Za reč se javio gospodin Arsić. Ima 30 sekundi vremena. Izvolite.

Od poslaničke grupe?
(Predsedavajući: Da.)
Ne bih onda ništa.

Ostaje 30 sekundi vremena. Hvala.
Na član 20. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Lidija Dimitrijević i zajedno Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, član 20. Predloga zakona odnosi se na pojam nepoštenog poslovanja. Da bi bilo jasnije zbog čega je ovim amandmanom predloženo brisanje stava 5, pročitaću najpre stav 4. ovog člana: "Poslovanje koje preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje jasno određene grupe potrošača, koji su zbog svoje psihičke ili fizičke slabosti, uzrasta ili lakomislenosti naročito osetljivi na tu vrstu poslovanja ili na dati proizvod, pod uslovom da se od trgovca moglo osnovano očekivati da to predvidi, procenjuje se prema prosečnom pripadniku te grupe potrošača".
Sada sledi stav 5. čije je brisanje predviđeno ovim amandmanom: "Odredbe stava 4. ovog člana se ne odnose na slučajeve uobičajenog i dopuštenog oglašavanja koje podrazumeva i davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati doslovno".
Ovo što sam upravo pročitala jedna je od najlošijih odredbi Predloga zakona. Pre svega, ovo vređa dostojanstvo pripadnika grupa na koje se odredbe odnose, ali vređa i inteligenciju svakog potrošača. Nameće se pitanje, ko je merodavan da odluči koja je izjava preterana prilikom oglašavanja i koje izjave ne treba uzimati doslovno, a koje treba.
Prilikom oglašavanja, svaka izjava koja bude data mora biti tačna, u suprotnom treba takvo oglašavanje kvalifikovati kao nepošteno poslovanje. To je svrha podnošenja ovog amandmana.
Za obrazloženje koje je stiglo od Vlade u najmanju ruku bi se moglo reći da je došlo do nesporazuma. Zašto Vlada ne prihvata ovaj amandman? Ne prihvata iz razloga što se taj deo nepoštenog poslovanja širi i na poslovnu praksu, odnosno ukida dozvoljeno oglašavanje.
Cilj amandmana nije bio ukinuti dozvoljeno oglašavanje, već definisati da nije dozvoljeno davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati doslovno. Znači, prilikom oglašavanja svaka izjava koja bude data mora biti istinita, i to je ono što je bio cilj podnošenja ovog amandmana.

Reč ima gospođa Donka Banović.

Podnela sam, kao i koleginica iz SRS, isti amandman na isti član i na isti stav. Mi predlažemo da se briše stav 5. iz ovog člana koji govori o tome šta je pojam nepoštenog poslovanja. Koleginica je pročitala prethodni, četvrti stav, koji sam čitala jedno pet puta, a i dalje mi je sve ostalo nejasno; mogu misliti kada jedan prosečan potrošač, koji bude hteo da se upozna detaljno sa svojim pravima, uzme ovaj zakon u ruke i pokuša to da protumači.
Kao i poslanici DSS predložila sam da se stav 5. briše, jer upravo ovaj član i treba da spreči oglašavanje, a vi se u stvari pozivate i molite potrošače da ne uzimaju izjave doslovno i da može da bude preterivanja. Pri tome, ko je taj ko može da odredi granicu šta je nešto previše preterano ili šta je manje preterano, pa je dozvoljeno. To je jedna stvar.
Druga stvar, sada sam se i naljutila kao narodni poslanik zato što ste dali jedno obrazloženje za amandman koji je podnela koleginica Dimitrijević, i tu ste vi izneli svoje mišljenje zbog čega ne možete da prihvatite taj amandman, a potpuno isti amandman, na isti član, na isti stav, koji glasi – u članu 20. stav 5. briše se. U obrazloženju za naš amandman vi kažete – amandman se ne prihvata iz razloga pravno-tehničke neispravnosti.
Dakle, dva potpuno ista amandmana, a imate obrazloženje za jednu grupu tako, a za DSS i njene poslanike imate poruku da mi ne umemo da pišemo amandmane i da ste vi to odbili zbog pravno-tehničke neispravnosti.
Naravno, ovde nema stručnjaka za pisanje amandmana i ne treba da bude, jer narodni poslanici su različitih zanimanja, ali morate priznati da smo svi potrošači, tako da mislimo da smo stručni za ovaj zakon, a moguće je da nam se nekada nešto potkrade i da je tehnički neispravno.
Konsultovala sam se s ljudima iz naše tehničke službe, zato što kada je amandman tehnički neispravan oni nama to vrate i kažu da popravimo tu grešku. Mi to uradimo i onda vi ne morate time da se bavite. Naravno, vi možete da imate drugačije mišljenje, jer vi posmatrate celinu zakona, vi znate da li neki amandman može da se prihvati ili ne.
Zbog čega ste vi za amandman koji su podneli poslanici iz DSS rekli da je pravno-tehnički neispravan, a potpuno drugačiji odgovor ste dali poslaniku iz druge poslaničke grupe?
Još na nekoliko mesta sam ovo videla. Znam da ste imali ogroman broj amandmana za kratko vreme i verovatno ste to podelili, pa ste posle sastavili. Ovo ovako baš vređa inteligenciju. Moguće je da nekada napravimo grešku u pisanju amandmana, ali nije lepo kada mi vidimo crno na belo da postoji neka vrsta diskriminacije.

Kažite mi samo, minut i 40 sekundi, da ide na vreme ovlašćenog predstavnika? Dobro, zahvaljujem.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milan Dimitrijević. Reč ima gospođa Vojić Marković.

Tvrdim da poslanici DSS i te kako umeju pravno-tehnički da napišu zakone i ove amandmane, jer ih pišu svakodnevno u jako kratkom roku, pošto tako dajete zakone i vrlo smo stručni da ih napišemo pravilno. Nema smisla da govorimo o diskriminaciji, nije ovde ministar Čiplić, ali nije ni ministar trgovine, pa moramo da govorimo o zakonu.
U članu 20. stav 8. glasi: "U nepošteno poslovanje ubraja se i povreda dužnosti obaveštavanja potrošača o njegovim pravima u vezi sa medicinskim proizvodima za ljudsku upotrebu; finansijskim uslugama na daljinu; zajedničkim ulaganjem u prenosive hartije od vrednosti; posredovanjem u osiguranju; životnim osiguranjem i drugim vrstama direktnog osiguranja; prodajom finansijskih instrumenata; prospektom koji se objavljuje u slučaju javne ponude hartija od vrednosti ili njihovog prihvatanja za trgovanje, u skladu sa zakonima kojima se uređuju navedene oblasti".
Mi smo dodali još jednu oblast, stavili smo tu tačku, odnosno vašu tačku smo pretvorili u zarez i dodali – oblast potrošačkih kredita.
Mi smo smatrali da je vrlo važno da se unese oblast potrošačkih kredita u ovaj zakon. Nije nam jasno zbog čega ste vi posle dve godine, koliko je trajala javna rasprava, gde ste najavljivali da će u ovom zakonu biti regulisana oblast finansijskog poslovanja, odnosno samog odnosa potrošača sa finansijskim institucijama i bankama, kao i oblasti potrošačkih kredita, koja je nešto šira nego bankarskih kredita – odustali.
Zbog čega ste odustali od te namere, i to posle dve godine kada ste javnost već upozorili i upoznali sa tim da je to jedna od najvećih novina i svakako treba da bude nešto što stoji u zakonu, jer Srbija nema regulativu koja bi se odnosila na ovu oblast.
Ipak, odustali ste na samo jedan zahtev NBS, i to nam nije jasno zbog čega, zato što NBS kaže – eto, mi ćemo napraviti novi zakon kojim će se regulisati ova oblast, ne znamo kada će biti taj zakon. Još u načelnoj raspravi sam rekla da te dve stvari ne stoje u nekoj direktnoj vezi, da mi imamo zakone koji se tiču nekih drugih oblasti, pa sam navela trgovinu ili turizam, a ovde vi uređujete oblast zaštite potrošača u tim oblastima.
Tako isto smo smatrali da je vrlo važno da ovde unesete i potrošačke kredite i da regulišete to pitanje definitivno, jer sve dok ne bude regulisano banke će moći jednostrano da menjaju uslove kreditiranja, menjaće pojedine delove ugovora, moći će da podižu kamate bez dogovara sa klijentima.
Dakle, građani Srbije će biti pljačkani, neće imati isti tretman kao što je u zemljama iz kojih banke dolaze, nego će u Srbiji biti u jednom ponižavajućem položaju, odnosno biće velike pljačke.

Minut vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dakle, gospodine Milosavljeviću, ministre zdravlja, vama bi trebalo da bude poznata jedna činjenica, kako ovo stanje oko kredita utiče na mentalno zdravlje stanovništva Srbije.
Ako se u jednoj državi desi da u toku godinu dana stopa porasta kredita za refinansiranje bude 4,5 posto, znači da se nešto dešava u toj državi, znači da oni ljudi koji su uzeli kredite ne mogu da ih servisiraju na valjan način, nego traže dodatne kredite za refinansiranje već uzetih kredita.
Priznaćete da je opterećujuće. Za svakog normalnog čoveka to je bilo opterećujuće. Umesto da država reaguje na to, da tu oblast reguliše u zakonu, državu baš briga za to.
Kakva je razlika između onih lokalnih kriminalaca koji daju pod interes novac sa promenljivom kamatnom stopom, kako kome padne napamet, i ovakve države? Nikakve razlike nema.
Dakle, potrošač je prepušten da ga na jedan kriminalni način država iskorišćuje i da mu otima novac. To je suština te politike kakvu vi vodite.