Pozivam se na član 106. stav 2, a to je da za vreme govora narodnih poslanika niko nema pravo da ih ometa ili im bilo kojim postupkom ugrožava slobodu govora.
Pred sobom imam transkripte, koje niste stigli da obezbedite u proteklih sat i po, ali sam ja uspeo za 10 minuta preko svoje poslaničke grupe, u kojima je jasno da sam se pozvao na član 107, i zahtevam izvinjenje, kao što ste vi tražili moje. To je prva stvar.
Druga stvar, koja je mnogo važnija, jeste to što, ne slušajući nas (ne vi, pričam o vladajućoj većini) i nastavkom ponašanja koji se u narodu zove bahatost, a koji je ovde tako primetan, a to je da i ne slušajući šta govorite, slepo idete ka ostvarenju nekakvog cilja, za koji mi kao opozicija samo želimo da vam kažemo da nije dobar, a vi nas i u tome sprečavate. Vi nas onemogućavate da kažemo jednu suštinsku poruku danas ovde, a ona je vrlo jednostavna – većina se dobija na izborima, a ne u Administrativnom odboru. Svako ko je čuva Administrativnim odborom, prolazi kao neko ko krši izbornu volju. To vam mi govorimo.
Suština je vrlo jednostavna. Ovo ne može nikakvom matematikom biti demokratski potez. Ovo je potez protiv demokratije, protiv Evrope i potez protiv izborne volje građana. Da li će Šormaz biti ili ne, nije ni važno, mi vam govorimo od 2005. godine – uvedite jedno pravilo o poslaničkom mandatu. Jedno. Mi mislimo da je najbolje da je poslanik vlasnik svog mandata, zato i nemamo ostavke, ali vi uvedite jedno, koje će važiti za sve, a ne za svakog drugačije. Samo je to suština.
Meni je važno da vi, predsedavajuća, priznate vašu grešku samo zato što je to za nas dokaz da vas i ne zanima šta mi govorimo.

Dva minuta. Zahvaljujem. Nema povrede člana 106. stav 2. jer član 106. stav 2. glasi: "Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom".
Član 106. stav 3: "Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora." U slučajevima kada podsećam narodne poslanike na obavezu poštovanja Poslovnika, postupam po članu 106. stav 2. i tada prekidam narodne poslanike u izlaganju.
Vama izvinjenje ako su vam u toku i pre otvaranja jedinstvenog pretresa, pre početka rasprave, moji postupci naneli bilo kakvu uvredu, štetu ili vas onemogućili da iskažete svoj stav obrazlaganjem povreda Poslovnika. Lično izvinjenje.
Narodni poslanik Ivan Andrić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Član 107. Ja ne zahtevam vaše lično izvinjenje. Iako sam po godinama mlad, što mi je drago, nisam malo dete. Nisam lično uvređen pa da zahtevam vaše lično izvinjenje, nije u tome stvar. Tražim izvinjenje upravo zbog člana 106, zadnje rečenice u tom stavu. Vi ste svojim postupkom ometali moje pravo da slobodno govorim u Skupštini. Ja zahtevam političko izvinjenje.
A zašto ste to radili? Zato što želite da nas sprečite da vas upozorimo na to da će ovo što radite, a to je protivzakonito i protivustavno, povećavanje broja članova Administrativnog odbora ima za cilj da se manipuliše mandatima najmanje kao do sada, a verovatno i više. I to je pitanje veće od toga ko je poimence tu i ko je predložen.
Ne može vlast dobiti još dva mandata u Administrativnom odboru, zato što je i do sada tu većinu zloupotrebljavala. Ovo će samo pogoršati stvari. Kriviće izbornu volju građana. Nije Dragan Šormaz bio nezavisni opozicionar kada se kandidovao na izborima. A ako je on bio nezavisni opozicionar i ima pravo na svoj mandat, onda ima pravo i gospodin koga ste vi isterali 2008. godine. Među njima nema razlike.
Mi vam kažemo – jedno pravilo za sve. Mi vam kažemo koje mislimo da treba da bude, ali ne može za jednog biti jedno, za drugog drugo. A onemogućavanje nama da kažemo da je ovo što vi radite protiv toga je kršenje Ustava i kršenje moje slobode govora. Nisam ja lično uvređen, gospođo Čomić, i žao mi je što ste takav utisak stekli.

Narodni poslaniče, ne mogu drugo da vam odgovorim osim da ne umem da razumem kako može izvinjenje da bude tretirano da je uvreda. Ja sam vam uputila izvinjenje, vi kažete da sam time prekršila član 107. stav 1, odnosno nisam poštovala dostojanstvo Narodne skupštine. Ne umem da objasnim kako je izvinjenje nepoštovanje Narodne skupštine, tako da mislim da treba Narodna skupština o tome da se izjasni u Danu za glasanje.
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč, kao predsednik poslaničke grupe. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodo i dame narodni poslanici, zamolio bih vas da u ime ''Nove Srbije'' povučemo dva naša kandidata koji su dati za dopunu – Mladena Grujića iz Odbora za evropske integracije i Srđana Spasojevića iz Odbora za trgovinu.
Povlačimo naše kandidate iz razloga koje smo slušali u ovoj raspravi, kada smo videli šta je cilj svega ovoga, kada se ovakvim postupcima i ovakvim dopunama omalovažava Parlament, kada nemate dobre namere da ovaj parlament bolje radi, da ima bolje odbore, da ti odbori rade u interesu građana Srbije, već želite da dobijete apsolutnu većinu u pojedinim odborima gde je vama neophodno i da na taj način ponizite i načisto srozate ugled ovog parlamenta.
To se događalo i sa Poslovnikom koji je usvojen, a isto takvo, jedno prosto siledžijstvo događa se i u ovom parlamentu kada vi želite u određenim odborima da dobijete većinu da biste mogli da radite neke radnje koje su vam neophodne da bi ova oblast opstala.
Vas očekuju veliki problemi u narednom periodu. Očekuje vas budžet. Nemate većinu. Nemate apsolutnu većinu da možete da donosite odluke, već želite na ovakav način i na načine kako se to radi na lokalnim nivoima širom Srbije… Evo, nedavni slučaj u Kraljevu, kada su oteti mandati odbornicima, kada odbornike dovodi policija na sednicu, kada policija dežura ispred vrata, kada u kordonu sprovodi odbornike opozicije, iz sale izbacuje itd.
Takvo siledžijstvo ne vodi ka demokratiji, ne vodi ka onome što smo želeli, ne vodi ka EU, to je sigurno, i zato sam ubeđen da ova vlada i ova skupštinska većina nikada ne mogu Srbiju uvesti u EU, jer smo svaki dan sve dalje od demokratije, a to činite iz prostog razloga da biste bar koji dan produžili vlast.
Zbog toga ne želimo u svemu ovome da učestvujemo i zbog toga povlačimo naše kandidate, jer ne želimo da budemo za potkusur u vašim namerama koje ste iskazali. Vladajuća koalicija nema stabilnu većinu i skuplja poslanike s konca i konopca da bi pojedine odluke donela. To je više neodrživo i nemoguće da se održi.
Evo, vidite, nismo zasedali dugo, a u Srbiji su se događale izuzetno krupne stvari. Sećate se one sednice u Skupštini UN, kada je naša odluka, naša rezolucija iz ovog parlamenta, bačena u korpu za smeće, kada niko o njoj nije razgovarao, već su se smejali i dali su novu odluku u ime ovog parlamenta, koja je iskorišćena na Skupštini UN. Valjda smo bili dužni kao narodni poslanici, valjda ste vi koji vodite ovaj parlament bili dužni da nas bar pismeno obavestite koje su to promene i o čemu se zapravo radi.
Poniženi smo bezbroj puta. Poniženi smo pred našim građanima kada smo ovde insistirali da se usvoji jedna rezolucija o Srebrenici, Bratuncu i svim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije. Rečeno je i vladajuća većina je prosto siledžijski donela odluku da se usvoji samo za Srebrenicu, uz obećanje da će u roku od 30 dana biti usvojena i druga rezolucija, koja ni do danas nije usvojena, ni usaglašena, niti je iko pominje.
Tim vašim odlukama Srbija je ponižena, svi mi ovde smo poniženi, poniženi smo pred građanima koji su nas birali jer se tako krupne odluke donose u ovom parlamentu bez našeg znanja i kome god padne na pamet… Dođe jedan ambasador i promeni odluku Parlamenta, javi se Španija i kaže – ta rezolucija ne valja, mi imamo drugu rezoluciju koja će proći. Predsednik se pojavi i razgovara sa EU i kaže – usaglasili smo novu rezoluciju. A šta smo mi u ovom parlamentu? Šta je srpski parlament? Šta mi predstavljamo? Koje mi odluke donosimo?
Sećate se koliko se opozicija borila da se Zakon o informisanju ne usvoji, koliko je bilo rasprava da je on protivustavan. Vi ste uporno tvrdili, ubeđivali da je to sve u redu i uradili ste to što ste uradili, da bi nešto kasnije Ustavni sud to stavio van snage i rekao da je protivustavno.
Sećate se koliko je bilo vaših intervjua, iz vladajuće koalicije, vaših diskusija da Evropa traži da se donese jedan antikorupcijski zakon koji će ovu Srbiju odvesti u EU i da bez toga ne možemo ući i približiti se EU. Kada smo ga doneli, vi ste ga jednostavno vratili, poništili, odložili, šta ste već uradili, da biste sačuvali neke ljude kojima taj zakon nije odgovarao, a da biste podstakli korupciju, a ne suzbili je.
To je dokaz da vi iz vladajuće koalicije radite samo da ostanete još koji dan, još koji mesec, da preživite do kraja godine, od budžeta do budžeta. Nije bitno, možda izgurate i ceo mandat. Evo, tri građevinske sezone su prošle, vi ništa ozbiljno niste uradili. Idućeg proleća vam dolazi četvrta. I samo priče i samo prazne priče.
Zato bih vas zamolio da učinite sve, jer to vam je i dužnost, da ovaj parlament više ne potcenjujemo, da nas ne ponižavate, da nas ne dovodite u neugodnu situaciju da donesemo određene odluke koje neko tamo baci u korpu za smeće i kaže da to ništa ne vredi.
Slušao sam predsednika Srbije koji je predlagao. Zašto se nije pre toga konsultovao sa EU, zašto nije usaglasio predlog? Zašto ste došli u Skupštinu i tražili podršku opozicije? Većina opozicije vam je i dala podršku, jer ste rekli da su, ako je dobijete, ako bude preko 200 poslanika, velike šanse da u UN nešto učinite. Da bi vas Brisel, da bi vas vaši prijatelji iz EU tako išikanirali, tako to odbacili, stavili van snage, da je za nas bilo ponižavajuće da to gledamo.
U tom periodu Parlament nije zasedao. Niste nas udostojili da donesete tu novu rezoluciju i da je pročitate, da vidimo šta je to usvojeno i na koji način, da li je prekršen Ustav ili nije. Da li neko ima pravo da ovde ove odluke Parlamenta tek tako odbaci?
Sećate se da je neki savet za infrastrukturu odbacio koncesiju koju je usvojio ovaj parlament, i to ogromnom većinom, da biste posle pričali… Neki savet na čijem je čelu predsednik države. Hajde da ga krunišemo, pa neka bude kralj, neka bude car, neka odlučuje sam. Ako to već radi, hajde da to i ozvaničimo. Hajde da Ustav stavimo van snage, da donesemo odluku – ne treba nam Ustav ako ga niko ne poštuje.
Ustav se krši na svakom koraku. Zamrzli ste plate, a neki veoma ključni ljudi vladajuće koalicije podižu plate. Podižu ih koliko hoće, rade šta hoće. Bukvalno rade šta hoće. Neki sad ovde hoće da prave neke nove regione, ne odgovaraju im oni. Neke političke. Čega se sve mi nismo naslušali ovih letnjih dana od ministra Dinkića. Gde god ode, on drži neka predavanja. Niti koga on pita, niti njega interesuje Parlament, ni šta kaže vlast, ni opozicija, ni Vlada, ni premijer, ni predsednik, niko. Čovek ode, on je neki solo igrač, koji ima svoju ulogu koju obavlja i niko ništa ne sme ni da mu kaže.
Prema tome, mi smo smešni ovde, kao narodni poslanici koji, jednostavno, radimo svoj posao onako kako treba da radimo, ali vi to sve prekršite, promenite i radite bukvalno šta hoćete. Zato nije ni čudo što sa nama mešetare. Rade šta hoće.
Ovih dana treba da se ustoliči patrijarh. Zar nije sramota za ovaj parlament da niko iz Parlamenta ne može da prisustvuje tom svečanom činu, koji se događa možda jednom ili dvaput u životu nekog čoveka, političara, da predsednik Parlamenta ne može tome da prisustvuje, da šefovi poslaničkih grupa, da narodni poslanici ne mogu tome da prisustvuju, već da sve može da predstavlja samo predsednik države?
Prema tome, mi ne znamo ni ko smo, ni šta smo, ni šta radimo u ovoj Srbiji, u kojoj se bukvalno radi šta se hoće i kako se hoće, gde ovaj narod ne vidi izlaz iz ove teške situacije, posebno ekonomske, u kojoj se nalazi, gde ovaj parlament dozvoljava da ministri ne podnose izveštaje Parlamentu, da Vlada ne podnosi izveštaj, da ona pitanja koja mi postavljamo, a koja ćemo i danas postavljati, postavljamo bezbroj puta, a niko na njih ne daje odgovore... Niko na njih još nije dao odgovore.
Premijeru sam postavio direktno pitanje zašto ne zaustave radove ''Nuba investa'' i zašto se to radi tako kako se radi. Evo, došli su do Niša. Ko je to omogućio ministru Duliću da radi takve kriminalne radnje? Kako može autoput da se daje bez tendera, slobodnom pogodbom? Kako može da se radi bukvalno šta se hoće u ovoj državi, da se menja prostorni plan Srbije itd.? To nikog ne interesuje.
Prema tome, dalje je i suvišno postavljati pitanja nekome ko ne daje odgovore, ko ne želi da odgovori ni na jedno pitanje, već ima samo jedan jedini cilj - da preživite do Nove godine pa posle videćemo, da progurate taj budžet kako-tako pa ćemo videti šta će biti.
Zbog toga imamo tešku situaciju. Imamo najskuplje energente u Evropi, najskuplju naftu u Evropi, najjeftinije proizvode u Evropi, najmanje plate (sada smo ispod Makedonije, Kosova, Albanije). Prema tome, ova Srbija dolazi u jednu tešku situaciju i zato smo i predlagali izbore, koji su jedini način da se nešto učini.
Zato apelujem na opoziciju, da shvatite ovu tešku situaciju i da nema ovde, kao što je sada bilo, prepucavanja između opozicionih stranaka i replika, da shvatimo da imamo jednu bahatu vlast, glomaznu vlast, skupu vlast, koja bukvalno radi šta hoće i koja se ne obazire na opoziciju, na narod koji je u velikom problemu, u velikim mukama, koju ne interesuje srpsko selo, koju ne interesuje ništa što se događa trenutno u Srbiji, već je samo interesuje da što duže traje i da održava vlast kako-tako, pa, bez obzira, posle toga nek propadne Srbija.
Zato vas molim da ove predloge, koje ste dali, povučete. Jer, ovo je sramota, da u jednom odboru, koji je ključni za ovaj parlament, imate odnos 10:7, a u Parlamentu nije taj odnos, odnos vlasti i opozicije nije takav, i to nije ispoštovano i to je kršenje i Poslovnika i svega.
Ne možete vi dopunjavati kako vam padne na pamet i kako hoćete. Nečije mesto mora ostati prazno ako treba, al' ne možete ga vi dopuniti na ovakav način i stvoriti jednu apsolutnu većinu, a nemate prava na to. To vam narod nije dao na izborima. Građani nisu glasali za takav odnos. Ne možete kupovati poslanike, ne možete uzimati, privoditi, držati ih tamo, obećavati itd.
Evo, videli ste Dinkića kada je u Boru obećao kule i gradove. I pobedio je i hvalio se time. Ceo Bor je na nogama, što sad ne ode da im kaže nešto? Sad nema vremena. Sad ima drugi grad da prevari, drugu regiju da prevari. On sad ima svoje ekonomske ambasade, putuje po svetu i sklapa ugovore. Što ne da našim privrednicima po 10.000 evra ako zaposle jednog radnika? Što ne da našima bar po pet hiljada evra, nego im isisa sve ono što zarade i što imaju i dovodi ih u tešku situaciju? Strancima daje po 10.000 evra po glavi zaposlenog, a stranac kada dođe, mi mu platimo da napravi firmu i još mu ostane pride, i da najjeftinije plate koje su trenutno u Evropi, 12-13 hiljada.
Na šta to liči, čemu to vodi? Šta je sa "Jurom", koja je došla u Raču? Tamo ste oduzeli vlast da biste doveli fabriku. I, šta ste uradili? Ništa niste uradili. Obmanuli ste narod i sad iz Kragujevca voze ljude da bi ispunjavali neke radne obaveze. Prema tome, mislim da i najmanje dete u Srbiji vidi velike prevare u ovom momentu.
Sad se pojavljuje nestašica mleka. Pedeset puta sam govorio u ovom parlamentu o tome da će biti nestašica mleka jer ste dozvolili da se uveze mleko u prahu i da potpuno uništi proizvodnju u Srbiji.
Samo se vi smeškajte, gospođo Čomić. Samo vi kršite i Ustav i zakon i Poslovnik i sve ono što treba da poštujete i što treba da vam bude svetinja. Samo vi pravite odbore kakve hoćete, da donose odluke i da, kao i Parlament, posle nekom većinom to izglasavate, a to ovu Srbiju vodi u velike probleme, koji su iz dana u dan sve veći.
Poštujte zakon na celoj teritoriji Srbije. Ovde jednog navijača prebijete za sitnicu, a pogledajte šta vam na pojedinim delovima teritorije rade pojedinci, a ne smete da se javite da ste živi. Zato se trudite, organizujte Paradu ponosa. Mi vam želimo uspeh. To mnogo košta Srbiju, milione evra, što ćete tamo dovesti hiljade policajaca i žandarmerije, da se šepurite da ste uspeli da napravite Paradu ponosa. Ali, vi ste naša bruka, a oni su vaš ponos. A oni koji su vaš ponos, mi se stidimo i njih i vas što je to tako. Ali ne možemo da promenimo do izbora, a nadamo se da će veoma brzo biti izbori. Onda ćemo na izborima videti šta narod hoće. To što narod hoće – ispoštovaće.
Vi sad pričate o nekim promenama, demokratizaciji Srbije, o Petom oktobru. Kako vas nije sramota da pominjete taj Peti oktobar? Iskoristili ste taj nesrećni i izmučeni narod da bi došli neki momci koji sad vladaju, koji nisu bili ni u prvih 10.000 u petooktobarskim promenama. Imate samo Mićuna kao ikonu ovde, vodite ga kao masku, sve ovo drugo je prošlo.
Prema tome, videćemo šta će biti, a vas molim, povucite ovo, jer ovo je najveća bruka za Srbiju, da posle nekih demokratskih promena pravimo ovakve odbore na silu, nešto što ne liči...
Počeli ste da razgovarate s opozicijom preko video-linka u emisijama kao što je "Upitnik". Vaši ministri ne smeju da se sučeljavaju s opozicijom, ne smeju u oči da ih pogledaju, već voditeljka preko video-linka kaže – dosta, pa isključi. E, pa, ne može tako. To ni Sloba nije radio kada je bio najveći diktator... (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) … a, verujete, vi sada to radite. Nedavno sam gledao i stvarno je to bruka za Srbiju. Vi ćete, još malo, s nama ovde da razgovarate kroz neke...

Narodni poslaniče, dvadeset minuta. Iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju. Zahvaljujem.
Na osnovu člana 90. stav 2. i na osnovu člana 87. st. 1. i 4, obaveštavam Narodnu skupštinu da će u toku današnjeg dana pauza biti određena u 15.00 časova i da će, prema odredbama Poslovnika, od 16.00 do 19.00 časova biti postavljanje poslaničkih pitanja Vladi Republike Srbije, a ova sednica će biti nastavljena nakon 19.00 časova ukoliko bude bilo potrebe za radom posle 15.00 časova.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam verovao da će ona krilatica Josipa Broza Tita - "Nemojte se držati zakona kao pijan plota" - biti prevaziđena. Ovim predlogom i načinom kako ste to uradili, vi ste to prevazišli. Josip Broz je mislio na zakon koji je već donet, koji važi, pa da ga ne treba baš u svim slučajevima primenjivati, da treba voditi računa, kako je nekada govoreno, da štitimo kadrove, ali ovo što ste vi danas uradili, predložili na ovakav način, prosto je neverovatno.
Iskreno rečeno, čudim se gospođi Slavici Đukić Dejanović da je stavila potpis ispod ovakvog akta. Pozivati se na Zakon o Skupštini Republike Srbije, pozivati se na Poslovnik i kršiti ga, vrhunac je licemerja. Prosto ne mogu vas lično da razumem da ste pristali da potpišete nešto ovako kao što ste potpisali.
Kažete da ste tražili mišljenje stručnih službi, da ste se oslonili na to mišljenje. Mogu da verujem ili ne, evo, verujem, ali valjda ste imali do sada prilike da čujete na šta se svodi ovaj današnji predlog – na čistu manipulaciju i zloupotrebu. Nema ničeg drugog iza ovoga.
Ja ću vam reći, gospođo Dejanović, kakav je odnos vladajuće većine i njenog prava u odborima kada je u pitanju Skupština Republike Srbije. Vladajuća većina ima pravo na 51,2%. Ovim predlogom vladajuća većina je sebi obezbedila 57,6%. Odakle vam ovih 6%? Na osnovu kog prava vi sebi uzimate tih 6%?
Ne kradete vi od SRS. Vi direktno kradete od građana Srbije, to su njihovi glasovi. Tako ćete krasti i na izborima. Zato mi i nemamo jedinstveni birački spisak. Zato ništa niste uradili da obezbedite elementarnu ravnopravnost na izborima, jer vama vlast obezbeđuje prednost, obezbeđuje vam da milione evra ulažete u izborne kampanje kako biste kupili građane da daju glas vama. Ali, to je krađa. Kada će se to definitivno vama obiti o glavu, ja ne znam, ali siguran sam da će vam se obiti o glavu.
Jedino što me u ovome raduje, to je činjenica da kada god vlast poseže za ovakvom uzurpacijom, ovako brutalnim kršenjem zakona, znam da se približava kraj. Znate, kada je 2000. godine predložen zakon o borbi protiv terorizma, to je bila crvena nit koju SRS, bez obzira što je bila u koaliciji u vlasti, nije htela da pređe.
Mi smo hteli da obezbedimo instrument za obračun s političkim protivnicima, a vi to upravo radite. Vi ste tu crvenu nit prešli 2008. godine, tako što ste omogućili krađu mandata, krađu glasova građana Srbije u Skupštini Republike Srbije. Ukrali ste SRS-u mandate zato što to tako vama odgovara. Ono što je evidentno, vi se tako ponašate, voluntaristički. Ono što mi odgovara, to je dobro. Da li je to po zakonu, da li je po Ustavu, vas apsolutno ništa ne interesuje.
Ali, koliko ste vi licemerni, najbolji primer je sadašnja situacija vezana za Ministarstvo za ljudska prava i ministra Čiplića. Vidite kako vas život dovodi u situacije da sami sebe demantujete i sami sebi skačete u usta.
Trebalo je da se formira jedno nacionalno veće, međutim, prilikom formiranja tog nacionalnog veća dvojica izabranih su prešli na jednu drugu stranu. Slušam ministra Čiplića kako objašnjava da je to nelegitimno, nelegalno, jer su izabrani na jednoj listi, a sada su otišli kod drugih, i ne priznaje to nacionalno veće. Pa, kako tu ne priznajete i primenjujete ono što ste primenili u Skupštini Republike Srbije?
Jednostavno, ništa vas nije sramota. Ne interesuje vas. Vas interesuje ne da stvorite nešto, nego da produžite vlast za sat vremena, dva sata, jedan dan, dva dana. To je ono što je jedini vaš cilj. Jer, da je drugačije, ne biste pogazili sve ono što je, u krajnjoj liniji, uspela ova skupština da ostvari i da dođe do nekih granica, do nekih demokratskih procesa koji su koliko-toliko obezbeđivali neku vrstu normalnog funkcionisanja i ono što je mnogo važnije od toga, da polako smanjuje međustranačke tenzije, da se manje-više okrenemo svi, bez obzira da li smo u vlasti ili opoziciji, rešavanju problema koji imaju naša država i naši građani.
Međutim, vi ste za ove dve godine sve pogazili. Jedan dobar princip, da opozicione stranke imaju predsednička mesta u odborima koji su po nadležnosti značajni, vi ste brutalno eliminisali i oteli, zato što vam to ne odgovara. A šta vam ne odgovara? Da se čuje istina. Ne odgovara vam zato što bi ta krađa, koju ste izvršili, bila sprečena ili bi se bar javno žigosala.
Ponašate se kao onaj car u priči "Carevo novo odelo". Nije problem u tome što je on go, nego je problem svako ko na to ukaže. Tako i kod vas, nije problem što ste ogrezli u kriminalu, nije problem što ste doveli državu na ivicu egzistencije, problem je u onima koji na to ukazuju.
A vaša politika, po rezultatima, ovu državu praktično vodi do samog uništenja. Možda to za vas nije, jer vi nemate alternativu. Vaš put u Evropu podrazumeva da morate da ispunite sve naloge koje od vas Zapad traži i tu nema nikakve dileme. Zapad traži da se Srbija svede na beogradski pašaluk i to će se desiti. Vi ćete odbraniti. Kako? Uz pomoć Turske, koja je ovde preuzela vladajuću ulogu. Ona je ta koja vam određuje i kakve će deklaracije usvajati ova skupština. I vi to prihvatate.
Danas od vas Evropa traži da se odreknete saradnje sa Rusijom i Kinom. I to ćete prihvatiti. Evo, već se čuje Đilas kako stavlja određene primedbe na izgradnju mosta Zemun-Borča. Ništa nije slučajno. Iza tih njegovih najava možemo očekivati da ćete odustati od onoga što je slavodobitno najavljivano i što je dobro za ovu državu i da ćete ono malo prijatelja koje imamo, jednostavno, rasterati. Jer, vi nemate alternativu.
Nažalost, taj put bez alternative doveo nas je u situaciju da danas u Srbiji imate milion građana koji su ispod granice siromaštva ili su na samoj granici siromaštva, blizu milion nezaposlenih, potpuno uništenu proizvodnju. Imate državu u kojoj se ništa ne proizvodi. Vašu egzistenciju i opstanak vezujete samo za pomoć koju dobijate i na otimanje, bukvalno otimanje od onih koji koliko-toliko nešto rade, i tim otimačinama ih dovodite u situaciju da će vrlo brzo prestati da rade, jer je nemoguće.
A vi se tako ponašate zato što oni koji o tome odlučuju, u najvećoj meri, u životu nikada ništa nisu radili. Došli su ovde posle Petog oktobra sa mašnom i tašnom, dali ste im moć da opljačkaju sve što mogu da opljačkaju i da oni predlažu šta treba raditi.
Pogledajte samo kolike su kazne za preduzeća, za banalne prekršaje. Da li je neko od ovih ko je odlučivao o tome nekada nešto kupio možda, jedan proizvod, pa ga preprodao, a da nije izgubio, ne mora da je zaradio? Da li je stvorio nešto? Da li je otvorio negde jedno jedino radno mesto? Nije, jer ih ne interesuje. Oni imaju svoje akcije u bankama, koje se mere milionima evra, i zašto bi ih to interesovalo.
Zašto bi Božidara Đelića interesovalo kako žive građani Srbije? On se obezbedio. Kada se završi ovo ovde, kao što se završilo u Rusiji i Poljskoj, gde je savetovao, on će da pokupi pinkle i ode iz ove države, kao što će mnogi otići.
Hvalite se Petim oktobrom. Gde su vam ti koji su bili Petog oktobra? Gde vam je ministar za energetiku? Evo, jedan se hvali da je tu, a bio je Petog oktobra, ali neka kaže koliko mu vredi sat na ruci. Neka podigne ruku, pokaže taj sat i kaže koliko vredi taj sat. Ali nemoj da obmanjuje građane da je to lažnjak. On kao advokat mora da zna da ne sme da nosi lažne proizvode. (U sali je, zna on o kome govorim.)
Prema tome, o tome morate da vodite računa. Najbolji primer da nemate više na koga da ukažete govori o tome šta ste vi uradili sa ovom državom i gde su ti od Petog oktobra. Oni koji su ostali, žare i pale. Oni su svoje kadrove rasporedili i, praktično, upravljaju i ministarstvima i Skupštinom Republike Srbije i apsolutno nemaju nikakve dileme da li nešto treba uraditi ili ne. Ako misle da to njima odgovara i ako dobiju nalog, nema dileme, oni će to uraditi. Da li će to nekome naneti štetu i da li je to nepravda, šta njih briga. Zašto bi se oni brinuli za to?
A da ne bi bilo priče radi priče, daću vam konkretne primere kada su u pitanju skupštinski odbori, kako stvari stoje po strankama: ZES ima šest članova Odbora više nego što mu procentualno pripada, SPS dva, LDP dva, partija manjinskih stranaka dva i PUPS jednog više. To je ukupno 14. A znate li kome je oteto ovih 14 mandata? SRS-u. Oteli ste nam mandate, a sad nam otimate i pravo da u odborima imamo svoje predstavnike.
Evo, gospođo Dejanović, molio bih vas da nam pomognete, da objasnite kako vi tumačite Zakon o Narodnoj skupštini Republike Srbije, član 28, gde se kaže da Narodna skupština bira članove odbora i zamenike članova odbora na predlog poslaničkih grupa srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Identičan je i član Poslovnika, koji to takođe kaže.
Sad vi objasnite građanima Srbije kako je moguće da se poštuje ovaj član zakona, da se poštuju član 23. i član 24. Poslovnika, a da SRS ima 14 poslanika manje u odborima. Kako je to moguće? Kako vi pristajete na to? Pa, vi ste predsednik Skupštine, vi ste prvi pozvani da štitite zakon i Poslovnik, a potpisujete ovakav predlog. Kako je to moguće? Koji su vaši motivi da pristajete da vaše ime stoji ispod ovakvog akta?
Gospođo Dejanović, kada biste ovako nešto uradili u vašoj struci, imali biste ozbiljne probleme. U vašoj struci imate određena pravila koja moraju, pretpostavljam, u određenim slučajevima da se primenjuju, i vi primenite nešto potpuno drugačije, iako vam piše izričito, znate da biste zbog toga mogli da odgovarate, i verovatno biste odgovarali, a ovde o tome ne vodite računa.
Ali, ovo je mnogo ozbiljnije. Ovo je Skupština Republike Srbije i ne smete ovo da dozvolite. Vi ovo ne smete da dozvolite zbog vas, jer time dolazite u poziciju da, ako neko nekada ove iste metode primeni prema vama, nećete imati čak ni moralno pravo da se protiv toga bunite. Jednostavno, ne možete, nemate elementarno moralno pravo da na bilo koji način protestujete, jer ste se tako ponašali dok ste na vlasti.
Imate prilike da čujete da oni koji su se nekada na isti način ponašali sada nemaju baš puno prava da o tome govore i da drugome spočitavaju, posebno vodeći računa o tome da vi od ovoga i nemate neke velike koristi, nego oni koji vladaju u vaše ime, kradu u vaše ime, uništavaju ovu državu u vaše ime, a vi im to ovde legalizujete, vi im to ovde aminujete. Zašto? Da biste dobili jednog člana jednog odbora više. Zbog čega? Zato što je ta vaša koalicija trula.
Trula je jer je nemoguće da neko pristaje na nešto, a druga strana ne pristaje. To govori i o vama i o njima, jer u drugim slučajevima pristaju na neke druge stvari, ali im trenutno ne odgovaraju. Vi zbog toga pribegavate ovakvom brutalnom činu pljačkanja glasova građana Srbije i oduzimanju prava poslaničkim grupama koja imaju na osnovu Zakona o Narodnoj skupštini i na osnovu Poslovnika.
Kako vi onda možete da objasnite bilo kome da treba da odgovara za bilo šta? Kako možete da tražite od bilo koga da se drži zakona i da poštuje nešto kad vi to ne radite? S kojim pravom treba saobraćajac da zaustavi građanina i da mu naplati kaznu ako Skupština Srbije ne poštuje zakon? Dobro, formalno ne možete da platite kaznu, ali zašto bi bilo koji građanin to morao da radi?
Umesto da dajete primer poštovanja Ustava i zakona, vi dajete primer brutalnog kršenja i Ustava i zakona. Koji je razlog? Jednostavan – zato što vam je to u ovom momentu korisno. Koliko je to štetno po državu, vas to nikada nije interesovalo, niti će vas interesovati.
Jedan od učesnika nekadašnjih razgovora, posebno kada su u pitanju problemi vezani za Kosovo i Metohiju, iz vaših bivših redova, lepo je rekao – vi jedno govorite kad razgovarate sa strancima, onda vam Kosovo nije važno, nego je važno da umirite građane Srbije. (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) To je najveći problem. Borite se samo za formu, a suština je stravična…

Zahvaljujem. Reč ima predlagač, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, istine radi htela bih da citiram naš poslovnik, član 23. stav 2. i član 296. stav 2, koji kažu da je predviđeno da se u odborima koji imaju manje od 17 članova izvrši popuna izborom novih članova tako što se u sastavu odbora prilikom utvrđivanja srazmernog učešća poslaničkih grupa u ukupnom broju članova obezbeđuje većina onih stranaka koje čine parlamentarnu većinu.
Molim vas da javnost informišemo o tekstu Poslovnika onako kako u Poslovniku i stoji i kako smo mi ovde u Parlamentu izglasali, s jedne strane. S druge strane, moj predlog je, naravno, vrlo podložan svim korekcijama i Skupština će odlučiti o mom predlogu.
(Dragan Todorović: Replika.)

Nemate pravo na repliku. Narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović ničim nije izazvala repliku, niti je ostavila bilo kakvo nejasno stanje. Ne možete imati repliku na čitanje odredbi Poslovnika. Narodna poslanica je pročitala odredbe Poslovnika.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.