Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Buha.

Srpska radikalna stranka je pokušala sa 50-ak amandmana, koje smo pripremili na ovaj zakon, da dogradi i u normativnom smislu sve ono što je po nama problematično u ovom zakonu.
U članu 26. govori se o posebnoj zaštiti maloletnika. Evo na koji način predlagač zakona, premda u naslovu kaže da je to posebna zaštita maloletnika, ide sa odredbom koja ne štiti maloletnika.
Pročitaću odredbu člana 26. stav 2. "U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od 18 godina, trgovac nije dužan da proda ili usluži alkoholno piće, odnosno duvanski proizvod, dok potrošač ne omogući trgovcu uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu".
Zašto smatramo da predlagač zakona nije postupio u duhu sa onim što je navedeno u glavi ovog člana? Zbog toga što je išao sa odredbom koja je deklaratorne prirode. Odredbe deklaratorne prirode nisu obavezujuće.
Znači, mi ne štitimo maloletna lica. Šta smo predložili? Predložili smo da se umesto "trgovac nije dužan" ugradi odredba: "trgovcu je zabranjeno". To je imperativna odredba.
Zakonodavstvo možemo podeliti u dva segmenta: jedan je imperativne, a drugi deklaratorne prirode. U ovom slučaju, ako kažemo da trgovac nije dužan, nismo rekli da on ne može, nego on nije dužan. Znači, on slobodnom procenom volje ocenjuje da li hoće ili neće.
U ovom slučaju kada smo, kao što sam predložio amandmanom, naveli da se trgovcu zabranjuje, onda je to imperativna priroda i onda možemo tražiti njegovu odgovornost.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Da.) Prvo gospođa Lidija Dimitrijević, pa mr Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je podnet sa namerom da se u zakon ugrade odredbe koje su već bile u prethodnom zakonu, a koje će prestati da važe stupanjem na snagu ovog zakona, a odnose se na zdravlje dece, i to na igračke koje mogu biti opasne i na mleko i drugu hranu i piće za novorođenčad i odojčad.
Ono što se garantuje ovim zakonom, kao jedno od osnovnih prava potrošača, jeste bezbednost i to ste napisali u članu 2. stav 1. tačka 2): "bezbednost - zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena". Znači, ako ovako nešto garantujete, nema razloga da se izostave odredbe koje su već postojale u prethodnom zakonu.

Iskorišćeno je minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ministra Milosavljevića nema, verovatno je otišao kod Miškovića da vidi gde se nalazi zejtin i da li je stigao u njegove prodajne objekte. Predlažemo da su u članu 26. dodaju stavovi 3, 4. i 5, gde 3. glasi – zabranjeno je nuđenje izvan prodajnih objekata.
Vi u obrazloženju kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što uređenje ovih pitanja nije predmet ovog zakona. Ne znam kako vi to tumačite, kako bi bilo potrebno zaštiti potrošače. Ako pogledamo gde je ovih mesec ili dva nestašica mleka, to je, u stvari, isto zaštita potrošača.
Žao mi je što nema gospodina Milosavljevića kao ministra trgovine, ali je u prošlom mandatu bio i ministar poljoprivrede i mogao je sigurno stručno da odgovori gde se skriva ta nestašica mleka. Nisu krave po Srbiji poklane, nisu sklonjene bilo gde, verovatno nisu otišle u EU, ostale su i dalje u Srbiji.
Zbog čega ima nestašice mleka? Zato što je hrana sa kojom seljaci treba da hrane krave toliko skupa, a mleko je jeftinije od bilo kojeg proizvoda i oni nemaju više računicu da mogu da proizvode to mleko. To je, u stvari, glavni problem.
Drugi problem je što vi taj proizvod izvozite, kao i što ste izvezli ulje u Hrvatsku, a u stvari ste stvorili veštačku nestašicu ulja i sad koristite tu prodaju iz republičkih rezervi po 119 dinara. Kao što sam i rekao u govoru u načelu, gde nađoste 119 dinara, otkud niste zaokružili na 120 dinara?
Dame i gospodo, vi vidite ko danas štrajkuje, štrajkuju oni koji najbednije žive, policija je danas u štrajku, to je sramota. Kada prođemo ovde u Skupštini i vidimo kakvo je obezbeđenje i ko ima obezbeđenje, pitamo se da li je demokratija u ovoj Srbiji, kako vi kažete, 10 godina, a nikada nije bila veća policijska država. Umeli ste da prozivate prethodni režim Slobodana Miloševića i da kažete da je to bio policijski režim; nije, ovo danas je policijski i diktatorski režim Borisa Tadića.
Dame i gospodo, ono što nije završio Ante Pavelić, završio je Franjo Tuđman, a ovo danas u Srbiji što nije završio Josip Broz, to je završio Boris Tadić.

Iskorišćeno je tri minuta vremena poslaničke grupe.
Molim vas da se držimo teme o zaštiti potrošača, koja je na dnevnom redu.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Član 27. Predloga zakona odnosi se na Kodeks ponašanja, a stav 3. definiše dužnost nadležnog ministarstva da podstiče trgovca ili grupu trgovaca koji su pristupili određenom kodeksu ponašanja da kontrolišu pojavu  nepoštenog tržišnog postupanja trgovca ili grupe trgovaca koji su pristupili tom kodeksu.
Amandmanom je predložena izmena navedenog stava 3, tako što bi se definisala obaveza nadležnog ministarstva da ono kontroliše pojavu nepoštenog tržišnog postupanja trgovaca koji su prihvatili određena pravila ponašanja na tržištu. Ministarstvo, kao nadležni državni organ, ima mnogo više mogućnosti da uspostavi sistem kontrole.
Ovako kako je predviđeno Predlogom zakona može se shvatiti da bi trgovci trebalo bukvalno da špijuniraju jedni druge. Naravno da je svima njima u interesu da se svaki trgovac pridržava kodeksa koga se prihvatio, jer ukoliko se zna da je određeni trgovac prihvatio određen kodeks, podrazumeva se da bi trebalo da se ponaša kako je njime definisano.
Ukoliko je on pristupio, a ne ponaša se u skladu sa kodeksom, to može prouzrokovati štetu ostalim trgovcima koji su prihvatili taj isti kodeks, a njemu doneti korist koja mu ne pripada ili može naneti štetu i sebi i ostalim trgovcima.
Zato je svakom trgovcu važno da zna ponašanje onog drugog i, u slučaju da dođe do saznanja da se krše prihvaćeni kodeksi, naravno da je potrebno da o tome obavesti nadležni organ koji bi utvrdio činjenice.
Naredni amandman na stav 4. je logični sled ovog amandmana i naravno da je potrebno da potrošači budu obavešteni o nepoštovanju kodeksa, jer su i potrošači ti koji mogu jedino da sankcionišu trgovca tako što će izgubiti poverenje u njega i neće kupovati njegovu robu jer, naravno, kodeksu se dobrovoljno pristupa.

Iskorišćeno je 10 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj koji se želi postići ovim amandmanom jeste poboljšanje teksta zakona, a i zbog specifičnosti koje sa sobom nosi zaključenje ugovora izvan poslovnih prostorija ovaj amandman je trebalo prihvatiti.
U članu 32. stav 1. definisano je da obaveštenje o podacima o kojima je trgovac dužan da pre zaključenja ovog ugovora obavesti potrošača, i o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, što mora biti čitko napisano u narudžbenici, na jednostavan i razumljiv način.
Kako bi se izbegla proizvoljna tumačenja tog nerazumljivog načina, amandmanom je izvršena intervencija da to što bude napisano bude na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača. Svakako će na taj način najbolje razumeti ono što je napisano.
Ukoliko bi se desilo da nešto bude napisano na jednostavan način, ali ne na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, pitanje je da li bi potrošač to razumeo? Da li je to za njega razumljiv način? Uglavnom nije, jer predmet prodaje može biti roba iz čitavog sveta.
Sama priroda posla prodaje izvan poslovnih prostorija je takva da najčešće taj posao rade trgovci koji rade za procenat od onog što prodaju i to je razlog što ovaj metod prodaje ume da bude vrlo agresivan, što vrlo napadno reklamiraju robu koju prodaju i uporno nagovaraju potrošača da pristane da je kupi.
U najvećem broju slučajeva radi se o prodaji aparata za domaćinstvo, kozmetičkih preparata, knjiga, osiguranja, i to tako što trgovci posećuju potrošače u njihovim domovima i radnim prostorijama.
Ukoliko ugovor o kupovini na ovaj način ne bi bio sačinjen na jeziku koji je bio u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, to većini potrošača ne bi značilo mnogo jer ne bi razumeli.
Na jednostavan način rečeno, to je glavni razlog što sam ovaj amandman podneo. Međutim, neprimereno je da u obrazloženju Vlade stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što amandman nije dobro formulisan, znači da formulacija nije adekvatna.