Iskorišćeno je 14 minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević, posle nje narodni poslanik Zoran Krasić.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici, da izbegnemo zabune, obaveštenje po članu 87, rad i posle 18.00 časova odnosi se samo na načelnu raspravu ove dve tačke. Dakle, do okončanja te rasprave nema prelaska na sledeće tačke po dnevnom redu.
Narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i Predlog odluke o planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije od 2010. godine i 2015. godine.
Nažalost, ova dva važna dokumenta iz oblasti zdravstva razmatraćemo u okviru zajedničke objedinjene rasprave, kao i obično što se dešava kada se razmatraju zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite.
Na početku svoje rasprave osvrnuću se na nekoliko stvari koje ste spomenuli u svom obrazloženju. Nažalost, ministar nije ovde pa ne mogu njemu da se obratim.
Promovišući izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti gospodin ministar je rekao da je Predlog zakona dobra jer stvara uslove za zadovoljenje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite, organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
Izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućiće zdravstvenim radnicima da obavljaju dopunski rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi van redovnog radnog vremena do jedne trećine punog radnog vremena, a sa ciljem da svi zdravstveni radnici budu izjednačeni.
Zatim je gospodin ministar naveo da su ove izmene i dopune u funkciji obezbeđivanja uslova za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na način kojim se obezbeđuje smanjenje liste čekanja, odnosno smanjenje vremenskog perioda koji protekne od momenta pružanja odgovarajućih zdravstvenih usluga pacijentima.
Ovo nije prvi put da gospodin ministar nije na zasedanju, pa stvarno nam je žao jer ne možemo da mu postavimo pitanja.
Htela sam da ga pitam da li se slaže sa konstatacijom da je princip za koji se zdušno ovde na sednici zalagao u suprotnosti sa njegovim merama koje je preduzeo u decembru 2008. godine u vezi dopunskog rada lekara, ali nažalost ova pitanje će ostati bez odgovora.
Ministar zdravlja je pre godinu dana hvalio reorganizaciju državnih zdravstvenih ustanova, koja je podrazumevala i reorganizaciju radnog vremena stalno zaposlenih radnika u tim ustanovama.
SRS i njeni poslanici smatraju da ministar zdravlja na ovaj način ponovo zbunjuje građane Srbije. Možda će do kraja neko da mu prenese i da odgovori na pitanje šta je tačno, da li ono što je govorio pre godinu i po dana ovde u ovom uvaženom domu ili ovo što danas govori?
U javnoj promociji nacionalnog programa "Srbija protiv raka" jasno je napomenuto da zbog nedovoljnog kapaciteta i liste čekanja veliki broj obolelih od malignih oboljenja umire, a da nije dočekao početak lečenja.
Srpsko udruženje korisnika zdravstvenih usluga "Zdravlje" je u više dopisa skupštinskom odboru za zdravlje i porodicu, između ostalog, navelo – iako ima nedovoljno kapaciteta za lečenje svojih bolesnika obolelih od malignih oboljenja, država Srbija je rentirala deo svojih kapaciteta stranim osiguravajućim kompanijama na uštrb lečenja sopstvenih građana.
Afera na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, na koju je ukazivao Odbor za zdravlje i porodicu, vešto je gurana pod tepih. U Kamenici su domaći pacijenti postali pacijenti drugog reda, ostavljeni da čekaju na tzv. listi čekanja, dok pre njih u redovno radno vreme, prema ugovoru sa stranim osiguravajućim kućama, prednost imaju strani osiguranici, a naši ako imaju para ili sreću da prežive. Na to su prvo ukazivali mediji, potom lekari iz Kamenice, a zatim i pacijenti.
U medijima su se pojavile mnogobrojne informacije u vezi lečenja obolelih od malignih oboljenja na Institutu u Kamenici. Na to je gospodin ministar 13. oktobra 2009. godine izjavio: "Neke bolnice su zakazivale pacijente iz inostranstva u radno vreme i po ubrzanoj proceduri. Reč je o skupo naplaćenim intervencijama ili tretmanima i to im je donosilo ekstrazarade."
Sem namere Ministarstva da im ne dozvoli da dodatno zarađuju u radno vreme, nego u vreme dopunskog rada, tu je gospodin ministar, šta ste još, gospodine ministre, preduzeli da zaštitite prava pacijenata iz Srbije?
Na Odboru za zdravlje i porodicu predsednik dr Paja Momčilov je podsetio da se u više navrata Odboru obraćala docentkinja dr Bokorov iz Kamenice. Obraćala se i vama, gospodine ministre, i drugim državnim institucijama i ukazivala je na probleme koja postoje u toj ustanovi.
Prvo, problem u vezi protokola o lečenju i na činjenicu prijema pacijenata koji su strani državljani, a lečenje domaćim pacijentima je uskraćena. Takođe je podsetila da u Vojvodini u toku jedne godine oboli oko devet i po hiljada godišnje od nekog malignog oboljenja, da se ozrači oko 2,5 hiljade, a da 6.100 pacijenata umre.
Prema evropskim i svetskim standardima, jedan aparat za zračenje je potreban na 250 hiljada stanovnika. Prema tome, 3,5 hiljade građana Vojvodine ne stigne na radio-terapiju zbog malih kapaciteta i trgovinom liste čekanja.
Takođe je dr Bokorov naglasila da se i u 2010. godini nastavljaju zloupotrebe i preskakanje liste čekanja, da se i dalje leče inostrani pacijenti uprkos činjenici da domaći osiguranici oboleli od malignih bolesti ne mogu da stignu na red za zračenje.
Prof. Dragana Jovanović iz Udruženja "Doktori protiv korupcije" je podsetila još 2002. i 2003. godine da je radna grupa procenila situaciju u domenu onkologije i dala studiju Ministarstvu zdravlja, ali do danas ništa nije usledilo, nikakav odgovor, navela je u vezi Instituta za onkologiju Vojvodina u Sremskoj Kamenici. Ministarstvo zdravlja je suprotno zakonu dozvolilo da se radi nešto što je dovelo do teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi upravo sklapanjem štetnog ugovora koje je donelo materijalno dobit.
I ova, kao i mnogobrojne afere nisu vas mnogo zabrinule, jer građani Srbije već odavno su izgubili poverenje u srpsko zdravlje, što bi se moglo reći i za vas. Lista afera koje su i dan-danas ostale je mnogobrojna i impresivna. Ne bih htela da navodim sve, ali bih htela da čujemo odgovore bar na neke, jer mislim da građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovore na neka od ovih pitanja.
Npr, reforma transfuzije. Ova afera obilovala je potresima, od toga da je troje pacijenata od transfuzije dobilo virus HIV, pa do planova da se prikupljena krv dobrovoljnim davalaštvom šalje van zemlje na obradu. Zatim, pamtimo aferu "JUCIT", nabavka kola za hitnu pomoć, a nema ni kola ni para ni firme koja je pobedila na tenderu. Vrlo interesantno i zanimljivo. Molim vas odgovore, ministre, ako ih znate.
Na kraju, kruna svih ovih vaših afera je nabavka vakcina, koja je ovih dana vrlo interesantna i zanima građane Srbije. Vakcina protiv svinjskog ili meksičkog ili kako već hoćete da ga nazovete preko firme neizbežnog Miškovića. Pored toga ste preskočili jednu od domaćih firmi "Torlak", koja je godinama proizvodila i izvozila vakcine po celom svetu, a to ste obrazložili navodno proceduralnim propisima.
Građani Srbije su danas u strahu. Bliži se vreme kada rok trajanja ovih vakcina protiv meksičkog ili svinjskog gripa ističe, pa građane Srbije interesuje – da li će i koje vakcine dobiti ukoliko se budu vakcinisali? Da li će dobiti ove vakcine koje su samo prepakovane u nekom drugom izdanju ili će dobiti nove vakcine sa novim rokom trajanja?
Poslanici SRS ističu da utvrđivanje činjeničnog stanja ne predstavlja narušavanje zdravstvenog sistema, niti izazivanje nepoverenja, već pokušaj da se utvrde posledice zdravstvene politike. Takođe, u predlogu izmena i dopuna se ne vodi računa o pravima pacijenata. Podsetiću sve vas da smo svi mi potencijalni pacijenti i da tek u toj situaciji počinjemo da razmišljamo o zdravstvu i o situaciji u zdravstvu.
Temeljno se narušava pravo pacijenta na pravičnost i dostupnost. Gde je ovde pacijent? Nedostaje zakon o pravima pacijenta. Ko danas štiti pacijente? Zakon o zaštiti pacijenata Hrvatska je donela još 2004. godine, a pri ukazivanju naših građana na neophodnost njegovog donošenja iznose se tvrdnje da su prava pacijenata već definisana u nekoliko različitih zakona.
Moram da priznam da se ovim izmenama i dopunama udovoljilo lekarima i to je dobro. Prethodnim zakonom je napravljena protivustavna diskriminacija. Međutim, ono što nije dobro je da već 10 godina ne postoji jasno paket osnovnih usluga, pa se plašimo da će deo tih usluga da se prebaci u tzv. dopunski večernji rad. Večernje klinike i dopunski rad sigurno neće doprineti zapošljavanju nezaposlenih lekara, tako da će u Srbiji i dalje biti više od 2000 lekara na Birou za zapošljavanje.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti neće biti efikasan ukoliko se prethodno ne promeni sistemski Zakon o zdravstvenom osiguranju. Predloženim izmenama i dopunama pacijent dva puta plaća istu uslugu. Takođe su diskriminisani i sami pacijenti, jer oni koji imaju novac preskakaće liste čekanja, a oni koji nemaju mogu da se pomire sa sudbinom.
Evropska povelja za prava pacijenata, koja je usvojena u Evropi 2002. godine, još uvek nije ratifikovana u ovom parlamentu. Povelja je temeljni dokument reforme evropskog zdravstva i ona precizno definiše 14 prava pacijenata, dok je u naše zakonodavstvo ugrađeno samo devet.
Doktor Vojislav Šešelj ima pravo na život i ma pravo na zdravlje i ima pravo na adekvatno lečenje. Život čoveka je neprikosnoven i niko ne sme biti namerno lišen života. Pravo na zdravlje i dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih ljudskih prava. Poslanici SRS su uvereni da javnost zaslužuje i ima pravo da zna šta se u Hagu dešava i kakvo je zdravstveno stanje dr Vojislava Šešelja.
Uzrok ozbiljno narušenog zdravlja može da ima fatalan ishod, jer neadekvatno zdravstveno lečenje i kardiotoksično trovanje medikamentima prouzrokuju tahikardije, aritmiju, i to već godinu dana unazad. To je mišljenje lekara koji su imali priliku da se upoznaju sa dostupnom medicinskom dokumentacijom.
Zato vas pozivamo, gospodine ministre, da zajedničkim snagama doprinesemo otkrivanju zavere koju sprovodi Haški tribunal prema Vojislavu Šešelju. Morate da reagujete što pre ako se brinete o ljudskim pravima. Predsedavajući Pretresnog veća tri sudija Žan Klod Antoneti upozorio je pre mesec dana na Statusnoj konferenciji da je zdravstveno stanje dr Vojislava Šešelja izuzetno ozbiljno i kritično i zbog toga apelujemo još jednom – zaustavite ubijanje Šešelja u Hagu.
Na početku ovog današnjeg dana pravni zastupnik prof. dr Vojislava Šešelja je rekao da vam je postavio pitanje, vama gospodine ministre, a i Vladi Srbije, pa i ja koristim priliku pošto ste tu da vam postavim pitanje – šta ste preuzeli da zaštite najosnovnija ljudska prava, pravo na život, pravo na zdravlje i pravo na zdravstvenu zaštitu dr Vojislava Šešelja?
Takođe jedno od prava koje je uskraćeno dr Šešelju je da pacijent može da bira gde će se lečiti. Kod nas još uvek postoji rigidan zakonski okvir koji propisuje da izbor lekara može da se načini samo u okviru državnog zdravstva, dok privatno zdravstvo ni nakon 10 godina postojanja i posedovanja velikih kapaciteta ne učestvuje ravnopravno u lečenju pacijenata. Pacijenti su i na ovaj način diskriminisani, jer ukoliko se leče u privatnom sektoru, prinuđeni su da plaćaju iz svog džepa.
Stiče se utisak da se ne preduzimaju ozbiljni koraci u pravcu izjednačavanja mogućnosti kako bi pacijent mogao da bira gde i kako će se lečiti. Između pacijenata i zdravstvenih vlasti mora da postoji ozbiljni dijalog, ne samo radi unapređenja sistema već i zbog činjenice da pacijent nije u centru tog sistema.
Poslanici SRS smatraju da treba prvenstveno da se donesu novi sistemski zakoni, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, a da ove kozmetičke promene neće doneti ništa novo, jer nema efikasne mogućnosti poreskih obveznika da na bilo šta utiču. Takođe se zalažemo za zagarantovanu jednakost između državnog i privatnog sektora, što je u skladu sa evropskim standardima, za koje se i vi zalažete.
Na kraju, poslanici SRS neće glasati za predložene izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao ni o Predlogu odluke o planu razvoja zdravstvene zaštite, jer ne vode reformi srpskog zdravstva. Hvala.

Iskorišćeno je 17 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Posle njega narodni poslanik Paja Momčilov.

Koliko je još ostalo?

Ostalo je 36 minuta i 12 sekundi.

Gospođo Čomić, na početku bih da skrenem pažnju ovima što pripremaju sednicu. Znate, usvojen je novi Poslovnik i rečeno je da će mnogo ozbiljniji dokumenti da dolaze pred narodne poslanike. Mislim da niko u sali nema ništa protiv da se to poštuje, da to tako i bude.
Kada recimo uzmemo ovaj dokument, Predlog odluke o pravu razvoja zdravstvene zaštite RS, pa recimo, pogledam nešto što je napisano na 47. strani, pa te iste pasuse prepišete, predlagač prepiše na 49. strani. Znači, razlozi za donošenje plana i objašnjenje pojedinih delova plana, isti tekst. Znate, da je bar neko uložio neku literarnu sposobnost da promeni red reči. Ovde je ono kopi-pejst, prebačeno, stavljeno vamo. To pokazuje da se neozbiljno pristupa nečemu što je izuzetno važno.
Gospođo Čomić, skrenuo bih vama pažnju na jednu rečenicu. Samo bih vas zamolio na početku da se ne smejete. Drugi pasus objašnjenja pojedinih delova plana, na strani 49. glasi, molim vas nemojte da se smejete – zdravlje ima izuzetno važan uticaj na sposobnost ljudi da žive svakodnevni život. Ipak ste se nasmejali gospođo Čomić, i vama je smešno šta neko iz Vlade Republike Srbije potura, po onom Lane Gutović to kaže –"Gde bili i gde ne bili, laku noć".
Kako možemo da tumačimo ove papire, kao ozbiljan dokument, molim vas? Kako možemo da verujemo da je ovo proevropsko, a menja se ono što je usvojeno pre nekoliko godina, a takođe je bilo proevropsko? Šta se to dešava sa Evropom? Jeste da je Angela Merkel, pre nekoliko dana podigla tri prsta i rekla – multikulturalni koncept Nemačke i EU je promašaj, to mogu da shvatim. Oni stoje iza svojih reči.
Kako možemo da verujemo u nešto, kada smo sigurni da uvek kad nam nešto poture kao dokument i kažu – evropsko, ispostavi se da treba da se menja jer se Evropa, u međuvremenu, promenila, pa je postala turboevropska. Sada dobijamo dokumentaciju, dobijamo neke ozbiljne dokumente, a oni neozbiljni. Apsolutno neozbiljni.
U znak pristojnosti prema Narodnoj skupštini i prema temi zdravlje građana, ne vredi da se ovo javno cepa i da se baca u papire. Međutim, to realno zaslužuje. Ovo treba da se vrati, da se baci u kantu za smeće i da se krene ozbiljno da se radi i da se napravi. Sve podržavam što su rekli svi koji su diskutovali danas povodom ovog zakona.
Da li je pacijent u centru zdravstvenog sistema? Nije. Zašto nije? Zato što čovek koji trideset i kusur godina radi, uplaćuju se doprinosi po osnovu njegove plate i to radi poslodavac u svoje ime i u ime zaposlenog. Akumuliraju se sredstva i čovek trideset i kusur godina ne ide kod doktora, hvala bogu, živ je i zdrav.
Kada se privi put pojavi kod doktora ulazi u mrežu priče, standardne, nestandardne, primarna, sekundarna, tercijalna, milion, bilion izgovora i razloga zbog kojih se kaje što je ušao u čekaonicu. Takav zdravstveni sistem nama ne treba. Pravo na život, pravo na zdravlje je univerzalno pravo. Država ga garantuje svakom građaninu RS. Nemojte da ga razvodnjavate u sistemu, u mreži itd. Ili ste sposobni to da obezbediti ili niste sposobni to da obezbedite.
Nego, da se vratim na prvi deo teme. To je Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji se menja. Šta se menja? Menja se ono zbog čega je Vlada, kada se donosio taj zakon, kritikovala Bojića. Sada se traže rešenje koje je bilo u vreme Bojića. Što ste kritikovali čoveka? Pravo na dopunski rad, to je jedna trećina radnog vremena koje je zagarantovano svakom zaposlenom. Može da ga ostvari u nekoj drugoj firmi.
Slažem se da postoje neke specifičnosti kada je u pitanju zdravstvo. Ne možete vi specijalistu ili vrhunskog lekara da nađete gde god hoćete. Molim vas, sada da vas podsetim na jednu priču od pre dvadeset ili trideset godina, bio je neki čuveni Peda Vidojković u Nišu. Bavio se zdravstvenom politikom.
Tada, još u vreme Tita, hteli su da stanu na put beloj mafiji, zdravstvenoj mafiji. Rečeno je – nije svojstveno socijalističkom samoupravnom sistemu da lekari budu i na klinici, da budu na fakultetu, da rade u domu zdravlja, da imaju još tezgi jer su imali tri četiri kvaziradna odnosa i primanja itd. Peda Vidojković lepo dođe u Komitet i kaže – ljudi, nemojte to da radite. Zašto? Lekari su posebna fela. Ako to uradite, nastupiće veliki problem. Tito se uplašio belih mantila.
Zato oni danas deluju tako prepotentno. Nepogrešivi. Ne svi lekari, ne generalizujem, ali zdravstvene vlasti su nedodirljive. Zašto? Zato što je to još u našoj psihi, ono što postoji još pre nekoliko stotina godina. U selu glavni i najpoštovaniji ljudi su sveštenici, učitelji i lekari. Zašto? Zato što su po svojoj definiciji morali da budu nepogrešivi, veliki stručnjaci i veliki humanisti.
Da li je danas situacija sa ovim profesijama takva? Danas su svi grešnici. Naravno, svi padaju na materijalnom aspektu njihovog položaja. Vidite, očekivao sam da će Ministarstvo zdravlja izmenama i dopunama ovog zakona da reši problem, a taj problem je na strani 9. ovog plana. Tu je navedeno, da imamo prema podacima iz 2008. godine, 3102 zdravstvena radnika koji čekaju na posao. Tu je 1752 doktora medicine itd.
Kakva je njihova perspektiva da se zaposle? Ne može svako da završi medicinski fakultet. Bez obzira, ima tu nekih anomaliju oko privilegovane dece. Ali, neko godinama muči se da završi težak fakultet i treba da bude na birou. Gde je plan da se oni reše? Ministarstvo priča o tim planovima.
Posle ću vam dati jedan primer, jednog koji je ušao u taj plan našeg Ministarstva zdravlja. Čovek je iz Prokuplja, da ne spominjem imena. Obećao se Ministarstvu. Kaže – primili ste me po konkursu, rasporedite me tamo gde ste me primili. Nisu hteli ni da razgovaraju iz Ministarstva zdravlja.
Da li može neko ko demonstrira tu vrstu prepotentnosti da shvati da postoje ljudski problemi? To će da vam dam. Daću vam i ovo što Vlada radi od 1. septembra ove godine. Naravno, u koordinaciju nekih ministarstava, naravno, ovi za privatizaciju i ovi za zdravlje. - Specijalna bolnica "Zvezda " – Vrnjačka banja. Strateški partner, te Fontana, te ovo, te ono. Da li će da se izgubi ta bolnica? Da li će to da ode negde?
Gde su limiti zdravstvene politike? Dokle može, a odakle ne može. Ili imam 126, pa mogu da radim šta god hoću. Verovatno je to najveći problem. Da ne ponavljam neke stvari koje su moji prethodnici pomenuli, ali shvatite jednu stvar, bilo šta da kažete ovde o ovoj oblasti, nećete pogrešiti. Svi ćete biti u pravu. Takva je stvarna situacija.
Sada nemam nameru da budem Sveti Sava i da mirim one koji su u Vladi, ali mislim da vi koji ste u Vladi treba da sednete i da se dogovorite. Pogotovo vi iz G17 plus. Ne može u ovom dokumentu na strani 5 da se kaže, da je u 2008. godini stopa nezaposlenosti bila 14,7%, kada za dva dana imamo tačku dnevnog reda Zakona o zapošljavanju, gde se kaže da je 2008. godine, ta stopa bila 25%. Kakav je to dokument? Da li je ovo ozbiljna dokument, gde Vlada demantuje samu sebe? Nama Vlada nudi podatke onako kako njima odgovara u datom trenutku, kao se to procenjuje.
Idemo dalje. Ovde se priča, nije situacija za smeh, ali pazite, kada neko ko treba da diktira zdravstvenu politiku napiše rečenicu – hronične nezarazne bolesti, vodeći se uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja stanovnika RS.
Prevremenog umiranja. Zamislite, oni čak i procenjuju koliko čovek može da živi. Prevremeno umiranje. Vi, gospođo Čomić, tražite da ja ozbiljno diskutujem o ovom dokumentu. Samo mogu da prihvatim da postoje problemi sa mentalnim zdravljem, ima i taj deo ovde u ovom dokumentu. Molim vas, dajte da lociramo gde se nalaze mentalni problemi.
Idemo dalje. Saopštavaju se podaci i nema evropskog standarda. Postoji evropski prosek. Molim vas, po novom Poslovniku vi treba na kraju da date izjavu o usklađenosti nekih akata. Evo vam izjave za zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nema, nema, nema, nema. Ne postoji nikakva obaveza usklađivanja sa EU jer oni nemaju propis.
Kako koji ministar dođe, on nam priča kako je to evropski standard, to je ovo, to je ono. Kad se govori istina? Kada kažete istinu? Još se kaže – nacionalna zdravstvena politika je u nadležnosti svake države članice EU zasebno. Zašto? EU ne interesuje zdravstvo. Njih interesuje slobodan protok roba, kapitala, usluga. Zato je potrebno da se uklone granice, da zaradi privatni sektor. Zdravstvo je humana oblast, nema tu neke zarade. Ako se pojavi zarada, onda se prave neki drugi propisi i neki drugi standardi.
Idemo dalje. Smešan dokument, tragikomičan, šta da radim. Kaže se ovako – izdvajanja, sada tu ide čuvena priča o BDP i izdvajanju za zdravstvo. Neću da je komentarišem. Zašto? Zato što apsolutno ništa ne znači. To je kao kada upoređujete babe i žabe. Ali, mi imamo stručnjake koji su u stanju da uporede babu sa žabom i da nam to predstave kao vrhunski domet nauke, evropskih nauka, kako beše.
Kaže – zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Da li neko može da protumači šta je pisac hteo da kaže? Kaže – unapređenje mentalnog zdravlja. Dajem veliki doprinos unapređenju mentalnog zdravlja. Ovde se priča o emocijama. Adekvatni odgovori, priča se, borba protiv droge. Rešite BIA, rešili ste problem. Ali ne, oni pričaju.
Molim vas, sada bih molio da ovo date gospodinu Čipliću jer će ovo za njega biti stvarno interesantna tema. Šta misli Vlada po jednom pitanju? To je strana 22, 2.2. Smanjenje obolevanja i umiranja od HIV (AIDS). Sada se priča koje se aktivnosti planiraju od strane zdravstvenih vlasti. Kaže – treba da se smanje štetne posledice.
Sada se navodi – muškarce koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Podržavam vas, gospodine ministre. Vi ste stvarno po definiciji to definisali. Koji ste krivak tražili 10. oktobra ovde u Beogradu? Koja je vaša politika? Ona što je bila 10. oktobra ili ona što vi stavljate u zdravstvenim propisima?
Ljudi, definišite se. Definišite se, kažite šta je šta. Ovamo nam se javljaju neki stručnjaci pa kažu – to je samo mali poremećaj, kao levom rukom pišeš, desnom rukom pišeš. Ministar je lepo definisao, to je zdravstveni problem države.
Država se bori protiv zdravstvenog problema, ali oni vam podmeću klipove u točkove, gospodine Milosavljeviću, i to ovaj Čiplić. On vam podmeće. Vi sedite u Vladi, pa se dogovorite. Ili se izdelite ko će šta da zastupa, ali nemojte da idete nejedinstveni prema građanima, jer onda građani dobijaju podeljeni sistem vrednosti. Oni ne znaju šta je dobro, kao nekada što je bilo – kondomom protiv kordona, prihvatljivo, sad kondom zašao iza kordona, pa opasno. Vraćajte bre ovaj dokument, nemojte da se brukate, brukate državu.
Kaže – unapređenje zdravlja žena u reproduktivnom dobu, da preskačem ove stvari, uvredljive stvari sam pročitao ovde.
Molim vas, gospođo Čomić, gde je ona gospođa Plavšić? Očekujem da me ona podrži zbog ovoga što ću da kažem. Unapređenje i očuvanje zdravlja marginalizovanih grupa stanovništva. Braćo Srbi, sestre Srpkinje, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Čomić, znate li ko su te marginalizovane grupe stanovništva? Definišu se strategijom za smanjenje siromaštva i strategijom za unapređenje položaja Roma. Siromašni su marginalizovani, oni vas ne interesuju. Dajete aktivnosti u dva i po reda. Dakle, oni su vam balast, oni su vam smetnja.
Kaže – rezultat ekspertski vođenog konsultativnog procesa, ovo što su navodno uradili. Teško onome kome ovakvi eksperti pišu dokumente. Kaže – plan je integralni deo svih strategija, itd. Sve strategije izviru iz plana. Od opšteg se ide ka pojedinačnom, a ne od pojedinačnog ka opštem. Analiza i sinteza jesu neki oblici naučnog sagledavanja problema, ali zakon je postavio prvo plan, pa onda razradu tog plana sa nekim drugim dokumentima.
Molim vas, dajte jedanput, pošto zdravlje mora da se garantuje svakom čoveku na svakom kvadratnom santimetru Republike Srbije, definišite ove odnose Republika, AP, jedinica lokalne samouprave. Kako ste lepo prihvatili proces decentralizacije. Pitajte ljude u Vojvodini koliko im je popravljena zdravstvena zaštita od kada je prošao Čankov koncept cepanja Srbije.
Nemojte da se igrate državom. Država je vrlo ozbiljna institucija. Teške su promene u državi. Dugotrajno se pripremaju, planiraju, do detalja sprovode. Moraju da budu i poprilično prihvatljive, moraju da budu i obrazložene zašto je to što se preduzima baš pravo rešenje, a onda se ide, prekinite sa tim proevropskim improvizacijama. Molim vas, to nekako treba da sagledate. Bilo bi dobro, što reče pre neki dan jedan – huligani neće upravljati Srbijom, dovoljni su ovi, novi ne trebaju, ovi već uporno i lepo završavaju poslove sa Srbijom.
Pozivam sve poslanike, možda sam neke delove na šaljiv način ispričao da bi to ostalo zapamćeno, situacija jeste ozbiljna. Zamolio bih vas da svi učinimo dodatni pritisak da se ova dva predloga akata povuku sa današnje sednice, da se to lepo uradi, naravno, i polazeći od nekih principa, da građanin, pacijent bude u centru zdravstvenog sistema, da se preispitaju mnoge druge stvari i da onda izađe sa jednim dokumentom oko koga možemo svi da se složimo.
Zdravlje nije pitanje koje ide na licitaciju. Treba iskoristiti priliku da sve ono što predstavlja potencijal i da sve ljudske resurse koje možemo da uključimo u sistem zdravstvene zaštite da to uradimo, da se manemo politike, imaš člansku kartu, izvolte, nemaš člansku kartu, neću sa tobom da razgovaram. To je prisutno i to svi znamo.
Dajte da razvijamo tu našu zdravstvenu politiku po nekom drugom sistemu. Moramo vremenski da ga oročimo, da pravimo alternative i da napokon shvatimo još jednu stvar, privatna svojina treba da bude svetinja. Dajte da pokušamo sa nekim drugim sistemom, lični karton svakog osiguranika, ali da neko ne pravi improvizacije. Naravno, podržavam sve ove poslanike koji se nalaze u struci da se definiše šta su to usluge. Neka se prekine više sa tim pojmovima koji više ništa ne znače ili predstavljaju neki izgovor. Naravno, svi oblici svojine treba da budu ravnopravni.
Još jedna stvar, gospodine Milosavljeviću, sada se obraćam lično vama, gledajte da VMA vratite u sistem civilnog zdravstva. Mislim da je neprihvatljivo da za najobičniju stvar, čak i savetodavno mišljenje, a to je bila situacija ovih 15 dana, kardiolog koji je zadužen od sekretarijata Haškog tribunala ne može ni da razgovara, jer sve mora da ide preko ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Znači, morate da se obratite Šutanovcu, pa da on prosledi Jevtiću, pa Jevtić Milojeviću, pa Milojević opet unazad, a šta će za to vreme biti sa pacijentom? Da li mi imamo razloga da verujemo da se pruža adekvatna medicinska zaštita u Haškom tribunalu?
Imamo iskustvo sa Slobodanom Miloševićem, pred kraj postupka pojavio se problem visokog krvnog pritiska i svi su rekli, jeste, to je pod kontrolom, lečite se na vrhunski način i 11. marta 2006. godine je umro.
Hoćemo li to da dozvolimo? Ja to neću da dozvolim. Hoćete vi da budete saučesnici ili neko ko gleda direktan prenos ubistva, pozivajući se na to da li je savet ovaj ili onaj? Pokažite svoju humanost na delu u svakom trenutku. Zdravstvena vlast treba da podigne glas, ali to se ne sme, zato što sledite politiku koju je napisala Karla del Ponte.
Dana 17. februara 2003. godine Zoran Đinđić joj je rekao – vodite Vojislava Šešelja i ne vraćajte ga više. Malo ste pobrkali.

Iskorišćeno je 22 minuta i 33 sekundi vremena poslaničke grupe, na raspolaganju je 14 minuta i 12 sekundi.
Sada određujem pauzu.
Rad nastavljamo popodnevnim delom sednice u 15.10 časova. Prvi prijavljeni govornik u popodnevnom delu je narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega narodna poslanica Vesna Pešić. Hvala.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu raspravom po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, posle njega narodna poslanica Vesna Pešić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 14 minuta i 12 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo nastavljamo ovu raspravu, mada nas je poprilično malo u ovoj sali.
Kada se donosi plan i program zdravstvene zaštite neke razvijene zemlje, onda obično dokument koji bude upućen prema poslanicima ima uvodno izlaganje premijera. Recimo, tako je i sa britanskim planom i nemačkim i nekih drugih razvijenih zemalja. Nažalost, izgleda zdravlje nije problem koji se tiče i premijera naše Vlade, a bogami čini se da se ne dotiče mnogo ni narodnih poslanika.
Ono što bih želeo da kažem, sigurno da, kako god mi se dotaknemo ovog plana, uvek nailazimo na niz problema, on je sa svake strane problematičan. Pokušao sam da ukažem u ovom svom prvom delu koji se ticao zdravstvenog stanja stanovništva da nije sagledao osnovni problem - očuvanje biološkog integriteta naroda koji je ugrožen niskim natalitetom i visokom stopom opšteg mortaliteta, gde dominiraju dve grupe bolesti, a to su kardiovaskularne i maligne bolesti, gde imamo dve epidemije u našoj zemlji, a osnovno je što mi imamo da je taj mortalitet u velikoj meri izazvan prevremenom smrtnošću kod ovih bolesti.
Šta je ono što treba tu posebno kazati? Treba kazati to da li ima leka kada imaš ovako tešku situaciju? Da, imaš leka, ali onda moraš napraviti ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema, pa onda moraš sistem preorijentisati na promociju zdravih stilova života i zaštitu zdravlja, prevenciju. To su jeftine benefitne mere koje daju u jednom dužem vremenskom periodu i te kako dobre rezultate.
Sada, ako bi čovek išao redom, imate drugu stavku koja glasi otprilike, zdravstveno stanje stanovništva smo videli otprilike kako je ovde istaknuto. Kada se govori o zdravstvenoj službi i raspoloživim kapacitetima, onda vi samo imate da pročitate uopštene konstatacije.
Životna sredina, kada je ona objašnjavana, takođe je uopšteno opisana, bez ocene u kojoj meri faktori koji se nabrajaju utiču na zdravlje, od finansiranja zdravstvene zaštite obrađenog stanovništva, prikupljanje raspodele sredstava po namenama. Ovde imate distribuciju u kojoj je samo u naznaci, uopšte se ne distribuiraju sredstva prema potrebama, a daleko bilo tamo i po glavi stanovnika, da vi vidite koliko se po glavi jednog stanovnika troši za koje stvari, što bi jedan ozbiljan plan morao da ima.
Naravno, rekao sam što je glavno, problem kod ovoga je da uopšte nije usklađen sa zakonom, sa članom 16. koji kaže da zdravstvena politika trasira put za donošenje programa i strategija. Ovde je kod nas sve obrnuto, ali to što je obrnuto to je i nedozvoljeno, da budem potpuno konkretan, često ste čuli da se na isti dokument pozivam, a to je evropsko udruženje Svetske zdravstvene organizacije, odsek je dao dokument koji je za nas obavezujući i pročitaću kako izgleda cilj redukcije nezaraznih bolesti.
Da bude potpuno jasno, kaže: "do 2020. godine mortalitet, invaliditet i prevremena smrtnost izazvana glavnim hroničnim bolestima treba da budu sniženi na najviši mogući nivo u celom regionu"; pa onda kaže: "smrtnost od kardiovaskularnih bolesti kod osoba mlađih od 65 godina treba da se smanji za 40%, naročito u zemljama koje imaju visok mortalitet", a mi smo ti.
Gde to možete da nađete u ovom dokumentu? "Smrtnost od raka bilo koje lokalizacije kod osoba mlađih od 65 godina treba da se snizi u proseku za 15%, a smrtnost od karcinoma pluća za 25%" itd. Svi ciljevi su na ovakav način definisani. Toga nema u ovom planu.
Rekao je gospodin Krasić da je ovo jedan nedorečen plan, nekompletan plan, u suštini loš plan koji bruka i parlament i državu Srbiju. Naravno, nije ni čudo. Pitam se, ako je zakon donet 2005. godine, a sada je 2010. godina, zašto tek sada donosimo plan? Molim konkretan odgovor. Imamo ministra, verovatno će odgovoriti. Koje su to objektivne okolnosti naterale Vladu i Ministarstvo da toliko dugo čeka i da dobijemo ovakav plan?
Šta je sa planom interesantno? Ako se već toliko čekalo, zašto nismo dobili kvalitetan papir? U pismu radne grupe koja je radila ovo, kaže se: U zadatom, izuzetno kratkom roku za izradu plana (koliko mislite da su dobili rok da urade ovo; mesec dana; ovo je sramota, grupa je dovedena u vrlo neprijatnu situaciju), rešenjem Ministarstva zdravlja ili Vlade, ne znam već koga, od 21. septembra 2009. godine obrazovana je radna grupa da do 30. novembra 2009. godine izradi tekst plana.
Oni su 18. dali ovako loš predlog koji uopšte ne korespondira ni sa srpskim zakonom, ne treba ponovo da čitam čl. 16. i 17, ni sa evropskim uzansama kojih bi morali da se držimo.
Ako pogledate šta je sa privatnom praksom – katastrofa. Mi nemamo vremena, za ovako ozbiljne dokumente moramo imati vremena. Nažalost, neko ne dozvoljava kvalitetnu, stručnu, odgovornu i objektivnu raspravu smandrljavanjem ove rasprave. Trebalo bi ići od stavke do stavke i stvarno videti koje su ogromne manjkavosti ovog papira.
Kaže se da treba razvijati partnerski odnos. Kakav partnerski odnos? Evropa, kapitalizam i sve što je savremeni svet i što je zdravstvo, zahtevaju integraciju u jedinstveni sistem privatne lekarske prakse. Jedino tako možete imati dobre rezultate. Nije ni to garant, naravno, ali je pretpostavka i preduslov da bi se do toga došlo, a ovde se govori o nekom partnerskom razvijanju odnosa. Nedopustivo.
Ako gledate prioritete, u svim stavkama koje se navode, recimo, kaže se: kod smanjenja povređivanja predviđa se sprovođenje, praćenje i evaulacija nekoliko nacionalnih strategija, ali preciznog, jasnog cilja nema. Nema kvantifikacije nego praćenje evaluacije, eventualno, na kraju ili, ukoliko postoji još neki program, onda ćemo ga još napisati.
I sam predlagač je rekao da, ukoliko imaš mnogo programa i strategija, možeš da se izgubiš u njima i da imaš mrtvo slovo na papiru. To je naša situacija. Mi imamo strategiju za borbu protiv raka, Nacionalni plan za borbu protiv raka i sistem je potpuno trokirao.
Problem srpskog zdravstva u ovom trenutku je da imamo razvaljen sistem. Razvaljen sistem je sam ministar priznao kada je rekao da on ne upravlja njime, da on ne može da sprovede jedinstvenu zdravstvenu politiku na teritoriji čitave Srbije. To je rekao pre neki dan u Vršcu.
Neko od mojih prethodnika je primetio da je Ministarstvo zdravlja najviše napadano ministarstvo od svih. Tačno, dobra konstatacija. Bio bih slobodan da dodam – s pravom. Mi imamo jedan urušen sistem. Da li je tačno to što kažem? Indikatori zdravstvenog stanja ovog naroda o tome govore.
Pre desetak dana sam bio na Evropskom zdravstvenom forumu u Austriji, 13. godinu se tamo sastaju ljudi koji kroje zdravstvenu politiku u Evropi. Znate koje su teme? Personalna medicina. Kad ćemo mi čuti o tako nečemu i gde je to u ovim dokumentima? Ne kukam ja za nečim što je nerealno. Gde ćete vi u ovom dokumentu videti koliko ljudi nije moglo da kupi lek koji je bio prepisan, a pripada vulnerabilnoj grupi Roma, izbeglica i siromašnog stanovništva?
Te studije postoje. Pare evropskih obveznika su plaćene za takve studije, a gde je to u ovom dokumentu? Ne, strategije, planovi, programi, opšta mesta, suma i zamagljivanje realne situacije da je ovaj narod u strašnom problemu i da on sa ovih terena jednostavno biološki nestaje. To je osnovni i glavni cilj koji bi jednom, ne kažem samo akcijom Ministarstva zdravlja, koje to ne može samo da postigne, usmerenom i zajedničkom akcijom svih aktera Vlade, ministarstava i društva, trebalo da pokušaju da preokrenu.
Ono što, takođe, želim da kažem, i dužan sam da kažem, da ovo apsolutno, po meni, treba vratiti. Kada 800.000 invalidnih osoba dođe na Odbor i kažu – mi invalidi žene nemamo gde da se pregledamo ginekološki i zbog toga imamo problema i sa malignim oboljenjima i mi smo neravnopravne, ne možemo mi preko toga da pređemo i da mirno ćutimo i pišemo uopštene pamflete koji ne liče ni na šta. Mnogo reči, mnogo reči, ali nikakvih činjenica.
Gospodin ministar, koji se slatko smeje, koji je demisionirao praktično sa svoje funkcije u zadnje vreme, doduše njega ni na Odboru nema već dugi niz vremenski. Šta to znači? Velika prezauzetost, verovatno, možda i nešto drugo, ali realnost je da za njega Odbor nije značajan.
Mi sad pričamo o stanju zdravlja gospodina Vojislava Šešelja u Hagu. Kao lekar, kao čovek koji pripada jednom esnafu, pa ga obavezuju i posebne etičke norme, mogu da se čudim kako odgovorni faktori ove zemlje ćute na ubijanje građanina ove zemlje, Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, ali nemam pravo na to, kad gospodin ministar ovakvim dokumentima zamagljuje surovu istinu, da je zdravlje građana Srbije opasno urušeno i da nam preti nestanak.
Voleo bih da me pobije brojkama, a ne večitim pričama koje traju već osam godina, kako je strašno bilo i sad su samo posledice toga. Jeste bilo strašno i kad su nas bombardovali i kad smo imali sankcije, ali sada toga nema, a imate i kredite i nemate 390 dolara. U ovom dokumentu ste napisali 500 i nešto dolara po glavi stanovnika, a godinama već izlazite sa tim podatkom o 395 dolara po glavi stanovnika.
Zbog svega toga, uvaženi poslanici, pozivam vas da ne glasate za ovako nekvalitetne, neevropske, cinično je kazati evropske dokumente, jer ovo ne ide u korist građana Srbije.

Narodni poslanik Vesna Pešić ima reč.