Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, podneli smo amandman na član 16 Predloga zakona, tako da smo predložili da u stavu 1. tačka 1) podtačka (5) iza reči "mišljenje" dodaju reči "i pisanu saglasnost".
Ovaj amandman je povezan sa amandmanom koje smo podneli na član 2. i na član 15, jer smatramo da fiskalni savet treba da ima značajniju ulogu, dosta značajniju ulogu od uloge koja mu je data ovim predloženim tekstom zakona. Zbog toga smo predložili da, pored mišljenja koje daje na izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji priprema ministar finansija, da treba da daje i pisanu saglasnost na taj izveštaj.
Naravno, ukoliko uloga fiskalnog saveta ostane ovako nedorečena, ukoliko ona ostane savetodavna, ugrožava sam princip fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline, pa smo s tim u vezi i podneli ovaj amandman.
Ne mogu, a da se ne osvrnem na deo obrazloženja Vlade u kojem se ne prihvata ovaj naš amandman, gde se, između ostalog, kaže – pri tome se imalo u vidu i da u većini zemalja koje imaju zakonom utvrđena fiskalna pravila, obrazovani su fiskalni saveti ili neki drugi stručni organ koji ne zavisi od Vlade.
Jedan od razloga za formiranje nezavisnog fiskalnog saveta jeste da se obezbedi politička nepristrasnost. Ovo je vrlo lepo napisano, samo kada bi još bilo sprovedeno u praksi. Nisam siguran da postoji bilo ko u ovoj sali, odnosno nisam siguran da postoji bilo ko u Srbiji ko može da poveruje da će ovaj fiskalni savet biti nepristrastan, odnosno da će biti lišen političkih uticaja, s obzirom na to kako je predloženo da se bira ovaj fiskalni savet.
Jer, kao što znamo, jednog člana predlaže ministar finansija, koga će taj član saveta kontrolisati, njegov rad, i davati mišljenje i analizu na to što je radio ministar finansija.
Drugog člana predlaže predsednik Republike Srbije, takođe, biće direktno pod političkim uticajem i ministra finansija i predsednika Republike, tako da, u principu, vi ovaj zakon, ali i mnoge druge, donosite pro forme, znači, tu nema suštine. To je plod dogovora, vašeg obećanja prema MMF. Doneli smo zakon, formirali smo nekakav fiskalni savet, jeste da će to biti telo koje neće biti nezavisno, biće pod uticajem politike, ali, eto, sproveli smo formu, doneli smo zakon i time smo ispoštovali neke preuzete obaveze.
Mi smo iz tog razloga i podneli dosta amandmana, kako bismo pokušali da popravimo ovaj predloženi tekst zakona i pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Hoćete li samo da mi kažete koliko imam minuta još kao ovlašćeni predstavnik?

Imate 14 minuta kao grupa, a tri kao ovlašćeni predlagač.

Onda ta tri, ako bude trebalo.
U toku rasprave u načelu, pre nekoliko dana i danas, zaključili smo nekoliko važnih stvari. Prva stvar je da je ovaj zakon morao da bude posebno podeljen na dva zakona, znači – Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Druga važna stvar, zaključili smo da, ako nema obavezujućih normi, teško da će se taj zakon poštovati.
Treća važna stvar, očigledno je da je u ovom zakonu materija brojnih drugih zakona i da potpuno obesmišljava donošenje nekih drugih zakona, ako se ovde utvrde ova pravila.
Ovaj zakon, kao jedno ustanovljeno ključno telo koje treba da koordinira i kontroliše čitavu stvar i da ima savetodavno mišljenje, vezano za sprovođenje fiskalne politike, to je fiskalni savet. Pričaćemo o tome kako se on formira. Ali, to telo, u stvari, treba da da i mišljenje o budžetu, za slučaj da je potrebno Ministarstvo finansija, mora da bude podrška tom nezavisnom telu.
Šta je sada tu problem? Zakonom je u obrazloženju rečeno da će ovo telo imati, čini mi se, 17 ili 19 zaposlenih. To je deo Ministarstva finansija koji se bavi pripremom budžeta, pripremom završnih računa i sprovođenjem čitavih tih procedura kontrole. Meni se čini da, po sistematizaciji radnih mesta, Ministarstvo finansija u tom sektoru za budžet ima manje od 17 zaposlenih. Je li tako?
Sada imamo telo koje je savetodavno, koje treba da kontroliše šta ovo telo radi u ovom glavnom telu koje sve ove dokumente i ovu važnu politiku treba da kreira. Treba da vodi računa o svim tim stvarima. Treba da priprema sve te elemente i da vodi računa o tome da svaki dinar bude potrošen kako treba, ima manje zaposlenih nego u ovom telu koje će da bude samo savetodavno telo i koje će da kontroliše.
Da li treba bilo šta reći više od te činjenice? Čak mislim da u vašem sektoru za budžet sva sistematizovana mesta nisu ni popunjena, da ima nekih praznih mesta. Kako će to izgledati i na šta će to da liči, možemo samo da zamislimo.

 Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Gospodin Đurić ima reč.

Mi smo podneli amandman na član 17, odnosno predložili smo da se član 17. briše.
Naime, Vlada je predložila da se u članu 17. briše u važećem zakonu član 33. koji se odnosi na srednjoročne prioritete javnih investicija. Mi se zalažemo i zbog toga smo podneli ovaj amandman da se zadrži regulativa, odnosno ta definicija iz postojećeg zakona, da se zadrži obaveza budžetskih korisnika da planiraju javne investicije iz razloga što je dosadašnja praksa pokazala da neblagovremeno planiranje investicija, priprema te investicione dokumentacije, a s tim u vezi i neobezbeđivanje finansijskih sredstava, dovodi do toga da se neki ključni i bitni infrastrukturni projekti realizuju i po nekoliko godina duže nego što je to prvobitno planirano.
Mislim da treba zadržati obavezu budžetskih korisnika da prave te srednjoročne planove investicija, kako bi Vlada utvrdila taj srednjoročni program i mislim da je to bilo dobro rešenje u postojećem zakonu. Zato smo i predložili taj amandman.
Vlada je u obrazloženju rekla, suštinski, u principu, da se slaže sa tim, međutim, smatrate da je to suvišno, pošto je regulisano nekim drugim odredbama. Mi smatramo da nije suvišno i mislimo da taj član treba da ostane u zakonu, kako je i do sada bilo. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.
Želeo bih samo da kažem još nekoliko reči, s obzirom da smo predložili još nekoliko amandmana kojima preciznije i detaljnije uređujemo ovu materiju, pošto nisam bio tu kada je bio član 11. zakona. Tu smo takođe precizno definisali obaveze budžetskih korisnika koji, u slučaju ostvarenja nekog budžetskog suficita, da se ta sredstva moraju namenski ostaviti na računu i koristiti u narednoj fiskalnoj godini.
Nije mi jasno zašto taj amandman nije prihvaćen. I u članu 15. smo predložili neka konkretnija, odnosno preciznija rešenja kada je u pitanju taj srednji rok. Mi smo predložili da to bude 2015. godina, da se do 2015. godine budžetski deficit svede na 1% i da se umesto formule koju ste vi predložili primeni pravilo 0,75%, tako što bi se svake godine budžetski deficit smanjivao za 0,75% u odnosu na deficit iz prethodne godine, čime bi 2015. godine sigurno imali deficit od 1%.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč želi Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odbila amandman koji su podneli narodni poslanici SNS, uz jedno prilično čudno obrazloženje, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 69. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
Ne vidim u čemu je problem u našem amandmanu koji smo podneli jer on ne utiče na usklađenost između člana 69. i člana 61. Zakona. Međutim, postavlja se pitanje – ako ovo ovako ostane, odnosno ne prihvati se ovaj amandman, čemu budžet? To je najvažniji zakon posle Ustava. Jeste da ga svake godine menjamo i jeste da nekoliko puta u toku godine i sam bude promenjen, ali je svakako zakon koji određuje sudbinu mnogih tokova u državi. Čini mi se da ministar finansija vrši određenu personifikaciju vlasti, odnosno javne funkcije koju obavlja.
Poći ću od pretpostavke da ste odličan ministar i da sve ovo što radite, radite u cilju olakšavanja funkcionisanja budžeta i države. Gospođo ministre, postavite pitanje – šta ako zbog nečega dođete u sukob sa predsednikom Vlade ili sa predsednikom DS? Može da se desi da bude pokrenuta rasprava ili vi podnesete sami ostavku i za ministra finansija bude ponovo postavljen Božidar Đelić ili, ne daj bože, Mlađan Dinkić. Tada bismo imali problem sa članom 61. i članom 69. U ovakvom stanju jedva bi to sačekali.
Postavite drugo pitanje – ovde nije reč samo o budžetu Republike Srbije, ovde je reč i o budžetu lokalnih samouprava, a pojedine lokalne samouprave nemaju baš tako male budžete i nije taj maksimalan iznos tekuće budžetske rezerve baš tako mali. Dozvoljavate ovakvim amandmanom na zakon koji ste podneli, određene zloupotrebe i u lokalnoj samoupravi i, ako dođe do promene ministra, vašem budućem kolegi, odnosno nasledniku. U tome jeste problem.
Kažete da iznosi ne mogu biti veliki. Verujte mi da se više puta dešavalo da u praksi uopšte nije problem da se napravi određena situacija i da iznos ne bude uopšte zanemarljiv i da bude i te kako veliki. Ovo obrazloženje da se budžetska rezerva koristi za neplanirane rashode, sasvim je prihvatljivo i nije problem da se budžetska rezerva koristi čak i za nabavku vakcina i nije problem čak i da nije zakonom to navedeno.
Da se ova skupština sastane, ne verujem da će bilo ko od ovih 250 ljudi da dovede u pitanje izmene i dopune Zakona o budžetu ako su ugroženi život, zdravlje ili imovina građana. To već više nije politika i verujem da svih ovih 250 ljudi imaju tu odgovornost. Zato ne vidim da obrazlažete da je potrebno brzo intervenisati. To je danas možda tako.
Prošle godine verovatno, 2008. godine verovatno, ali hoće li biti 2011, 2012. i svake sledeće godine ili će svaka Vlada i svaki ministar da usklađuje zakon prema svojim potrebama i svojim željama? Hoće li, recimo, izvršilac budžeta lokalne samouprave iz tekuće rezerve, ne daj Bože, da kupi novi automobil? Može, ukazala mu se potreba, a nema tu stavku u budžetu lokalne samouprave. Ovlašćujete ga za tako nešto.
Gospođo ministre, mogu da vam kažem da, ako je Vlada dobra i ako je uspešna, pa čak i ako ne uspe da napravi dobar zakon o budžetu, za nju treba da predstavlja zadovoljstvo da izađe pred poslanike koji su je birali, da da predlog izmenama i dopuna zakona o budžetu i da obrazloži koji su uzroci takve izmene. Međutim, kod vlada koje nisu uspešne, kod vlada koje nisu dobre, pribegava se ovakvom načinu, posrednog menjanja zakona o budžetu.
Setite se samo kada smo kao poslanici podnosili za rebalans budžeta za 2009. godinu, za razdeo Skupštine Srbije, gde utvrđujemo da ima stotinak miliona dinara viška sredstava i vi taj amandman odbijate i kažete – možemo mi ta sredstva da uzmemo i bez Zakona o budžeta i da utrošimo kako nama treba, po Zakonu o budžetskom sistemu.
U tome je problem. Čemu onda budžet? Možemo da ga napravimo i napišemo kako god hoćemo, možemo da predvidimo stavke koje nećemo nikada da izvršimo i da ih prebacujemo po svojoj volji i po razdelima i po tekućim budžetskim rezervama. Zato je problem zašto uopšte imamo ovakav Zakon o budžetskom sistemu.
Kao što rekoh, čini mi se da ovome pribegavaju samo neuspešne vlade. One uspešne ne boje se i ne plaše se da stanu pred svoje poslanike i da obrazlože predlog za izmene i dopune Zakona o budžetu.