Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa 1. i 2. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predloga odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite, pored predstavnika predlagača prof. dr Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, pozvala da sednici prisustvuje Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja.
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I PREDLOG ODLUKE O PLANU RAZVOJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE REPUBLIKE SRBIJE (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni načelni pretres 1. i 2. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa podsećam vas, da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika. Istovremeno vas obaveštavam da po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljaju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković – PUPS, Zlata Đerić – Novu Srbiju, narodni poslanik Zoran Bortić – poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Milan Dimitrijević – poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Paja Momčilov – poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 192. stav 3. i članu 193. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlogu odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? (Da.) Imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se danas na dnevnom redu nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije za period 2010-2015. godina.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ima mali broj članova, ukupno ih ima devet, a u suštini odnosi se na korigovanje zakonskog rešenja i zakona koji je donet 2005. godine, koji je od 2008. godine počeo da se primenjuje na način kako je to regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i reguliše ovaj zakon o izmenama i dopunama, dopunski rad zdravstvenih radnika.
Pokušaću da vas ukratko podsetim na ova rešenja i da ih obrazložim. Dakle, zakonom koji predlažemo zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi može da obavlja dopunski rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi van redovnog radnog vremena, u skladu sa ovim zakonom, a to praktično znači da taj dopunski rad može da se obavlja kod poslodavca sa kojim zdravstveni radnik ima ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i kod drugog poslodavca, pod uslovom da taj rad ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ovaj ugovor o dopunskom radu može da se zaključi za one usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, zatim za one usluge koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog osiguranja za koje ne može na drugačiji način da obezbedi odgovarajući kadar, kao i za pružanje onih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica.
Ugovorom o dopunskom radu definiše se i vrsta ili način i vreme trajanja posla, visina i način utvrđivanja naknade, definiše se obaveza izdavanja računa na propisanom obrascu, definiše se i vreme isplate za ostvarenu platu, praktično najkasnije u roku od 30 dana od pružanja zdravstvene usluge. Obaveza ustanove je da vodi precizno evidenciju o zaključenim ugovorima i da posebno iskazuje i vodi sredstva koja su po ovom osnovu ostvarena.
Dakle, ova izmena zakona praktično ispravlja jednu neravnopravnost koja je kreirana unazad godinu i po dana. Mogu da kažem da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji smo zajedno usvojili 2005. godine, u svojoj primeni u ovoj oblasti doneo dva veoma važna rezultata. Jedan je fiskalizacija svake zdravstvene usluge koja se plaća.
Dakle, sve što legalno platite u zdravstvenom sistemu mora da bude praćeno fiskalnim računom. Od 2008. godine, od kada je promet preko fiskalnih kasa postao obaveza, kada se analizira period jun 2009 - mart 2010. godine, ukupni promet na osnovu legalno plaćenih usluga je preko pet milijardi dinara. Dakle, jedan od važni pozitivnih rezultata Zakona o zdravstvenoj zaštiti je obaveza fiskalizacije, koja je regulisala tok novca na precizan način.
Drugi pozitivan efekat ovako regulisanog dopunskog rada je mogućnost da zdravstvena ustanova u državnom vlasništvu može da organizuje ovaj dopunski rad.
U toku 2010. godine usluge koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje plaćao zdravstvenim ustanovama u državnom vlasništvu da u okviru dopunskog rada to čine za osiguranike van redovnog radnog vremena je praktično u iznosu oko dve milijarde dinara.
To su dva neosporno dobra i pozitivna rezultata.
Zakoni služe da se preispitaju, koriguju i predlažu njihove izmene ukoliko za to postoje ozbiljni opravdani razlozi. Ministarstvo zdravlja smatra da je u ovih godinu i po dana kreirana nejednakost dopunskog rada među zdravstvenim radnicima, tako da su uniformisani zdravstveni radnici u vojnoj službi i oni koji su zaposleni u ustanovama visokog obrazovanja imali pravo koje nije pripadalo drugima i ovim predlogom zakona mi to ispravljamo.
Najjednostavnije rečeno, zakon koji ima mali broj članova, ispravljajući tu nejednakost, omogućava da, s jedne strane, stvorimo uslove za zadovoljavanje stalno rastućih potreba, da obezbedimo uslove i za unapređenje kvaliteta kroz ovakvo rešenje, da obezbedimo uslove i pacijentima za širi izbor i za angažovanje većeg broja zaposlenih radnika u godinama ekonomske krize. To stvara mogućnost da zdravstveni radnici mogu konačno i da zarade više na legalan način i po procedurama predviđenim zakonom.
Što se drugog dokumenta tiče o kome će danas biti reči, on je Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije i proizilazi kao obaveza iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti i rezultat je širokog konsultativnog okvira tokom 2009. godine, koji je podrazumevao nekoliko okruglih stolova i javnih rasprava u organizaciji Ministarstva zdravlja, pod okriljem Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut i Zdravstvenog saveta Srbije.
Rezultat je konsultovanje struke u najboljem smislu te reči. To je dokument na 46 strana, koji definiše u svom uvodnom delu da zdravlje ima veoma važan uticaj na sposobnost ljudi da žive svoj svakodnevni život, na doprinos društvenom i ekonomskom razvoju, odnosno opštem uspehu zemlje i zdravlju se mora prići kao velikom nacionalnom resursu koji zaslužuje kontinuiran pozitivan razvoj i stalno strateško razmišljanje.
Dakle, plan je usklađen sa brojnim međunarodnim dokumentima, počevši od deklaracija pod okriljem SZO još iz 1978. godine, preko 90-tih godina, pa sve do strateškog pristupa zajedno za zdravlje i dokumenata EU i strategija razvoja zdravlja u zemljama EU. Plan je zasnovan na ciljevima zdravstvene politike, a ciljevi zdravstvene politike …
Žao mi je što građani ne mogu da čuju ono što čujem, a to je da većina poslanika nema interes da čuje koji su ciljevi zdravstvene politike koji su definisani u početku plana razvoja zdravstvenog sistema.
Ciljevi zdravstvene politike su očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, jačanje zdravstvenog potencijala nacije, pravičan i jednak pristup zdravstvene zaštite i svim građanima Srbije za iste potrebe, postavljanje korisnika u središte sistema zdravstvene zaštite, održivost zdravstvenog sistema, uz decentralizaciju, selektivno u oblasti upravljanja resursima, širenje izvora i načina finansiranja, poboljšanje funkcionisanja efikasnosti zdravstvenog sistema.

Izvinite, kratko ću vas prekinuti.
Poštovani narodni poslanici, znate da nemate obavezu da sedite u sali za vreme zasedanja, a molim vas da, ako već sedite, poštujemo govornike koji govore i ministra koji izlaže.
Hvala na tome što ubuduće nećete i nećemo zajedno kršiti Poslovnik koji smo sami doneli. Izvolite, ministre.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Definisanje poboljšanja funkcionisanja efikasnosti i kvaliteta sistema, uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže, institucija, tehnologije, medicinskog snabdevanja, definicija uloge privatnog sektora u pružanju privatnih usluga stanovništvu, kao i unapređenje kadrovske baze kroz ljudske resurse za zdravlje.
Glavni cilj plana, čije su osnovne premise sadržane u ovim ciljevima zdravstvene politike, jeste očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Republike Srbije i održivost sistema zdravstvene zaštite.
U ovom planu je sažeto prikazano aktuelno stanje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji na osnovu istraživanja zdravlja stanovnika 2000. i 2006. godine, istraživanja višestrukih pokazatelja stanja zdravlja dece i žena 2000. i 2005. godine, studija o životnom standardu, analiza opterećenja društva bolestima i povredama iz 2003. godine, evropske studije o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji 2008. godine, kao i brojnih izveštaja analitičkih studija, na primer Instituta Batut 1997/2007. godina, statističkih godišnjaka Srbije, dokumenata Republičkog zavoda za statistiku, demografske statistike. Prilikom upoređivanja u pogledu pokazatelja sa drugim zemljama evropskog regiona SZO korišćeni su podaci iz baze podataka "Zdravlje za sve".
Dakle, u ovom planu posebno su definisane socijalno-ekonomske determinante zdravlja, zdravstveno stanje stanovništva, sa posebnim akcentom na hronične nezarazne bolesti koje su vodeći uzrok obolevanja i invalidnosti, prevremenog, pre 65. godine, umiranja stanovnika Republike Srbije, sa posebnim akcentom na bolest srca, cerebralno-vaskularne bolesti, rak pluća, afektivne poremećaje, šećerna bolest.
Hronične nezarazne bolesti su u 2008. godini činile preko 85% svih uzroka smrti u našoj zemlji. U strukturi mortaliteta, bolesti srca i krvnih sudova činile su više od polovine svih smrtnih ishoda. Svaka peta umrla osoba bila je žrtva zloćudnog tumora.
Faktori rizika su analizirani posebno u planu, uključujući pušenje duvana, hipertenziju, hiperholesterolemiju, gojaznost, nepravilnu ishranu, fizičku neaktivnost, rizike prisutne u životnoj sredini, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih suspstanci.
Analizirana je zdravstvena služba sa njenom osnovnom organizacionom strukturom, sa mrežom zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, kao i zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini i privatnoj praksi, analizom kapaciteta, i institucionalnih i ljudskih, analizom korišćenja zdravstvene zaštite i analizom faktora životne sredine, zatim finansiranja zdravstvene zaštite sa raspodelom finansijskih resursa i plaćanjem davalaca usluga.
U drugom poglavlju analiziraju se prioriteti u razvoju zdravstvene zaštite koji se definišu kao očuvanje unapređenja zdravlja stanovništva i organizacija i funkcionisanje zdravstvene zaštite sa nosećim stubovima i funkcijama sistema, sa intermedijalnim ciljevima koji se tiču dostupnosti obuhvata kvaliteta i efikasnosti i opštih ciljeva ili ishoda sistema koji se odnose na poboljšano zdravlje, nivo i pravičnost, odgovornost za nemedicinska očekivanja ljudi, zaštitu od finansijskih rizika i učinak sistema.
Zatim su prioritetne oblasti prevencija i kontrola hroničnih nezaraznih bolesti, sa definisanim ciljevima smanjenja obolevanja i prevremenog umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, sa aktivnostima u ovoj oblasti, i smanjenje obolevanja i prevremenog umiranja od malignih bolesti, sa aktivnostima u ovoj oblasti, i smanjenje povređivanja sa aktivnostima, smanjenje obolevanja i prevremenog umiranja od šećerne bolesti, sa aktivnostima, unapređenje mentalnog zdravlja sa aktivnostima, prevencija i kontrola zaraznih bolesti, sa ciljevima i aktivnostima, smanjenje obolevanja i prevremenog umiranja od HIV infekcije sa aktivnostima, smanjenje obolevanja i prevremenog umiranja od tuberkuloze, sa razvijanjem sistema za brz odgovor na pretnje zdravstvenoj bezbednosti.
Posebno poglavlje posvećeno je zdravstvenoj zaštiti posebno osetljivih grupacija stanovništva – žena u reproduktivnom dobu, odojčadi, male dece, školske dece i omladine, unapređenje i očuvanje zdravlja starih lica, ostvarivanje punog zdravstvenog potencijala osoba sa invaliditetom, unapređenje i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, posebno unapređenje i očuvanja zdravlja marginalizovanih grupa stanovništva.
Zatim su razmatrane prioritetne oblasti organizacije i funkcionisanja zdravstvene zaštite, sa težnjom ka integraciji zdravstvene zaštite, sa ciljevima i jačanjem uloge instituta i zavoda za javno zdravlje, za rešavanje 80% potreba i zahteva ustanova primarne zaštite, sa povećanjem opredeljenosti stanovništva za instituciju izabranog lekara, unapređenje dostupnosti i pristupačnosti službe korisnicima, funkcionisanje i funkcionalno povezivanje vanbolničke i bolničke hitne medicinske pomoći, unapređenje funkcionalne veze zdravstvenih službi u sistemu zdravstvene zaštite.
Zatim, saradnja instituta i zavoda za javno zdravlje i ustanova primarne zdravstvene zaštite sa institucijama i organizacijama lokalne zajednice, unapređenje partnerstva između državnog i privatnog sektora, kao i definisanje uloge nevladinog sektora u aktivnostima vezanim za zdravlje i zdravstvenu zaštitu.
Posebno se plan bavi ljudskim resursima u zdravstvenom sistemu, sa unapređenjem ne samo zakonske regulative, nego i razvijanjem kapaciteta za upravljanje ljudskim resursima u sistemu, prilagođavanje školovanja kadra zdravstvene struke sa stvarnim potrebama društva, kao i unapređenje informacionog sistema za planiranje ljudskih resursa u zdravstvenom sistemu.
Jedno poglavlje je posvećeno integrisanom zdravstvenom i informacionom sistemu, sa ciljem da se ovako integrisani zdravstveni informacioni sistem uspostavi, a sa ciljem pojačanja kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata. Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata je osnovni cilj. Razmatra se u jednom poglavlju finansiranje, sa finansijskom stabilnosti zdravstvenog sistema, unapređenjem efikasnosti i kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga u funkciji kvaliteta i povećane bezbednosti.
Ključnu ulogu u sprovođenju ovoga plana imaju, naravno, institucije države, sa velikom odgovornošću Ministarstva zdravlja, ali se planom definišu odgovornosti drugih organa državne uprave, Zdravstvenog saveta Srbije i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, Agencije za lekove i medicinska sredstva, Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, zajedno sa institutima, odnosno sa zavodima za javno zdravlje i zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite i privatnom praksom, ustanovama socijalne zaštite, fakultetima i školama zdravstvene struke, komorama zdravstvenih radnika, komorom zdravstvenih ustanova, sredstvima javnog informisanja, udruženjima i međunarodnim organizacijama koje se bave pitanjem javnog zdravlja.
Sredstva za sprovođenje plana obezbeđivaće se sukcesivno godišnjim budžetima RS, a plan će biti predmet evaluacije u svakoj fazi procesa i za tu evaluaciju koriste se zdravstveni pokazatelji koji su međunarodno prihvaćeni.
Plan razvoja zdravstvene zaštite definiše period 2010 -2015. godina i predstavlja značajan korak napred u organizaciji zdravstvenog sistema u Srbiji i samim formiranjem zdravstvenog saveta Srbije Skupština je jasno poslala poruku građanima da je odgovornost za zdravlje velika i vrhunska i da je ulaganje u zdravlje u svakom uređenom društvu pravo i najbolje ulaganje u održivu ekonomsku i svaku drugu budućnost zemlje i nacije.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da će ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa tokom današnjeg rada biti: dr Simo Vuković, poslanička grupa G17 plus; prof. dr Nebojša Ranđelović, poslanička grupa LDP i dr Nikola Krpić, poslanička grupa PUPS.

Da li izvestilac Odbora za zdravlje i porodicu dr Simo Vuković želi reč? (Ne.) Da li izvestilac Zakonodavnog Odbora želi reč? (Ne.)

Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? Ima reč dr Nikola Krpić. Izvolite.

Ustavom RS, član 97. stav 1. tačka 10, utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, izražavam zadovoljstvo, kao narodni poslanik PUPS, što se danas pred srpskom javnošću u parlamentu Republike Srbije nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, koje je podnela Vlada RS.
Poštovana predsednice, poslanici PUPS u danu za glasanje će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i za Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije. Zašto? Zato što se predlog ova dva dokumenta donosi uz aktivno učešće svih, od predlagača zakona, preko radnih tela Narodne skupštine, to jest Odbora za zdravlje, koji je prihvatio na svojoj sednici razloge za donošenje ovog zakona.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. Ustava RS, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje zdravstveni sistem u celini zbog zadovoljavanja stalno rastućih potreba građana u korišćenju i obezbeđivanju zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji RS.
Organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, na način kojim se omogućava obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti ovih lica u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, a bez obzira gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom.
Na ovakav način se smanjuju liste čekanja, obezbeđuje se građanima bolji i širi izbor zdravstvenih i paramedicinskih radnika i saradnika, pruža odgovarajuća zdravstvena zaštita koju ova lica finansiraju iz sopstvenog džepa. Na ovaj način biće više zaposlenih medicinskih i paramedicinskih radnika, kako u zdravstvenim ustanovama, tako i u privatnoj praksi.
Ovakvim predlogom obezbeđivaće se potrebni kadar, kako sa specijalizacijama, tako i sa užim specijalizacijama, kojih na pojedinim područjima nema, a takvog kadra u većim gradovima, npr. Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu i drugima, ima, a koji se može pomoću ugovora o dopunskom radu realizovati u određenoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi gde postoji potreba.
Uvažena predsednice, poslanici PUPS glasaće za ovakav predlog zakona, jer za njegovu primenu nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva, što je u ovom ekonomskom trenutku u kome se nalazimo važno da znamo. Drugim rečima, ovo je razuman predlog Vlade i pozivam sve poslanike u parlamentu da u danu za glasanje daju svoj glas i ujedine ga sa poslanicima PUPS zbog bolje i racionalnije zdravstvene zaštite naših građana.
Ustavni osnov ili osnov za donošenje Predloga odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite u RS nalazimo u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava RS, prema kome Narodna skupština donosi opšta akta iz svoje nadležnosti. Pravni osnov za donošenje Predloga odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite nalazimo i u članu 16. Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva Srbije.
Ovaj zakon pruža nekoliko dobrih predloga.
Prvo, dostupnost. Dostupnost, kao kriterijum, uključuje efikasnu infrastrukturu i usluge javnog zdravlja, kao i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Drugo, pristupačnost. Pristupačnost podrazumeva nediskriminaciju, fizičku pristupačnost, pristupačne cene i informacije.
Treće, prihvatljivost. Prihvatljivost podrazumeva poštovanje načela lekarske etike, osetljivost za različita životna doba i zdravstvene institucije, u cilju poboljšanja zdravlja i zdravstvenog stanja svih korisnika.
Četvrto, kvalitet. Kvalitet podrazumeva kompletnu zdravstvenu infrastrukturu koja bi trebalo da bude naučno i medicinski kvalitetna.
Peto, pomenuta i druga prava utvrđena su međunarodnim pravom i dogovorima koji obavezuju RS na poštovanje svih potpisanih dokumenata od 1946. godine, kada je osnovana Svetska zdravstvena organizacija, pa do danas.
Ne zaboravimo, zdravlje se definiše kao stanje potpunog fizičkog, psihičkog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Ova definicija upućuje na potrebu razvijanja svesti kod građana i širokom obimu pojma zdravlja koji prevazilazi odsustvo bolesti. Pojam zdravlja tretirati kao osnovnu ljudsku i društvenu potrebu i povezivati zdravlje sa osnovnim ljudskim potrebama za očuvanje zdravlja, ne samo pojedinaca, već društva u celini.
Ako shvatimo da su zdravlje i ljudsko blagostanje sinonimi tj. podrazumevaju zadovoljenje svih ljudskih potreba u okviru očuvanja zdravlja, tada je normalno da država mora činiti sve da obezbedi zajemčena prava ustavom regulisana i da mora stalno da prati i stvara uslove za ostvarivanje istih.
Naša država je garant svih međunarodnih akata o zdravlju. Shodno svemu do sada iznetom, poslanička grupa PUPS prihvata ovaj predlog odluke i u danu za glasanje podržaćemo Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite, uz poziv kolegama poslanicima da nas prate.
To dodatno potkrepljuje još jedna činjenica, da ovaj plan ne traži dodatna finansijska sredstva iz budžeta za njegovu primenu. Osnovna aksioma – zdravlje za sve, to je osnovni razlog da će poslanici PUPS dati svoj glas u danu za glasanje za ovaj veoma važan zdravstveni dokument.

Zahvaljujem doktoru Krpiću.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, malopre sam se osećao jako neprijatno kada smo dobili opomenu da ne slušamo ministrovo izlaganje i da ako nam je to dosadno ili ako nam se ne sviđa to što gospodin ministar izlaže možemo da napustimo sednicu.
Upravo se dogodilo da mog uvaženog prethodnika, prethodnog izlagača, gospodina Krpića, ministar nije slušao, razgovarajući sa svojom saradnicom, a i mnogi koji su ovde prisutni su se ponašali na isti način.
S druge strane, od gospodina ministra smo dobili jedno predavanje koje je govorilo o nedostacima i anomalijama zdravstvenog sistema koje treba hitno promeniti kako bi se zdravstveni sistem i zdravstvena zaštita u Srbiji poboljšali.
To je sasvim u redu, ali nije u redu to što nam o tome govori ministar koji je na tom položaju od 2002. godine. Onda se postavlja pitanje čijom krivicom su napravljene te anomalije? Setimo se, nisu ovo prve izmene i dopune ovog zakona, bilo ih je i ranije. Na kome leži odgovornost za te nedostatke i anomalije koje sada, gle čuda, treba da ispravimo?
Ako idemo korak po korak, već posle prvog bližeg upoznavanja sa tekstom i sadržinom predloženih akata, vidimo da nam ministar zdravlja, da podsetim i ponovim, u svim vladama od 2002. godine, još jednom nudi dva više nego ubedljiva dokaza svoje nemoći, nesposobnosti i nespremnosti da se suoči sa svim slabostima, manama i problemima našeg odavno urušenog zdravstvenog sistema. Još jednom potvrđuje da nikada nije ni imao nameru, ni volju da u tom nasleđenom sistemu bilo šta suštinski i sistemski promeni.
Evo konkretnih dokaza i konkretnih primedbi za to. Pogledajmo najpre šta sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kozmetičke izmene odredaba članova 199. do 202. važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojima je bila regulisana mogućnost obavljanja tzv. dopunskog rada zdravstvenih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, kod poslodavca, državnih zdravstvenih ustanova ili u privatnoj praksi.
Druga predložena izmena je brisanje sadašnjeg člana 277. istog zakona, koji je praktično onemogućavao zdravstvenim radnicima zaposlenim u državnim zdravstvenim ustanovama da budu istovremeno zaposleni i u privatnoj praksi, počev od decembra 2008. godine, od kada se primenjuje famozni ministrov Pravilnik o dopunskom radu.
Šta nam pokazuju ovako predložene izmene zakona? Pokazuju nam da se gospodin ministar, koji nam je pre pet godina predložio taj zakon, ni tada ni sada nije na pravi način bavio suštinskim pitanjima i problemima funkcionisanja zdravstvenog sistema i definisanjem, više nego neophodnih, promena tog sistema.
Ako jeste, zašto je 2005. godine predložio da zdravstveni radnici zaposleni u zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini posle decembra 2008. godine neće više moći dopunski raditi u privatnoj praksi?
Zašto je kao posledica toga u protekle dve godine problem mogućnosti obavljanja dopunskog rada predstavljen kao glavni problem u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, kojim su se do beskonačnosti iscrpljivali Ministarstvo zdravlja i lekarska komora, zdravstvene ustanove i zaposleni zdravstveni radnici?
Zašto su protekle dve godine zdravstveni radnici zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama mogli dopunski raditi samo u državnim zdravstvenim ustanovama?
Na kraju, zašto se danas predlaže drugačije rešenje koje, uz neznatne izmene, predstavlja vraćanje na stanje pre 2005. godine? Upravo zato što je problem mogućnosti ili nemogućnosti obavljanja dopunskog rada zaposlenih zdravstvenih radnika preko punog radnog vremena samo jedna od posledica pogrešno postavljenog zdravstvenog sistema, a posebno njegovog funkcionisanja u praksi.
Zašto se ne bavimo otklanjanjem sistemskih uzroka koji su doveli do ovakvog problema, a ne posledicom koja treba da umiri opravdano nezadovoljne zdravstvene radnike?
Da se osvrnemo na to koja su to nerešena sistemska pitanja. Gospodine ministre, vi kažete da je finansiranje našeg zdravstvenog sistema zasnovano na modelu socijalno-zdravstvenog osiguranja. Kao istoričar prava ću da dodam – tzv. Bizmarkov model.
Ako je to tako, onda to podrazumeva da je većina stanovništva obavezno zdravstveno osigurana i da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i da s pravom očekuje da joj ta organizacija iz tih plaćenih doprinosa obezbedi određeni obim, vrstu i sadržaj zdravstvenih usluga.
Te usluge mogu da se obezbede, ugovore ili kupe od postojećih zdravstvenih ustanova, bilo da su u državnoj ili privatnoj svojini. Te usluge imaju svoju cenu.
Postavlja se pitanje zašto u proteklih osam i po godina niste definisali taj famozni paket usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja koji sredstva uplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja realno može i mora da obezbedi obavezno osiguranim građanima. Onda bi se znalo koje su to usluge realno pokrivene uplaćenim doprinosima, a koje nisu i moraju biti plaćene iz sopstvenog džepa.
Umesto toga, vi dalje podržavate iluziju da imamo pravo na gotovo sve zdravstvene usluge, a kada dođemo u situaciju da ih koristimo, onda to ne možemo da ostvarimo ili moramo ponovo da platimo te iste usluge.
Kada biste jednom definisali taj famozni paket zdravstvenih usluga koji pokriva obavezno osiguranje, onda biste organizaciji zdravstvenog osiguranja morali ostaviti slobodu da te usluge može ugovoriti sa svim zdravstvenim ustanovama koje mogu da ih pruže, i državnim i privatnim.
Umesto toga, kao što i sami priznajete, u predloženom planu razvoja zdravstvene zaštite vi to zdravstveno osiguranje koristite za finansiranje kapaciteta državnih zdravstvenih ustanova, a ne usluga koje pružaju.
Šta je onda ono što se naziva organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja? Figurativno da se izrazim, protočni bojler za finansiranje postojećih kapaciteta državnih zdravstvenih ustanova. Pri tome ste privatnoj praksi uskratili pravo da pod istim uslovima može pružati zdravstvene usluge koje pokriva obavezno osiguranje.
Šta se onda dešava? Kao građanin koji plaća obavezni doprinos za zdravstveno osiguranje najčešće ne mogu da ostvarim to svoje pravo na uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi, jer ono postoji samo na papiru, pa sam prinuđen da tu uslugu zatražim u privatnoj praksi i da je još jednom platim.
Da li bi se ovo pitanje na ovakav način postavljalo kada bi privatni zdravstveni sektor bio ravnomerno uključen u sistem zdravstvene službe i kada bi taj sektor imao mogućnost da sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem zaključuje ugovore o pružanju zdravstvenih usluga osiguranicima pod istim uslovima kao i u državnim ustanovama, odnosno kada zdravstvene ustanove ne bi imale monopol u pružanju zdravstvenih usluga pod istim uslovima u obaveznom zdravstvenom osiguranju.
Zašto smo danas jedina zemlja u Evropi gde je pružanje usluga primarne zdravstvene zaštite isključivi monopol, i to odavno prevaziđenog oblika državnih domova zdravlja, dok u većini evropskih zemalja preko 80% usluga zdravstvene zaštite obezbeđuje privatna praksa? Zar ne bi uključivanje privatne prakse, sa svim raspoloživim resursima, i pružanje usluga primarne zdravstvene zaštite obavezno osiguranim građanima povećalo i dostupnost, i obim i kvalitet ovih usluga?
Zar ne bi veći broj lekara na ovaj način bio stimulisan, pa bi mogao da bude stalno zaposlen u privatnoj praksi, a ne da bude prinuđen da dodatno zarađuje u privatnoj praksi zato što je slabo plaćen u državnoj ustanovi? Zar i osnivači te privatne prakse ne bi bili motivisani da u stalni radni odnos angažuju više lekara, da proširuju svoje prostorne kapacitete i ulažu u opremanje?
Gde je u sadašnjem sistemu mogućnost izbora za obavezne osiguranike i druge građane, a o njoj govorite kao jednoj od razloga za donošenje predloženih mera, odnosno zakona? Kako će se ta mogućnost izbora povećati kada ona praktično i ne postoji?
Da li kao građanin koji je osiguran zdravstveno i plaća doprinose za zdravstveno osiguranje mogu da biram da li ću svoje pravo na usluge primarne zaštite ostvariti u državnom domu zdravlja ili u privatnoj praksi? Zašto nemam mogućnost da za svog izabranog lekara izaberem onog iz privatne prakse? Da li je to slobodan ili prinudan izbor?
Sve dok program ravnopravnog uključivanja privatnog sektora u sistem zdravstvene službe ne bude sistem koji će biti rešen i dok privatna praksa ne bude imala mogućnost da pod istim uslovima kao i državna ustanova pruži usluge obaveznim osiguranicima, ne može se na adekvatan način rešiti problem mogućnosti lekara da mogu ili ne mogu istovremeno da budu angažovani u državnoj i privatnoj praksi. Broj ovakvih primera je sijaset.
Postavio bih pitanje, zbog čega u Srbiji nema zakona o farmaceutskoj delatnosti, a znamo kakve anomalije baš takva delatnost ima i znamo kakve probleme stvara. Ako ne znate da napišete zakon, obratite se onome ko zna. U poslaničkom klubu LDP već postoji nacrt takvog zakona, urađen po najvišim evropskim standardima, sličan onim koje imaju zemlje EU. Pitajte nas ako ne umete sami da uradite posao za koji ste plaćeni.
Ne znam da li će mi vreme dozvoliti, ali pokušaću da se osvrnem i na Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite na području Republike Srbije. Pokušaću da shodno tome postavim i neka pitanja.
Odredbama člana 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisana je obavezna sadržina plana razvoja zdravstvene zaštite. Prema ovim odredbama, plan razvoja, pored prioriteta u samoj zdravstvenoj zaštiti, ciljeva, mera i aktivnosti zdravstvene zaštite, morao bi da sadrži i pokazatelje za praćenje dostignuća u realizaciji ciljeva, nosioce mera i aktivnosti i rokove za ostvarivanje ciljeva zdravstvene zaštite. Tu su i kriterijumi za utvrđivanje mreža zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, tu su elementi za planiranje, usavršavanje zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite, kao i elementi za planiranje i izgradnju novih i restrukturiranje postojećih kapaciteta u pogledu prostora i opreme.
Šta od navedenog sadrži plan razvoja zdravstvene zaštite koji nam je predložen? On je nemušt, oskudan i iznad svega subjektivan prikaz aktuelnog stanja zdravstvene zaštite u RS, deklarativni i opšti ciljevi i prioriteti, sa nejasno i površno definisanim aktivnostima u realizaciji nekih od do sada usvojenih strategija, njihovih delova ili pojedinačnih programa iz oblasti zdravstvene zaštite, bez precizno definisanih nosilaca, rokova za njihovo sprovođenje i precizno definisanih pokazatelja za praćenje.
Po ovom pitanju, anomalija je sijaset i zbog toga bih na kraju svog uvodnog izlaganja rezimirao pitanja, a to je po meni pitanje svih pitanja. Da li Ministarstvo zdravlja ima odgovore na pitanja koja sam ovde postavio? Kada ćemo dobiti konkretne odgovore i hoće li država jednom učiniti ono što je nužno u zdravstvenoj zaštiti građana?
Očekujem od ministra odgovore na ta pitanja.

Narodni poslanik Zoran Bortić ima reč.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, oblast ljudskog zdravlja je jedna od najvažnijih oblasti koje svaka moderna država treba da reguliše ukoliko želi da ostvari savremene standarde ljudskih prava i sloboda, ali ne samo to, bez zdrave nacije nema ni uspešnog organizovanja društva, ni ekspanzivnog privrednog razvoja ni prosperiteta.
Većina nas u ovoj sali pamti jedno vreme kada je oblast zdravstvene zaštite naših građana bila visoko razvijena i kada smo po dostignutim standardima u oblasti zdravstva predstavljali pozitivan primer u ovom delu Evrope. Nažalost, u decenijama koje su za nama i u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim, napravili smo drastično zaostajanje i potrebno je mnogo vremena i dobre volje da u ovoj državi zdravstvena zaštita stanovništva dostigne evropske standarde.
Pored ekspanzivnog privrednog razvoja koji je pretpostavka za veća budžetska izdvajanja za sve korisnike budžetskih sredstava, pa i za ovo, potrebno je usaglašavanje zakonske regulative sa evropskim standardima, obezbediti normativne pretpostavke za bolje i efikasnije organizovanje zdravstvene zaštite stanovništva.
U tom smislu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je za današnju sednicu Skupštine podnela Vlada Republike Srbije, predstavlja nameru predlagača da se obezbede uslovi za bolje zadovoljenje neprekidno rastućih potreba naših građana u korišćenju zdravstvene zaštite.
Izmenama i dopunama postojećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti normativno se obezbeđuje dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji RS, pre svega organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, ali i drugih lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama ili u privatnoj praksi.
Predložena rešenja kojima se menjaju ili dopunjuju postojeće zakonske odredbe omogućavaju obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, bez obzira gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom.
Pacijentima je omogućen širi izbor kako zdravstvenih radnika tako i zdravstvenih saradnika, odnosno drugih lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi i koja čine tim koji obavlja dopunski rad. Ova lica će pacijentima pružiti odgovarajuće vrste zdravstvenih usluga odnosno odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za angažovanje većeg broja zaposlenih zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Nova zakonska rešenja stvoriće pozitivne efekte za obezbeđivanje potrebnog kadra, odnosno kadra sa odgovarajućim specijalizacijama i nužnim specijalizacijama kojih nema u dovoljnom broju na pojedinom području Republike Srbije.
Ova pitanja rešavaće se na osnovu ugovora o dopunskom radu, kojim će se obezbediti rad u određenoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi, u kojima postoji potreba takvog angažovanja rada, pružanja zdravstvene zaštite pacijentima.
Treba napomenuti da je predlagač predložio Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji po hitnom postupku kako bi se sprečilo moguće nastupanje štetnih posledica po sistem zdravstvene zaštite.
Pored ustavnog osnova, koji je sadržanu članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, kojim se u nadležnost Narodnoj skupštini daje da pored zakona donosi i druge opšte akte, i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji u članu 36. obezbeđuje Narodnoj skupštini da između ostalog, donosi odluke, pravni osnov za donošenje plana razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije sadržan je i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Ovim zakonom predviđeno je da se na nivou Republike Srbije, radi obezbeđivanja i sprovođenja društvene brige za zdravlje, donese plan razvoja zdravstvene zaštite i da taj plan usvaja Narodna skupština Republike Srbije.
Polazeći od činjenice da su zdravi građani temelj razvoja svake zemlje, jer samo ako su zdravi ljudi mogu doprineti socijalnom, ekonomskom i svakom drugom razvoju društva, u planiranju zdravstvene zaštite država ovu oblast ne može posmatrati kao potrošnju.
Planiranje zdravstvene zaštite stanovništva mora se tretirati kao investicija u ostvarivanje sveukupnog društvenog razvoja. U tom smislu, ovaj predloženi dokument stručno i politički usmerava razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa ukupnim razvojem srpskog društva. On definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja zdravstvene zaštite u Republici. Plan se temelji i na opštem društvenom značaju koji ima zdravlje stanovništva i na potrebi da se predstavnici društva odrede prema ciljevima i merama zdravstvene zaštite.
Ovaj dokument zasniva se na analizi zdravstvenog stanja stanovništva, na potrebama za ovom vrstom zaštite i polazi od raspoloživih kadrovskih, finansijskih i drugih mogućnosti. U njemu su sadržani instrumenti za dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite i predstavljene promene koje treba da obeleže zdravstveni sistem u narednom periodu.
Ove promene otvoriće perspektive za uspostavljanje ravnoteže između efikasnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite i doprineće unapređenju zdravstvene zaštite na svim nivoima sistema. Pri tom, one uvažavaju okolnosti vezane za društvena i demografska kretanja, za nivo obrazovnih i kulturoloških dostignuća i za zdravstveno stanje stanovništva. Predloženi plan locira i niz drugih faktora koji mogu uticati na održivi razvoj zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Treba istaći da se ovaj plan zasniva i na već usvojenim strategijama i programima koje je donela Vlada u ovoj oblasti i da je integralni deo svih programa mera i aktivnosti koje su neophodne za održivi razvoj naše zemlje. Uz niz mera i aktivnosti koje treba da sprovede zdravstvena služba, ali i druge službe van sistema zdravstvene zaštite, osnovni cilj plana koji je pred nama jeste očuvanje, unapređenje zdravlja stanovništva, produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života ljudi u našoj zemlji.
Želim da podsetim na činjenicu da su se u našoj zemlji tokom proteklih decenija dogodile značajne promene u zaštiti zdravlja stanovništva. Te su promene uočljive u demografskoj oblasti, počev od starenja stanovništva, urbanizacije, migracije ljudi u oblasti socijalno-ekonomskih odnosa, pa do ekoloških promena u životnoj sredini.
Kao posledica takvih promena dominiraju hronične nezarazne bolesti od velikog javnog zdravstvenog značaja. Ove bolesti sve više opterećuju zdravstvu službu u celini. Uprkos tome, postignut je veliki napredak u podizanju nivoa znanja o zdravlju i bolesti kod našeg stanovništva. Podignut je prag znanja u oblasti informisanja i u oblasti dostupnosti informacija, a sistem zdravstvene zaštite raspolaže boljim tehničkim i tehnološkim mogućnostima.
Sve ove promene pratile su i promene u organizaciji zdravstvene službe u RS. Međutim, izazovi kojima su izloženi i pojedinci i naše društvo u celini imperativno nameće potrebu da se neprekidno traže i iznalaze najbolja moguća rešenja kojima će se obezbediti očuvanje i unapređenje zdravlja cele zajednice, jer ne treba ponavljati da je zdrava zajednica suštinska pretpostavka prosperiteta razvoja društva i zemlje u celini.
Koleginice i kolege narodni poslanici, polazeći od uvek prisutne protivrečnosti vezane za zdravstvenu zaštitu, sa jedne strane, javnost opravdano poziva na ustavno i temeljno, ljudsko i moralno, etičko pravo na pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a sa druge strane, zdravstvena zaštita je sve skuplja, nameće se potreba za definisanjem javne i jasne strategije za regulisanje razvoja ove oblasti.
U tom smislu, ovaj predloženi plan temelji se na ostvarivanju ciljeva, na sprovođenju započetih i kreiranju novih aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu boljem zdravlju stanovništva u našoj Republici.
U danu za glasanje SPS-JS podržaće predloge ovih akata i uveren sam da ćemo kroz raspravu u Narodnoj skupštini RS učiniti predloženi tekst još kvalitetnijim.