Narodni poslanik Zoran Antić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto informacije radi, ovaj zakon se sastoji iz dva dela. Jedan je ovih 15-ak članova koji nas uvode u zakon, a nakon toga sledi prostorni plan. Ja bih prvo par reči o samom zakonu.
Na početku bih rekao da nam je zakon bio i te kako potreban. SNS smatra da se kasnilo sa donošenjem prostornog plana i da smo u prethodnom periodu imali jako veliki priliv deviznih sredstava, imali smo veliko zaduživanje države, imali smo prihode od privatizacije, imali smo donacije, a i izvoz nam je bio sasvim pristojan, ali smo, nažalost, u ovih 10 godina jako malo iskoristili od tih sredstava za neke kapitalne investicije.
Nažalost, najveći deo je otišao u neku tekuću potrošnju, kroz stalne izbore, kroz stalne političke čarke, interese političkih stranaka i tako je jedan veliki kapital kojim je raspolagala Republika Srbija i svi građani Srbije potrošen.
Danas smo došli u situaciju da donosimo jedan prostorni plan koji je oročen na 10 godina i da se pitamo koliko je on ekonomski realan, a koliko iza njega stoji politička želja i eventualno predstojeća predizborna kampanja i u kojoj meri će ovaj prostorni plan biti realizovan u ovom periodu koji ste naznačili.
Ono što bi u samom zakonu meni smetalo to je što program implementacije planirate tek za godinu dana. Prostorni plan ste, koliko je meni poznato, uradili za par meseci, početkom ove godine. Planirali ste bili da ga možda usvojite još u julu u ovoj skupštini, ali, odužilo se do oktobra, pa ipak za par meseci ste doneli prostorni plan a nakon toga čekamo na implementaciju godinu dana.
Posle implementacije imaćemo, bar mi narodni poslanici, još godinu dana, jedan rok da se sagleda šta je od tih planova i poslova na koje ste se obavezali urađeno. Znači, mi ćemo realno od ovog dokumenta moći da sagledamo njegove efekte i da vidimo u kojoj se meri realizacije faktički tek za dve godine.
Stičem utisak da je motiv u ovom trenutku pre svega politički, da sam posao oko prostornog plana nije u dovoljnoj meri pripremljen, da imamo veliki problem sa regionalnim prostornim planovima, gde se bukvalno ništa nije ni uradilo.
Verovatno je agencija započela deo tih poslova, ja sam nešto načuo, bar što se tiče Pomoravskog okruga i Šumadijskog da se na tome radi, da je to u planu u toku naredne godine, ali, u samom planu imate jako šture konkretne podatke. Više je to opisno i više je to spisak želja, ono što bismo voleli da uradimo, nego što stvarno može da se prepozna šta su prioriteti u pojedinim regionima.
Smatram da je veliki propust kod zakona ovaj institut uvida. Ne znam zbog čega ministar propisuje uvid fizičkim ili pravnim licima, odnosno, verovatno će uslediti neki pravilnik, zbog čega se niste opredelili na to da ovo bude dostupno faktički i građanima, da se ide na jedan informacioni sistem koji bi objedinio možda i druge institucije, u smislu da svi podaci koji su relevantni za sagledavanje prostora Republike Srbije mogu da budu dostupni i domaćim i stranim investitorima.
Valjda je i osnovni cilj prostornog plana da svi mi znamo šta RS odnosno šta mi kao država planiramo u nekom narednom periodu. Ova mogućnost i upotreba najnovijih tehnologija, a pretpostavljam da će tu biti i nekih otežavajućih okolnosti da svako fizičko lice bude u situaciji da sagleda ovaj prostorni plan i sve ono što u njemu stoji, mislim da je veliki propust i da je to trebalo na drugačiji način da se reši u samom zakonu.
Kao što rekoh, mnogo se priča o stranim direktnim investicijama, ali strane direktne investicije pre svega dolaze tamo gde je situacija izvesna, tamo gde se uviđa da jedna država i jedan narod ima neku svoju viziju. Vi smatrate da ste ovim zakonom ukazali na viziju, na neke prioritete, ja verujem i da jeste, ali, nisam siguran da je to dovoljno za povećani nivo investicija u Srbiji danas.
Što se tiče samog prostornog plana, on je sasvim sigurno urađen sa prevelikim ambicijama, ambicijama koje nisu primerene za ovaj trenutak ekonomske krize u kojoj se nalazimo. On ima, nažalost, političku pozadinu a nije bilo mesto u ovom dokumentu, jer, kao što rekoh, prostorni plan bi trebalo da ostane svim budućim vladama i trebalo bi, kao što u njemu piše, da se realizuje u narednih deset godina. Vi ste to delimično i kroz jedno objašnjenje u samom prostornom planu donekle i naglasili, da imate dva scenarija kada je u pitanju prostorni plan, da je jedan recesioni, koji je sasvim izvestan, ali, čini mi se da ste se mnogo više bazirali na ovaj drugi, u želji da mnogo više toga isplanirate, obećate, a da to nije umnogome u skladu sa realnostima u kojima se Srbija danas nalazi. Pre svega, kada je u pitanju ekonomska baza Srbije, način finansiranja tih projekata, imaćemo velikih problema.
U zakonu stoji da nisu potrebna neka dodatna sredstva a da su sredstva obezbeđena iz nekih namenskih fondova, da eventualno možemo da računamo na sredstva iz kredita, itd. Podsetio bih vas da smo pre mesec dana doneli Zakon o finansijskom sistemu, u dogovoru sa MMF-om, gde smo bitno ograničili mogućnost zaduživanja Republike Srbije, znači, da taj javni dug može da bude samo nekih 45% bruto domaćeg proizvoda.
Što se tiče bruto domaćeg proizvoda, u narednih godinu-dve, verovatno nećemo moći da dostignemo ni onaj nivo iz 2008. godine, bez obzira što nas aktuelna vlast uverava kako je situacija u privredi sve bolja i bolja, kako se popravlja iz dana u dan. Činjenica je da to ide znatno sporije i da se srpska privreda oporavlja jako slabo i jako sporo, tako da ekonomska osnova za realizaciju tih novih projekata biće krajnje problematična.
Vlastitih sredstava mislim da praktično nemamo. Čeka nas rebalans budžeta, gde će dobar deo tih sredstava koja su preostala biti raspodeljena pre svega u neke socijalne svrhe. Vlada je isto tako svesna da građani Srbije jako teško žive i u narednom periodu, nažalost, budžeti Republike Srbije biće socijalni, mnogo manje razvojni, mnogo manje para za investicije i ne prepoznajem od kojih to stvarno sredstava računate da ćemo moći da isfinansiramo veliki broj projekata koji su planirani do 2010. godine.
Koncesija ima jako malo. Očigledno je da tu zakonska regulativa nije adekvatna i da nema interesa da Srbija, kad je u pitanju demografski kapital i neka njena budućnost nije sjajna, da strani investitori i budući koncesionari tu ne vide profit, ne vide svoj interes. Sasvim sigurno je da nemamo ni dobru zakonsku regulativu, kada je u pitanju ovaj miks između privatnog i javnog sektora, jer to privatno i javno partnerstvo kod nas uopšte nije zaživelo.
To su eventualno neki ventili gde bismo mogli deo ovih projekata da realizujemo, ali, toga, nažalost nema i time ćemo morati poprilično da se pozabavimo i da vidimo da pripremimo jednu zakonsku regulativu da bismo te potencijale iskoristili.
"Telekom", koji ste planirali da prodate do nove godine, verovatno će se iskoristiti za predizbornu kampanju. To i nisu neka sredstva kojima bi mogli da se realizuju kapitalni projekti.
Sve u svemu, mi imamo veliki problem sa ovim planom i sa ovim zakonom. Znači, mnogi projekti biće pod znakom pitanja.
Samo bih podsetio da uz sve to u narednom periodu možemo da očekujemo i manji broj zaposlenih, manji dohodak, i sve to bitno komplikuje situaciju i mogućnost realizacije i realnost samog ovog prostornog plana koji je danas pred nama.
Mislim da je veliki problem kada su u pitanju regionalni prostorni planovi koji će biti u pripremi u nekom narednom periodu i činjenica da Vlada ne poštuje Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Verovatno su sve moje kolege dobile pisma od lokalnih samouprava, a ja sam dobio od mojih Despotovčana, imam obavezu prema njima i prema ostalim lokalnim samoupravama iz Pomoravskog okruga, da vam dam do znanja da u budžetu za 2011. godinu niste predvideli dovoljan iznos sredstava za lokalne samouprave, da ne poštujete zakon, onih 1,7% BDP ne odvajate lokalnim samoupravama.
Čemu ti regionalni prostorni planovi, ako te projekte lokalne samouprave neće moći da investiraju i neće moći da potpomognu, jer danas veliki broj lokalnih samouprava ima sredstava za plate zaposlenih, a što se tiče investicija, tu je situacija sve gora i gora. One u mnogome kasne i kada su u pitanju i obaveze prema dobavljačima, kada su u pitanju njihovi troškovi, ne ispunjavaju ih i pad prihoda je veliki, zato što je najveći broj radnih mesta u prethodnoj godini kojih je blizu 200.000, izgubljen baš u unutrašnjosti, baš van Beograda i Novog Sada.
Smatram da u ovoj trenutku treba svi da se založimo i da Vlada odustane od toga da smanjuje sredstava lokalnim samoupravama, da poštuje Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, jer je to još jedan uslov da bi ovaj zakonski projekat koji bi danas trebalo da usvojimo, bude bar u jednom delu realizovan u nekom narednom periodu.
Kada je u pitanju regionalni razvoj, dosta je toga u ovom zakonu rečeno o regionalnom razvoju, jako puno lepih želja, planova, ali se potpuno zaboravilo da u prethodnih deset godina mi imamo sve veće osiromašenje unutar centralne Srbije, da imamo veliki broj opština koje su, da ne kažem, pred izumiranjem i u ekonomskom, ali i u demografskom smislu i da je taj kapital jako mali da ovaj model koji ste vi zamislili, trebaće ozbiljna finansijska sredstva da se to realizuje, da se jedan broj gradova revitalizuje u Srbiji da bi mogli da budu nosioci privrednog razvoja.
Nažalost, u procesu privatizacije stradali su, pre svega, gradovi i opštine u unutrašnjosti, jer se prodavala imovina, a većina je njih bila u unutrašnjosti i ta privredna osnova bila je jako tanka, a stanje u preduzećima i kada je u pitanju njihova likvidnost u privatnoj privredi, mislim, pre svega, i kada su u pitanju troškovi koji su u toku kao vraćanju kredita, jer do obrtnog kapitala su došli zaduživanjem kod banaka.
Svim opštinskim samoupravama danas, da bismo održali standard, potrebna su nova radna mesta, nove investicije i bez toga neće biti moguće realizovati ovaj prostorni plan prihoda koje bismo iz tih investicija mogli da računamo u nekom narednom periodu.
Znam samo za Pomoravski okrug da je u ovom trenutku potrebno četiri do pet hiljada kvalitetnih radnih mesta da bi mi građani Pomoravlja mogli da sačuvamo ovaj standard, inače će i ovaj uslužni sektor koji prati privredu početi da posustaje. Prođite kroz gradove unutrašnjosti, svaki drugi lokal je prazan. Očigledno je da usluga ne može da opstane bez realnog sektora, a realnog sektora i radnih mesta sve je manje.
Mislim da generalno govoreći, ne sumnjam u dobru nameru, ali još jednom da podvučem, plan nam je potreban, ali plan koji je na realnim osnovama, ne plan koji je proizvod nekih političkih želja ili plod neke buduće predizborne kampanje, a čini mi se da je to namera predlagača, namera Vlade u ovom trenutku.
Nije nam potreban lažni optimizam koji treba da širimo širom Srbije u ovoj predizbornoj kampanji, jer mnogo je obećanja bilo ovih deset godina, a jako malo toga je ostvareno i nije ni čudo što danas ima jako puno pesimizma u Srbiji, nije kriva opozicija što ukazuje na to kako se danas loše živi.
Gospodo iz vlasti, krivi ste vi, zato što ste mnoga obećanja pogazili i što se danas nažalost u vas nema poverenja i čini mi se da bi građani Srbije od ovog prostornog plana bar u nekom narednom periodu, ne bi imali ozbiljne koristi.
Nadam se da promenama koje svi očekujemo, akcentom na jednu sasvim drugačiju privrednu politiku koja neće da se zasniva na uslužnom sektoru, na uvozu, na finansijskim institucijama, već na onome o čemu sami vi pričate, ovih dana na izvozu, a propustili ste deset godina, sad ste se prisetili pred izbore. Samo takva politika, takav model ekonomskog rasta i razvoja omogućiće da se jedan deo ovih planova realizuje.
U protivnom, ostaje nam da planiramo, da primenjujemo neke standarde, da izvršimo edukaciju po lokalnim samoupravama u kojima imamo jako veliki problem sa kadrovima koji nisu sposobni da pripreme dokumentaciju za mnoge projekte i u tom smislu je jako malo urađeno, bez obzira što smo dobili zakon o regionalnom razvoju, ali skoro ništa od toga nije implementirano, ništa od toga danas u Srbiji ne funkcioniše.
Bavimo se politikom, i to dnevnom, kratkoročnom, izbornom, ali dokle god se ne pogledamo, ne stanemo pred ogledalo i ne rešimo da krenemo i ispravljamo stvari u Srbiji, neće nam biti bolje.
Nadam se da ćemo posle ovih izbora dobiti Vladu koja će biti sposobna da u tom smislu popravlja stvari, realizuje sve ovo u vezi prostornog plana što ste zamislili.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, meni je jako žao što nema ministra u sali da sasluša neke predloge, nešto o čemu se danas govori. Prvo, pre njegovog dolaska u Ministarstvo ovaj prostorni plan je bio urađen, napravljen, nešto malo je dorađen i sada je dat na usvajanje.
Radilo se mnogo na ovom prostornom planu, ali se čekalo da se vidi jedna realnost, šta je realno za Srbiju da može da se uradi do 2020. godine, a šta je bajka i priča predizborna, da će se uraditi četiri auto-puta, da će se uraditi sve u Srbiji što je neophodno. Mi nismo hteli da izađemo, dok nismo videli realna sredstva za sprovođenje ovog prostornog plana Srbije do 2000. godine.
Vidi se i sada da jedna neozbiljnost poslanika i vladajuće koalicije, i neki iz opozicije ovo smatraju kao jednu običnu priču nerealnu, pa vidite i sami kakav je interes u sali, jer nikoga nema. Da je sreće da svaki narodni poslanik bude ovde prisutan danas, jer usvaja se prostorni plan. Ovde se danas kroji kako će koja opština raditi, šta će koji grad dobiti u narednih deset godina i da svaki poslanik grize i bori se za svoj kraj, svoju sredinu i da izađe i realno kaže da pojedini delovi Srbije potpuno izumiru, ne postoje.
Uzmimo Kuršumlijsku opštinu, 17 sela nema nijednog stanovnika. Lukovska banja, koja je ovih dana najposećenija banja u Srbiji, nema put, ima makadam, ne može da se priđe od Kuršumlije, ima 40 km, da slomite kola vozeći po makadamu.
Ovde nije predviđeno da ona mesta koja mnogo znače za Srbiju i koja mogu da donesu neki profit, neku zaradu, jednostavno nisu obuhvaćena. Opet se vodi politika da se sve da velikim gradovima, te tamo veliko biračko telo i zato nije ni čudo što u Beograd godišnje dođe 70.000 ljudi iz unutrašnjosti. Svake godine Beograd dobije 70.000 novih stanovnika.
Dolazak jedne porodice u Beograd, po proračunima koji su rađeni od stručnih službi, košta Beograd infrastrukturno 100.000 evra. Svaka porodica koja uđe u Beograd traži parking, traži školu, traži obdanište, traži proširenje elektrodistributivne mreže, proširenje vodovoda, kanalizacije, kišne kanalizacije, trgovinske objekte itd. Šta mislite gde bi nam bio kraj da se u svako selo Srbije uloži stotinak hiljada evra, a to je samo da po jedna porodica ostane da živi tamo gde već ima kompletnu infrastrukturu.
Ovo je jedna loša politika, a to pokazuje i ovaj prostorni plan koji se olako predlaže u svrhu neke predizborne kampanje, i sve će biti 2012. godine i 2013. godine, sve će biti nekih narednih godina, a gospodin ministar ne shvata da je njemu tri građevinske sezone prošlo kao ministru, a jedino što je napravio je jedan dobar posao, doveo je te mangupe iz "Nuba investa" i uzeo jedan veliki prirodni resurs Srbije i prodao ga bez tendera u bescenje. Naterao je ljude da to potpišu. Zbog toga, naravno, biće kasnije problema.
Niko ne shvata zašto je građevinarstvo u ovoj godini palo za 12%, a prošle godine za 18%. Kakve mi prostorne planove pričamo i bajke o auto-putevima, spajamo, a ljudi ne mogu da dobiju metar asfalta da izađu iz kuće, žive u blatu? Ibarska magistrala je više nemoguća za saobraćaj.
Mi smo usvojili Zakon o bezbednosti saobraćaja. Kako može saobraćaj da bude bezbedan na magistralnom putu, kada je 27.000 auta dnevno kod Lazarevca, 17.000 u Ćelijama, 15.000 u Preljini? Svi stručnjaci kažu 8.000 kad pređe na magistralnom putu nema više bezbednosti i nema tog zakona koji može dati sigurnost u saobraćaju, jedino da se vozi 20 na sat, što se i sad radi. Naročito u dane vikenda, 30 km je prosek od Čačka do Beograda put.
Mi ovde pričamo – sada ćemo praviti auto-put i Novi Sad-Šabac-Loznica. Hajde da ga pravimo, ali od Loznice da počnemo. Nemojte ovo što Pajtić priča, izborna kampanja, pa će od Novog Sada krenuti. Hajde od Loznice da počnemo. To bi mi bilo drago da vidim, ali od Loznice da počnemo, odnazad.
Mi pričamo – sada ćemo graditi i prugu Valjevo-Loznica. To je dobro i trebalo je odavno da se izradi. Ne pričamo da je već dve godine zatvorena pruga Kraljevo-Kruševac-Niš. Dve godine pruga ne radi zbog trulih pragova, zbog dotrajalosti i nemogućnosti da se odvija bezbedno železnički saobraćaj. Hajde da popravimo.
Da li je to nevažno? Pričali smo da pravimo i auto-put, jer to je najveći promet kao Kruševac-Pojate-Preljina itd. Dve godine je zatvorena pruga Kruševac-Niš. Kraljevo-Kruševac-Niš ne postoji.
Za vreme mandata sam radio Požega-Kraljevo, ali trebalo je nastaviti elektrifikaciju i izgradnju pruge. Nije nastavljeno, stalo se. Gde je stalo, tu i ostalo. Šta je sa tunelom Straževica? Što se ne završi? Gde je ostao tu i danas stoji. Šta je sa obilaznicom oko Beograda? Gde je stalo, tu ostalo. Izašli šefovi, otvorili ono što su drugi napravili i stavili tačku. Sve ćemo to 2012. godine, očekujemo od EU velike fondove itd. Lepo su nam rekli, ulazak u EU najranije je 2018. godine.
Šta će ova vlada da uradi? Ona ima još iduće godine građevinsku sezonu i prođe ceo mandat, gospodo. Šta ste uradili na Prokopu? Gde je stalo, tu i danas stoji. Šta ste uradili na batajničkoj petlji? Isto tako. Postavili ste kamen temeljac već godinu i nešto dana za most na Dunavu kod Zemuna i kažete da ćete ga iduće godine raditi. Počnite već jednom nešto.
Počeli ste nešto od Bugarske granice. To su zemljani radovi, to je sve ništa. Ovo prema Makedoniji ne liči na ništa. To tamo da vidite kakav je haos napravljen, neprijatelja da dovedemo najvećeg ne bi tako pravio auto-put. Izvolite, ja bih predložio, pošto sam predsednik Odbora za saobraćaj i veze, da odemo jedan dan i da obiđemo to što je otvoreno. Evo, gospodo poslanici iz vladajuće koalicije i iz opozicije, da odemo i da se prekrstimo kako je urađen auto-put. Ako vi kažete da je to dobro, čestitaću vam i uložiću ovde izvinjenje.
Zaustavili ste koncesiju koja je bila motor pokretanja razvoja Srbije. Zaustavili ste koncesiju i rekli ste da ćete da pravite. Pravite. Koliko ste napravili? Ni 500 metara. Kad mislite da pravite? Isto 2012. godine. Je li tako? Možda nešto i 2011. godine. Samo čekate i taj jadni "Telekom" da prodate, kao da biste nešto uradili. Znate li vi da je pola ovog jednog auto-puta ceo "Telekom". Nema od toga ništa.
Meni je jako žao što ste vi zaboravili u prostornom planu neke veoma prioritetne stvari koje treba da se rade. Gospodin ministar je ministar za ekologiju. Ne vidim rešenje za Bor i za čitavu regiju istočne Srbije. Šta je sa šljakom u Boru koja je rak-rana Bora? Gospodine ministre ekologije, drugi mandat si ministar, da li ste tamo kočić jedan pobili? Niste.
Ne vidim rešenje sa pepelom u Obrenovcu, u Lazarevcu. Šta ste tu uradili? Kopovi Kolubara, iskopali ste i napravili ste, ono u Bijafri nema. Samo kopate, vadite ugalj, a tamo ostaju močvare. Krokodili će početi još malo da funkcionišu sad. One jadne seljake potiskujete.
Uzeli ste pola Šumadije i pripojili Beogradu da bi eksploatisali ugalj i radile toplane i da bi ste od toga uzimali prihode. Sad hoćete gasnu elektranu koja je predviđena sa Rusima da bude u Nišu, da prebacite u Batajnicu, da bi ste i to pridodali Beogradu, da bi imao Beograd od čega da funkcioniše i da svi građani Srbije jednog dana krenu i da dođu u Beograd.
Ne možete preživeti, ugušiće se i sam Beograd. Gospodo, ne radi privreda. Bez privrede, planirajte šta god hoćete, nema od toga ništa. U pojedinim gradovima i opštinama ne radi nijedna fabrika.
Čujem danas ovde jednog gospodina iz vladajuće koalicije koji kaže – još ćemo četiri grada dati da dobiju status gradova. Možemo dati i Mrčajevcima da bude u statusu grada. Hajde i Guču da proglasimo da bude grad. Nema veze što nema stanovnika, ali to se sve prazni i sve se povlači ka Beogradu. I u Beogradu ne radi privreda. Ne radi Rakovica. Ne radi Železnik. Ne radi "Prva iskra" Barič. Ne radi vam "Zmaj". Ne radi vam ništa.
Prema tome, kako da funkcioniše Srbija? Vaš veliki program, na kojem ste dobili izbore sa "Fijatom", zapošljava samo hiljadu ljudi, a obećali ste da se zaposli Šumadija. Da li je Šumadija hiljadu ljudi? Obećali ste 200.000 "punta", koji će biti izvezeni u Rusiju 2010. godine, a sada slavite 30-hiljaditi auto za dve-tri godine. Da li vidite koliko ste imali pogrešne procene i planove? Zato je i ovo što predviđate greška, jer nema realne osnove da se ovo sprovede.
Pogledajte na šta liče pojedini gradovi. Nemate najosnovnija sredstva iz budžeta da prebacite za grejanje škola, obdaništa. Pričate ovde o Loznici, neko je ishvalio. Tamo se pola grada ne greje, ne greju se škole, deca sede u jaknama, u zimskim kaputima, ali jedna partija je uzela Loznicu, dovela nekog bivšeg načelnika MUP i sada diže Loznicu u zvezde. Ne radi privreda, gospodo. Taj MUP-ovac može samo da osluškuje, prisluškuje, radi šta hoće, ali privreda vam ne radi i bez toga ne možete da mrdnete.
Nema u prostornom planu kada će Sava da dobije plovnost. Na plovnosti Save radilo je 60 hiljada ljudi, danas nema nijedan zaposlen. Nema o Dunavu, nema luka, nema ničega, nema funkcionisanja sistema. I ovu jednu ste prodali pod sumnjivim okolnostima i hoćete da naselite tamo. Niste završili termoelektrane.
Osnovno, ne vidim u prostornom planu da je oročeno najosnovnije, da građani u 21. veku imaju zdravu pijaću vodu. Ceo Banat je problem, nema pijaću vodu. Da ne nabrajam gradove. To je bilo u planu godinama, a nije se uložio nijedan dinar iz NIP, od prodaje ovolikih firmi. Brana "Svračkovo" je bila predviđena već 15 godina i nikako da dođe na red da se napravi, već se pije voda direktno iz vodozahvata za pet opština i to je nemoguće, pitanje je dana kada će stati.
Prokop? Rečeno je da ne mogu da se usaglase Vlada i grad. Sada je prilika da se usaglase, i u jednoj i u drugoj vlasti su demokrate i ova koalicija. Zašto ne radite Prokop? O kakvom železničkom saobraćaju pričate, kad vam je stanica stara 200 godina? O kakvom razvoju železničkog saobraćaja pričate?
Prema tome, mnogo štošta ima ovde nerealnog. Mi smo bili na putu da otvorimo za kargo saobraćaj Ponikve. Samo je još malo sredstava trebalo da vojska konačno, ako ume, demontira one rakete koje se nalaze u zatrpanim avionima. Ako ne ume, da nađe nekoga ko to ume da uradi. Nije do danas urađeno, pista je osposobljena, pista zadovoljava. Lađevci su bili pri kraju, kontrola leta uvedena i sve je završeno, ali biće tek za pet-šest godina. Zašto iduće godine ne profunkcioniše taj kargo centar?
Prema tome, ništa ozbiljnije se ne može uraditi. Napustili ste neke objekte koje ste godinama forsirali. Sad ne pričate o nekim nebulozama na Staroj planini, ali vidim da ste zaboravili koridor 7, zaboravili ste Savu. Bezbednost saobraćaja je nikakva, jer nemate stvorene uslove za bezbednost. Vidite šta su problemi, a nikako da se krene u realizaciju.
Ovde kršite Ustav, gospodo, kroz ovaj prostorni plan, jer ga bazirate na višim političkim, odnosno statističkim regionima. To su regioni koji su izmišljeni da bi ova koalicija preživela na vlasti, da bi neki ministri dobili tobože neku podršku. Mi treba realno prostorni plan da zasnivamo na našem Ustavu, znači na opštinama i okruzima koji postoje, a ovi vaši politički regioni ili statistički, kako god hoćete, ili Dinkićevi regioni, oni vam služe samo da bi preživeli. Obećavate sve i svašta.
Koliko sam čuo iz uvodnog izlaganja, ministar se opredelio za varijantu Beograd-Južni Jadran preko Sandžaka, napustio je varijantu Užice – Kokin brod – Nova Varoš – Prijepolje – Priboj. Rečeno je da će ekspertska grupa da radi i jednu i drugu varijantu i da se odabere, a sada se malo dodvoravate ovima iz Sandžaka da vas podrže na vlasti, ali je pitanje da li će ta komisija, koja radi na nivou države, prihvatiti tu varijantu kao opravdanu. Naravno, kad vi ne biste to sada izneli ovde, vama bi pala Vlada. Zato morate da je prihvatite.
Sada pitam Užičane, Zlatiborce, pitam sve ove usput opštine koje sam nabrojao, da li oni znaju da se ministar već opredelio za ovu varijantu? Otkud mu opravdanost, po kom osnovu se opredelio za to, da li da bi se spasla Vlada i još malo trajala?
Videli ste da prostorni plan, koji smo godinama imali i koji je usvojen 1996. godine, on je bio na snazi, ali niko ga ne poštuje. Video sam šefa države da je odveo predsednika Turske i već je rekao neku novu varijantu auto-puta, koja nije ni u jednom prostornom planu, ali je prihvaćeno. Zašto? Da bi se dodvorili turskom predsedniku. Dođe čovek i kaže "ovuda", a oni "razumete", mi kažemo "nije u prostornom planu", a oni kažu "kakav prostorni plan, ko te pita za to".
Prema tome, ima mnogo propusta, ima mnogo nedostataka o kojima treba da se razgovara. Nađite rešenje da ove opštine prežive, nemojte im obećavati šarenu lažu – svi ćete dobiti auto-puteve, svi će te dobiti obilaznice, svi ćete dobiti infrastrukturu.
Ne radi nijedna fabrika. Iz kojih sredstava? Vi punite budžet 60% od akciza na gorivo, što ni jedna zemlja ne radi. Svaka normalna zemlja izdvaja od akciza za gorivo za auto-puteve, puteve i putnu infrastrukturu. Nemci izdvajaju 53%, Englezi preko 50%, a mi smo do prošle godine izdvajali 10% i sada smo nešto povećali, ali to je nedovoljno, to nije ni trećina od onoga što se ubira. Vi uzimate od akciza za gorivo i plaćate penzije i plate budžetskim korisnicima. Zašto? Nemate realno zaposlene koji će uplaćivati u penzioni fond.
To je problem ove države, to je problem ove Vlade – ne radi privreda. Mora na tome da se poradi. Nemojte živeti u snovima, u bajkama, nemojte mnogo maštati, budite realni, ono što obećate oročite, prihvatite i uradite, a ono što ne možete, recite da ne možete.
(Predsednik: Vreme.)
Pokušajte da zapošljavate ljude. Srbija treba da zaposli najmanje 300 hiljada ljudi da bi mogla da održi sistem koliko-toliko realnog punjenja budžeta.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Ne možete opet na kazan MMF, jer je pitanje kako ćemo to jednog dana vratiti.

Replika, izvolite.

Želim da iskoristim svoje pravo na repliku i da repliciram uvaženom kolegi poslaniku Iliću na njegovu konstataciju da u Loznici nema grejanja. U Loznici već nekoliko dana ima grejanja, doduše sa zakašnjenjem, zbog problema koji su nastali u privatnoj firmi "Dekotre"zbog štrajka, a ona greje jedan deo grada. Zato danas odgovorno tvrdim, kao poslanik i kao zamenik predsednika Skupštine grada, da u Loznici već tri dana ima grejanja.

Gospodin Lapčević ima reč.  

Poštovano predsedništvo, nažalost, ne mogu da se obratim gospodinu ministru, koji je danas ovde prezentovao, kako reče, ovaj krovni zakon iz koga bi trebalo da proisteknu sva planska dokumenta koje ova država treba da donosi i da, kako reče gospodin ministar, uravnoteži i napravi održivi razvoj u Republici Srbiji.
Osvrnuću se na početku onako kako se ministar obratio, a rekao je - čestitam vam na jučerašnjem danu i na tome, verovatno misleći na prosleđivanje naše kandidature za članstvo u EU od strane saveta ministara prema komisiji.
Svaki put kada se desi neki od koraka, kojih ima na desetine u tom procesu integracije Srbije ka EU, mi ovde imamo hvalospeve i čestitanja i proglašavanja tog dana za nekakav istorijski datum, te pozitivno mišljenje, te studije izvodljivosti, te predavanje kandidature, te prijem kandidature, te razmatranje kandidature.
Svaki put kada se nešto priča o kandidaturi Republike Srbije na tom trnovitom putu koji ima stotinu stepenika mi proglašavamo taj događaj istorijskim i čestitamo jedni drugima. Šta to čestitamo? Šta smo to dobili juče? Prosleđeno komisiji koja će nam proslediti upitnik koji ima četiri hiljade pitanja na koja ćemo mi odgovarati, pa ćemo četiri hiljade puta jedni drugima da čestitamo, divno, odgovorili smo na to pitanje.
Hajmo dalje. Pitanje je - koliko nam se život poboljšao juče u džepu svakog našeg sugrađanina ili se možda pogoršao? Dakle, kao što reče gospodin ministar, ovo je jedan krovni zakon, najvažniji planski dokument koji jedna suverena država može da donosi kako bi napravila uravnotežen i održiv razvoj na svom prostoru, uzimajući u obzir sve prirodne karakteristike područja na kome se nalazi.
Po takvoj definiciji za mene bi bilo najlogičnije i najnormalnije, pretpostavljam i za sve druge narodne poslanike, da je tu rečenicu izgovorio predsednik Vlade ili predsednik države. Zašto da ne? Ako je to najvažniji dokument koji ova Skupština donosi za razdoblje od narednih deset godina, zašto taj dokument, taj plan prostorni, nisu prezentovali najviši državni funkcioneri?
Pazite, na primer, u Kini, svake godine državni parlament zaseda, na tom njihovom godišnjem okupljanju, početkom marta i ta njihova sesija traje tri do pet dana, na kome svi najviši državni funkcioneri, počev od predsednika države, preko predsednika Vlade, nadalje predsednika raznih komiteta za održivi razvoj, govore o godišnjem planu razvoja Kine, detaljno i iscrpno nekoliko sati u parlamentu, šta država Kina planira da uradi u toku te godine, kojim sredstvima, u kom delu i kojoj provinciji će izgraditi koji kapitalni objekat, koliko će to koštati itd.
Pazite, mi donosimo prostorni plan za deset godina, prezentuje nam ga ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Mislim da je to toliko važan dokument da u najmanju ruku bi trebalo predsednik Vlade da prezentuje, jer je to viđenje jedne političke elite koja je trenutno na vlasti kako Srbija treba da izgleda i kako treba da se razvija u narednih deset godina.
Ne kažem da gospodin Dulić nema te kvalifikacije, iako je, doduše, ortoped i bavi se prostornim planiranjem, ali mislim da prosto važnost dokumenta zahteva da se ovde pred nama danas pojavi predsednik Vlade, koji izgleda se ne bavi svojim poslom i ne zna šta ga je snašlo time što je izabran za predsednika Vlade.
U ovom prostornom planu je, govorio ministar, posebno ocrtano način na koji je on rađen i predstavlja jedan sveobuhvatan dokument, od analize stanja u kom se država nalazi trenutno i prepoznavanja problema koje treba da reši u narednih deset godina sa postavljenim ciljevima šta treba uraditi do 2020. godine da bi ova država imala ravnomerniji razvoj, da bi poboljšala kvalitet života svakog građanina itd.
Reče ministar da je izrada ovog planskog dokumenta se bazirala na šest principa, između ostalog, jedan od principa je revitalizacija stanovništva, održiva ekonomija, decentralizacija, policentrizam, pažnja posvećena gradovima, integralno udruživanje oko velikih projekata, uređenje privrede i zaštita životne sredine.
Principijelno je sve u redu i čitajući ovaj obiman materijal od oko 400 strana na mene je najveći utisak ostavio deo koji se bavi demografijom i demografskom analizom zemlje i demografskim predviđanjima koja će, nažalost, biti katastrofalna u narednih deset godina.
Ne samo zato što je trenutno na vlasti ova pogubna politika koju predvodi Boris Tadić i njegovi satrapi, već zato što je očigledno da država Srbija je u smislu industrijskog i privrednog razvoja na samom dnu i da su migracije tolike da ćemo za deset godina imati još goru sliku nego što je ona danas.
A danas je takva da nam je skoro čitav istok i jug zemlje polupust, zapad takođe, da se stanovništvo grupiše u Beogradu, Vojvodini i većim centrima, a da se po pravilu sve državne pare iz budžeta, i ne samo iz budžeta, već iz kredita, troše na razvoj tih urbanih centara.
Dok niko ne vodi računa o tome kako se živi u najsiromašnijim delovima zemlje, kako da se tamo podigne infrastruktura, kako da se u tim mestima zaustavi pogubno iseljavanje stanovništva, pre svega, obrazovanih ljudi, jer kad odu obrazovani ljudi, mladi, onda sa njima odlaze i njihove porodice, što dugoročno znači da to naselje nema nikakvu perspektivu.
Za mene je frapantan podatak koji sam ovde pročitao da od 4.860 naselja u 1.100 naselja u prošloj godini nije rođeno nijedno deto. Zamislite podatak da četvrtina naselja praktično nema nikakvu budućnost, jer se u njoj ne rađaju deca i da će ona verovatno za desetak, dvadeset godina potpuno nestati, jer nemaju nikakvu perspektivu za opstanak.
U ovom prostornom planu je, doduše, posvećena pažnja ovom problemu i ocrtan cilj da je neophodno da se učini sve na uravnoteženju razvoja i na, kako se kaže, prostornoj distribuciji stanovništva, na demografskoj osnovi. Međutim, nijednu konkretnu meru nisam pročitao ovde, niti jedan konkretan mehanizam na koji način će se to učiniti.
Gospodin Dulić ima preča posla, verovatno, a pošto je došao, moram da ga pitam konkretno pitanje. Bio je predsednik Skupštine dve godine, ministar je već dve godine u ovoj Vladi i čovek za te četiri godine nije imao prilike da putuje dalje od Dunava i Save ili je možda išao po centralnoj Srbiji.
Pre desetak dana je imao priliku da ode do Leskovca, da poseti opštinsko rukovodstvo, da sa njima razgovara i da na konferenciji za štampu izjavi sledeće, da je bio u velikoj zabludi, da nije mogao, ni imao prilike ranije da putuje po Srbiji, da upoznaje Srbiju i da je živeo u zabludi svih tih 36, 37, 38 godina, koliko već ima, da je smatrao da je on kao čovek koji je rođen na severu poseban i da svi ljudi koji žive na severu su posebni, a da oni koji žive na jugu, u Leskovcu, Nišu, Vranju, su malo manje posebni, ali je dolazeći u Leskovac, upoznajući taj grad, saznao da tu ne žive majmuni i da to nije džungla i da je razbio tu svoju zabludu i da je zbog toga srećan.
Pazite, jedan ministar, koji na neki način politički predstavlja establišment ove zemlje, kaže u jednom gradu, koji je peti, šesti po veličini u ovoj zemlji, da je smatrao da u toj sredini žive malo manje posebni ljudi, da ne kažem da je to džungla i da nisu vredni pažnje.
Eto prilike, na taj slikovit način možda je čovek i nesvesno rekao i pokazao kakav je odnos države i državne vlasti prema najnerazvijenijim delovima Srbije, prema jugu, prema onoj narodnoj - što južnije to tužnije, vidi se i kroz tu političku izjavu, ali se vidi i kroz odnos države u onom smislu ulaganja i pomoći i sagledavanja problematike u kojoj se nalazi to stanovništvo u najsiromašnijim delovima zemlje.
Da je to tačno, govori podatak da preko 80% investicija koje polaze od državnog budžeta se realizuju u Beogradu, Vojvodini i okolini. Čuli smo pre dva meseca u putešestviju koje gospodin Tadić imao širom zemlje, da je Srbija zemlja u kojoj se gradi najviše mostova i koja gradi najviše mostova. Ne, gospodine Tadiću, i gospodo iz vlasti, ne gradi se u Srbiji najviše mostova, gradi se u Beogradu najviše mostova i delimično u Vojvodini. Nijedan most, nijedna veća investicija se ne realizuje niže od Save i Dunava.
Doduše, predsednica Skupštine je sa ministrom za infrastrukturu pre nekoliko meseci otvorila radove na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada na obilaznici i tom prilikom istorijski izjavila da otvaranjem ovih radova se otvara prilika za zapošljavanje 100 hiljada ljudi. Pre neki dan sam poslom išao do Dimitrovgrada i video kako fenomenalno napreduju radovi i da onaj kilometar koliko je urađen na obodu Dimitrovgrada ima šanse da bude završeno 2082. godine, ovakvom dinamikom kako je početo...
Inače, Dimitrovgrađani su mi rekli da je njih troje već našlo posla na obilaznici kod Dimitrovgrada, pa će verovatno tih 100 hiljada ljudi u narednih 50 godina i biti angažovano.
Posebna pažnja u ovom dokumentu je posvećena i u uravnoteženijem regionalnom razvoju. Dakle, ovde se konstatuje da su regionalne razlike ogromne, da se bruto društveni proizvod po stanovniku u ravničarskim regionima kreće čak u odnosu i jedan prema 30, odnos najrazvijenijeg Beograda i verovatno regiona oko Novog Sada, prema najsiromašnijim regionima verovatno leskovačko-ravničarski kraj. Da odnos razvijenosti regiona čak ide jedan prema sedam.
Broj nezaposlenih ljudi u Beogradu je negde oko 5,5% a u opštinama Vranje, Leskovac i okolnim opštinama se kreće čak i do 40%. Da je prosečna plata u najrazvijenijim delovima zemlje, pre svega u beogradskim opštinama, preko 60 hiljada, a da je plata u Kuršumliji, u Beloj Palanci, u Blacu jedva 16-17 hiljada, što jasno govori kolika je razlika između razvijenosti u pojedinim delovima zemlje i koliko treba raditi na prevazilaženju tog problema.
Međutim, sem konstatacije da je to tako, ovde ne postoji opet nijedna konkretna mera na koji način ćemo te regionalne razlike smanjiti - kako ćemo zaustaviti velika demografska traženja iz najsiromašnijih opština istoka i juga Srbije, kako ćemo i koje ćemo to infrastrukturne projekte realizovati u tim opštinama da bismo omogućili ljudima da imaju pristojan život, da mogu da se zaposle da rade u svojim mestima, da osnuju porodicu i da tamo ostaju.
Ako ništa od privrede ne radi, a očigledno da ne radi, čak i u Nišu koji se ovde pominje kao metropola ili kao veliki gradski centar oko kog treba da se bazira budući razvoj jugoistočne Srbije, čak i u tom Nišu ne radi ništa od privrede, pa je zabeleženo da je zadnje dve godine otišlo preko 400 visokoškolaca, koji su završili svoje fakultete, ali nemaju posla u rodnom mestu, već moraju da odlaze u Novi Sad, Beograd ili inostranstvo kako bi mogli da nađu posao jer je to preduslov za osnivanje porodice i dalju egzistenciju.
Nema nijedne konkretne mere kako ćemo rešiti probleme koji se tiču regionalne konkurentnosti. Nema čak ni naznake na koji način ćemo podstaći privredu u nerazvijenim krajevima da funkcioniše da bi se ti ljudi zaposlili, jer ako se ne zaposle moraće da spakuju kofere i dođu u Beograd.
Malopre smo čuli od gospodina Ilića da je za svaku porodicu koja se iseli u Beograd potrebno izdvojiti stotine hiljada evra da bi se proširila infrastruktura i obezbedili uslovi za život. Znam da i u Beogradu nemaju svi stanovnici pristojne uslove za život, ali mi nije jasno, ako se govori o uravnoteženijem regionalnom razvoju i o prostornoj distribuciji stanovništva, u smislu da treba uravnotežiti i smanjiti regionalne razlike, zaposliti ljude i omogućiti im pristojan život da se ne bi selili iz svojih mesta, kako se onda nasuprot jednoj takvoj strategiji realizuju državne investicije?
Naime, prethodnih godina su uzeti silni krediti da bi se realizovali veliki infrastrukturni projekti u Beogradu i to građenje jednog mosta na Adi, drugog mosta od Zemuna do Borče, građenje podzemne železnice, metroa i čega sve ne.
Pominje se još neki most od Smedereva prema Pančevu. Bukvalno sve državne investicije će se potrošiti na to da se Beograd kompletira infrastrukturno. Obilaznica se radi.
Izgradnjom tog mosta od Zemuna prema Borči stvoriće se mogućnost da se ogromna površina preko Dunava pretvori u gradsko građevinsko zemljište, što u prevodu znači poziv svim ljudima koji nemaju svoju egzistenciju u mestima gde žive da mogu slobodno da dolaze i da naseljavaju taj deo Beograda. Što će reći, da će za narednih 20 godina, ukoliko se taj projekat realizuje, nestati bar još 20 gradova ili 20 manjih mesta jugoistočne Srbije.
Po onome što ovde piše, te silne pare koje se predviđaju za infrastrukturu u Beogradu je mnogo pametnije i normalnije da se ulože u nerazvijene opštine kako bi se stvorili uslovi za život onih ljudi koji tamo ne mogu da opstanu. Ovako kako je ovaj dokument napisan, on jeste sveobuhvatan, jeste krovni dokument, i iz njega treba da proizađu svi drugi planski dokumenti, da se uravnoteži razvoj, ali nažalost bez finansijske potpore i bez strategije – na koji način realizovati ove lepe želje ovo će ostati samo spisak lepih želja koji će kao i svi prethodni dokumenti ostati mrtvo slovo na papiru, jer neće moći da bude realizovan.
Država Srbije je danas dužna preko 24 milijarde evra. Strategija vlasti je dodatno i dalje zaduživanje. Prihodi u budžetu su takvi da ne mogu da obezbede ni osnovnu egzistenciju države i njenih organa, pa imamo deficit od oko 1,5 milijardu evra godišnje.
Bez jasne strategije kako ćemo oživeti domaću privredu nema budućnosti, niti ima šanse da se bilo šta iz ovoga što je zapisano u prostornom planu realizuje. Neće moći da budu izgrađeni ni državni putevi prvog i drugog reda. Neće moći da budu izgrađeni ni autoputevi, niti da budu realizovane druge investicije u energetici, infrastrukturi ukoliko država nema sposobnu domaću privredu, ukoliko ne zaposli stanovništvo, ukoliko ne podigne kvalitet života.
Razvoj jedne zemlje koji je zasnovan isključivo na kreditima apsolutno nije održiv i nemoguć je na duže staze. Zbog toga, naravno, ne možemo da podržimo ovakav dokument jer nam ne pruža garancije da će ovo što je ovde zapisano biti i moguće realizovati.

Vreme. Iskreno verujem da se vaše procene da koridor 10 treba da bude završen kroz našu zemlju 2080. godine neće ostvariti. Drugo, htela bih da kažem, naravno, nikada nisam rekla da otvaranje radova na deonici na kojoj sam se pojavila je potrebno da se angažuje 100.000 ljudi. Procene su da će 100.000 ljudi imati posao kroz sve vreme i kroz čitav koridor 10 u našoj zemlji i one objekte koje idu uz koridor 10. To je bila jedina rečenica koju sam izgovorila.
Gospodin Dragan Stevanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da ovu raspravu o prostornom planu započnem onako kako je i ministar počeo.
Gospodine Duliću, ono što nam čestitate, a odnosi se na jučerašnji dan, za SRS predstavlja poraz. Predstavlja poraz, a kasnije ćemo doći do toga i zašto, jer je za političku odluku koju je doneo vaš predsednik stranke i Vlada Republike Srbije da uđete u dijalog sa Prištinom i, da bih tu napravio vezu sa ovim dokumentom koji je danas pred nama, pitam vas, u te dijaloge i pregovore sa Prištinom, da li ćete polazišnu osnovu da nađete u ovom prostornom planu koji danas čitajući predstavljate ili će negde dokumenti za tako nešto da se napišu i da nam dođu naknadno?
Ovo neodoljivo podseća na vremena kada su naši porazi pretvarani u pobede. Ne bih želeo da politika doživi kraj, kakav je kraj doživela politika koja se time bavila. Ali, sve u upućuje na to, da će se tako nešto desiti.
Rekli ste malopre i pomenuli ste evropsku porodicu naroda. Kada govorimo o prostornim integracijama, gospodine ministre, one su nešto mnogo više i ozbiljnije od političkih integracija na kojima vi insistirate. One mogu da budu deo prostornih integracija, ako politika koja rukovodi jednu državu ima opredeljenje da bude deo, recimo, EU.
Nas to ne zanima, ne interesuje. Ne mislimo da to treba da bude nešto čime treba država da se rukovodi, ali nas to takođe ne limitira da zauzmemo stav i u odnosu na prostorni plan i prema prostornim integracijama Republike Srbije.
Još jednu stvar ste rekli, možda ste napravili lapsus, da je ovim posao Vlade završen. Nažalost, ovim posao Vlade, ozbiljne i odgovorne Vlade koja razume šta je održivi razvoj, tek treba da počne. Vlada, gospodine ministre, u kojoj vi sedite, to sam jednom čini mi se i rekao, neka mi zamere kolege ako se ponovim, ima veze sa održivim razvojem koliko i Eskimi sa indeksom u Beogradskoj berzi.
Jedinu vezu koju imate je skupa publikacija, koju ste platili vi uz pomoć Švedske, štampao je i izdao Božidar Đelić, koja nam govori koliko smo napredovali u održivom razvoju. Došli ste na vlast 2000. godine, osam godina vam je trebalo da donesete strategiju održivog razvoja Republike Srbije. Kada otvorite ove stranice, idete od jednog do drugog poraza. Porazi nisu preneti i izneti samo u ovom dokumentu. Gospodine ministre, porazi su izneti u prostornom planu.
Kada je prostorni plan o kojem danas govorimo u pitanju, SRS ne želi da ospori izazov na koji je nauka odgovorila. Hoćemo da kažemo da je u naučnom smislu, kada je nauka u pitanju, prostorni plan urađen korektno, metodološki. U ovaj prostorni plan su ugrađeni i zasniva se na modernim principima planiranja, ali ovaj prostorni plan ima drugi hendikep, što ćete vi da ga sprovodite ili bar to malo koliko vam je ostalo, godinu ili dve dana, nadamo se. To je najveći hendikep ovog prostornog plana.
Ako me pitate, gospodine ministre, šta je to što je dobro? Za nas je najbolji segment koji se odnosi na analizu stanja. Ne postoji bolja potvrda svake političke kritike i inkriminacije režima Srbije, od one koju je nauka, potvrđujući stav SRS, na neki način, unela u analizu stanja u Srbiji. Način na koji ste vi predstavili poslovni plan, uopšte niste morali da ga predstavljate. To je svaki poslanik mogao da pročita.
Ovde smo očekivali živu raspravu. Živa rasprava bi vas dovela do podataka i argumenata koje ne želite da slušate ni vi koji činite Vladu, ni poslanici koji glasaju za ovu većinu, a bogami nije vam stalo da to sluša javnost Republike Srbije.
Šta je ovde sporno? Sporna je politika koja uokviruje ovaj dokument koji je uradila nauka. Zašto je sporno? Pitam vas vrlo konkretno pitanje – sa kojim Zakonom o regionalnom razvoju koji je usvojen je usklađen ovaj prostorni plan?
Nauka je definisala sedam funkcionalnih celina ili regiona, kako oni to zovu. Tu je dokaz za sve ono što je SRS govorila, da nam Zakon o regionalnom razvoju nije bio potreban. Zašto, u nastavku.
Onda su prostorni plan uskladili sa zakonom koji ima sedam regiona. Onda su se gospoda u Vladi posvađala, otvorila vatru u Raškoj oblasti i, kao posledicu toga, doneli odluku da promene prostorni plan. Zakon o regionalnom razvoju.
Danas imamo prostorni plan koji ćete pretpostavljam usvojiti i koji poznaje sedam funkcionalnih celina, a Zakon o regionalnom razvoju zna za pet regiona. Ne ide apsurd dotle. Kada se o prostornom planu govori, o prioritetima na osnovu kojih će se raditi regionalni prostorni plan, tamo se kaže da će prioritet imati regije koje imaju akreditovane razvojne agencije.
Koliko ste akreditovali razvojnih agencija? Možemo li to da čujemo? Ironija ide dalje. U ovom prostornom planu ste dali prostor da nauka unese oblasne asocijacije koju je vaša politika ukinula. Kategorija oblasnih asocijacija više ne postoji. To ste ukinuli zakonom. Ovde će prioritet imati oni koji imaju oblasne asocijacije.
Doveli ste u zabludu nauku. Nerazumna politika Vlade Republike Srbije i Borisa Tadića obesmišljava napore ozbiljne nauke. To je problem ovog prostornog plana i ove države.
Danas ovde slušamo priču o koridoru 10. Tu priču kao papagaji ponavljate već 10 godina. Dokle ste stigli? Šta ste uradili sa tim koridorom 10? Šta ste uradili sa plovnim putevima? Treba vam 80 miliona evra samo za područje Šapca da reku Savu napravite plovnom, a da se ne dotičemo Dunava, a dotaći ćemo se malo kasnije.
Naravno, sve ono što takođe dolazi od Vlade Republike Srbije kao barijera i opstrukcija principima održivog razvoja, racionalnom i domaćinskom upravljanju nacionalnim dobrima, zaštićenim područjima, nažalost, nemamo sada vremena da se svega toga dotaknemo. Biće i rasprave u pojedinostima, o čemu ćemo i da govorimo.
Gospodine ministre, govorićemo i mahati dokumentima koji dolaze iz vašeg ministarstva, koje potpisuju vaši saradnici, a koji su direktno suprotstavljeni principima održivog razvoja i nacionalnom odgovornom gazdovanju zaštićenih područja koji predstavljaju nacionalni interes Republike Srbije.
Sada vi koji ste takvog političkog profila tražite od nas da prihvatimo vašu sklonost i razumevanje održivog razvoja. Nemojte, molim vas. Žalosno je što jedan ozbiljan dokument, koji bi u drugačijoj atmosferi trebalo i da se usvoji i da se o njemu razgovara, dat vama na implementaciju i sprovođenje.
Pitamo vas, šta je u prostornom planu i zakonu garancija da će dobiti adekvatan program implementacije i da će biti usvojen na vreme? Gospodine ministre, iz vašeg ministarstva, naravno, nemojte ovo ništa lično da shvatite, ali iz vašeg ministarstva su u ovu skupštinu došli zakoni koji su doživeli gotovo apsolutno fijasko. Zakon o socijalnom osiguranju, gde su efekti? Nema ih nigde. Zakon o unapređenju građevinske industrije, gde su efekti? Nema ih nigde.
Set ekoloških zakona, kada uzmete u obzir set ekoloških zakona i ono što vam je nauka napisala u izveštaju, odnosno analizi stanja u prostornom planu, postavlja se pitanje zašto smo uopšte o njima i raspravljali. Na kraju, šlag na tortu, vaš zakon o planiranju i izgradnji.
Lepo samo vam govorili, ministre, nađite meru i nemojte Zakon o planiranju i izgradnji da predstavljate onako kao ste ga predstavljali. Vi za godinu dana ne samo da ne možete da sumirate i sublimirate efekte primene tog zakona, vi još sve podzakonske akte niste doneli ili ih menjate u bolesnoj političkoj atmosferi u kakvoj ih menjate u Vladi.
Tu ne stavljamo na teret lično vama i najviše vama, možda ste vi imali dobru volju, ali sve ono što je oko vas - politika, partikularni interesi, mafijaški interesi, tajkunski interesi, doveli su vas u pat poziciju. Srbija godinu dana posle usvajanja tog zakona nije napravila ni pola koraka napred.
Kada je u pitanju suština problema tog zakona, to je konverzija. Vi ste jednim zakonom hteli da rešite pet stvari, niste rešili nijednu stvar, a i onu koju ste mogli, odnosi se na planiranje, objektivno doveli ste u pitanje. Dobro znate sa kakvim se problemima susrećete na terenu kada je u pitanju planiranje i sve ono što planiranje podrazumeva.
Sada jedno pitanje vrlo korektno za vas – šta to znači da vam ne trebaju dodatna sredstva u budžetu za implementaciju prostornog plana? Da li to znači da imate dovoljno redovnih sredstava u budžetu ili znači nešto drugo? Gospodine ministre, ovaj prostorni plan je izuzetno ambiciozan i dobro je što je takav jer biste se sutra pozivali na limite, jer ništa nećete uraditi kada je u pitanju implementacija ovog prostornog plana.
Nije loše što je ambiciozan, ali vas pitam – odakle vam pare za sve ovo? Da li znate da je pre nekoliko dana usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu. Da li ambicije ovog prostornog plana možemo da prepoznamo u fiskalnoj politici koja je dobila okvire kroz taj novi Zakon o budžetskom sistemu?
Vi, gospodine ministre, evo ovde, doći ćemo, verujem, u priliku da o tome govorimo u raspravi u pojedinostima, govorite o promenama i reformama obrazovanja. Vi govorite o potrebama i promenama u sistemu koji 95% sredstava koristi isključivo na plate. Božidar Đelić nam ovde piše kako ste u kontekstu evropskih integracija veliku stvar u oblasti nauke napravili. Podsmevanje zdravoj i prosečnoj inteligenciji. Nekako ne želite o tome da govorite i ne želite o tome da pričate.
Vratio bih se na ovo što po svojoj suštini predstavlja okosnicu ovde problema. Pazite sad ovo, svima nama se čestita jučerašnji dan. Pogledajte podatak koji je na teret svih vlada od 2000. godine naovamo nauka stavila.
Godine 2007, 13,7% beogradskih domaćinstava priključeno je na kanalizaciju, vi nam čestitate. Šta nam vi čestitate, ministre? Posle deset godina vaše vlasti, 95% otpadnih voda Republike Srbije neprečišćeno ide u vodotokove. Gospodine ministre, voleo bih da mi uslovi i okolnosti dozvoljavaju da se izrazim kako treba, dok nam vi čestitate evropske pobede podavićemo se u sopstvenim otpadnim vodama.
Kažite ovim ljudima ovde - koliko vam para treba da samo beogradske otpadne vode preradite, da izgradite po evropskim standardima postrojenja kojima će se te vode prečišćavati? Sedamsto miliona evra. To je podatak koji sam pročitao, ako je tačno, tačno je, ako nije, onda izvinjavam se javnosti ako je obmanjujem.
Vi nam pričate o evropskom putu i čestitate nam. Vi pričate da ste vi juče dobili potvrdu za sve što ste uradili. Šta ste vi uradili? Ništa vi niste uradili što ima veze sa zdravom sredinom i sa održivim razvojem Republike Srbije. Da sam u pravu, idem dalje kroz ono što ste nam vi kao dokument ponudili i pred nas poslanike izneli.
Regionalne razlike nikada veće u periodu od 2000. godine pa naovamo. Ko je za to kriv? SRS? DS je dve trećine tog vremena bila na vlasti. Ko je kriv za to? Kažite nam – ko je kriv? Jednostavno, to je nešto što treba da nam kažete.
Kažite, ko je kriv što do danas nemamo katastar aerozagađivača? Uporedite izveštaj o stanju zaštite životne sredine u Srbiji iz 2008. i 2009. godine. Gotovo nema nikakve razlike. Neće biti ni sledeći bolji. Odlaganje otpada ne zadovoljava ni elementarne kriterijume.
Dalje, neko je to pominjao, jedna smo od najstarijih nacija na svetu, ne u Evropi, nego na svetu, tako ovde piše, gospodine ministre. Da ne govorimo o fijasku sa socijalnim stanovanjem. Pazite, čak i nauka koja je to, istina u akademskoj formi, rekla kaže vam da se ovde odražava nemoć političke volje da se spreči i reši problem bespravne gradnje neformalnih naselja itd.
Pa se ovde u jednom momentu spominje investitorski urbanizam, koji SRS naziva zloupotrebama koje prave tajkuni. Oni su, ljudi, hteli akademski nivo da zadrže, sve vam je jasno rečeno. Vi nemate političku volju i moć da se suprotstavite atmosferi i ambijentu koji ste i sami iskreirali i napravili, i ova država ima taj problem i svi mi građani ove države imamo taj problem. Ne razumete održivi razvoj i ne možete da se izborite sa onim što ste, nažalost, vi sami uspostavili.
Nedovoljna iskorišćenost mreže naselja, o tome ništa niste rekli. Onda, neusklađenost saobraćajne mreže i namene prostora, kulturno nasleđe neću da spominjem. Osnovni problemi u domenu zaštite prirode i prirodnih dobara su vezani za nesprovođenje, nepoznavanje važećih propisa od strane stanovništva, pazite sad, institucija, neracionalno korišćenje prirodnih resursa, slaba pokrivenost planskom i urbanističkom dokumentacijom, neinventivnosti itd.
Jeste li za to juče dobili potvrdu, nagradu i hvalospev? Je li to Srbija koju ćete vi da vodite u EU? Tu Srbiju ne možete ni u treći svet, u Južnu Afriku, na dno dole da odvedete. Vi ste krivi za tako nešto i o tome treba da pričate i da se time pohvalite, a ne kojekakvim političkim odlukama koje znamo svi koliku će cenu da imaju.
Naravno, nemam dovoljno vremena, a voleo bih da mogu da se dotaknem svega, naročito ovoga što se tiče oblasti ekonomije. Nauka, vi iz Vlade ste nam ovaj dokument poslali, tu piše – usporavanje privrednog rasta, niska produktivnost privrede, visok spoljnotrgovinski deficit, izbegavanje privatizacije, uvođenje principa korporativnog upravljanja u javni sektor, u javna preduzeća itd.
Gospodine ministre, nauka vam je napisala na pristojan način da se samo deklarativno zalažete za održivi razvoj Republike Srbije. Sada vi očekujete da jedan ozbiljan dokument dobije svoju implementaciju i realizaciju od ljudi koji su krivi za sve ovo.
Šta je sa Dunavom? Znate li šta piše ovde? Zbog privatizacije luka koje je sprovela demokratska vlast u Srbiji, lučka delatnost je dovedena u pitanje. Srbija, dok vi pričate bajke o dunavskoj strategiji, došla je u poziciju da na Dunavu izgubi stratešku poziciju zbog pljačkaških privatizacija luka u Srbiji.
Ko je kriv zbog toga? Ko je kriv? Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, vi koji ste sve to dozvolili. Sada ćete vi to da otklonite ili da ispravite. Ne, naravno da nećete i javnost to mora da čuje. Ubeđen sam da veliki deo javnosti deli mišljenje sa mnom.
Mi moramo, gospodine ministre, da prestanemo da na vašu inicijativu živimo u iluziji. Uslovi, time ću završiti, za usvajanje prostornog plana koje ste vi naveli, politički, ekonomski, socijalni, ekološki, stekli su se mnogo ranije i vi ste te argumente mogli da uzmete u obzir još 2000. godine, kada ste došli na vlast. To smo vam lepo rekli.
Prostorni plan iz 1996. godine je bio prostorni plan koji je usvajan da se ne usvoji. Političku opstrukciju su pravila pokrajinska rukovodstva. Da je bilo snage da se tome suprotstavite tada, posledice tih opstrukcija i u Vojvodini i na KiM danas možda ne bi bile u obimu u kojem jesu.
Zato danas, sa 15 godina zakašnjenja, ili 1996. godine kada je usvojen taj plan, bio je anahron, jer je 20 godina usvajan. Imali ste dovoljno vremena, prostora i ljudskih i resurskih kapaciteta, a vi ste svima nama protraćili proteklih deset godina, da bi se jedan ozbiljan i ambiciozan prostorni plan u Srbiji proveo, Srbiji trebaju nacionalno svesni i odgovorni ljudi, iste takve stranke.
Gospodine ministre, vi nemate šansu, priliku da ovako nešto ponudite Srbiji i zato će ovaj zakon doživeti fijasko, kao i sve drugo u Srbiji.