Na član 125. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Donka Banović i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić.

Ovo je inače prvi amandman u čitavom nizu amandmana koje je DSS podnela, a tiče se uvođenja novog poglavlja, koje nosi naziv – Ugovori o potrošačkom kreditu i prvog tog novog člana, gde je objašnjen predmet i pojam potrošačkog kredita.
Predlagač zakona ima pred sobom nekoliko načina na koje može da vrati ovo čitavo poglavlje koje je nestalo na putu od nacrta do predloga i do Vlade.
Poslaničke grupe su predlagale različite amandmane, različite oblike i metode. Neke poslaničke grupe su uvrstile čitavo to poglavlje i sve te amandmane kroz jedan amandman. DSS i NS su to uradile član po član. Imate na raspolaganju nekoliko način da ovaj zakon zaista postane zakon o zaštiti potrošača, a ne zakon o zaštiti banaka i zakon o zaštiti trgovaca od potrošača.
Kolege koje su govorile pre mene objasnile su zašto ovaj zakon u stvari nije više zakon o zaštiti potrošača, nego na primer Zakon o zaštiti banaka ili trgovaca od potrošača.
Na ovom predlogu se radilo dve godine. Mogli smo da pročitamo da je potrošeno dva miliona evra na javnu raspravu i izradu nacrta i na pomoć koju su ministarstvo, zatim predstavnici udruženja, odnosno saveza potrošača, dobijali od EU, pored materijalne pomoći, da se ugrade sve direktive EU koje su od značaja za zaštitu potrošača.
Sve je bilo u redu. Vi ste usaglasili određeni nacrt. Ugradili ste tu direktivu koja nosi naziv 2008/48, a koja potpuno reguliše oblast potrošačkih kredita. Dakle, od nacrta do predloga u Vladi nekako je nestalo poglavlje o potrošačkim kreditima.
U ovom predlogu, o kome razgovaramo, dragi građani, nema ni reči o potrošačkim kreditima, odnosno vi potrošači različitih finansijskih usluga ostaćete i dalje potpuno nezaštićeni kada se radi o tom širokom spektru finansijskih usluga. Ovo govorim zbog građana, jer kada smo vodili raspravu u načelu bila je repriza naših rasprava negde oko ponoći tog dana kada smo to radili, tako da ovo govorim jer znam da ljudi iz ministarstva i ministar, već se i on obavestio u čemu je problem, i poslanici dobro znaju kakav je problem.
Inače, opet zbog građana, taj naš sinonim "potrošački kredit" za nas danas ima jedno uže značenje. To su namenske vanprivredne pozajmice sa fiksnim rokom. To je to naše shvatanje šta je to potrošački kredit.
Međutim, kroz ovu direktivu, koja nije uvrštena, to ima mnogo šire značenje i tu su uvrštene mnoge finansijske usluge. Nije to samo onaj obični potrošački kredit koji svi znamo šta je.
Koleginica me je zbunila jer je pročitala saopštenje Udruženja banaka, gde se oni ograđuju i kažu – nismo vršili nikakav pritisak, onda ostaje samo da je NBS ta koja je izvršila dovoljno snažan pritisak na vaše ministarstvo, da eliminišete čitavo poglavlje o potrošačkim kreditima. Zašto je to NBS uradila, to ne znam.
Uglavnom, građani Srbije će i dalje biti nezaštićeni, pa će banke koje ovde pružaju različite finansijske usluge ovde moći da rade šta god hoće, odnosno radiće ono što oni ne mogu u svojim matičnim državama, ono što ne mogu da rade u Francuskoj, Mađarkom, Grčkoj itd.
I dalje ste, zahvaljujući ovakvom predlogu zakona, ostavili građane na milost i nemilost i samovolji banaka i drugih pružalaca finansijskih usluga.
Obrazloženje koje ste dali zašto ste odbili i ovaj naš amandman u nizu, a koji ćemo obrazlagati, jeste obrazloženje za još 50 amandmana koje su poslanici podneli, a koje se sastoji iz jedne rečenice: "Amandman se ne prihvata iz razloga koncepcijske prirode – materija će biti regulisana posebnim propisom". Baš me zanima koji je to koncept, pa se ovim amandmanima narušava priroda tog koncepta.
Žao mi je što gospodin ministar Slobodan Milosavljević nije ovde, jer bi on mogao da nam odgovori koja je to koncepcija gde odredbe o ugovorima potrošačkih kredita narušavaju tu koncepciju. Pošto ljudi iz Ministarstva ne mogu da nam odgovore, odgovora na koncepciju i na prirodu svega toga nemamo.
Kada je bilo reči o ovom zakonu i o ovim našim primedbama u načelu, onda je bilo reči, bar su nam tako obećali iz Narodne banke Srbije, a obećanje može da bude i radovanje, da će se doneti poseban zakon o potrošačkim kreditima i kako sad nije zgodno da se kroz ovaj zakon ulazi u te članove i odredbe.
Molim vas, danas je bilo reči o tome da ste vi u ovom zakonu regulisali zaštitu potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju. Vi dobro znate da su te mnoge odredbe regulisane i u Zakonu o turizmu, pa onda ne kažete da je sad to prenormirano. Zašto ste onda uopšte ulazili u to?
Tu vam to nije smetalo, ali vam sad smeta jer će se pojaviti neki zakon, a to ćemo tek da vidimo, koji će regulisati tu oblast, pa sad vi ne biste da se tu mešamo da ne pokvarimo koncepciju ovog zakona. Koncepcija je ta da ste postupili nepošteno i prema građanima, da ste ih dve godine obmanjivali jer ste tvrdili da će građani Srbije kao potrošači biti zaštićeni isto tako kao i potrošači u Evropi odnosno u EU. Dakle, to je obmana.
Videćemo da li će Narodna banka Srbije da obmane i građane i vas. Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara. Ministar Milosavljević je na Odboru izjavio da ćemo do nove godine dobiti taj novi zakon, koji će Narodna banka Srbije da uradi, pa ćemo da vidimo. Mi ćemo stalno da vas podsećamo na ovo.
Inače, mi smo amandmane podnosili na svaki član, tako da ćemo ih i obrazložiti. To ćemo da učinimo zbog građana, kako bi građani čuli kroz svaki član šta su ova vlada i ovo ministarstvo rešili da izostave, odnosno kakve sve zaštite su kroz ovaj predlog zakona mogli da imaju, a neće imati zato što ste vi odlučili da od nacrta do predloga zakona nestane čitavo jedno poglavlje.
Apelovaću i na kolege poslanike koji dobro znaju o čemu govorim, prate diskusiju, čitali su, pratili su u medijima, bili su na odborima, i za evropske integracije, gde su bili ljudi iz Udruženja potrošača i Saveza potrošača, doneli su svima i pisani materijal, dakle, svi poslanici su apsolutno svesni da ovo nije dobro, tako da i na njih apelujem da u danu za glasanje razmisle šta će da urade.

Amandman kojim se posle člana 123v dodaje član 123g u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vojić Marković.

Moram da vas upozorim, gospođo predsednice, da ste napravili jednu grešku čitajući prvi amandman 123a, gde se gospođa Janković javila, pošto je amandman bio u istovetnom tekstu. Posle toga niste dozvolili, zapravo ste preskočili da date mogućnost poslaničkoj grupi DSS, koja je takođe u istovetnom tekstu podnela amandman. Prema mojoj računici, mi smo sad na v), član 123v. Izvinite, ali sam pratila šta se dešava.

Izvolite, govorite na v), samo nije bilo prijavljenih na monitoru.

Malo je to nezgodno zato što smo mi obeležavali slovima, pokušavajući da pravimo jedno potpuno novo poglavlje i verovatno, kao i nama kad smo slagali, i vama se potkrala greška.
Dakle, u ovom poglavlju posle poglavlja 10, koje je poslanička grupa DSS tražila da se unese, tražili smo i stavili smo naslov – Ugovori o potrošačkom kreditu. Stalno čujem kada govori neko od predstavnika Vlade, a bogami i od mojih kolega iz vladajuće strukture, oni vole da kažu da donose evropske zakone koji su u skladu sa evropskom praksom i da slede evropske direktive.
Moram da upozorim da je ovde jedna velika evropska direktiva potpuno nestala i potpuno preskočena, a ona se zove – Evropska direktiva 2008/48. Ta direktiva reguliše pitanje potrošačkih kredita i reguliše pitanje odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama. Bilo je potpuno prirodno da se ona takođe nađe u ovom zakonu, zato što je to jako važna oblast i tu su potrošači naročito izloženi zloupotrebama odnosno smanjenju njihovih prava, i to su i potrošači u Srbiji pokazali u ovom istraživanju – ova oblast se nalazi na drugom mestu.
Dakle, na prvom mestu su odnosi sa državom, koji su se pokazali kao jako nepovoljni za potrošače, a na drugom mestu su finansijske usluge, dakle, odnosi sa finansijskim institucijama, bankama i posebno oblast potrošačkih kredita.
Međutim, moram da upozorim moje kolege koje će glasati, jer su uvek glasali na štetu građana Srbije, moram da ih upozorim na jednu stvar. U Evropi posluju upravo one banke koje su danas i u Srbiji i koje su ovih godina došle u Srbiju.
Međutim, one tamo ne posluju na način na koji posluju u Srbiji. Tamo je primenjena ova direktiva, tamo postoji regulativa koja se tiče odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama i one tamo ne mogu jednostrano da menjaju uslove kredita, one tamo ne mogu da podižu svoje kamate a da ne pitaju klijente za to. Ne mogu da se ne dogovaraju o svemu tome.
Nažalost, u Srbiji potrošači, koji imaju odnos sa bankama i finansijskim institucijama odnosno koji su podigli potrošačke kredite, nisu toliko zaštićeni kao u Evropi od istih tih banaka. Ovde banke zaista menjaju uslove vrlo jednostrano, nikog ne pitajući, kamate se podižu jako brzo i zaista u nebeske visine, a država očigledno nema potrebu da to spreči, nego nas čak dovodi u situaciju da jedno celo poglavlje, koje je upravo predstavljeno kao velika i važna inovacija, i jeste to bila, nestaje u nekom jako kratkom roku, pre nego što se pojavi pred poslanicima.
Moja koleginica Donka Banović se zapitala koja je to koncepcija koju mi kvarimo ako izlazimo u susret potrošačima, odnosno građanima Srbije i udruženjima potrošača? Možda bih mogla da pokušam da odredim koja je to koncepcija.
To je koncepcija po kojoj ovu vladu uopšte nije briga za građane Srbije, koji su svi potrošači. Ovu vladu je briga za tajkune koje su napravili i za tajkune koji plaćaju njihove stranke. To je koncepcija koju mi pokušavamo da pokvarimo. Da, tačno. Demokratska stranka Srbije hoće tu koncepciju da pokvari u korist građana.

Amandman kojim se posle člana 123v. dodaje naslov, dakle novi član 123g, u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić. Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pokušali da uvođenjem jednog novog poglavlja regulišemo jednu oblast u Zakonu o potrošačima koja je bila potpuno izbačena iz zakona. Na koji način i zbog čega, čuli smo dosta obrazloženja.
Gospodine ministre i gospođo predsednice, mene na komentar ovog amandmana natera jedna stvar, zato što je gospođa predsednica parlamenta, gostujući na televiziji B92, rekla da je pravi trenutak da se podnesu amandmani i da će se svi argumentovani predlozi razmatrati u parlamentarnoj raspravi.
Gospođo predsednice, ima jedna interesantna rečenica, način oglašavanja Narodne biblioteke Srbije, gde piše – ko čita pobeđuje, divno. Ali, gospođo predsednice, šta da radimo sa onima koji ne čitaju? Čini mi se da oni pobeđuju u ovom trenutku. Dokazaću vam to argumentovano.
Dakle, vi niste bili prisutni tu kada se govorilo o članu 20. Dakle, dva istovetna amandmana koje je podnela poslanica SRS gospođa Lidija Dimitrijević i koji je odbijen jer se koncepcijski ne uklapa u zakon i isti amandman koji je podnela gospođa Donka Banović, za koji piše da je tehnički neispravan. Dakle, iste reči, isto sve.
To je dokaz da – ko ne čita, on pobeđuje u ovom trenutku. To je suština ovog zakona. Sada kada imate takav odgovor Vlade, koji vam tako odgovori na amandman da je tehnički neispravan, a drugi - istovetno tehnički ispravan i koncepcijski se ne uklapa, onda je jasno da se Vlada nije ozbiljno bavila ni amandmanima.
Druga vrsta iznenađenja, gde sam prosto bio zatečen, da gospodin ministar zdravlja, gospodin Milosavljević, brani zakon o potrošačima. Gospodine ministre, ne želim da verujem da ste vi loš trgovac, ali čini mi se da ste vi prevareni potrošač, jer kako drugačije objasniti, gospodine ministre, kako ćemo sad i šta ćemo da radimo, kako da vratimo i šta da radimo sa stotine hiljada vakcina koje nismo utrošili.
Čuli smo od vas da ćemo ih pokloniti nekoj nerazvijenoj afričkoj zemlji, a evo sad je 7-8. oktobar, ističe rok 31. oktobra i prosto pitanje je - ko će da primi te vakcine kojima ističe rok? Nabavljena je i učinjena jedna potrošnja iz budžeta koja se meri milionima evra. Šta sada da radimo? Dakle, vi ste, znači, ministre, prevareni, kažem, prosto ne mogu da verujem.
Suština na kraju ovog amandmana je možda najbolja odrednica koju sam rekao u načelnoj raspravi, da pre ovog zakona bi trebalo doneti zakon koji će da zaštititi potrošače i građane od ovakve vlasti i ovakve Vlade.
Zbog čega to kažem? Kažem zato što ovde imate niz članaka, kažu - kamate kao na pijaci. Kod jedne banke je to toliko za prekoračenje, kod druge banke je to onoliko i to me neodoljivo podseća, gospođo predsednice, na neka vremena kada je vaša stranka bila alfa i omega državne politike. Znate gde ste dobijali onda kredite? Na pijaci. Kao od onih dilera, pa vam je kamata bila kod jednog 20%, kod drugog 30%, kod trećeg 40%. Neodoljivo to podseća na ovo stanje.
Izbacujući ovakvu oblast u ovom zakonu, vi stvarate apsolutne preduslove da se vratimo na ona vremena, znači, na devedesete godine. To je politika ove Vlade. Sad šta ćemo? Socijalno odgovorna Vlada. Evo kako je socijalno odgovorna Vlada. To najbolje građani osećaju na svojoj grbači.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 123g dodaje naslov i novi član 123d u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Aleksandar Pejčić i Nikola Lazić.
Gospođa Aleksandra Janković i gospodin Pejčić žele reč. Najpre gospođa Janković.

Pre svega želim da izrazim zadovoljstvo što su svi poslanici dobili ovako jedan duhovit plakatić od Ministarstva trgovine i usluga, gde se, u stvari, Ministarstvo trudi da da informacije koje su vrlo bitne za potrošača i za trgovca. Izuzetno duhovito. "Osmeh ništa ne košta, a mnogo pruža. Ko pita – ne skita. Čist račun – duga ljubav. Dobar glas daleko se čuje. Lepa reč i gvozdena vrata otvara."
Naravno, uz to imamo i ove brošure u bojama, to je isto jako, jako zanimljivo. Malo deluje infantilno, ali nije loše. Bolje je da bude dostupno svima. Promotivna putovanja. Tako mnogo lepe stvari. "Jeste li umorni od svog okruženja, ljudi, uvek istih vremenskih prilika? Možda ste spremni da uzmete odmor i pobegnete na neko vreme. Nemate novca?" Ovo kao za ministre da je pisano.
Da vidimo ovde, telefonski kvizovi, pa onda iznuđena kupovina, pa mobilna telefonija, elektronska trgovina, potrošačke kartice, skriveni troškovi, čak i na to su nas uputili iz Ministarstva trgovine i usluga. Eto, preko 100.000 melodija u našoj ponudi za besplatno preuzimanje, pošaljete tekstualnu poruku na xxxx i željena melodija biće poslata na vaš mobilni telefon. Ne ustručavajte se, ova ponuda će uskoro isteći.
Tako nas Ministarstvo upozorava na najrazličitije moguće prevare, što je u redu. Jer, zaista, dobro obavešten kupac je neko ko može definitivno lakše da odluči. Utoliko pre nego što bilo šta proda, svaki trgovac će morati da prođe jedan ozbiljan kurs i da obavesti potrošače o svim detaljima plaćanja, servisiranju, garanciji, roku isporuke, ceni sa uključenim taksama i porezom, mogućnosti raskida ugovora i eventualnom depozitu, a ukoliko nešto od toga propusti da navede, kupac će moći da raskine ugovor.
Naravno, on će morati da objasni kako radi usisivač, kako radi šporet. Ne znam šta će biti sa ovima koji prodaju avione. Trgovci će imati zaista ozbiljnu obavezu da informišu kupce o svemu i svačemu.
Definitivno, šalu na stranu, informisanje potrošača jeste nešto što je veoma važno. Kada ste već davali pare da štampate ove pamfletiće i ovo što smo obično viđali u liftovima – kako da ne skačemo po liftu, sada smo dobili ovo, kako da se ponašamo u trgovini. Možda je bilo dobro da uvrstite u razmatranje i nekakvu obavezu predugovornog obaveštavanja koje se tiče potrošačkih kredita.
Znači, divno je to što će ljudi dobiti ove slikovnice, ali ono što je ozbiljno je da i dalje neće znati kako da odgovore skrivenim zamkama banaka ukoliko se izostavi ta obaveza predugovornog obaveštavanja.
Znači, i koleginica i ja insistiramo na tome da bar do procesa odlučivanja, znači, do konačnog glasanja, nekako razmislite malo o tome. Svi smo mi ovde zaista potrošači. Svi imamo vrlo slične probleme. Znamo s kojim problemima se susreću naši građani.
Dajte da ne dovedemo građane Srbije u goru situaciju od one u kojoj realno jesu, mada to izgleda kao skoro nemoguće. Dajte da vratimo ono što je neophodno, a to jesu odredbe koje se tiču ugovora o potrošačkim kreditima.
Znači, da bi ljude zaštitili od prevare, ne treba da im pričamo o tome kako ih raznorazni operateri ili preko interneta neko sluđuje, daje im i nudi različite mogućnosti koje će na kraju dobrano morati da plate.
Dajte da uradimo ono što jeste u našoj nadležnosti, a to je da na zahtev referentnih institucija, takve institucije ipak jesu neka udruženja potrošača, apelujemo na Vladu da se ipak uvede čitavo jedno poglavlje koje je izostalo, možda nekakvom tehničkom greškom koncepcijske prirode.