Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo sporta. To je aktuelno pitanje, a trebalo je da bude deset godina unazad, a to je kada će Ministarstvo sporta uputiti Narodnoj skupštini u proceduru novi predlog zakona o sportu? Deset se godina, od tih demokratskih promena 2000. godine do danas, čeka na taj zakon. Mnogo toga smo u zemlji Srbiji promenili, mnogi su zakoni promenjeni; evo, krivični postupak nekoliko puta je bio u proceduri, sada je ponovo u proceduri jedan deo tog zakona, a zakon o sportu nikako ne dolazi na dnevni red.
Kada god sam postavio pitanje za tih deset godina, koliko sam poslanik, šta je sa zakonom o sportu i kada će doći – evo, čekaj, videćemo. Svi ovde znaju, to ću javno reći, dva kluba, ne sportska društva, nego dva kluba, deset godina koče donošenje zakona o sportu u Srbiji. To su fudbalski klubovi Partizan i Crvena zvezda. Sada se bavimo problemom navijača, onim što oni rade na ulici, nasiljem itd., a u suštini se radi o navijačima dva fudbalska kluba koja sve lošije igraju fudbal. Mogli smo to da vidimo i prekjuče u Ligi šampiona, kako drugorazredni klub iz Portugala, Braga, „mlati“ našeg šampiona kao od šale.
Ništa se ne dešava i ne rešava. Zašto? Zato što bi taj zakon trebalo da predvidi privatizaciju klubova i privatizaciju objekata. Svi znamo da je, recimo, ta dva objekta, stadione Crvene zvezde i Partizana, napravila država Srbija i naravno da bi država Srbija trebalo da ih privatizuje i da bi zakon tako trebalo da predvidi, i to je ono što je problem.
Za to vreme, u savremenom svetu, kome težimo, jedan Arsenal odlazi sa „Vemblija“ i pravi novi stadion, „Emirates“ arenu, kome se svi divimo kad ga gledamo, koji je i sa bezbednosnog aspekta daleko bolji od starog „Vemblija“. Za to vreme, jedan mali klub u Engleskoj, a svi gledamo englesku ligu, Bolton, prodaje stadion u centru Londona i odlazi na periferiju gde pravi novi za mnogo manje para nego što je uzeo za prodaju starog, koji je sa bezbednosnog aspekta takođe mnogo bolji. Onda se čudimo što je „Premijer liga“ toliko bolja i što su utakmice „Premijer lige“ toliko bolje, a tamo em je sve privatizovano, em se na odgovoran način svi ponašaju, pa naravno da imaju i odgovornije navijače.
Juče smo čuli vest da je Crvena zvezda održala sastanak sa svojim navijačima i dogovorila se da na famoznom derbiju, gde će dvadeset dvojica, koji jedva znaju da igraju fudbal, trčati na terenu, ne bude nemira. Pazite, dogovorio je fudbalski klub sa navijačima da do toga ne dođe, a vi ovde tražite ko je uzrok nasilja! Donosimo drakonske zakone i raspravljamo o tome.
Ja ovo mogu da kažem čiste savesti zato što sam bio u fudbalu, bio sam potpredsednik jednog kluba koji je četiri puta igrao u Evropi, fudbalskog kluba Sartid u to vreme, danas je to Smederevo. Nikada nismo obrukali Srbiju. Lepo smo nastupali tada. Znam kakva je situacija. Optuženom za kriminal, kome nikako da se održi suđenje, Draganu Džajiću sam 2001. godine rekao da je upropastio Crvenu zvezdu i srpski fudbal i da zbog njega Crvena zvezda nikad neće igrati u Ligi šampiona; evo, deset godina kasnije, nije ni prišla Ligi šampiona, niti hoće dok se na ovaj način ponaša.
Volimo da se slikamo pored sportista. Za to vreme vaterpolo reprezentacija diže kredit da bi išla na svetsko prvenstvo. Odbojkaši nemaju novac. Košarkaški savez nema novac da plati Dudu Ivkovića za rezultate koje postiže, ali su Crvena zvezda i Partizan, fudbalski klubovi a ne sportska društva, i dalje privilegovani. Zbog toga smatram, ako već hoćemo da rešimo problem, deo rešavanja svega onoga što nam se dešava jeste donošenje novog zakona o sportu.
Još jednom postavljam pitanje ministarki – kada će uputiti novi predlog zakona o sportu Narodnoj skupštini? Zahvaljujem.