Zahvaljujem se svim predstavnicima poslaničkih grupa koji su do sada diskutovali povodom izmena ovih članova Zakonika o krivičnom postupku. Radi dalje diskusije i razjašnjenja određenih pitanja koja su pokrenuta u prvom delu diskusije u ovom uvaženom domu, želim svima da kažem da se ne osećam ni slabo ni nezaštićeno, naprotiv, osećam se veoma zaštićeno zato što postoji država koja sa svojim organima brine o tome.
U ovom momentu želim da ukažem na činjenicu da je došlo do velike eskalacije nasilja. Država pokušava da adekvatno reaguje na to. Ove odredbe imaju i preventivni i represivni karakter. Preventivni karakter – da osujeti bilo koga ko možda ima nameru da ubuduće to čini, da ne čini. Zna se šta će ga čekati. Represivni karakter – oni koji su pravili izgrede, nevezano za to da li su to krivična dela ili prekršaji, biće adekvatno sankcionisani ili će njihovo prisustvo biti osigurano u toku krivičnog postupka.
Takođe želim da ukažem na još jednu činjenicu koja se više puta ovde spomenula kao teza, a to je da se ove izmene čine usled toga što se očekuju određeni događaji na budućem derbiju, na utakmici koja je zakazana za subotu. Želim svima da kažem da je to potpuna dezinformacija. Ne činimo to zbog buduće utakmice, već zbog određenih izmena koje su usledile krajem prošle godine.
Svi smo imali priliku da u ovom uvaženom domu slušamo raspravu vezanu za izmene Krivičnog zakonika, gde je uvedena određena inkriminacija za krivično delo izazivanja nereda na sportskim priredbama, znači, proširena je inkriminacija na javne skupove. Na osnovu tih izmena sada se lica koja su činila izgrede na „Paradi ponosa“ procesuiraju. U praksi se pokazalo da je potrebno prisustvo okrivljenog proširiti i na dela za koja je zaprećena kazna ispod pet godina.
Ovde je pomenuto i pitanje da li reforma pravosuđa daje rezultate. Daje rezultate. Izveštaj Evropske komisije očekujemo, videćemo kakav će biti.
Za razliku od prethodne vlasti, mi sa predstavnicima međunarodnih organizacija razgovaramo i razgovaraćemo i nemamo zamrznute sporazume, nego se trudimo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Imamo već prve izrečene kazne za određena lica koja su u javnosti apostrofirana kao nosioci kriminala i organizovanog kriminala. Imamo pokrenut postupak za trgovinu drogom za mafiju koja je označena u svetskim razmerama kao jedna od većih. Imamo jednu od najvećih zaplena droge. To su rezultati reforme, a nadam se da će ubuduće biti još vidljiviji. Očekujem da ćemo u naredno vreme razgovarati još više o tome. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Šormaz.

Povreda Poslovnika, član 107. stav 1: „Govornik na sednici“, što znači da se odnosi i na ministra, „Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine“.
Gospođa ministarka je na početku rekla da je dezinformacija to što se govori da ove izmene zakona donosimo zbog jednog događaja, navodno derbija. Podsetiću vas da je celu javnost upravo predsednica Skupštine obavestila, sa mesta gde se daju izjave, da će se ovo doneti brzo, u roku od dva dana, da će biti prekinuta sednica koju smo počeli, početi redovna i da ćemo doneti pre derbija ovaj zakon.
Znači, predsednica Skupštine, to ministarka odavde kaže, dezinformiše javnost. To je bila izjava predsednice Skupštine. Ona je prva to izgovorila. Mi kao poslanici valjda verujemo onome što govori naša predsednica i mi to slušamo. Ona je rekla da se zbog tog događaja ovo donosi i onih kasnije, da bi se primenjivao zakon i kasnije. To ne sporimo, da će se zakon primenjivati kasnije, ali predsednica Skupštine je rekla da je razlog za donošenje upravo… Mislim da je ovo što je uradila ministarka, blago rečeno, skandal, jer ona je nazvala predsednicu Skupštine dezinformatorom.

Nema povrede Poslovnika. Šteta što niste koristili svoje pravo na repliku. Dakle, davanjem informacija iz više izvora, čak i u vašem tumačenju, ne može biti narušen bilo čiji ugled. Na slušaocima je da procene šta je istina od informacija koje se pružaju.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Pre nego što pređemo na deo rasprave u kojem učestvuju narodni poslanici po redosledu prijava za reč, obaveštavam vas, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. stav 2, da ćemo danas raditi posle 18.00 časova sve do završetka rada na zajedničkom načelnom pretresu tačaka 1. i 2, koje su i sada predmet našeg rada.
Obaveštavam vas, takođe, da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe LDP, Nova Srbija, SPS-JS, Poslanička grupa G17 plus, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa SRS i Poslanička grupa Za evropsku Srbiju.
Prvi prijavljeni govornik na listi, po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda je narodni poslanik Đorđe Milićević, posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.

Gospođo Čomić, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da SPS osuđuje bilo koji vid nasilja, huliganstva i divljaštva. Kada to kažemo naravno da ne mislimo da su građani divljaci, huligani i nasilnici, već vrlo jasno osuđujemo ponašanje koje se može definisati kao divljaštvo, nasilje i huliganstvo. Prosto smatramo da se divljaštvom, nasiljem i huliganstvom ne pokazuje i ne dokazuje patriotizam.
Naravno da nemamo ništa protiv toga da neko protestuje zato što ima suprotno mišljenje, u skladu sa Ustavom, zakonom, legitimnim procedurama, jer to je demokratija, ali se postavlja pitanje da li je to i kakav je to proces kada neko upadne u Urgentni centar, kada razbije mamograf, kada molotovljevim koktelima i kamenicama napada sedišta političkih stranaka, sedište nacionalne televizije, kada neko na smrt pretuče momka koji navija za drugi tim.
Dakle, dešava se da dođe do narušavanja javnog reda i mira, ali ono što je suštinski najvažnije jeste da niko nije i neće biti jači od države. Rekao bih da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva (kada kažem resornog ministarstva mislim na Ministarstvo unutrašnjih poslova) da se prepozna jedna odlučna i uspešna borba protiv kriminala i korupcije i da se u Srbiji, rekao bih, prepozna javni red i mir.
Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku definisane su kao jedan korak dalje u borbi protiv huligana. One zapravo treba da obezbede efikasnije suđenje huliganima. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.
Ovde je zapravo reč o tri člana. Dakle, predviđeno je određivanje pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna veća od pet godina. Mislimo da je to nešto što treba da pomogne policiji i tužilaštvu da u početnim fazama odrade svoj deo posla. Drugi član koji se menja odnosi se na produžavanje maksimalnog trajanja pritvora sa osam na trideset dana. I, treći član predviđa da ovaj zakon stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, što je, naravno, opravdano.
Dakle, suštinski, predložena izmena jeste borba protiv kriminala, odnosno borba protiv huligana, borba protiv nasilja, protiv divljaštva na sportskim terenima, kroz hitno pooštravanje Zakonika o krivičnom postupku.
Podržavamo u načelu predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku jer podržavamo nameru i podržavamo cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom, odnosno predloženim izmenama i dopunama. Takođe smatramo da kroz raspravu o pojedinostima, kroz amandmane postoji prostor da možda dođemo, u nekom kontekstu, i do kvalitetnijeg zakonskog predloga.
Tačno je da postoji osnovan razlog za hitnost. Tačno je da je o ovome trebalo možda da govorimo i dosta ranije. Tačno je da je mnogo otvorenih pitanja – da li se ovim izmenama prejudicira na neki način sudska odluka, da li se ostavlja prostor za zloupotrebu, i slažemo se da treba konkretizovati meru prema određenim delima.
Dakle, ovo je jedna mera i ove izmene i dopune mi definišemo kao jednu meru. Potrebno je poštovanje zakona. Zakon se mora sprovoditi, mora biti isti za sve. Potrebno je da definišemo nasilje i potrebno je da vrlo jasno kažemo šta je to što još treba da učinimo u realizaciji ove namere i ovog cilja koji želimo da postignemo.
Dakle, ovo definitivno jeste, kako je između ostalog rečeno, jedan korak napred u borbi protiv nasilja. Rekao sam već da mi podržavamo tu nameru, ali imajući na umu sve ono što se dešavalo tog 10. oktobra na beogradskim ulicama mislim da u perspektivi, kada je reč konkretno o 2011. godini, treba da razmišljamo o još jednom izuzetno važnom koraku, koji predstavlja veoma važan segment u realizaciji ovog cilja koji želimo da postignemo.
Naime, potpuno je jasno da je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan od najorganizovanijih delova države. Želim da kažem da su 10. oktobra jedine žrtve svih dešavanja na beogradskim ulicama bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici MUP-a, odnosno policija, ne učestvuju u donošenju zakona, Ustava, donošenju i kreiranju političkih odluka. Osnovni zadatak pripadnika MUP-a i policije jeste da obezbedi i osigura javni red i mir i smatramo da su to učinili 10. oktobra na jedan profesionalan i jako efikasan način.
Smatramo, i o tome je danas između ostalog bilo reči, da je konačno vreme da se razmatra i govori o materijalnom položaju i opremljenosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije. Smatramo da ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, da je potrebno napraviti racionalizaciju unutar svakog ministarstva, ali postoje ministarstva na kojima ne možete uštedeti.
Konkretno, kada je reč o MUP-u, možete uštedeti na materijalnom delu, odnosno na platama zaposlenih, odnosno pripadnika MUP-a. Te plate su minorne i to bi bilo krajnje katastrofalno. Drugi vid ušteda možete napraviti na opremi, što je takođe jako loše. Jedan podatak govori da je 2002. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova od ukupnih budžetskih sredstava za plate izdvajalo 56%, a ostatak za opremanje. Ove godine za plate se izdvaja 81%, a oko 20% se izdvaja za opremljenost.
Vidim da postoji konsenzus većine političkih stranaka unutar republičkog parlamenta da je konačno trenutak da govorimo o tome i da napravimo odlučan korak ka popravljanju materijalnog položaja i opremljenosti pripadnika MUP-a. Jer, imaćemo kvalitetne zakone, imaćemo, kako je neko rekao, rigidne i rigorozne zakone, ali neće imati ko da odradi profesionalno onaj prvi deo priče ako ne budemo na vreme razgovarali o ovoj temi. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je sedam minuta i četrdeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, posle njega narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Javnost, kao i građani Srbije, a i svi mi ovde smo ovih dana u diskusijama mnogo toga rekli o tome šta se sve dešavalo u Srbiji. Sigurno je da nismo očekivali baš ovakvu brzu reakciju, da se praktično gasi požar, a da se uzroci koji su doveli do određenog ponašanja ne sprečavaju u nekoj preventivi. Stoga smatram da ovakvo donošenje izmena Zakonika neće izaći na dobro.
Gospođo ministre, smatram da je bilo dovoljno vremena u protekloj godini, kada smo imali izmene Zakonika o krivičnom postupku; i tada je bilo dosta događaja koji su mogli da dovedu do ovakve promene i možda nije trebalo čekati da sukob toliko eskalira da se ovako nešto donese. Ne kažem to da opravdam ovo donošenje, već smatram da kada se hoće da se nešto postigne i treba promeniti zakon to treba uraditi u jednoj mirnijoj atmosferi, jer svima nama jeste cilj da građani Srbije bilo koju promenu zakona, naročito ovako ozbiljnih zakona, u nekoj mirnijoj atmosferi dočekaju.
Ovo se ne odnosi samo na ovo krivično delo za koje će se goniti. Ovde ima niz krivičnih dela koja će obuhvatiti ovako nešto, tako da mislim da je trebalo da oni koji pripremaju zakone imaju to u vidu i da je to moglo mnogo ranije da se donese.
Da li je ovaj zakon uvođenje u nekakvu diktaturu ili u neke represivne mere? Da li je diktatura, vreme će pokazati. Da li su represivne mere – jesu, sigurno. Gospođo ministre, vi i sami znate da su naši zatvori pretrpani, da u Srbiji između 11.000 i 12.000 ljudi izdržava kazne i da će sigurno primena jednog ovakvog zakona povećati taj broj. Prvo pitanje je da li mi imamo takve kapacitete u državi?
Nešto ću vam ovom prilikom reći, pošto su tu i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Za prekršajne kazne, koje smo takođe izmenama Zakonika mnogo pooštrili, ljudi se masovno javljaju na izdržavanje kazne jer nemaju novca da plate. Redovi su u MUP-ovima. Dakle, kazne od pet i deset hiljada ljudi hoće da zamene, da jednostavno provedu pet, deset ili dvadeset dana u zatvoru, jer nemaju od čega da plate kazne, koje su toliko visoke za naše uslove i naša primanja. Često se desi da kazna za prekršaj bude mnogo veća nego što čovek primi, ili uopšte ne primi, tokom meseca.
Kad sve ovo pogledate videćete da će biti izuzetno teško sprovesti ovaj zakon. Siguran sam da će to vladajuća većina izglasati. Proširenjem kruga krivičnog dela za pritvor otvara se mogućnost da oni budu sudski okončani i da pritvoreni onda mogu da tuže državu i da traže nadoknadu. Da li ste razmišljali o tome?
Ovo je trenutak da vam ukažem i na jednu stvar koja je veoma neprincipijelna – često se u sudskim postupcima vrši okončanje sudskih postupaka, ljudi su u pritvoru pet, deset i više meseci i na kraju bude oslobađajuća presuda. Reći ću vam i to da u postupcima za naknadu nematerijalnih šteta, koje vode takvi ljudi, prvostepeni sudovi dosude milion i po, na primer, za deset meseci dva miliona; viši sud to čak i podigne, a onda u trećem stepenu kažu – to je mnogo, to je skupo, pa onda presude sedamsto ili osamsto hiljada dinara.
Da li je to primereno? Da li tu treba tražiti odgovornost nekoga ko je vodio takve postupke i čija je tu odgovornost, na kraju krajeva, kada u takvim postupcima neko ko je bio lišen slobode deset meseci u nadoknadi dobije neki mizeran novac, za koji najčešće može da kupi samo lekove jer se u nekom periodu koji je proveo u zatvoru razboleo itd.? Naravno, kada iscrpe pravna sredstva u ovoj državi ti ljudi se obično obraćaju međunarodnim sudovima, i ko zna šta će se desiti kada jednog dana sve to stigne na naplatu.
Gospođo ministre, i u dosadašnjem skraćenom postupku postojala je mogućnost... Dakle, ovde se radi o povećanju trajanja pritvora sa osam na trideset dana pri sprovođenju istražnih radnji. U okviru do sada predviđenog roka od osam dana javni tužilac je bio dužan da podigne optužni akt kojim je mogao da traži produženje trajanja pritvora od 30 dana. Šta je ovde bitno promenjeno, osim što se pomera rok sa osam na 30 dana? Dakle, ako je ažuran sud, ako je ažuran istražni sudija, ako sudovi brzo rade, tužilac je tu da podigne optužni predlog u skraćenom postupku i da se, ako postoji potreba, i tada produži pritvor do 30 dana.
Razlozi su, verovatno, političke prirode, kako su i neki moji prethodnici ovde rekli, da se mnoge strukture u društvu zastraše, da se neki mladi ljudi, koji u nekim trenucima možda iskazuju svoj opravdani bes i nezadovoljstvo... Naravno, ne želim da amnestiram nikoga ko počini neko krivično delo, to mi nije ni na kraj pameti, ali je za našu državu poražavajuće da u sredstvima javnog informisanja sve ljude koji se nađu na ulici (znamo koliki je broj uhapšenih prilikom ovih događaja) jednostavno nazovemo huliganima.
Mi smo imali priliku juče da vidimo događaje u Francuskoj, gde na raznoraznim kajronima državnih i drugih televizija ide: „srednjoškolci su bili u protestima“. Velika je razlika između reči „srednjoškolci“ (i naša deca od 15 ili 16 godina su verovatno srednjoškolci) i reči „huligani“. Francuzima nije palo na pamet da takvu decu nazovu huliganima.
Videli smo kakve su posledice neke potpuno bezazlene promene zakona, koji je sigurno i kod nas takav kao što je u Francuskoj, znači, nije on baš bezazlen za Francuze, ali on je u jednoj državi koja je daleko ekonomski ispred nas, gde su primanja veća, toliko pobudio gnev da su srednjoškolci izašli na ulice. Znamo epilog toga – na stotine zapaljenih automobila u Francuskoj, ali niko tu decu nije nazvao huliganima.
Još jednom da ponovim, ja ne želim da bilo koga ko je počinio krivično delo i preterao u svom ponašanju amnestiram, ali i država i zvaničnici moraju da prilagode rečnik, da ne generalizuju stvari. Ne treba svu decu koja zbog nečeg protestuju i bune se tako paušalno nazvati jednim istim imenom, jer, na kraju krajeva, nisu svi ni uhapšeni u tim neredima.
Želim da ukažem na to da je jedno od rešenja sigurno bolji rad sudova, istražnih sudija i tužilaca, jer ćemo sa ovim, sa trideset dana, dosta pomoći tužiocima, koji će možda biti malo komotniji u podizanju optužnog akta.
Gospođo ministre, svedoci smo ovih dana velikog nezadovoljstva administrativnih radnika koji rade u pravosudnim organima. Plate su mizerne, i to je istina. Plate su mizerne godinama.
Svedoci smo i da se ovih dana vrše neke edukacije, neki seminari sudija prvostepenaca; oni odlaze na neke seminare, maltene da im sudije apelacionih sudova ukazuju kako treba da sude. Kao i uvek, daću vam jedan dobar predlog. Razmislite o njemu.
Među porotnicima ima ljudi koji su sigurno časni i pošteni, i godinama su u tim strukturama; oni se godinama regrutuju (činjenica je, malo više) od onih isluženih službenika MUP-a. Razmislite o tome da li u većima među porotnicima treba imati u još većem broju mlade, diplomirane pravnike, mlade koji ne rade, iz prostog razloga što ta deca najčešće ne mogu da se zaposle, ne mogu svi da odu u advokaturu, velika je konkurencija.
Ako su dva porotnika u prvostepenom sudu, ili u drugostepenom takođe dva, jedan obavezno treba da bude iz redova diplomiranih pravnika. Tu se uči zanat, tu se regrutuju pravi kadrovi i sigurno je da ćete toj deci koja formiraju porodice, koja su na putu, koja imaju decu, koja nigde ne rade... Sigurno će ta apanaža koju primaju porotnici u prvom trenutku biti zadovoljavajuća za te mlade porotnike, odnosno diplomirane pravnike. Istovremeno, imaćete izuzetno dobru stvar – oni će na pravom mestu učiti kako jednog dana da budu dobre sudije. Ja vam se zahvaljujem.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Nova Srbija je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji je višestruko sporan i zaista ga nije teško napadati sa više strana, s obzirom na to da se od samog obrazloženja koje smo čuli danas pa do onih planiranih efekata primene ovog zakona na suzbijanje nasilja u Srbiji ne može se očekivati mnogo.
Nabrojaću nekoliko ključnih spornih stvari koje ukazuju na to da je ovaj zakon u stvari došao kao jedini rezultat onoga što se danima najavljuje, a to je obračun sa nasiljem. U stvari, ovaj zakon ni na koji način neće doprineti takvoj borbi i obračunu sa onim što se događa na ulicama, a sasvim sigurno svedoči o tome da vlast nije uspela ni na koji način da iznađe kvalitetnije rešenje.
Prvo, poći ćemo od načina rada Vlade, odnosa prema događajima i pojavama i od toga kako ona reaguje kada je u pitanju predlaganje zakona. Mi imamo situaciju da ova vlada u stvari ne vlada, da ona ne vodi, ne predviđa događaje, nego da reaguje na događaje. Umesto da u osnovnom tekstu zakona anticipira stvari, predvidi u kom pravcu će određeni društveni procesi ići i na osnovu toga ih normira, mi od ove vlade dobijamo niz zakona koji menjaju ono što je Vlada prvobitno utvrdila kao svoju politiku. Vlada, u stvari, reaguje na događaje, umesto da ih sprečava.
Jedan od takvih zakona je i ovaj današnji, kao što je bio i zakon o izmenama Zakona o informisanju i kao što je bio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Vlada jednostavno nije ni na koji način uspela da predvidi kako će se društveni procesi odvijati i zato se danas suočavamo s tim da se menja Zakonik o krivičnom postupku, koji je prošle godine bio u Narodnoj skupštini. Verujem da su građani više uplašeni od tog odsustva bilo kakve strategije, politike ili bilo kakvog plana Vlade, nego od bilo čega drugog.
Ono što je drugi problem ovog zakona jeste atmosfera koja se stvara prema pravosuđu. Mi donosimo zakon, a vidimo slučajeve da nećete to primeniti. Ko garantuje da će sudije da primene ovako izmenjene zakonske norme? Gospodo, čitavu ovu izmenu zakona vi ste koncipirali na jednom pravnom standardu, a taj pravni standard je – ako je krivično delo učinjeno u posebno teškim okolnostima. Taj pravni standard ceni sudija, a ne Ministarstvo pravde ili tužilac. Vi sada u ovoj atmosferi koja se stvara vršite pritisak na pravosuđe, da mora ovaj pravni standard tako da tumači da se kumulativno ispuni uslov iz tačke 5), tj. ovih pet godina. To je veliki problem. Gde je tu nezavisnost i sloboda sudijskog uverenja? Zašto sud i sudije moraju na taj način da tumače svako izvršeno krivično delo koje podleže ovoj tački 5)?
Sada dolazimo do ključnog problema i ključnih pitanja koja se odnose na izmenu ovog zakona. Prvo, pritvor je izuzetna mera. Gospodo, ako ste hteli da vodite politiku u oblasti borbe protiv nasilja na stadionima, mesto intervencije je Krivični zakonik i krivična dela koja se tamo definišu i obrađuju, a ne ZKP. Zakonik o krivičnom postupku je procesni zakon, koji se primenjuje, kako se kaže, na sve i na sva krivična dela koja su obuhvaćena ovim odredbama. Menjajte Krivični zakonik. Podignite tamo kazne. Edukujte sudije da drugačije primenjuju Krivični zakonik. Vi ovde izmenom jednog procesnog propisa, i to u delu koji se odnosi na obezbeđivanje okrivljenog u postupku, hoćete da sprečite nasilje na ulicama. To je neverovatno. Apsolutno je nemoguće zamisliti da se na ovaj način vrši ovakva intervencija u Zakoniku o krivičnom postupku.
Druga stvar, da je ovo prazan papir... Da ste hteli, mogli ste se obračunati mnogo ranije, kao što je moja koleginica Milica Radović govorila, i sada i ubuduće, da ste primenjivali zakone. U krajnjoj liniji, da ste primenjivali ovu odredbu ZKP-a, pa, na osnovu ovih šest tačaka, na osnovu svake od njih može da se izrekne pritvor, bez obzira na zaprećenu kaznu. Da li su ta lica možda lica koja žele da izbegnu pritvaranje ili suđenje tako što će da pobegnu? U ovim situacijama koje smo do sada imali, da li su to lica gde postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će ponovo izvršiti krivično delo? Verovatno je veliki broj tih ljudi. Jeste li mogli da izreknete, da li su sudije mogle da odrede meru pritvora? Mogle su.
Ne, vi ovde jednostavno pribegavate nečemu što u stvari samo opravdava vašu nesposobnost da nađete adekvatnije i konkretnije mere za borbu protiv ovog što se sada događa. To je problem. Morali ste nešto promptno i hitno da rešite u ovom periodu od kada su se ti događaji zbili, onda hajde, izbacićemo izmene Zakonika o krivičnom postupku. Kako to zvuči u javnosti? Menja se Zakonik o krivičnom postupku. U stvari, menja se jedna norma koja, u smislu onoga što vi želite da postignete, neće imati nikakav efekat.
Prema tome, jedini je način bio, pored svih drugih društvenih i socijalnih mera, da se izvrši intervencija u Krivičnom zakoniku, da se eventualno pooštre kazne, mada ste i taj zakon učinili represivnim. O tome smo mi govorili prošle godine, da je čitava politika tog zakonika postala politika pretnje.
Uostalom, ne slažem se sa vama da ovo što ste naveli ovde ima preventivnu meru. Kako može pritvor i pogotovo primena jednog pravnog standarda da ima preventivnu meru? Uvažavam vas, ali mislim da ovo niste vi pisali, da ovo nije vaša ideja. Prosto ne mogu da verujem da jedan pravnik može da da takvo obrazloženje da pritvor može da bude preventivna mera.
Prema tome, ne reagujete na događaje, menjate zakone kako vas događaji sustižu, ne vodite državu. S druge strane, vršite pritisak na pravosuđe da mora da primeni ovaj zakon, to se jasno vidi. Mi ga donosimo da bi se primenio. Mora da se spreči nasilje tako što će svaki sudija u svakom slučaju koji mi označimo kao nasilje primeniti ovaj zakon.
S druge strane, apsolutno, ovakav zakon, sa menjanjem odredbe koja se odnosi na dužinu i uslove pritvaranja, ne može da bude način kako se boriti protiv ovoga. Sasvim sigurno ovo ne zavređuje nikakvu pažnju i bilo bi bolje da ga povučete, jer ni na koji način nije nešto što će u budućnosti Srbije doprineti borbi protiv nasilja. Hvala.

Osam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić.