Sada raspravljamo o članu 15, i s obzirom da se skoro čitav sat ovde raspravlja o ovom članu, odnosno amandmanu, koji su, između ostalog, podneli kolege iz PUPS-a i SPS, govorim koliko je ovaj član važan i kolike su posledice zadržavanja ovog člana u postojećem stanju, ili eventualno, usvajanjem amandmana koje se vi predložili, bitne po standard jedne vrlo osetljive grupe, odnosno najosetljivije grupe, a to je grupa od 1.700.000 građana, odnosno penzionera.
Sasvim je jasno da, ukoliko ostane ovaj predlog i ovaj član u ovom Predlogu zakona u ovom budžetskom sistemu, da će to imati za posledicu, iz godine u godinu, radikalno smanjivanje učešća penzije u ukupnom budžetu, odnosno samih penzija u nominalnom iznosu, što će se debelo odraziti na standard naših penzionera.
Vi ste s pravom digli glas. S pravom ste ovde podneli ovaj amandman. Koliko sam razumeo, to sada želim ovde da raspravim sa gospođom ministarkom, i da mi decidno odgovorite posle mog javljanja, da li ste vi spremni da povučete ovaj zakon? Iz ovoga što smo čuli od kolega iz PUPS-a i SPS-a, oni na ovom amandmanu insistiraju. Taj amandman nije tehničke prirode, on je suštinske prirode. On prelama u budućnosti standard penzionera, da li će penzioneri zadržati iovako loš status, ili ćemo kao što je ovde izvedena računica, imati penzionere sa pet i šest hiljada dinara za godinu i dve dana, uz sva povećanja cena?
Meni se čini da te dve poslaničke grupe, na osnovu onoga što je ovde izrečeno i na osnovu rešenosti koju sam stekao kada ste branili taj amandman, da vi, ako se taj amandman ne usvoji, nećete za ovaj zakon ni glasati.
Meni se čini da mi ovde imao taj krupan problem. Još jednom vam postavljam to pitanje – da li ste spremni da ovaj zakon povučete, ili ćete istrajati na rešenju koji će, zapravo, iz godine u godinu, a na osnovu aranžmana sa MMF, smanjivati penzije penzionerima u nominalnom iznosu, a sve je to rezultat, upravo, pogodbe, odnosno stend baj aranžmana koji ste sklopili i na osnovu kojih smo povukli sredstva. To u prevodu znači da smo se ove godine zadužili za tri milijarde, kako bi penzioneri u narednih tri godine primali znatno manje penzije i imale znatno manji standard.
Ipak tumačim da kolege iz SPS-a i PUPS-a, skoro da pokrivaju, da kažem, tu ciljnu grupu, i da im je, bar, stalo bilo do njihovog standarda. Oni, ako ovaj amandman ne usvojite, neće ni stati iza ovakvog Predloga zakona. Čini mi se da vi imate problem, odnosno da ova Vlada ima problem, ili sam možda pogrešno razumeo.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, podneli smo amandman na član 16 Predloga zakona, tako da smo predložili da u stavu 1. tačka 1) podtačka (5) iza reči "mišljenje" dodaju reči "i pisanu saglasnost".
Ovaj amandman je povezan sa amandmanom koje smo podneli na član 2. i na član 15, jer smatramo da fiskalni savet treba da ima značajniju ulogu, dosta značajniju ulogu od uloge koja mu je data ovim predloženim tekstom zakona. Zbog toga smo predložili da, pored mišljenja koje daje na izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji priprema ministar finansija, da treba da daje i pisanu saglasnost na taj izveštaj.
Naravno, ukoliko uloga fiskalnog saveta ostane ovako nedorečena, ukoliko ona ostane savetodavna, ugrožava sam princip fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline, pa smo s tim u vezi i podneli ovaj amandman.
Ne mogu, a da se ne osvrnem na deo obrazloženja Vlade u kojem se ne prihvata ovaj naš amandman, gde se, između ostalog, kaže – pri tome se imalo u vidu i da u većini zemalja koje imaju zakonom utvrđena fiskalna pravila, obrazovani su fiskalni saveti ili neki drugi stručni organ koji ne zavisi od Vlade.
Jedan od razloga za formiranje nezavisnog fiskalnog saveta jeste da se obezbedi politička nepristrasnost. Ovo je vrlo lepo napisano, samo kada bi još bilo sprovedeno u praksi. Nisam siguran da postoji bilo ko u ovoj sali, odnosno nisam siguran da postoji bilo ko u Srbiji ko može da poveruje da će ovaj fiskalni savet biti nepristrastan, odnosno da će biti lišen političkih uticaja, s obzirom na to kako je predloženo da se bira ovaj fiskalni savet.
Jer, kao što znamo, jednog člana predlaže ministar finansija, koga će taj član saveta kontrolisati, njegov rad, i davati mišljenje i analizu na to što je radio ministar finansija.
Drugog člana predlaže predsednik Republike Srbije, takođe, biće direktno pod političkim uticajem i ministra finansija i predsednika Republike, tako da, u principu, vi ovaj zakon, ali i mnoge druge, donosite pro forme, znači, tu nema suštine. To je plod dogovora, vašeg obećanja prema MMF. Doneli smo zakon, formirali smo nekakav fiskalni savet, jeste da će to biti telo koje neće biti nezavisno, biće pod uticajem politike, ali, eto, sproveli smo formu, doneli smo zakon i time smo ispoštovali neke preuzete obaveze.
Mi smo iz tog razloga i podneli dosta amandmana, kako bismo pokušali da popravimo ovaj predloženi tekst zakona i pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Hoćete li samo da mi kažete koliko imam minuta još kao ovlašćeni predstavnik?

Imate 14 minuta kao grupa, a tri kao ovlašćeni predlagač.

Onda ta tri, ako bude trebalo.
U toku rasprave u načelu, pre nekoliko dana i danas, zaključili smo nekoliko važnih stvari. Prva stvar je da je ovaj zakon morao da bude posebno podeljen na dva zakona, znači – Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Druga važna stvar, zaključili smo da, ako nema obavezujućih normi, teško da će se taj zakon poštovati.
Treća važna stvar, očigledno je da je u ovom zakonu materija brojnih drugih zakona i da potpuno obesmišljava donošenje nekih drugih zakona, ako se ovde utvrde ova pravila.
Ovaj zakon, kao jedno ustanovljeno ključno telo koje treba da koordinira i kontroliše čitavu stvar i da ima savetodavno mišljenje, vezano za sprovođenje fiskalne politike, to je fiskalni savet. Pričaćemo o tome kako se on formira. Ali, to telo, u stvari, treba da da i mišljenje o budžetu, za slučaj da je potrebno Ministarstvo finansija, mora da bude podrška tom nezavisnom telu.
Šta je sada tu problem? Zakonom je u obrazloženju rečeno da će ovo telo imati, čini mi se, 17 ili 19 zaposlenih. To je deo Ministarstva finansija koji se bavi pripremom budžeta, pripremom završnih računa i sprovođenjem čitavih tih procedura kontrole. Meni se čini da, po sistematizaciji radnih mesta, Ministarstvo finansija u tom sektoru za budžet ima manje od 17 zaposlenih. Je li tako?
Sada imamo telo koje je savetodavno, koje treba da kontroliše šta ovo telo radi u ovom glavnom telu koje sve ove dokumente i ovu važnu politiku treba da kreira. Treba da vodi računa o svim tim stvarima. Treba da priprema sve te elemente i da vodi računa o tome da svaki dinar bude potrošen kako treba, ima manje zaposlenih nego u ovom telu koje će da bude samo savetodavno telo i koje će da kontroliše.
Da li treba bilo šta reći više od te činjenice? Čak mislim da u vašem sektoru za budžet sva sistematizovana mesta nisu ni popunjena, da ima nekih praznih mesta. Kako će to izgledati i na šta će to da liči, možemo samo da zamislimo.

 Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Gospodin Đurić ima reč.

Mi smo podneli amandman na član 17, odnosno predložili smo da se član 17. briše.
Naime, Vlada je predložila da se u članu 17. briše u važećem zakonu član 33. koji se odnosi na srednjoročne prioritete javnih investicija. Mi se zalažemo i zbog toga smo podneli ovaj amandman da se zadrži regulativa, odnosno ta definicija iz postojećeg zakona, da se zadrži obaveza budžetskih korisnika da planiraju javne investicije iz razloga što je dosadašnja praksa pokazala da neblagovremeno planiranje investicija, priprema te investicione dokumentacije, a s tim u vezi i neobezbeđivanje finansijskih sredstava, dovodi do toga da se neki ključni i bitni infrastrukturni projekti realizuju i po nekoliko godina duže nego što je to prvobitno planirano.
Mislim da treba zadržati obavezu budžetskih korisnika da prave te srednjoročne planove investicija, kako bi Vlada utvrdila taj srednjoročni program i mislim da je to bilo dobro rešenje u postojećem zakonu. Zato smo i predložili taj amandman.
Vlada je u obrazloženju rekla, suštinski, u principu, da se slaže sa tim, međutim, smatrate da je to suvišno, pošto je regulisano nekim drugim odredbama. Mi smatramo da nije suvišno i mislimo da taj član treba da ostane u zakonu, kako je i do sada bilo. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.
Želeo bih samo da kažem još nekoliko reči, s obzirom da smo predložili još nekoliko amandmana kojima preciznije i detaljnije uređujemo ovu materiju, pošto nisam bio tu kada je bio član 11. zakona. Tu smo takođe precizno definisali obaveze budžetskih korisnika koji, u slučaju ostvarenja nekog budžetskog suficita, da se ta sredstva moraju namenski ostaviti na računu i koristiti u narednoj fiskalnoj godini.
Nije mi jasno zašto taj amandman nije prihvaćen. I u članu 15. smo predložili neka konkretnija, odnosno preciznija rešenja kada je u pitanju taj srednji rok. Mi smo predložili da to bude 2015. godina, da se do 2015. godine budžetski deficit svede na 1% i da se umesto formule koju ste vi predložili primeni pravilo 0,75%, tako što bi se svake godine budžetski deficit smanjivao za 0,75% u odnosu na deficit iz prethodne godine, čime bi 2015. godine sigurno imali deficit od 1%.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč želi Veroljub Arsić.