osporavamo, koja vašu podršku vrlo rado prihvata, a da, pri tom, ono što vi izgovarate vrlo često nema nikakve veze sa onim za šta se deklaratorno šef najveće stranke vladajuće koalicije ovde predsednik države Boris Tadić.
Nemogućnost da se dogovorite oko elementarnih stvari između sebe, a koja je vidljiva svima i maloj deci u Srbiji, ovu stvar čini grotesknom, ali ne i dovoljno smešnom zato što je ona, pre svega, tužna.
To što vi imate fokus na lidera jedne političke stranke i na jednu političku stranku u Srbiji, po sopstvenom progonu ili nečijem nalogu, to je vaš problem, ali svakako zaboravljate jednu malu logičku sitnicu u svemu ovome. Vi ste, gospodine Čanak, sada na vlasti i sve one stvari o kojima ste govorili u svom govoru, kada žalite nad stanjem duha u Srbiji, 25 meseci ste imali vremena da sa svojim kolegama utičete u značajnoj meri da se to nevaljalo stanje duha izmeni, pa sve i da je DSS to stanje duha sama pokvarila pre toga.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Najpre sam se javio da prijavim jednu povredu Poslovnika,  a potom me je gospodin Čanak pomenuo, po njemu negativno, pa zbog toga imam pravo i na repliku.
Dakle, trebalo je da reagujete kada je gospodin Čanak, na osnovu jednog slučaja u Novom Sadu, kada je mrtvom detetu neko ukrao mobilni telefon, rekao da to govori o stanju naše nacije i o našoj državi. Na tako izdvojenom primeru izdvojiti državu i naciju, to može samo gospodin Čanak, i to onaj koji je jednu običnu limenu tablu, na kojoj je pisalo RTS, gazio nogama i psovao joj majku srpsku.
Mislio sam da se on češe o SNS, pošto smo značajan politički faktor, pa mu stojimo na putu, ali on se kači o sve redom i o minijature u ovoj sali, tako da je očigledno želeo da izazove polemike i da opravda svoje retko pojavljivanje u ovoj sali. Znate, boravkom u crkvi čovek može da postane vernik, ali retkim boravkom među ljudima u ovoj sali gospodin Čanak sigurno ne može da postane čovek.

Gospodo poslanici, podsećam da je tema danas više nego ozbiljna i zamolila bih sve poslanike da primene vokabular temi. Gospodin Nenad Čanak.

Pre svega, slažem se s vama, gospodine Todoroviću, da niko ne sme da zapali Skupštinu i to uopšte nije pitanje. Zašto niko nije odgovarao, na to vam ja ne mogu dati odgovor.
Mogu da kažem samo jedno, ako bismo povlačili razliku između Skupštine i kioska, razlika je u tome što je ova ista Skupština, u trenucima kada se desio taj zaista neprimeren i nerazuman čin paljenja Skupštine, predstavljala bastion jednog poretka koji je konsenzualno bio ocenjen kao diktatura koju je bilo vrlo teško oboriti.
Iz jednostavnog razloga što nije bilo moguće izborima, a bez krađe, kao što znate, nešto uraditi, bez krađe izbora, što je tadašnji režim i učinio. Kiosk pripada jednom građaninu čije je, eto, prezime nekome zasmetalo, kome je zasmetala njegova verska i nacionalna pripadnost. To je bio razlog da se on zapali. Tu je ta bitna i značajna razlika.
Vi spominjete ovo oko karte i pasoša, na to čak neću ni da odgovaram, jer je besmisleno, ali kada govorite o tom komunističkom periodu u kome su se takve stvari događale, za njega stvarno ne mogu da snosim odgovornost jer, za razliku od predsednika vaše stranke, nikada nisam bio u Savezu komunista.
Što se tiče vas, gospodine Aligrudiću, znate da je pola istine cela laž. Nije tačno da sam rekao da je država klerofašistička, nego da država toleriše klerofašističke organizacije, kao što je, recimo, Obraz, što je definicija koju je MUP dostavio Skupštini Vojvodine u svom izveštaju o ekstremističkim organizacijama na teritoriji Republike Srbije. Nije tačno da mi je oduzeta reč. O tome postoje stenogrami i to može da se proveri.
Što se tiče ovoga da se za 25 meseci moglo promeniti što je ranije bilo, a očistiti Srbiju posle vas, otprilike za 25 meseci, prema tome je čišćenje Augijevih štala kao promeniti pelene novorođenčetu, jer ste ostavili za sobom toliko zla da će to trebati ozbiljan broj godina i generacija da se promeni.
Što se tiče ovoga, mislim da mi je to gospodin Nikolić prebacio, oko psovanja majke srpske tabli RTS-a, gospodine Nikoliću, ne znam da li ste upoznati, postoji jedan fascinantni instrument koji se zove Ju-tjub, to je na Internetu, to se nalazi na računaru, raspitajte se šta je to.
Tamo imate bez ikakvog problema da pogledate snimak toga i videćete da nisam psovao majku srpsku, jer moja majka je bila Srpkinja. Vrlo dobro pazim kada se izražavam i nikada nisam nikome spominjao majku nacionalnu, ali po političkoj osnovi sam vrlo često. Hvala.