ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.10.2010.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

21.10.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 12:10 do 15:15

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (21.10.2010)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o ukidanju viza sa Turskom_ Azerbejdžanom i Brazilom za diplomatske i službene pasoše i Brazilom za njihove državljane (zajedno tačke 3-6) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.

    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 86 narodnih poslanika i da postoje Poslovnikom propisani uslovi za rad sednice.

    Podsećam narodne poslanike da se utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, tok sednice Narodne skupštine odvija na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1, da traži obaveštenja i objašnjenja iz stava 1. člana 286, može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

    Pitam, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine?

    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka već duže vreme postavlja isto pitanje u Narodnoj skupštini, ja ću to učiniti ovoga puta. Pitanje je za Vladu Republike Srbije. Pošto ovde sedi ministar u Vladi Republike Srbije, tim pre da iskoristim priliku da pitam Vladu Republike Srbije šta će da učini povodom zaštite jednog od najelementarnijih ljudskih prava, prava na život dr Vojislava Šešelja, koji se od 2003. godine nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala i kome je u poslednja dva meseca drastično pogoršano zdravstveno stanje, pošto ima u kontinuitetu visok krvni pritisak, tahikardiju i aritmiju?

    Srpska radikalna stranka skoro dva meseca upućuje apel nadležnim državnih organima i obaveštava domaću i svetsku javnost da se u glavama pojedinih moćnika u Haškom tribunalu i onih koji stoje iza Haškog tribunala stvaraju ideje da bi u slučaju Vojislava Šešelja mogli da ponove isti scenario kao i u slučaju Slobodana Miloševića, a to je da na neki način ubiju onoga protiv koga nisu uspeli da dokažu ništa i koga drže u pritvoru već skoro osam godina.

    Apel SRS je apsolutno zasnovan na Ustavu Republike Srbije. Pre svega je zasnovan na članu 13. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija štiti interese svojih građana koji se nalaze u inostranstvu, i zasnovan je na članu 32. Ustava Republike Srbije koji garantuje, između ostalog, svakom građaninu Republike Srbije da mu se sudi u razumnom roku.

    Želim da vas podsetim, gospodine Ugljanin, da se Vojislav Šešelj nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala od februara 2003. godine, da će u februaru 2011. godine biti punih osam godina kako se Vojislav Šešelj nalazi u pritvoru, a da suđenje nije završeno. Da se to dešava u nekom engleskom, američkom, francuskom ili nemačkom sudu, verovatno bi taj sud bio raspušten.

    Neshvatljiva je nebriga države kada je u pitanju zdravstveno stanje Vojislava Šešelja. Mi tu nebrigu tumačimo tako što vi u Vojislavu Šešelju očigledno ne vidite građanina Republike Srbije, nego predsednika SRS. Mi od vas tražimo da u njemu vidite čoveka, da vidite građanina Republike Srbije, isto onako kako vidite i sve druge građane, i da preduzmete sve mere koje su u nadležnosti Vlade Republike Srbije i nadležnih resornih ministarstava da ustanu u odbranu prava na život Vojislava Šešelja.

    Moram da kažem da je Srpsku radikalnu stranku zabrinula izjava gospođe Nade Kolundžije koja je data u Narodnoj skupštini pre nekoliko dana i koja se otprilike svodi na sledeće: Vojislav Šešelj je dobrovoljno otišao u Haški tribunal, niko ga nije terao i šta mu mi sada možemo, ako i umre tamo, mi ga nismo terali, to je njegova borba, šta se nas tiče položaj Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

    Sada se postavlja pitanje, kakvu vi to poruku, gospodo iz vladajuće koalicije, šaljete preostaloj dvojici haških optuženika generalu Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću – predajte se dobrovoljno, a šta će biti sa vašim životima, da li će vam biti dokazana krivica, da li će vam biti ugroženo zdravstveno stanje u Haškom tribunalu, šta je to nas briga.

    Mi smo imali često priliku da čujemo od predstavnika vlasti, tako je bilo i u slučaju Vojislava Šešelja, tako je i u slučaju preostale dvojice haških optuženika, da oni treba u Haškom tribunalu da dokažu svoju nevinost. Čuli ste za tu formulaciju, gospodine Ugljanin. Svuda u svetu tužilaštvo dokazuje krivicu, samo u slučaju Haškog tribunala onaj ko je optužen treba da dokaže da je nevin.

    Taj težak zadatak je Vojislav Šešelj obavio, dokazao je da je nevin, potpuno je razbio koncepciju tužilaštva i oba glavna tužioca Haškog tribunala, Karla del Ponte, evo i sada Serž Bramerc, doživeli su potpunu blamažu, jer za skoro osam godina nisu uspeli da dokažu nijednu tačku optužnice. Onda se neko dosetio – pošto nismo uspeli da dokažemo krivicu Vojislava Šešelja, hajde da mu pogoršamo zdravstveno stanje, hajde da ponovimo scenario kao u slučaju Slobodana Miloševića i da se na najelegantniji mogući način izvučemo iz procesa protiv njega.

    Molim vas, gospodine Ugljanin, vas i Vladu, da ne dozvolite da se desi još jedno ubistvo građanina Republike Srbije u Haškom tribunalu.

    (Predsedavajuća: Pet minuta.)

    Završavam. Vi možda ne možete da utičete na to kada će postupak protiv Vojislava Šešelja biti okončan, ali i te kako možete da preuzmete sve mere koje su u vašoj nadležnosti da zaštite život i i te kako ugroženo zdravlje predsednika SRS.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Zoran Ostojić

    Liberalno demokratska partija
    Hvala, potpredsednice. Koleginice i kolege, moje pitanje će biti za ministra prosvete gospodina Obradovića. Već čekamo njegov odgovor na zatezanje oko akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, mada bi bolja adresa bio gospodin Ugljanin, ali ipak ćemo sačekati odgovor ministra prosvete.

    Moje pitanje se odnosi na dobre studente. Dobri studenti najavljuju za sutra protest nekoliko fakulteta u Beogradu. Protest je zbog onoga što smo vam govorili kad smo usvajali izmene Zakona o visokom obrazovanju, mislim da je bilo u junu. Taj je zakon kozmetički, ne rešava suštinu onoga što mora da reši jedan zakon, kao što je npr. obavezno usavršavanje, odnosno rad pred ispit i njegova proporcionalnost u odnosu na usmeni ispit. Te predispitne obaveze u principu su suština ili bi morale biti suština tih izmena. To nije regulisano.

    Sećate da smo vam govorili da treba smanjiti broj rokova kako bi se omogućilo da se studenti češće viđaju sa profesorima, da tako profesori dobiju bolji uvid u znanje studenata, da studenti lakše savladaju gradivo iz razgovora sa profesorima, da profesori i studenti imaju više vremena jedni za druge.

    Govorili smo vam, između ostalog, da mora da se reši finansiranje. I ovo sutra je posledica toga što jednostavno taj član 88, tako gumen kako je napravljen, to ne rešava. Šta se dešava? Opet neki dobri studenti, koji možda jedan ili dva ispita nisu položili, imaju 48 bodova, ne mogu da budu sigurni da neće morati da plaćaju školarinu. Ima čak fakulteta gde studenti koji su dali sve ispite, imaju 60 bodova, ne mogu biti sigurni da će biti na budžetu. Prošle godine ste imali nekakvo hibridno rešenje sufinansiranja, gde neki studenti nisu plaćali školarinu, nisu imali pravo na dom, plaćali su menzu, plaćali su polaganje ispita itd.

    Ovo mora da se reši, zato što je reforma obrazovanja, kao i reforma zdravstva, nešto što je suština sveukupnih reformi u ovom društvu, a nažalost, ništa se u tim oblastima ne dešava. To je naš stranački stav.

    Pre neki dan je ministar zdravlja gospodin Milosavljević priznao da je pre dve godine pogrešio, pa je vratio pravo doktorima na dopunski rad. Ovde tražimo od ministra obrazovanja da kaže kada će da promeni zakon, da bi svim studentima na početku godine bili jasni kriterijumi i da bi se njihov trud, ako daju redovno ispite, isplatio, tako da ne plaćaju školarine, odnosno da budu na budžetu. Jer, zaista, ovo rerangiranje i ovo što se dešava apsolutno destimuliše studente. Govorim o studentima koji uče i redovno daju ispite. Moraju da se utvrde jasni kriterijumi na početku godine, da student zna da će ako uči i ako polaže ispite biti na budžetu, tj. da neće plaćati školarinu.

    Zakon je toliko nedorečen. Pošto vi, kako da kažem, postala je praksa da usvajamo izmene zakona nekoliko meseci pošto je donet zakon... Onda, pošto je to već praksa, hajde da rešimo da se ne dešava svake godine pred školsku godinu ovo što će se dešavati sutra. Po zakonu, čak, od 2012. godine studenti sa 60 bodova, oni koji su apsolutno očistili godinu, neće biti sigurni da će biti na budžetu. Da ne bismo svake godine imali ove scene koje ćemo imati sutra, dajte da jednom to rešimo. Dobri studenti imaju pravo da budu na budžetu. Oni koji su loši, neka plaćaju, ali da se zna jasan kriterijum, a ne da to zavisi od novca.

    Na kraju krajeva, i Ministarstvo za omladinu i sport bi moglo da se angažuje oko ovoga, a ne samo mladi iz Liberalno-demokratske partije. Nisu nadležnost tog ministarstva samo navijači, huligani i sport, nego svi mladi. Svakako da nije dovoljno uzeti ili ukrasti slogan LDP-a „Mladi su zakon“, a ništa ne učiniti da se ovo pitanje studenata reši.

    Moramo hitno da razgovaramo, da se kriterijumi pojasne, da bude svima jasno i da se ne dešava ovo što će se desiti sutra. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovana predsedavajuća, ovih dana je izašlo u javnost istraživanje Grupe 484, koje kaže da je čak 24% mladih zainteresovano da ode iz ove zemlje; od toga, 33% ispitanika, onih koji imaju najviše obrazovanje, takođe je izrazilo želju da ode iz ove zemlje i to trajno ili na duži period. Kao razlozi za napuštanje zemlje navode se uglavnom loša ekonomska situacija i neuređen društveni sistem.

    Prema takođe objavljenim istraživanjima, procena je da je zemlju Srbiju tokom poslednje dve godine napustilo više od 30.000 ljudi, a od toga skoro 10.000 onih koji imaju najviše obrazovanje.

    Pre dve godine su pljuštala obećanja o boljem životu, većem standardu, 200.000 novih radnih mesta, većim platama, većim penzijama, nižim troškovima života, o životu koji ne može da čeka. Danas je Srbija na zadnjem mestu u Evropi po prosečnim primanjima. Danas je kvalitet života u Srbiji takođe najniži, od svih zemalja u Evropi, čak smo u tom neslavnom rekordu pretekli i Albaniju i Makedoniju, koje su bile najsiromašnije zemlje, sa najnižim kvalitetom života. Danas u Srbiji skoro trećina mladih ljudi želi da ode iz ove zemlje zato što nema nikakvu perspektivu.

    Pored potpune ekonomske besperspektivnosti i nemogućnosti da se normalno živi, ova vlast je učinila da za ove dve godine dobijemo i novi Zakon o informisanju, koji u značajnoj meri uskraćuje građanske slobode i javno izražavanje, pa danas možete u medijima da vidite samo ono što se dopada strankama na vlasti. Dobili smo i Zakon o elektronskim komunikacijama, prema kojem vlast može da prisluškuje onoga ko joj padne na pamet.

    Danas je u novinama izašla informacija – u „Presu“, naslov kaže „Srbija spušta rampu na granici“ – da će uskoro svi koji budu sumnjivi kao potencijalni azilanti u EU morati da odgovore gde i zašto putuju, koliko novca imaju, ali i da te svoje tvrdnje potkrepe dokazima. Ministar Dačić, ministar policije, najavljuje da će policajci na graničnim prelazima svakog ko im bude sumnjiv ispitivati gde putuje, koliko novca nosi, zašto putuje i koliko će se zadržati i svako ko im bude sumnjiv moraće da dokaže svoje tvrdnje.

    Pitam vas, odnosno pitam ministra policije, na osnovu kojih parametara će biti određivano ko je sumnjiv, a ko nije sumnjiv? Na koji način će moći da se sprovede ta zamisao da se ispituje ko odlazi u inostranstvo i zbog čega, koliko para nosi i koliko će tamo ostati?

    Pored svih mogućih uskraćivanja ekonomskih sloboda i sloboda na informisanje, sada ćemo imati, i pored slobodnog viznog režima, izgleda i uskraćivanje prava na slobodno kretanje, pa će vlast ograničiti svakog ko joj bude sumnjiv da pređe granicu.

    Smatramo da je ovo potpuno neprimerena stvar u zemlji koja se zove demokratska i tražimo da se ovakve stvari ne primenjuju, jer će potpuno urušiti ionako krhke slobode u zemlji, koje su narušene dolaskom ove koalicije na vlast. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Šormaz

    Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo sporta. To je aktuelno pitanje, a trebalo je da bude deset godina unazad, a to je kada će Ministarstvo sporta uputiti Narodnoj skupštini u proceduru novi predlog zakona o sportu? Deset se godina, od tih demokratskih promena 2000. godine do danas, čeka na taj zakon. Mnogo toga smo u zemlji Srbiji promenili, mnogi su zakoni promenjeni; evo, krivični postupak nekoliko puta je bio u proceduri, sada je ponovo u proceduri jedan deo tog zakona, a zakon o sportu nikako ne dolazi na dnevni red.

    Kada god sam postavio pitanje za tih deset godina, koliko sam poslanik, šta je sa zakonom o sportu i kada će doći – evo, čekaj, videćemo. Svi ovde znaju, to ću javno reći, dva kluba, ne sportska društva, nego dva kluba, deset godina koče donošenje zakona o sportu u Srbiji. To su fudbalski klubovi Partizan i Crvena zvezda. Sada se bavimo problemom navijača, onim što oni rade na ulici, nasiljem itd., a u suštini se radi o navijačima dva fudbalska kluba koja sve lošije igraju fudbal. Mogli smo to da vidimo i prekjuče u Ligi šampiona, kako drugorazredni klub iz Portugala, Braga, „mlati“ našeg šampiona kao od šale.

    Ništa se ne dešava i ne rešava. Zašto? Zato što bi taj zakon trebalo da predvidi privatizaciju klubova i privatizaciju objekata. Svi znamo da je, recimo, ta dva objekta, stadione Crvene zvezde i Partizana, napravila država Srbija i naravno da bi država Srbija trebalo da ih privatizuje i da bi zakon tako trebalo da predvidi, i to je ono što je problem.

    Za to vreme, u savremenom svetu, kome težimo, jedan Arsenal odlazi sa „Vemblija“ i pravi novi stadion, „Emirates“ arenu, kome se svi divimo kad ga gledamo, koji je i sa bezbednosnog aspekta daleko bolji od starog „Vemblija“. Za to vreme, jedan mali klub u Engleskoj, a svi gledamo englesku ligu, Bolton, prodaje stadion u centru Londona i odlazi na periferiju gde pravi novi za mnogo manje para nego što je uzeo za prodaju starog, koji je sa bezbednosnog aspekta takođe mnogo bolji. Onda se čudimo što je „Premijer liga“ toliko bolja i što su utakmice „Premijer lige“ toliko bolje, a tamo em je sve privatizovano, em se na odgovoran način svi ponašaju, pa naravno da imaju i odgovornije navijače.

    Juče smo čuli vest da je Crvena zvezda održala sastanak sa svojim navijačima i dogovorila se da na famoznom derbiju, gde će dvadeset dvojica, koji jedva znaju da igraju fudbal, trčati na terenu, ne bude nemira. Pazite, dogovorio je fudbalski klub sa navijačima da do toga ne dođe, a vi ovde tražite ko je uzrok nasilja! Donosimo drakonske zakone i raspravljamo o tome.

    Ja ovo mogu da kažem čiste savesti zato što sam bio u fudbalu, bio sam potpredsednik jednog kluba koji je četiri puta igrao u Evropi, fudbalskog kluba Sartid u to vreme, danas je to Smederevo. Nikada nismo obrukali Srbiju. Lepo smo nastupali tada. Znam kakva je situacija. Optuženom za kriminal, kome nikako da se održi suđenje, Draganu Džajiću sam 2001. godine rekao da je upropastio Crvenu zvezdu i srpski fudbal i da zbog njega Crvena zvezda nikad neće igrati u Ligi šampiona; evo, deset godina kasnije, nije ni prišla Ligi šampiona, niti hoće dok se na ovaj način ponaša.

    Volimo da se slikamo pored sportista. Za to vreme vaterpolo reprezentacija diže kredit da bi išla na svetsko prvenstvo. Odbojkaši nemaju novac. Košarkaški savez nema novac da plati Dudu Ivkovića za rezultate koje postiže, ali su Crvena zvezda i Partizan, fudbalski klubovi a ne sportska društva, i dalje privilegovani. Zbog toga smatram, ako već hoćemo da rešimo problem, deo rešavanja svega onoga što nam se dešava jeste donošenje novog zakona o sportu.

    Još jednom postavljam pitanje ministarki – kada će uputiti novi predlog zakona o sportu Narodnoj skupštini? Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)

    Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.
    ...

    Velimir Ilić

    Nova Srbija
    Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li uopšte ima smisla da se ovako sastajemo i da postavljamo pitanja Vladi. Vlada nas nikada nije ispoštovala da pošalje svoje odgovore.

    Lično sam premijeru Cvetkoviću više puta postavio pitanje, jedno te isto, i ponavljam ga opet. Još nisam dobio odgovor. Šta je sa firmom „Nuba invest“, kako je dobila poslove bez tendera? Kako firma sa 3.000 evra, bez direktora, bez ijednog zaposlenog da dobije tako veliki posao, da bude nosilac, kompletno, jednog velikog sistema kao što je optika na Koridoru 10? O tome niko nije poveo računa, niti dao odgovor.

    Postavio sam drugo pitanje, veoma bitno – ko je ovlastio pravobranioca Republike Srbije da se u ime Republike Srbije odrekne akcija u „Zagrebačkoj banci“, koje su iznosile i do dve milijarde evra, i da se to prenese na privatne račune i na šifrovane račune pojedinaca? Postoji zvanični dopis o tome, potpisano od pravobranilaštva Republike Srbije. To pitanje sam postavio ministru Cvetkoviću i zamolio sam ga, ako hoće da mu dam i kopiju dokumentacije da bi se postupak pokrenuo, a do danas nisam dobio odgovor.

    Postavio sam niz drugih pitanja koja su veoma važna za Srbiju – kako su se sredstva od „Mobtela“ potrošila, kako sredstva od Robnih kuća „Beograd“ i sredstva od prodaje trećeg operatera u telekomunikacijama. Ni do danas nisam dobio odgovor. Više puta sam postavio jedno te isto pitanje. Prema tome, ne vidim razlog da postavljamo pitanja. Izuzetno cenim gospodina Ugljanina, drago mi je što je on danas ovde došao u ime Vlade, ali postavljati pitanje Vladi koja nema odgovore na sva škakljiva i nezgodna pitanja, mislim da više nema smisla, jer niko ne shvata kao obavezu da odgovori ovom parlamentu.

    Postavljamo pitanja o nizu drugih projekata koji su veoma važni. Postavio sam pitanje kako je moguće da Vlada Republike Srbije dozvoli da neki savet koji je stvoren kao savetodavno telo Vlade ugasi koncesiju koja je prošla skupštinsku proceduru i većinom glasova izglasana u ovom parlamentu. Da li je moguće da neki savet, koji je neko radno telo Vlade, koja ima pravo da napravi tih saveta koliko hoće, ugasi koncesiju bez ikakvog objašnjenja i povratne informacije, a ta koncesija je prošla proceduru u parlamentu, o njoj se vodila rasprava nekoliko dana i većinom glasova izglasana je u ovom parlamentu? Da li je neki savet važniji i jači od parlamenta Republike Srbije? Zašto sami ponižavamo svoje institucije?

    Postavio sam pitanje kada će parlament dobiti izveštaj Narodne banke Srbije, promenio se guverner. Nikada. Nismo dobili izveštaj o deviznim rezervama, koliko su smanjene, gde se nalaze, u kojim bankama se nalaze, koliko sada imamo deviznih rezervi i ko je ovlašćen da raspolaže tim deviznim rezervama. Naravno, ni na to pitanje nije nikada dat odgovor.

    Veoma važno pitanje, pitao sam kako je moguće da ministar Dinkić samovoljno krši Zakon o budžetu i raspolaže sredstvima kako on hoće, praveći neke svoje regionalne centre i trošeći milijarde iz srpskog budžeta? Ko ga je ovlastio za to? Ako smo mi u ovom parlamentu doneli Zakon o budžetu, da li on mora da se poštuje? On se može menjati samo kroz rebalans u ovom parlamentu, nikako Zakon o budžetu ne može menjati bilo koji pojedinac iz Vlade.

    Međutim, Vlada, sa svojih petnaest koalicionih partnera i grupacija koje, da Vlada ne bi pala, da se održi, čine međusobne dilove... Zato je Vlada izuzetno skupa. Popuštaju jedni drugima i niko ne sme da se dotakne veoma škakljivih tema.

    Postavio sam pitanje jasno i glasno – ko od funkcionera u Vladi ima preduzeća koja se vode na članove njihove najuže familije i da li radi sa državnim javnim preduzećima? Međutim, na to pitanje… Imenom i prezimenom, koji funkcioneri, koji koalicioni partneri imaju privatna preduzeća na članove svoje familije, na sebe i da li rade sa državnim javnim preduzećima i koliki promet prave, a posebno sa Javnim servisom RTS?

    Naravno, ni na to pitanje nisam dobio odgovor. Zato vas molim, gospodine Ugljanin, intervenišite kod premijera, ako dolazite, ako mi postavljamo pitanja, da se bar upristoje i da nam odgovore. Inače, ti su odgovori za nas veoma bitni.