Prolećno zasedanje Parlament je završio jednom sednicom i jednom rezolucijom koja je u svojoj suštini, po svom sadržaju i po svojim posledicama duboko ponizila ovaj parlament. Jesenje zasedanje počinjemo, faktički, s predlogom ovog zakona i kao posledicu ovog predloga imamo još jedno dodatno poniženje Parlamenta. Iza toga, sasvim očigledno, stoji volja DS-a.
Gospodo i gospođe iz DS-a, vi ste upisani u registar političkih stranaka i to vam u formalno-pravnom smislu niko ne može osporiti, ali se u političkom i demokratskom smislu vi ispisujete iz redova demokratskih stranaka. Ali ne samo demokratskih stranaka, već i državotvornih stranaka, što ste dokazali u ova protekla dva meseca, kada ovaj parlament, nažalost, nije zasedao.
Vi ste, kao šef poslaničke grupe, gospođo Kolundžija, izneli ovde kao argument da na ovaj način prekrojite skupštinske odbore činjenicu da opozicioni članovi različitih odbora opstruiraju rad odbora tako što na sednice nisu dolazili. Niste rekli nijedan primer.
Verujem profesoru Šamiju da Odbor za prosvetu nije u svojih 25 sednica imao nikakvih problema i nikakvu opstrukciju. Takođe verujem i kolegi iz LDP-a koji kaže da u odboru u kome je on član, to je Zakonodavni odbor, takođe nije bilo opstrukcije. Odbor za nauku, koji je ovde takođe naveden, nije imao nikakvih problema sa opstrukcijom. Koji je to onda odbor imao problem da je opozicija opstruirala njegov rad?
Inače, čak i da je to opozicija činila, to je legitiman način borbe opozicije u odnosu na vlast. Dakle, ta teza, koju ste izneli kao argument, na najbolji mogući način je opovrgnuta od strane opozicionih poslanika u naknadnoj diskusiji.
Ali nisu oni apsolutno u pravu. Postoji jedan izuzetak, i to vama daje za pravo da govorite o opstrukciji odbora, a to je Odbor za Kosovo i Metohiju, čiji rad, gle čuda, više od godinu dana opstruira vladajuća koalicija. Ovaj parlament je doživeo tu sramotu da se dve godine o Kosovu i Metohiji u Parlamentu nije raspravljalo. Kako se raspravljalo u julu i u kakvoj atmosferi i kakvi su zaključci doneti, bolje da ni tad nismo raspravljali.
A sve vreme poslanici DS-a i vladajuće koalicije nisu dolazili na sednice Odbora za KiM upravo znajući, jer im je takav signal dat, kakva se prevara našim građanima i našoj državi sprema od vladajuće koalicije, odnosno od DS-a, odnosno od predsednika Republike gospodina Tadića, koji je očigledno i predsednik Republike i predsednik vaše ''nedemokratske stranke'' i predsednik Parlamenta i predsednik Vlade. Iskreno sam zabrinut, s obzirom da on jedini ide u Peć, da možda ne poželi još jedno zvanje, umesto patrijarha Irineja. Sve je moguće, jer glad za vlašću je očigledna.
Kada je glad toliko velika, onda oči oslepe nad činjenicama koje se vama ovde iznose. Vi ne možete da opovrgnete ovde iznete činjenice da odnos u odborima, koji broje 17 članova, treba da bude 9:8. Zbog čega u Administrativnom odboru mora biti 10:7? Pa, zbog mandata, odnosno procedure koja je pokrenuta da se jednom poslaniku uzme mandat i zato što dva predstavnika stranke G17 žele da, u skladu sa zakonom, glasaju za uzimanje tog mandata.
I, ko je opstruirao rad Administrativnog odbora poslednjih šest meseci? Nisu predstavnici opozicije, već predstavnici vlasti. Vaši poslanici, poslanici DS-a, koji su pronalazili različite izgovore kako ne bi na sednice dolazili, i nije se dozvoljavalo da se to stavi na dnevni red. To je činjenica i to ne možete opovrgnuti nikakvim argumentima.
Sve ovo se radi da biste u Administrativni odbor dodali još dva člana vladajuće koalicije, jednog iz vaše stranke i, kao kolateralnu štetu, predstavnika PUPS-a. Na taj način želite da se steknu uslovi u Administrativnom odboru da donesete odluku do koje vam je očigledno jako stalo, a to je da se tom poslaniku mandat ne uzme.
Ali znate li šta to ima za posledicu? To i nije tako bitno (mada je, naravno, bitno), bitno je ono što iza toga sledi, što vi kao većina preuzimate ulogu da na osnovu puke većine i zloupotrebe te većine i brojnog stanja u Administrativnom odboru budete vlasnici svih mandata u ovom parlamentu. Kad se to dogodi, onda od parlamentarizma nema ništa. Onda se takva parlamentarna demokratija ne može nazvati parlamentarnom demokratijom, već se ovaj sistem može nazvati diktaturom i terorom većine, koji mi u ovom parlamentu doživljavamo.
Još jedna vam je vrlo ozbiljna namera i ovde to želim da saopštim zbog građana Srbije. Ovu većinu u Administrativnom odboru u odnosu 10:7 uspostavljate zbog jedne druge stvari, a to je vaša namera da posle 20 godina direktnih prenosa sednica Narodne skupštine odlukom Administrativnog odbora u bliskoj budućnosti ukinete prenose Narodne skupštine. Živi bili, pa videli.
To je još jedan doprinos DS-a razvoju demokratije u Srbiji. Ovo je ravno onom pokušaju iz 2003. godine, kada ste oduzeli 43 mandata poslanicima DSS-a. Bahatost koju ste tada demonstrirali, kada vam se činilo da sa većinom možete da uradite šta god vam padne na pamet, kada je ovaj parlament imao 304 poslanika na platnom spisku (što je verovatno jedinstven slučaj da Parlament koji broji 250 poslanika u određenom vremenskom periodu isplaćuje 304 osobe kao narodne poslanike), grešku koju ste tada učinili, platili ste na izborima i izgubili vlast.
Tada nastupa period kada DSS preuzima odgovornost za skupštinsku većinu i za rad Parlamenta. Tada se uspostavlja princip da u bitnim odborima predsedavaju poslanici iz opozicionih stranaka, kao što je Odbor za bezbednost, kao što je Odbor za finansije. Takođe je u par slučajeva većinu u odborima čak imala opozicija. I tada je to profunkcionisalo na način kako i treba da funkcioniše u instituciji koji se zove Narodna skupština Republike Srbije.
Vratili ste se na vlast 2008. godine obećavajući građanima sve i svašta. Obećavajući im 400.000 radnih mesta, obećavajući brz ulazak u Evropu, obećavajući da ćete sačuvati Kosovo i Metohiju. Znali smo da lažete i znali smo da govorite neistinu i znamo da i dan-danas obmanjujete narod.
Zato se sad nalazimo u situaciji da više nemamo informativne programe na TV, već imamo puku propagandu iza koje stoji vaša stranaka, koja zaluđuje ovaj narod, koja obmanjuje ovaj narod, koja predstavlja da razgovori sa KiM ne znače priznavanje KiM. Pitajte svakog diplomatu i svakog prijatelja koji će navodno posredovati u tim razgovorima da li je status sporan. Nije. Srbija prihvata razgovore tako što prihvata nezavisnost KiM i to je posledica tog poniženja Skupštine koje smo imali u julu.
I dalje se spremate da dodatno ponižavate Srbiju, pa nam zamerate što kažemo da Evropa ima alternativu. Pa, da li su ovo evropske vrednosti? Da li je uspostavljanje terora, tiranije i diktature u ovom parlamentu evropska vrednost? Nije i nikada neće biti. Alternativa jeste da se vratimo politici koja je postojala pre 2008. godine i atmosferi koju smo tada imali u Parlamentu.
Ali se vrlo čudna stvar događa, da su upravo one stranke koje su učestvovale u izgradnji te atmosfere, svakako pozitivne i pozitivnije nego što je danas, perjanice razgradnje takve atmosfere. E, to govori o održanim obećanjima koje ste 2008. dali građanima.
Ako ste građanima dali obećanje da ćete ovaj parlament do te mere poniziti da se postavlja i elementarno pitanje njegovog funkcionisanja, jer mi imamo jednog čoveka koji odlučuje apsolutno o svemu, onda mislim da vam građani ne bi dali toliko poverenja, ali sam siguran da na sledećim izborima, za koje apelujem da se raspišu što pre, u interesu građana i države, vi tu podršku sasvim sigurno dobiti nećete.
Dakle, potrebno je vratiti se na period kada smo se dogovarali oko funkcionisanja ovog parlamenta, jer je sam vaš predlog, gospođo predsednice Parlamenta, osporen neučešćem opozicije u tom vašem predlogu. Opozicione stranke nisu dale predstavnike za dopunu ovih tela. Vidimo da je ''Nova Srbija'' u toku rasprave povukla predlog za imenovanje dodatnih članova. Zbog čega onda to radite? Zbog sebe samih? Onda vam čestitam na tome, onda vama opozicija zaista ne treba. Onda vladajte na način na koji želite da vladate.
Zadnji sud o vašoj vladavini će reći građani na izborima, koji će biti kad-tad, ako ne ubrzo, sasvim sigurno za godinu i nešto dana. I uveren sam da će posle tih izbora, iako vi mislite drugačije, narod progovoriti, baš kao što je progovorio i 2000. godine, i otresti sve one koji na ovaj način, unižavajući Parlament, unižavaju i sopstvene građane, ponižavaju ih, svest građana izobličuju, a u poslednja dva meseca otkako ste ušli u tu opaku igru oko priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, na delu je i kupovina savesti građana.
Zato vas pozivam da povučete ovaj predlog. Nemojte se igrati s Parlamentom i nemojte nositi za sva buduća vremena žig da ste kao niko do sada u poslednjih deset godina ovako grubo prekrojili volju građana i uništili parlamentarnu demokratiju u Srbiji.

Reč ima predlagač, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, pa Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro su vam poznati instrumenti koji se mogu koristiti i primenjivati u Parlamentu na sve predloge, pa i na ovaj moj predlog. Bilo je sasvim moguće parlamentarno odgovoriti amandmanima. Nažalost, nije bilo amandmana.
Juče je na dogovoru sa šefovima poslaničkih grupa i ostalim članovima Kolegijuma bilo određenih dilema i rezervi, ali očigledno da emotivni naboj sadržajima današnjih govornika nije nedostajao i da on ne leži u suštini kritike da je prekrojena bilo kakva volja, već u tendenciji da se pošalju određene poruke nezadovoljstva.
To sasvim razumem, poslanici na to imaju pravo, ali građani moraju znati da se nije koristio onaj instrument koji apsolutno svim poslanicima stoji na raspolaganju, a to su amandmani, o kojima se Skupština može izjašnjavati. Zahvaljujem

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, o tim teorijama zavere i o tome šta je ko imao kao mračnu ideju zaista ne želim da govorim, to je specijalnost nekih drugih. Naša namera, kada budemo glasali za ovu odluku, jeste zaista da, glasajući za popunu članova odbora poštujemo Poslovnik koji smo usvojili, s jedne strane, a s druge strane, da omogućimo da odbori rade efikasno. I to je sve što smo hteli.
Činjenica je da je u ukupnom broju članova odbora u odnosu na parlamentarne grupe poštovan princip zastupljenosti. Možda neko može da kaže da ima jedan više, dva više ili jedan manje, ali je poštovana srazmerna zastupljenost i to zaista niko ne može da ospori. Dakle, pričati o tome da je na ovaj način izvršeno bilo kakvo nasilje, zaista je nedostatak argumenata, pozivajući se na ono što papiri i dokazi jesu.
Konkretno, DSS ima jednog člana više nego što bi mu po nekakvim proporcijama pripadalo i to nije apsolutno bilo sporno, niti je to bila ikada za nas tema. Mislim da to ne može biti tema. Ako neko misli da se može besprekorno utvrditi procentualna zastupljenost i da je to najvažnije u radu Parlamenta, onda se ne razumemo dovoljno dobro.
Dakle, svaka poslanička grupa je zastupljena u svim odborima i u tim odborima može u punoj meri da iskaže svoje i stavove svoje političke grupacije, da se zalaže za njih i da se bori za njih.

Narodni poslanici Zoran Šami i Aleksandar Martinović su prijavljeni. Povreda Poslovnika?
(Zoran Šami: Imam pravo na repliku.)
Nemate prava na repliku.
(Zoran Šami: Imam pravo na repliku jer...)
Samo momenat. Tražite repliku na izlaganje narodne poslanice Nade Kolundžije? (Da.) U redu. Prvo Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika, pa ćete vi onda dobiti pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Đukić Dejanović, pošto se već nekoliko sati vodi žučna rasprava o tome da li je ovaj predlog odluke u skladu sa Poslovnikom ili ne, a vi ste rekli maločas da je opozicija mogla da podnese amandman na ovaj predlog odluke, moram da vam kažem da niste u pravu i da Poslovnik, koji ste vi usvojili krajem jula, onemogućava da se na ovakav predlog akta podnese amandman.
Da je to tako, vidi se iz člana 161: "Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona". Ovo nije zakon. I sad se postavlja pitanje kako opozicija koja je nezadovoljna može da interveniše da se predlog odluke dovede u sklad sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Ovo je jedna intervencija koja samo govori o tome do koje mere je rasprava, u kojoj učestvuju predstavnici vladajuće koalicije, u velikoj meri obesmišljena samom činjenicom da je predlog odluke suprotan Poslovniku. Onda vi iz jedne povrede Poslovnika uskačete u drugu i onda ulazite u jedan lanac povrede Poslovnika i onda se postavlja pitanje kakav je smisao ovoga što Parlament danas radi.
Smisla nema nikakvog, sem da se verovatno ''spinuje'' javno mnjenje Srbije, da se potpuno skrene pažnja sa zaista ogromnih problema koje država Srbija ima, i onda, evo, neka narod ceo dan gleda da li je u pravu vlast ili opozicija kad je u pitanju članstvo u odborima.
Nije problem ni Kosovo i Metohija, ni nezaposlenost, ni socijalna beda, ni to što se zvecka oružjem u Raškoj oblasti. Ništa to nije problem, problem je da li je do kraja sprovedena proporcija u odborima. Nije, i vi znate da nije, ali mi onda nije jasno zbog čega vodite ovu raspravu. Onda ćutite, pustite neka opozicija kaže to što ima i danas ćete verovatno to izglasati.

Dva minuta. Zahvaljujem. Nema kršenja nijedne odredbe Poslovnika i upućujem vas na čitanje člana 193. Poslovnika Narodne skupštine, potpuno ubeđena da znate da taj član postoji: "Na postupak za donošenje poslovnika i drugih opštih akata shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno."
Dakle, primedba i činjenica da su amandmani mogli biti podneti ali nisu, u skladu je sa Poslovnikom i tačna je.
Narodni poslanik Zoran Šami, pravo na repliku.

Nije stvar u tome da li su mogli ili nisu mogli, gospođo Đukić Dejanović, da budu podneseni, samo mi morate objasniti šta ja to treba da podnesem.
Vi ste nam dali odluku u kojoj je spisak imena i sad ja treba, recimo, da kažem - meni se ne sviđa da gospodin Milorad Buha bude u Odboru za finansije, nego mislim da to treba da bude gospodin Martinović. Na tu vrstu amandmana mislite? Ne vidim kojim amandmanom mogu da promenim suštinu ove odluke. Nijednim. To je jedno.
Drugo, izašla je gospođa Kolundžija, nažalost, jeste potrebno pet razreda osnovne škole, ali molim da se ovde daju precizne informacije. Demokratska stranka Srbije trenutno ima 41 poslanika u odborima, nakon svih ovih izmena treba da ima 45, a dobila je tri, to znači 44. Dakle, jednog manje, a ne jednog više, kao što gospođa Kolundžija kaže.
Nije to suština, nije bitno da li je jedan manje ili jedan više, bitno je da ni u jednom odboru ne sme da bude odnos drugačiji nego 9:8, jer se krši odgovarajući član Poslovnika, odnosno Zakon o Narodnoj skupštini. O tome sam već pričao. I nemojte kao mačak oko vruće kaše da zaobilazite i da stalno poturate neke dezinformacije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić, a posle nje narodni poslanik Zoran Ostojić.