Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo predsednice, došli smo do dva zakonska projekta koja su pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji treba da budu usvojeni.
Već smo čuli iz izlaganja prethodnih govornika, a pre svega od predsednika Odbora za saobraćaj, koji je rekao da je prvi predlog zakona, zakon kojim se uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji, vrlo problematičan samim tim što uopšte ne znamo koji tekst zakona ćemo do kraja usvojiti, jer svrha donošenja ovog zakona jeste da se uredi oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, što je svakako ustavna obaveza, da se utvrde sistemski principi, pravila i nadležnosti u srpskom vazduhoplovstvu, da se sve to uredi prema svetskim i naročito evropskim standardima, jer se Srbija na to obavezala nizom međunarodnih ugovora koje je ova Skupština ratifikovala.
To bi ukratko trebalo da bude svrha ovog zakona, međutim samim tim što je Vlada stavila 41 amandman na Predlog zakona koji je podnela Narodnoj skupštini dolazimo u dilemu koji će to tekst na kraju da bude i na šta smo mi uopšte podneli amandmane i kako će zakon na kraju glasiti, koliko je taj zakon uopšte dobar.
Čuli smo da je postojao predlog zakona koji je već ranije bio pripremljen i koji je mogao biti u tom izvornom tekstu ovde pred Narodnom skupštinom jer je prošao najviše ocene i dobio najbolje ocene u EU i upravo sada imamo dilemu da li i na koji način o ovom zakonu da raspravljamo, na koji način da korigujemo amandmanima, na koji način da ministar odbrani ovaj zakon pred nama, kada i sam zna da ga mora do kraja zameniti i da je cela oblast srpskog vazduhoplovstva uređena na jedan prilično neprincipijelan, loš način, na neki način koji više zadovoljava neke interesne lobije nego stvarnu svrhu donošenja ovog zakona.
Naravno, ako se usvoji ovaj 41 amandman Vlade, koje je Vlada dala na svoj predlog, što je zaista menjanje izvornog teksta u prilično velikom obimu, onda će on biti usklađen sa onim što je EU tražila od ovakvog teksta zakona, ali onda dolazimo u drugu dilemu, a to je šta je Vlada ovim uopšte htela i zašto je Vlada došla sama u sukob sa sobom, stavljajući poslanike, Narodnu skupštinu, ministra u Vladi i uopšte sebe u ovakvu situaciju.
Dakle, ono što smatramo je da je vazdušni saobraćaj više nego ijedan drugi infrastrukturni segment nezaobilazan faktor privrednog razvoja, kako u smislu međunarodne razmene roba i usluga, razvoja turističkih potencijala, tako i broja radnih mesta koje stvara samo ukoliko dobro funkcioniše. Jednom rečju, vazdušni saobraćaj je motor privrede svake zemlje, a ovakvim predlogom zakona bojimo se da bi taj motor mogao da se ugasi.
Ono što je već bilo predloženo bilo bi dobro da se dok je to poslovnički izvodljivo povuče, da se tim već predloženim amandmanima izmeni i da dođe kao ozbiljan zakonski projekat pred poslanike Narodne skupštine.
Svrha ovog zakona je svakako da se uvede red po ugledu na evropske standarde, koje smo obavezni da uvedemo ako želimo uopšte da imamo ono što se zove otvoreno nebo, gde smo Srbiju već uveli, i ono što jeste naša krajnja obaveza.
Ispred poslaničke grupe NS i kao narodni poslanik zaista mislim da bi gospodin ministar, na osnovu onoga na šta je gospodin Ilić kao bivši resorni ministar ovog ministarstva skrenuo pažnju, trebalo da porazmisli o tome da ovaj zakonski projekat, zakon o vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji, treba da bude na jedan primeren način dostavljen Skupštini, izmenjen, a ne da ga menjamo ovako i na ovako, da kažem, čak i ružan način, i da bude donet na ponos Skupštini Srbije i srpskom vazduhoplovstvu, na korist građanima Srbije i u skladu sa onim što EU od nas traži.

Gospodin Jovan Nešović ima reč.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona iz oblasti saobraćaja i saobraćaj je u svakoj državi jedna od važnih privrednih grana, tako da i ova dva zakona treba shvatiti kao važne za budući razvoj države Srbije u celini.
Prvi zakon je zakon o vazdušnom saobraćaju. Važan je sa ekonomskog, privrednog i sa stanovišta ukupnog društvenog života u jednoj državi. Ima drugu crtu, a to je strateška crta. Opredeljenje ove države jeste članstvo u EU i sa ovim zakonom pokušavaju se ugraditi sve one pozitivne zakonske odredbe koje su vezane za evropsko zakonodavstvo, a mi ih moramo ugraditi u naše zakone da bismo mogli da ispunimo zahteve iz Akcionog plana koji je postavljen državi Srbiji.
Tačno je da je bilo predviđeno da se ovaj zakon donese 2007-2008. godine. Malo se kasni i treba priznati da je u izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije posebna primedba data zašto nije ovaj zakon do sada usvojen. Ono što je takođe važno naglasiti jeste da se ovim zakonom reguliše civilno vazduhoplovstvo u državi Srbiji i definisani su propisi i uslovi koji treba da obezbede pravna lica, preduzetnici koji žele da pružaju usluge u oblasti vazduhoplovstva. Takođe su definisani uslovi da bi imali bezbedno i obezbeđeno vazduhoplovstvo u skladu sa evropskim zakonima.
Ono što takođe treba naglasiti jeste da je i ovaj zakon bio na javnoj raspravi. Bio je dugo na javnoj raspravi. Dugo se o njemu pričalo i svi oni zainteresovani činioci, kada kažem zainteresovani činioci mislio sam na stručnu javnost, na ljude iz ministarstava, JAT-a, Direkcije za kontrolu letenja, Saobraćajnog fakulteta iz Beograda, svi su imali dovoljno vremena da daju određene primedbe na ovaj zakon i čak u izradi zakona učestvovali su i predstavnici Evropske komisije kroz neke projekte koji su finansirani od strane EU.
Njihovi konsultanti su radili na izradi ovih zakona, tako da je ovaj zakon prošao jednu široku javnu raspravu. Tačno je da se pojavio 41 amandman Vlade. To su amandmani koji su došli od strane Evropske komisije. Ono što hoću da kažem jeste da smo dugo razgovarali o tome na Odboru za saobraćaj.
Ako se dobro sećam, ovaj nacrt zakona je poslat Evropskoj komisiji u maju ili junu. Čekalo se dugo da Evropska komisija da svoje primedbe Vladi i u jednom trenutku je procenila da bi se ispunio zahtev iz Akcionog plana da se ide pred Vladu, odnosno pred Skupštinu sa zakonom.
U međuvremenu su stigle primedbe koje su tehničke prirode. Nisu nikakve suštinske primedbe što se tiče zakona, tako da se desilo da je Vlada ispoštovala ono što je Evropska komisija tražila i zato se desilo da zbog brzine ispunjenja tog Akcionog plana koji je definisan od strane države Srbije da se te primedbe ugrade u skupštinskoj proceduri i da dobijemo jedan kvalitetan zakon.
Ono što je važno napomenuti jeste na koga će taj zakon imati uticaj. Zakon će imati uticaj na vazduhoplovnu privredu. Imaće direktan uticaj na pružaoce i korisnike usluga u vazduhoplovstvu. Imaće direktan uticaj na vazduhoplovno osoblje i imaće direktan uticaj na organe države koji odrađuju poslove vazduhoplovstva. Zakon omogućuje podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđenja, što je danas imperativ u svetu u oblasti vazduhoplovstva i uspostavlja obaveze, stalne i periodične, kao i nadzor vazduhoplova.
Druga stvar koja je takođe važna, koja se definiše zakonom, jeste standardizacija određenih dozvola koje su u saglasnosti sa evropskim normama, tako da svako vazduhoplovno osoblje koje dobije odgovarajuće dozvole i vazduhoplov koji takođe dobije odgovarajuće dozvole, ljudi koji se školuju i dobiju odgovarajuće dozvole mogu ih koristiti kako u državi Srbiji tako i u bilo kojoj državi EU, jer ta dozvola neće biti srpska, nego hajde da kažem "evropska", što jeste važno zbog transfera znanja između ljudi koji se bave ovim poslom.
Ono što je takođe važno je da se ovim zakonom liberalizuje tržište, a to znači da se smanjuju cene usluga, a to znači bolji kvalitet za građane i to znači da ćemo imati veći broj putnika koji će se prevoziti sa naših aerodroma i putovati po celom svetu.
Druga stvar, mislim da se o tome može voditi polemika, to je nešto što je neminovnost, ovaj zakon će pomoći i pospešiti restrukturiranje naših javnih preduzeća, JAT, iz prostog razloga ako imate konkurenciju da bi bili tržišno orijentisani i da bi mogli da izdržite tu konkurenciju morate da vršite svoje restrukturiranje, prilagođavanje novim uslovima na tržištu.
Ono o čemu vodimo polemiku jeste da li to preduzeće treba štititi ili ne treba štititi? Potpuno sam siguran da kada tržište bude liberalizovano, naše preduzeće i ljudi koji tamo rade daće maksimum da se što pre restrukturiraju i da mogu da budu u tržišnoj utakmici adekvatni, da mogu da rade za funkcionisanje svog preduzeća i za svoje plate.
U ovom zakonu su ugrađene sve one norme koje su predviđene određenim konvencijama, a to znači da su ispunjeni svi zahtevi koji su vezani za nešto što se zove evropsko nebo, a to znači da ćemo kao država biti članica svih država EU i da će negde 500 miliona ljudi moći da koriste vazdušni saobraćaj, kako ovde tako i u bilo kojoj državi EU.
Veliko je tržište 500 miliona ljudi i potpuno je jasno da će se na našem prostoru u narednom periodu pojaviti novi privredni subjekti koji će želeti da se bave ovom vrstom saobraćaja, odnosno ovom privrednom granom.
Mora se raditi na jačanju postojećih, JAT i nekih drugih organizacija koje postoje kod nas. Moraće da jačaju organizacije koje se bave održavanjem i centri koji se bave obukom ljudi koji rade u vazduhoplovstvu.
Tehnički gledano, ovaj zakon će obuhvatiti i urediti oblasti koje su vezane za bezbednost u vazduhoplovu, zaštitu vazdušnog prostora, vazdušnu plovidbu, upravljanje vazdušnim saobraćajem, pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi, vazdušni saobraćaj, aerodrome, vazduhoplovne proizvode, vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije gasova, istraživanje uzroka udesa i nezgoda u vazduhoplovu, olakšice, obezbeđivanje u vazduhoplovu, nadzori i prekršaji u vazduhoplovstvu sa kaznenim odredbama.
Ono što posebno hoću da kažem i da se osvrnem na dve stvari koje su, čini mi se, kod ovog zakona jako bitne, a to je Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS. To je jedna organizacija koja je jako važna i poštovale su se preporuke Evropske komisije da u finansijskom smislu Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS treba da bude finansijski nezavisna institucija i on se organizuje kao javna agencija koja će za obezbeđivanje i pružanje određenih usluga imati određene takse, a to će biti njihov izvor finansiranja.
S druge strane, to mora da bude jako stručna organizacija, odnosno javna ustanova i, jednostavno, jako je problematično ako dođe do mešanja dnevne politike i funkcionisanja te ustanove. Iz tog razloga, da ne bi došlo do mešanja te dnevne politike čini mi se da je jako važno da ima nezavisno finansiranje, a da bi politika takođe mogla da utiče na neki način i kontroliše rad te javne institucije, važno je da u upravnom odboru koji ima pet članova sedi pet ministara i mislim da jednostavno tu se postiže finansijska nezavisnost, ali i kontrola s druge strane.
Jer, upravni odbor je taj koji usvaja godišnji finansijski plan poslovanja i izveštaj finansijskog plana poslovanja za prethodnu godinu, tako da, jednostavno, mislim da sve nelogičnosti koje su bile do sada u organizacijama mogu da se isprave.
Jako je važno da ljudi rade u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije moraju da budu dobro obučeni, ne samo tekućom obukom, nego i u narednom periodu. Moraju da sva ona pozitivna, odnosno sva nova rešenja koja se uvode u vazduhoplovstvu da oni mogu da primene, da bi naš Direktorat bio rame uz rame sa drugim direktoratima iz drugih razvijenih zemalja i da bi, jednostavno, ono što je ovde rečeno bili ti koji bi bili možda po toj kontroli i lider na Balkanu, a možda i šire.
Druga stvar jeste nešto što je u ovom zakonu, takođe čini mi se prvi put, definisano, a to je vezano za zaštitu životne sredine, to je vezano za buku na aerodromima i za štetne gasove koje emituju vazduhoplovi. Tu će se plaćati određena naknada, ali je važno kako se ta naknada troši - 60%, to je Predlog zakona, ide na prihode samog Aerodroma, a 40% ide u budžet Republike Srbije i to ide u onaj Fond za zaštitu životne sredine.
Od ovih 60% koji idu u kasu Aerodroma, oni su namenjeni za mere koje će smanjiti štetnost tih efekata i tih izduvnih gasova, a onaj deo od 40% ide u Fond za zaštitu životne sredine, predviđeno je da se radi izrada strateških karata buke i akcionih planova, koji bi trebalo da smanje taj štetan uticaj na ljude i na životnu sredinu.
Kada se sve pogleda, čini mi se da je ovaj zakon dobar i potpuno sam siguran da će pomoći uključivanju naše države u jedinstveni vazdušni prostor Srbije i siguran sam da će ga ova skupština u danu za glasanje i usvojiti.
Što se tiče drugog zakona, zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, to je takođe jedan tehnički zakon. On takođe ima važnu ulogu da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa zakonodavstvom EU. Sve ono što smo usvojili, određeni broj rezolucija koje su vezane za ovu oblast, ugrađeno je u ovaj zakon. Takođe, ugrađene su i određene preporuke i protokoli koji se odnose na odluke dunavske komisije i međunarodne komisije za sliv reke Save. Zakon tačno definiše oblasti na koje se primenjuje.
Zbog vremena, hoću da kažem da je i ovaj zakon takođe važan, iz prostog razloga što su današnji naši brodari izloženi jako rigoroznim uslovima i strogim zahtevima kada plove u druge države. Jednostavno, kod njih važe uslovi koji kod nas još uvek ne važe. Potpuno je normalno da je bolji položaj drugih brodara koji dolaze iz drugih država na našu teritoriju, nego naših na njihovu teritoriju.
Mislim da je jako važno da se i kod nas primene isti propisi, da i za druge važi isti kao u svojim državama, kao što smatram da će biti od velike koristi za domaće brodare.
S druge strane, siguran sam da će se primenom ovog zakona tražiti optimalno angažovanje kapaciteta u unutrašnjem vodnom transportu. To znači da sam siguran da će doći do razvoja ove privredne grane. To sigurno znači i zapošljavanje ljudi u ovoj oblasti što je, čini mi se, u ovom trenutku jako važno za Srbiju.

Zahvaljujem, gospodinu Nešoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, DS će svakako podržati ova dva evropska zakona. Mogu sada da obrazlažem štošta o ovom zakonu, ali bih pre svega hteo da odgovorim na neke kritike, i neke argumentovane, ali i neke neargumentovane kritike kada je reč o ovom zakonu.
Nekada kritika može biti plod želje da se zakon unapredi i da zaista dođemo do dobrog i kvalitetnog zakona. Razumem da takva kritika bude uobličena kroz odgovarajuće amandmane i da mi te amandmane prihvatimo ili ne prihvatimo. Ponekada kritika može biti plod zle namere i neznanja.
Tako se u raspravi naših nekih prethodnika kritikovala plata jednog našeg sugrađanina, koji je popunjavajući poresku prijavu napisao da radi u kontroli letenja. Imam informaciju i izveštaj iz kontrole letenja da takva plata nikada nije isplaćena u Agenciji za kontrolu letenja.
Kada popunjavate poresku prijavu, vi možete napisati tu od toga da ste kosmonaut, astronaut, mađioničar, do toga da ste poslanik neke stranke i da napišete platu i prihod koji god hoćete, to se u poreskoj prijavi ne proverava da li je neko zaista tog zanimanja ili ne. Zato nije lepo etiketirati ljude iz Agencije za kontrolu letenja na takav neprimeren način, jer nije reč o plati koja je isplaćena u Agenciji za kontrolu letenja.
S druge strane, Agencija za kontrolu letenja je preduzeće koje je formirano sa 92% kapitala Republike Srbije i 8% kapitala Republike Crne Gore, u vreme kada smo živeli zajedno u državnoj zajednici. Ne vidim zašto nekome smeta da Republika Srbija planira preduzeća koja stvaraju dobar prihod i profit i koja su po zakonu Republike Srbije podložna kontroli svakog dana, svakoga trenutka, svakog časa.
Niko ne može izbeći krivičnu odgovornost ako napravi određeni propust u skladu sa zakonima Republike Srbije. Naprotiv, svi smo jednaki pred zakonom, pa i oni koji rade u Agenciji za kontrolu letenja.
Dalje šta je važno napomenuti. Ova agencija radi na teritoriji Hrvatske, međunarodne vode Jadrana, BiH i valjalo bi, umesto što etiketiramo te ljude, da im čestitamo na tome što u proteklom periodu nije bilo nijednog incidenta u vazdušnom prostoru Republike Srbije. To su ljudi koji odgovorno, svakoga trenutka, obavljaju svoj posao. Nismo imali nijedan avionski sudar, nijedan ozbiljniji incident, što govori o profesionalnosti tih ljudi.
Kada na ovako neprimeren način neko pokušava da etiketira te ljude, zašto to radite? Da pokažete pred svetom da ništa u Srbiji ne valja i da je sve bolje samo kada bi bilo volje, kada biste vi, eventualno, došli na vlast? To nije lepo zbog tih ljudi koji tu rade. To nije lepo zbog države Srbije koju vi predstavljate.
To nije lepo zbog toga što i ovi prenosi snimaka ovih sednica Skupština pored nas, posmatraju i neki ljudi sveta, pa će kazati – i opozicija kaže da im ta služba ne valja. Kažite da je nešto dobro, kada je dobro, a kada ne valja, nemate potrebe da vi samo pričate nešto da ne valja. Svesni smo mi da nešto ne valja, pa ćemo mi to potvrditi. Ali, kada je nešto dobro, nemojmo da urušavamo ono dobro što imamo i ono vredno i korisno što postoji.
Posebno moram da zamerim na jednom tumačenju člana 266, gde se kaže da će ljudi iz Direktorata ostati direktori i po isteku mandata. U stvari, ovde se prenebregava činjenica da jedna agencija dobija samo nov naziv, a da će direktor i zamenik direktora ostati u toj agenciji po automatizmu, ali ne do pamtiveka, do svršetka sveta, samo do isteka mandata. Nikom ovde nije dato nešto privatno, da bude njegovo privatno vlasništvo, ovo je državna agencija sa državnim kapitalom koja, povlačim, posluje u skladu, između ostalog, i sa ovim zakonom koji večeras donosimo.
Međutim, Republika Srbija se nalazi u situaciji u kojoj se nalazi. To vam je kao kada imate jedan automobil koji je krenuo iz Niša za Beograd i negde kod Paraćina i Ćuprije je ostao bez goriva. Sada svi sa strane kažu – brže bi tim automobilom upravljao i bolje bi ga vozio.
Može i Mihail Šumaher da ga vozi, ali njega ne treba voziti, njega treba gurati. Ako ga svi budemo gurali uz ovu veliku uzbrdicu, onda ćemo postići na kraju našeg mandata cilj. Ako ga guramo, a vi podižete ručnu kočnicu ili gurate u suprotnom pravcu, nije dobro, pre svega za vas, a nije dobro ni za Srbiju. Mi ćemo svakako jače gurati napred, nego što vi vučete nazad.
Gospodine Mrkonjiću, na kraju svog izlaganja, dozvolite mi da se u ime građana Kruševca zahvalim za onu obilaznicu koja je završena u roku. Nijednog saobraćajnog udesa tamo nije bilo, iako su se svi smejali i tvrdili da je to loše.
Ni jedan čovek nije poginuo od kada je ta obilaznica završena i stoga vas molim da napravimo još dva kružna toka u Makrešanu i Koševima, kako bismo zaista napravili evropske puteve koji nas vode napred i u Srbiju i da zajedno guramo kola uzbrdo.

Gospodine Markoviću, nema razloga za repliku. Ne možete dobiti reč. Reč ima gospođa Donka Banović.

Mi danas govorimo o dva veoma važna zakona, i to je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Kao što su i poslanici pre mene govorili, tako i ja i poslanici DSS uglavnom i doživljavamo ova dva veoma važna sistemska zakona, da su to u principu dva tehnička zakona i da tu ima mnogo usklađivanja naše pravne regulative iz ove oblasti jer znamo da su zakoni koji regulišu vazdušni saobraćaj stari oko 15 godina, a tu je u Evropi i u svetu došlo do velikih promena, tako da i razumemo potrebu da se donesu ova dva nova zakona.
Kada je reč o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju, ono što nije dobro jeste da ste vi nama poslali u Skupštinu jedan predlog, odmah posle toga ste uputili 41 amandman, dakle, Vlada šalje predlog, posle nekoliko dana Vlada šalje amandmane na sopstveni predlog, tako da mi u ovom trenutku praktično i ne znamo o kom predlogu zakona govorimo.
Možemo samo da pretpostavimo da će ti vaši amandmani, sada govorimo o amandmanima koji su stigli iz Vlade, biti prihvaćeni i izglasani u Skupštini, ali morate priznati da mi to ovog trenutka ne znamo i ne možete ni vi da garantujete, tako da mi danas vodimo raspravu o drugom jednom tekstu od onoga koji u stvari kroz vaše amandmane postoji. Bilo bi bolje da ste vi ovaj zakon povukli iz procedure, za jedan dan ubacili te novine i onda nam vratili, onda bismo imali čist tekst ispred sebe.
Kada je u pitanju zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, naravno, i tu je bilo potrebno izvršiti izmene i doneti jedan potpuno novi zakon. Na snazi su, čini mi se, i zakoni iz vremena kada je postojala zajednička država sa Crnom Gorom, dakle, definitivno i ti su zakoni u praksi van upotrebe.
Ono što se može zameriti u ovom zakonu, to je prenos nadležnosti na AP Vojvodinu kada su u pitanju neke reke u Vojvodini. Vi ste ljudi od struke i vi to bolje znate od mene, da saobraćaj ne trpi granice, da ne trpi tu vrstu seckanja, da je to praktično jedna celina.
Iz štampe smo saznali da je već krenuo i neki voz i formirano zajedničko preduzeće Srbija, Hrvatska i Slovenija. Dakle, posle 20 godina cepkanja, razdruživanja itd, seli su ljudi od struke i videli da se to ne isplati, pa su sada opet napravili zajedničko preduzeće.
Kako možemo ovo da shvatimo? Kao uplitanje politike u zakone, gde to ne treba da se radi ili je ovo prosto uvod koji će omogućiti predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću da pored Tamiša, recimo, okači table na kojima će pisati: "Predao na upotrebu građanima Vojvodine reku Tamiš", predsednik Vlade Bojan Pajtić. Jedino tako možemo ovo da shvatimo. Poslanički klub DSS je podneo amandmane na neke članove, gde smo mi procenili da ima uplitanja politike, pa je na vama da vi to pročitate i odlučite da li ćete ih prihvatiti.
Sada bih rekla par reči i o drumskom saobraćaju i o tome šta se trenutno dešava na izgradnji Koridora 10, konkretno na obilaznici oko Dimitrovgrada i kakvi su problemi poslednjih mesec dana. Mogu da kažem da je došlo do blokade. Volela bih da me ministar Mrkonjić sluša, ali on trenutno razgovara telefonom. Dobro.
Pre nego što vas obavestim, recimo, šta se danas dogodilo i kako je 15 pripadnika MUP, odnosno policajaca ljude iznelo sa svojih imanja da bi mogli da se nastave radovi na silu, pročitaću stenografske beleške, ministar je bio poslanik dugo godina, bio je i potpredsednik Skupštine i on zna kako mi uredno u ovom domu vodimo stenografske beleške.
Pročitaću stenografske beleške od 30. oktobra 2009. godine, dakle, skoro pre godinu dana. Možda se ministar seća tog mog izlaganja, ali ja ću, da bih podsetila i njega i sve vas, pročitati delove iz tih stenografskih beležaka, gde sam ukazala pre godinu dana na taj problem eksproprijacije zemljišta u opštini Dimitrovgrad, a povod je bio da smo mi 30. oktobra vodili jedinstveni pretres o potvrđivanju sporazuma o zajmu, projekat autoput Koridor 10 između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Dakle, to je bilo tačno pre godinu dana.
Ministre, tada sam vas htela da obavestim o tom problemu, dakle, star je preko godinu dana. Hoću da vam skrenem pažnju na jedan problem koji već nekoliko meseci postoji u opštini Dimitrovgrad, a u pitanju je eksproprijacija zemljišta. To je onaj deo obaveze koji država mora da obavi kvalitetno, bez ikakvih problema i sporova sa vlasnicima, kako bi sam projekat ovog dela Koridora bio urađen kvalitetno.
Skoro od avgusta 2009. godine postoji ovaj problem između Javnog preduzeća "Putevi Srbije" i vlasnika zemljišta u Dimitrovgradu koje je predviđeno za eksproprijaciju.
Da skratim priču, predstavnici Javnog preduzeća "Putevi Srbije", govorim o nečemu što se desilo pre godinu dana, vlasnicima su za metar kvadratni nudili od 260 do 320 dinara, opet naglašavam, da su to njive i bašte. Dakle, nisu u pitanju neke gudure.
U Dimitrovgradu malo ko radi. Platu primaju oni koji rade u budžetskim ustanovama: škole, opština, lokalna samouprava itd. Preduzeća ne rade. Dakle, čini mi se da nijedan grad nije žrtva tranzicije kao što je to Dimitrovgrad. Ti građani i sebe i svoje porodice hrane zahvaljujući tome što imaju bašte, njive i tako nekako preživljavaju. Dakle, reč je o toj vrsti zemljišta i o tom kvalitetu.
Zatim, mi smo došli do informacije, a vi to bolje znate od mene, da se u nekim drugim opštinama mnogo više plaćalo za zemljište. Na primer, u opštini Preševo su vlasnici dobijali i do deset evra. Zatim, u opštini Pirot, to je susedna opština, reč je o istom kvalitetu zemljišta, vlasnici su dobijali 1.036 dinara, znači, skoro oko 10 evra.
Dakle, vlasnici zemljišta u Dimitrovgradu se zaista pitaju zbog čega je takav odnose prema njima i zašto su se u nekim drugim lokalnim samoupravama postizale mnogo bolje cene.
Zatim sam vas pre godinu dana obavestila o raznoraznim pritiscima koji su vršeni, što od ljudi, neću da pominjem imena, iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije", što od ljudi iz lokalne samouprave. Dakle, ljudi su bukvalno privođeni i prećeno je otkazima, na raznorazne načine su ih ubeđivali da prihvate tu cenu od dve do tri marke, dok su u susednoj opštini u Pirotu vlasnici dobijali i po deset evra. Pardon, pomešala sam valute.
Mogu da vam kažem da postoji prilična medijska blokada. Vlasnici tih parcela su se meni kao narodnom poslaniku obratili i pre godinu dana sam vas zamolila da pogledate kakav je to problem i da se to reši, i na zadovoljstvo "Puteva Srbije" i tih građana, a uostalom iz cele Srbije, zato što je Koridor 10 jedna zaista važna saobraćajnica.
Sada ću pročitati i odgovor koji ste vi meni dali na to pitanje 30. oktobra. Čitam stenografske beleške. Vi ste meni rekli: "Odgovor gospođi Donki. U utorak sam u Dimitrovgradu. Znamo da su to tekući problemi. Ovo što ste rekli za pritiske, to ne dolazi u obzir. Niko ne sme da pritiska naše građane. Znate moj stav. Prema tome, to ćemo odmah sankcionisati, ali ćemo gledati da nijedan građanin, to je stav ove vlade, ne bude oštećen na realizaciji ovih značajnih projekata". Dakle, citirala sam vas iz oktobra 2009. godine.
U međuvremenu se taj problem nije rešio, ti su sporovi na sudu, a niko od vlasnika tih parcela nije pozvan ni na prvo ročište. Dakle, taj problem je ostao nerešen. Radovi su na toj obilaznici počeli, vi to takođe znate. Međutim, pre jedno 15 dana su mašine stigle do te prve sporne parcele. Vlasnici parcela su se organizovali i skoro 15 dana i noći su prosto napravili neku vrstu barikade, blokade i nisu dozvolili mašinama da uđu u tu prvu spornu parcelu.
Zna se da je stajanje tih mašina veliki gubitak za Republiku Srbiju. Tu je čak bilo i nekih obaveštenja koje su oni dobijali od ljudi iz "Alpine", da je to čak i 20.000 evra dnevno, ako mehanizacija stoji. Dakle, ako to pomnožimo sa 15 dana, onda je mnogo veća šteta nastala zato što nisu rešeni ti sporovi nego što bi bila da su ovi ljudi obeštećeni, kao što su uostalom i drugi građani u Srbiji. Dakle, tu se ne traži ništa mimo onoga kako je rešeno sa drugim ljudima.
Opet su svi pritisci bili na delu, pozivani su vlasnici, prećeno je otkazima, ne njima, jer su to sredovečni ljudi koji su već odavno ostali bez posla, oni su i bili na tim, da kažem blokadama, nego se sad ide dalje, preti se deci tih ljudi koji rade, da će oni dobiti otkaze.

Reč ima poslanica Jelena Travar Miljević.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici predlagača, kolege i koleginice, pred nama su večeras još dva zakona iz evropske agende, a to je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama, svakako dva krovna sistemska zakona iz ove oblasti i sigurno da ova dva zakona predstavljaju nastavak procesa usklađivanja domaćih propisa sa propisima i standardima EU.
Pored pomenutog i Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama sadrže nova rešenja u skladu sa promenama nastalim u društvenim, ekonomskim i svojinsko-pravnim odnosima uspostavljenim Ustavom Republike Srbije i donetim sistemskim rešenjima.
Kada govorimo o ova dva zakona, prosto ne mogu da podsetim sve nas na značaj geostrateškog položaja Republike Srbije, kao i na činjenicu, s jedne strane, da je vodni transport najjeftiniji vid transporta a, s druge strane, da globalizacija tržišta i brz tempo života zahteva brži saobraćaj, a prvenstveno mislim na vazdušni saobraćaj. Svakako da ove dve oblasti zahtevaju njihovo sinhronizovanje sa međunarodnim propisima.
Više bih govorila o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim će se po prvi put urediti oblast civilnog vazduhoplovstva. Stvarno ću se truditi da u svom izlaganju ne ponavljam ono što su moje kolege iz poslaničkog kluba već iznele.
Inače, Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, koji se danas nalazi pred nama, predstavlja predlog kojim se ispunjavaju odgovornosti prema Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. Predloženim materijalnim rešenjima utvrdiće se i razgraničiti nadležnosti organa državne uprave i drugih organa koji deluju u vazduhoplovstvu, kao i njihove odgovornosti i ovlašćenja.
Predlog zakona uređuje uslove za obezbeđenje i bezbednost vazdušnog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije koji se odnosi na bezbednost u vazduhoplovstvu, zaštitu vazdušnog prostora, vazdušnu plovidbu, upravljanje vazdušnim saobraćajem, pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, vazdušni saobraćaj, aerodrome, vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu, vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije gasova, istraživanje uzroka udesa i nezgoda u vazduhoplovstvu, nadzor i prekršaje u vazduhoplovstvu.
Primenom ovog zakona omogućiće se uslovi za unapređenje nacionalne vazduhoplovne industrije i stvoriti nove pogodnosti za investiranje u tu industriju. Usvajanjem ovog predloga zakona i njegovom implementacijom stvoriće se pretpostavke za uspostavljanje višeg stepena efikasnosti u radu svih subjekata u vazduhoplovstvu i pospešiti konkurencija, s obzirom da se otvara tržište vazduhoplovnih usluga.
Ono što bih posebno istakla je otvaranje novih tržišnih mogućnosti za domaće avioprevoznike da pod jednakim uslovima pristupe zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru koji će u narednom periodu, po nekim procenama, obuhvatiti 35 zemalja sa potencijalnih 500 miliona korisnika.
Naravno, kada govorim o ovom zakonu, ne mogu da ga na neki način ne približim građanima iz one sredine iz koje dolazim, a to je opština Žitište i Srednjobanatski okrug, gde na sedam kilometara od Zrenjanina postoji Aerodrom "Ečka", gde je prva faza radova izvršena i dobijena je dozvola. Inače, koristi se samo za obuku i u sportske svrhe.
Međutim, svakako lokalne vlasti se trude da pronađu strateškog partnera da bi se završila i druga faza ovih radova. Smatram da je stvaranje zakonskog okvira u ovoj oblasti izuzetno bitno, jer bi samim završetkom faze radova na Aerodromu "Ečka" došlo do razvoja ne samo Zrenjanina i Srednjobanatskog okruga, već i celog regiona.

Reč ima poslanica Jorgovanka Tabaković.