Amandman kojim se posle člana 123r dodaje novi naslov i novi član 123s podnela je narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 123s dodaje novi naslov i novi član 123t, u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Bojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Gospodin Pejčić želi reč.

Koristiću vreme poslaničke grupe, pošto nisam podnosilac amandmana. Naime, tek smo na 22 slovu, šta mislite da smo u Crnoj Gori, dokle bi radili? Tamo ima 23 slova. Mi smo na 22-gom slovu, slovu ''t''.
(Predsednik: Imate još šest i po minuta)
Pošto nemamo zakonska rešenja u vezi potrošačkih kredita i zaštite potrošača, a NBS nam je obećala da će u toku ove godine dostaviti jedan novi zakon koji će regulisati ovu problematiku, mi iz DSS smo rešili da dok se ne donese taj zakon predložimo jedno zakonsko rešenje, jednu zakonsku odredbu, Dužnosti NBS i nadležnog ministarstva.
U tom smislu, želim da pročitam ovaj amandman, kako bi građani Srbije bili upoznati sa ovim našim amandmanom.
''Narodna banka donosi propise kojima se detaljno uređuju pitanja koja su joj poverena odredbama ove glave. Narodna banka nadzire i kontroliše zakonitost rada banaka i kreditnih posrednika. Narodna banka objavljuje način na koji se izračunava godišnja efektivna kamatna stopa. Nadležno ministarstvo je dužno da nadzire rad davalaca kredita i kreditnih posrednika, izuzev kod onih poslova koje nadzire Narodna banka.''
Imate ovo zakonsko rešenje dok se ne donese novi zakon koji je, kao što rekoh, NBS obećala do kraja godine.
Ono što sam na kraju hteo da kažem, gospođo predsedavajuća i gospodine ministre, da sve ima alternativu, i Evropa ima alternativu. Za nas iz DSS samo Srbija i građani Srbije nemaju alternativu. Ovaj zakon ima alternativu, gospodine ministre. Poručite vašem kolegi, predsedniku Vlade, da se povuče ovaj zakon iz procedure.

Na član 124. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 127. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Gospođa Vojić Marković., izvolite.

Sizif ne odustaje. U članu 127. posle stava 2. smo dodali sta 3. koji glasi: Udruženja i savezi su dužni da postupaju nezavisno od organa vlasti na svim nivoima, od interesa trećih lica, a naročito proizvođača, trgovaca, političkih stranaka i sindikata. Nezavisnost udruženja i saveza propisuje se njihovim statutom.
To je jako važno jer smo videli da se u Predlogu zakona vrlo jasno i precizno kaže da udruženja moraju da imaju određene profesionalne kapacitete sa profesionalnim znanjima, profesionalnim veštinama. Nigde se ne kažu koja su to znanja, koje su to veštine. Drugo, govori se o nekom broju članova koje moraju da imaju, a sve je to u suprotnosti sa Zakonom o udruženjima građana, koji je takođe podnela ova Vlada.
Ono što je stavljeno kao kriterijum je jedan kriterijum koji treba da eliminiše one druge organizacije koje ne budu po volji Vlade. Ovim amandmanom smo pokušali da kažemo da udruženja potrošača moraju da rade samo u interesu građana Srbije, odnosno potrošača. Nikako ne treba da budu Vladina čeda koja će dobijati sredstva iz njenog budžeta, biti nevladine organizacije koje su, zapravo, ispostava Vlade.

Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Milan Dimitrijević. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Možda sam malo kasnije reagovao.
Na prošlom amandmanu se vidi kako se Vlada odnosi prema zakonu. U članu 129. tački 2) stoji – zastupaju kolektivne interese potrošača. U tački 2) smo predvideli da se doda reč – pojedinačne. Dalji tekst člana ostaje isti - zastupaju i kolektivne i pojedinačne.
Vidite kako je Vlada odgovorila – amandman se ne prihvata iz razloga što je suprotan konceptu kolektivne zaštite interesa potrošača. Da li to ima veze sa logistikom? Da li smo mi napisali u amandmanu – zastupa i pojedinačne i kolektivne? Šta ste vi napisali u obrazloženju – da je suprotno zastupanju interesa potrošača.
Da li je neko uopšte čitao ove amandmane? Kako može ovakva jedna stvar, ovakav odgovor da se dobije na amandman? Da li to uopšte može da se obrazloži, da se objasni nekome? Potvrđuje se pravilo da vi uopšte zakon niste ni čitali, amandmane niste pročitali.
Ministar trgovine onda pobegne glavom bez obzira, pošalje ministra zdravlja da on sluša ovo. Gospodine Milosavljeviću, da li ovo ima logike? Ima? Kako može ako u amandmanu piše da zastupaju pojedinačne i kolektivne, kako može biti suprotno kolektivnoj zaštiti potrošača? Tako piše u obrazloženju. Čestitam, gospodine Milosavljeviću, sve ste rekli.

Na član 129. amandman je  podnela narodni poslanici Milica Vojić Marković.
Gospođa Donka Banović, izvolite.

Nisam potpisnik ovog amandmana, ali mislim da imam vremena ovlašćenog predstavnika.
(Predsednik: Imate još dva minuta kao ovlašćeni predstavnik i još četiri i po minuta u okviru grupe.)
Toliko mi vremena i treba.
Podneli smo amandman da se promeni tačka 4). Inače je ovde nabrojano da ministarstvo vodi evidenciju udruženja i saveza, nabrojani su neki uslovi po kojima će o udruženjima ministarstvo voditi evidenciju. U tački 4) se kaže – da će ministarstvo voditi evidenciju o onom udruženju koje, između ostalog, raspolaže odgovarajućim kadrovskim kapacitetima sa profesionalnim znanjem i veštinama.
Jasno je šta je predlagač hteo. Kroz amandman smo ponudili malo bolju, ako ništa drugo, lepšu formulaciju – vodiće evidenciju o onim udruženjima koja okupljaju članove koji poseduju odgovarajuće znanje i veštine. Mislimo da je ta formulacija bolja. Ovo – kadrovski kapaciteti sa profesionalnim znanjem i veštinama, znam da to mi koristimo, ali baš da nam stoji ta formulacija u zakonu; ne vidim zašto predlagač zakona nije ovo prihvatio.
Kada smo već kod udruženja potrošača i saveza potrošača, povodom ovoga predloga zakona čulo se negodovanje, a to smo čuli i na sednicama nekih odbora ovde, gde su predstavnici raznih organizacija potrošača i saveza prilično optuživali Ministarstvo za trgovinu i usluge o tome da hoće da stavi pod svoju kapu sva udruženja potrošača.
Oni vas praktično optužuju da hoćete da podržavite sve saveze i vidim da su ljudi iz ministarstva upoznati sa ovim njihovim optužbama. Na osnovu onoga što sam čula od njih i što sam imala prilike da čitam, čini mi se da su njihove optužbe osnovane.
Oni kažu da ste vi u jednom trenutku hteli da osnujete u okviru ministarstva i agenciju za zaštitu potrošača, pa vam nije to uspelo, pa ste onda osnovali neki centar za zaštitu potrošača, pa da ste onda imali jedan konkurs o dodeli četiri miliona dinara, što nije mnogo.
Oni su izračunali da je to praktično pola dinara po glavi potrošača u Srbiji, odnosno svih stanovnika i da ste praktično tražili nemoguće uslove kako bi udruženja na lokalnom nivou došla do tih sredstava, da je trebalo čak prikupiti 24. Taj konkurs je praktično raspisan da bi se na lokalnom nivou javljala udruženja koja će da budu pomoć opet tom centru za zaštitu potrošača, koji se opet nalazi u okviru Ministarstva za trgovinu i usluge.
Dakle, ako pogledate kako vi zamišljate tu strukturu, ne želim da vas optužujem da ćete vi zaista nešto uticati na sva ta udruženja, ali onaj ko vas plaća i ko odlučuje o tome da li ćete imati sredstva da sprovedete nešto na lokalnom nivou, obično vas on i kontroliše.
Kada je reč o zaštiti potrošača, nigde u svetu država ne kontroliše udruženja i saveze potrošača. Oni bi praktično trebalo da samo štite potrošače i da im je to jedini interes i praktično da opominju one koji su na vlasti, danas ste vi, sutra će biti neko drugi, da opominju, da ukazuju na probleme i da samo štite potrošače, a u njih potrošač mora da ima potpuno poverenje, tako da ta udruženja i savezi moraju da budu i samostalni i nezavisni.

Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Nikola Lazić. Gospođa Vojić Marković želi reč. Nema više vremena, nažalost.
Na član 129. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman na naziv glave XIII podneo je narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 137. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 137. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 137. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.

U članu 137. Predloga zakona navedena je jedna apsurdna rečenica koju moramo korigovati i u tom pravcu je usmeren amandman. Amandman se odnosi na sudsko utvrđivanje nepoštenog poslovanja.
Naime, ovako kako je predloženo u Predlogu zakona možemo videti da je prvo ova formulacija nelogična, ona je nejasna, ona je nepotpuna i kao takva ne bi smela da ostane u zakonu. Pročitaću je zbog javnosti: U članu 137. kaže se sledeće: Potrošač čije je pravo ili interes povređen može da podnese zahtev za pokretanje postupka zabrane nepoštenog poslovanja".
Prvo, jezički ovo ne može da stoji ovako. Šta sam predložio amandmanom? Da se umesto reči "zabrane" ugradi reč "preispitivanja", preispitivanja nepoštenog poslovanja. Znači, ukoliko potrošač pokrene postupak u smislu utvrđivanja nepoštenog poslovanja, sud će utvrditi ovo što je ovde napisano. Utvrđivati da li je zabranjeno nepošteno poslovanje, jeste, zabranjeno je. On će odbiti ponuđača.
Imamo apsurdnu situaciju – da vi dozvoljavate nepošteno poslovanje. Sud ne može ništa drugo utvrditi. I logički, i ciljno i jezički ako tumačimo ovu odredbu, onda ćemo videti da je to jedan apsurd.
Zašto niste prihvatili ovaj amandman? To ste naveli u obrazloženju, pa ste rekli sledeće – amandman se ne prihvata zbog toga što nije u skladu sa pravnim standardima relevantne direktive EU koja se preuzima ovom odredbom i prirodom instituta.
Tu su upravo apsurdi, što mi direktno inkorporiramo i harmonizujemo evropsko zakonodavstvo sa srpskim zakonodavstvom. Ne možemo na taj način. Prvo, pravnik uvek mora imati presudnu ulogu u odlučivanju logičke i jezičke konstrukcije svake rečenice.
Ako direktno prevedemo ono što piše u direktivama EU, onda imamo ovakvu situaciju. To je apsurd i to morate otkloniti. To je uslov normalnog rada, normalnog tumačenja i normalnog normiranja u pravnom sistemu Republike Srbije.
Ako budemo ovako radili kao što vi radite, prepisujete, prevodite i direktno prepisujete u pravni sistem sve ono što piše u EU, onda vas pitam – šta će vam onda u ovoj skupštini 350 radnika? Bar 60% su pravnici. Pravnici onda ne trebaju. Prepisujmo samo ono što piše u evropskim direktivama, evropskom zakonodavstvu, uporednom zakonodavstvu, pravnici nam ne trebaju.
Pravnici u Vladi takođe ne trebaju, pravnici u ministarstvima ne trebaju. Prepolovimo administraciju, najbolji je to način. Šta ćemo dobiti u pravnom sistemu? Krnje zakone, nejasne zakone, nepotpune zakone, nepotpun pravni sistem. Pokušajmo razmatrajući reč po reč, slovo po slovo, odredbu po odredbu, da korigujemo kroz amandmane, da ispravimo sve ono što je jasno, što je vidljivo. Međutim, odbijate to sve.
Iskoristiću ono vreme koje imam kao predstavnik poslaničke grupe. Ovako kako je koncipiran ovaj zakon, nećemo ostvariti ono što je stvarni smisao, stvarna potreba građana Srbije, a to je zaštita potrošača.
Zašto nećemo? Zato što smo iz odredaba zakona izbacili ono što je ovog trenutka najbolnije. Najbolnije je većini građana Srbije poslovanje u bankarskom sistemu. Svako onaj ko je ušao u banku, a pozivali ste, molili ste, kumili ste, lobistički se postavljali u ime tih banaka, koje je nekolicina ljudi iz Vlade dovela na ovo tržište.
Monopolizirali ste bankarski sistem. Građanin kada je ušao u banku, od tog trenutka je počela pljačka, to se drugačije ne može nazvati. To je prevara i pljačka. Ovoga trenutka građani Srbije plaćaju najveće kamate u Evropi, najveće marže i najveće naknade.
SRS godinama ukazuje na ove društvene anomalije i probleme koje imaju građani Srbije. Zašto vi to ne otklanjate? Ne smete? Upravo ti lobistički bankarski krugovi su vas postavili. Ovu vladu su postavili upravo ti bankarski krugovi, ali ne iz Srbije, nego sa Zapada. Vi to jako dobro znate.
Sada ću ovde da kažem nešto što je izjavio premijer ove države u najvišoj svetskoj instituciji, u OUN. Tamo je na jednom skupu rekao sledeće – Banke u Srbiji naplaćuju šest do sedam puta veće marže nego što to naplaćuju u matičnim državama. Žalio se svetu, on to ovde nije smeo da kaže, nego je tamo u uvijenoj formi rekao ono što boli svakog građanina.
Rekao je istinu. Zašto Vlada, zašto ministarstva, zašto Narodna banka ne čine da smanje te marže, za koje je on rekao da su šest do sedam puta veće u Srbiji nego što su u matičnim državama odakle je došao taj kapital. Šta je napravila Narodna banka, šta je učinila Vlada? Ona je monetarni i finansijski nosilac nadležnosti u ovoj oblasti. Ništa.
Ne sme ova vlast učiniti bankama ništa. Zašto? Zato što postoje određeni sporazumi, formalni i neformalni. Jedan od formalnih je onaj u Beču.
Onog trenutka, a to su vam jasno tamo i rekli, ako bilo šta učinite u smislu korekcije rigidnijeg pristupa nastupa i normative, povući ćemo kapital, onaj koji smo uneli u Srbiju, izvući ćemo kapital, a vi kapitala nemate.
To je naša žalosna stvarnost. Da li je to vama jasno? Jeste. I narod to mora znati. Uništili ste srpski bankarski sistem, dovukli ste banke sa zapada, od njih ste napravili monopoliste ovde, odnosno sami su oni ovde monopolizirali, nije ovde stvorena nikakva konkurencija.
Da sam u pravu najbolje govori činjenica koju je izneo bivši guverner kada je rekao da moramo biti svesni toga da mi nemamo vlastiti kapital, to je jedna od rečenica guvernera pre dve godine. Na tržište su došli oni koji su bili najbliži. To nije tačno, oni koje ste vi doveli, oni su došli.
Dalje, šta kaže guverner, onaj ko donosi kapital, on određuje uslove pod kojima će prodavati svoj kapital. To je činjenica. Zadatak guvernera Narodne banke, zadatak Vlade kao nosioca monetarne i finansijske vlasti jeste da stvori uslove ekonomske, monetarne i finansijske utakmice, da dovuče daleko više kapitala iz više bankarskih sistema.
Zašto ovde nemamo kinesku banku? Zašto imamo rigidnu rusku banku koja se bavi jednim segmentićem bankarskog poslovanja? Zašto nemamo sa drugih bankarskih i finansijskih tržišta prisutne banke ovde? Zato je odgovorna vlast i Narodna banka.
Još jedan segment o kome se mora govoriti, a njega nema u zakonu, ali to je bolna činjenica o kojoj se ovde mora razgovarati. To je crno tržište. Mi kažemo zaštitićemo potrošača kroz legalne tokove, trgovačke, finansijske, ekonomske, turističke. Šta je sa crnim tržištem?
Šta nem kažu podaci o crnom tržištu? Institut koji je pre dve i po godine radio istraživanja došao je do podataka da je na crnom tržištu ukupno 2003. godine 26% roba i usluga. Dalje, 2008. godine kada su oni radili istraživanja, 32,8% je učešće crnog tržišta u odnosu na BDP. Znači, 6,8% je povećanje od 2003. na 2007/2008. godinu.
Koliki je danas? Pojedini ekonomski analitičari kažu da je blizu 40%. Dakle, 30 i nešto milijardi evra, ono što je BDP ove države, pa pomnožimo sa četiri i to je 12 milijardi evra i toliko je u nekom crnom tržištu.
Šta je to sve na crnom tržištu od roba i usluga? Imamo štošta, mi to vidimo na pijacama, na ulicama, trgovima, pored prodavnica, kafića, restorana i to crno tržište je svuda. Vi ste dozvolili crnom tržištu mogućnost da nadoknadi ono što nisu mogli nadoknaditi na svojim legalnim radnim mestima, jer nemaju više radnih mesta, otišli su na biroe za zapošljavanje.
Njihove fabrike su prodate i ljudi se moraju snalaziti, ali je problem u tome što je to strahovito odlivanje BDP i što na tržištu danas imamo od igle do lokomotive. I ja sam kao i svi vi, kao i svi mi, svakodnevni kupac pojedinih roba tog tržišta. Najveći problem je kod onih roba koje izađu na crno tržište, a nemaju kontrola, ni higijensku, ni zdravstvenu, ni sanitarnu ni bilo koju drugu, ni sve ono što drugi proizvodi imaju. Trujemo sebe, trujemo generacije koje dolaze.
Sve mi to znamo, a ništa ne činimo. Gde su tu inspekcije, gde je tu odgovoran rad vlasti da zaštiti građane, da zaštiti potrošača? Svakodnevno imamo na stotine i hiljade prevara upravo tih uličnih prodavaca, ljudi se snalaze. Država je ta koja mora zaštititi potrošače. Ovaj zakon i sam naslov ovog zakona je zaštita potrošača, ali zaštite potrošača.
S obzirom da mi ističe vreme i još samo dve rečenice. Dokle smo mi doveli ovu skupštinu i koja je to apsurdnost našeg zasedanja, evo to nam je pokazao današnji dan. Ministar koji je trebalo da bude ovde, jer ovo je jedan od najvažnijih zakona, on je morao biti prisutan i nema važnije stvari nego njegova prisutnost. Izbegao je dolazak, nema ništa važnije, ali nije došao.
Ovde smo imali ministra zdravlja, ali ministar zdravlja s obzirom na probleme u zdravstvenim sistemu ne sme izgubiti jedan minut ovde. On ne može braniti ovaj zakon. Njegovo prisustvo je nepotrebno. Da sedi ovde, da gubi vreme, to je apsurd.
Uz to, ovde su stalno prisutni predstavnici Ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva trgovine i usluga, i oni također gube vreme, oni se ne mogu uključivati u raspravu, oni sede strpljivo, a imaju stotine obaveza, došli su ovde, gube vreme zajedno s nama.
Sve ovo što smo govorili i što smo ukazivali to je samo jedan vetar, jedna magla koja će pasti i koja će nas ošinuti, a posebno generacije koje dolaze iza nas.
Predsednice Skupštine, povedite računa, pogledajte poslovnik o radu, jer ova apsurdnost se mora otkloniti. Znači, ili ministar ili nema zasedanja. Ja sam se našalio neki dan kada smo rekli da je dnevni red najbolje čuvana državna tajna. To ne sme da bude, tačno se mora znati do kraja godine koje ćemo zakone raspravljati, tačna satnica.
Možemo prekoračiti dva sata, možemo pet sati, ali se ne može znati sada koje će tačke dnevnog reda biti u utorak, sredu itd.. Ministri, Vlada, oni moraju imati raspored našeg zasedanja da se prilagode da tog dana nema odgovornijeg posla nego taj posao da dođu ovde i da brane ono što je predloženo.
Razmislite o tome, menjajte Poslovnik, ali za SRS ovo je apsurd. Menjajte ga.