Iskorišćeno je 17 minuta i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodna poslanica Bojana Stanojević želi reč. Da li do 14.00 časova želite da koristite svoje pravo? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog prostornog plana Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine i to kao jedan od najvažnijih razvojnih planova za ovu državu.
Kroz ovaj plan treba doći do osnova za definisanje strategije na državnom i regionalnom nivou, i to u onoj meri u kojoj imaju uticaj na prostorni razvoj Srbije i njenih regiona.
Prostorno planiranje spada u novi vid planiranja i u svetu i kod nas. U svetskim okvirima počinje da se razvija 40-tih godina 20. veka, a kod nas nekih 20-tak godina kasnije. Danas, nakon svih tih godina postojanja prostornog planiranja, može se reći da je to jedan od retkih oblika ljudskog delovanja koga karakterišu interesantnost, raznovrsnost problema, ali u isto vreme i odgovornost, kreativnost, spremnost na kompromise.
Zemljište i prostor su samo dva specifična pojma prirode, i to zemljište kao prirodno dobro i prostor kao opšte dobro, uređeno i opremljeno za adekvatne namene. I zemljište i prostor su predmet opšte razvojne politike i uređuju se, unapređuju i usmeravaju odgovarajućim planskim dokumentima.
Prostorni plan Republike Srbije, koji je još uvek na snazi, usvojen je 1996. godine, a na njegovom radu se započelo još 1989. godine. To je plan koji je rađen u godinama raspada stare Jugoslavije, nepostojanja definisanih državnih granica, izmenjenom državnom uređenju.
Pored toga, to su bile godine ratnih sukoba u okruženju Srbije, kao i godine izloženosti sankcijama međunarodne zajednice, uključujući i ekonomsku blokadu. Veliko je pitanje koliko je ovaj plan koji je rađen u takvim uslovima, i planiranje u celini, mogao biti jedan od mehanizama za prilagođavanje promenama u izrazito kriznim situacijama i velikim neizvesnostima u svakom pogledu.
Od 1996. godine do 2010. desile su se suštinske promene u ekonomskom, socijalnom i institucionalnom razvoju, kao i u oblasti upravljanja prirodnim resursima, zaštite životne sredine i regionalnom povezivanju. Svakako su se stekli uslovi i ukazala potreba za izradu novog prostornog plana, kako bi se utvrdili budući pravci prostornog razvoja Srbije, a u krajnjem slučaju, ovo je i obaveza koja je definisana Ustavom i Zakonom o planiranju i izgradnji.
Malo sam se osvrnula u svom govoru na dosadašnji prostorni plan, odnosno na teške uslove u kojima je rađen, u kojima je primenjivan, kako bih ukazala na činjenicu koliko je planerski tim imao težak posao pred sobom. Suočio se sa puno problema u samom načinu korišćenja prostora u Srbiji, a trebalo je da da predlog kako to da se izmeni kroz novi plan.
U tački 2) data je vrlo detaljna opšta ocena stanja i nakon ove analize potpuno je jasno kako je odgovoran, zahtevan i težak bio rad na planu.
Iako je ministar u svom ekspozeu to detaljno objasnio, nije zgoreg ponoviti da donošenje novog zakona o prostornom planu omogućava postepen prostorni razvoj Srbije i to kroz osnovne ciljeve, kao što su uravnoteženiji regionalni razvoj, regionalna konkurentnost i pristupačnost, održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštita životne sredine, adekvatno korišćenje prirodnih i kulturnih dobara i prostorna integracija Srbije u evropsko okruženje.
Vrlo je bitno da se nakon usvajanja ovog zakona krene sa izradom i donošenjem planskih dokumenata za uže teritorijalne jedinice. Neke moje kolege su pominjale da se usvaja republički prostorni plan, a da pri tom nisu doneseni regionalni, ali ovo je krovni plan i nakon njegovog usvajanja tek treba da se usvoje planovi nižeg reda, odnosno planovi za regione, gradove i opštine. Tek tada će se umrežiti i povezati svi oko zajedničkog programa, koji je upravo dat u prostornom planu Republike Srbije.
Dobro urađeni prostorni i urbanistički planovi lokalnih zajednica uslov su za njihov pravilan razvoj i osnov su za izradu brojnih projekata kojima bi svaka lokalna zajednica konkurisala kod Republike za finansijska sredstva.
Ono što je vrlo bitno, zakon propisuje obavezu Vladi da donese program implementacije prostornog plana za period od pet godina i da se na pet godina vrši usklađivanje prostornog plana sa stanjem društvenog i privrednog razvoja Srbije.
Takođe, Vlada svake godine podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o ostvarivanju prostornog plana. Tako je omogućena transparentnost u procesu primene plana i omogućava se da plan ne bude mrtvo slovo na papiru, a najmanje da bude ograničavajući faktor, kako je do sada vrlo često znao da bude.
Konačno, glasaću da prostorni plan RS poštuje vodeće principe za održivi prostorni razvoj evropskog kontinenta, koji su usvojeni na 12. zasedanju Evropske konferencije ministara odgovornih za regionalno planiranje, septembra 2000. godine u Hanoveru.
Kroz ovaj važan dokument preporučuje se saradnja sa centralnim, istočnim i jugoistočnim zemljama koje prolaze kroz reforme, kako bi im se pomoglo da utemelje regionalna vladina i administrativna tela, a sve u cilju lakše prostorne integracije različitih regiona Evrope. Preporučuje se da vodeće principe treba koristiti kao osnovu nacionalnog i regionalnog planiranja i mera za prostorni razvoj.
Imajući u vidu da se prilikom izrade ovog najvažnijeg prostorno planskog akta vodilo računa o svim našim problemima, o našim osobenostima, potrebama, a da su se u isto vreme pratili i evropski principi, mislim da ćemo dobiti prostorni plan koji će učiniti da Srbija krene da menja odnos prema zemljištu i prostoru i vrlo često lošu praksu njihovog korišćenja. U isto vreme apelujem na sve nadležne institucije da obezbede adekvatnu primenu ovog plana.
Aktivna saradnja između Ministarstva za prostorno planiranje, Inženjerske komore Srbije, nadležnih zavoda, kao i lokalnih zajednica može biti garant uspešne primene plana.
Naročito je važno da lokalne samouprave, poštujući osnovne principe date u prostornom planu Republike, završe svoja planska akta, na šta ih je Zakon o planiranju i izgradnji obavezao, kako bi se omogućio pravilan prostorni razvoj Srbije.
U danu za glasanje poslanička grupa ZES glasaće za usvajanje zakona o prostornom planu RS.

Iskorišćeno je sedam minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
U ovom trenutku završili smo tok sednice koji definiše da reč imaju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, te vas obaveštavam da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe – poslanička grupa manjina, poslanička grupa Nova Srbija, poslanička grupa G17 plus, poslanička grupa LDP, poslanička grupa DSS, poslanička grupa SRS, poslanička grupa Napred Srbijo, poslanička grupa ZES.
Određujem pauzu. U 15.00 časova nastavljamo rad u popodnevnom delu raspravom, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o prostornom planu RS od 2010. do 2020. godine.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodni poslanik Miroslav Markićević. Zahvaljujem se.
(Posle pauze – 15.00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad  sednice u popodnevnom delu, raspravom po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Bajram Omeragić. S obzirom da trenutno nije u sali, onda reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, posle njega narodna poslanica Miroslava Pejica.

Poštovana potpredsednice, ne znam da li da vas pitam na početku, da li da sačekamo ministra ili će on doći u toku moje diskusije? Bilo bi lepo da on bude prisutan.

Dobro, niste me slušali, očigledno. Hteo sam da vas pitam da li će gospodin ministar da bude prisutan, pošto vidim da je često odsutan? Bilo bi lepo da bude prisutan bar dok ja govorim.

 

Narodni poslaniče, predstavnik predlagača ima prava, kao i svako drugi, na povremene pauze. Ministar Oliver Dulić je u zgradi, prisutan je tokom većeg dela sednice, sve druge obaveze koje ima u zgradi, uključujući kontakte sa novinarima, druge obaveze, kontakt sa drugim poslanicima, on obavlja tokom sednice, kao i svi drugi poslanici. Prema tome, Poslovnik Narodne skupštine nije prekršen i molim vas da nastavite svoje izlaganje.

Dobro. Ništa mi ne preostaje drugo nego da primetim da kad govore poslanici Nove Srbije, iz nekog razloga, gospodin ministar nije prisutan. Možda zbog argumenata koje mi imamo, a možda i zbog nekih drugih razloga.
Svejedno, diskutovaću i govoriću o ovom prostornom planu Republike Srbije za sledećih deset godina kao da je ministar prisutan. Ne bih govorio u stilu pisanja uopšte zakonskih projekata koji nama dolaze iz Vlade Republike Srbije kao zakonski predlozi ovde, te ne bih želeo ni zbog stila različitih ljudi, različiti stilovi i zbog obimnosti ovog dokumenta, samo bih poželeo unapred da kažem da bih želeo kao građanin Srbije, ne samo kao narodni poslanik, da ovo što piše ovde u ovih tri stotine i nešto strana, da se ostvari 20% i svima će nam biti mnogo bolje i mnogo lepše.
Pažljivo sam pročitao ovaj Predlog prostornog plana Republike Srbije za sledećih 10 godina i zbog kratkoće vremena koje imamo mi, odnosno ja kao predstavnik Nove Srbije, u ovom trenutku dok govorim, a i možda zbog pomanjkanja stručnosti, iako sam se informisao dosta o prostornom planu, reći ću neke stvari koje su meni zapale za oko taksativno i nadam se da će, gospodin ministar, iskoristiti priliku da mi replicira i odgovori i meni, a verujem i mnogim građanima Srbije za koje verujem da će interesovati ovo što pitam ovde.
Na strani 154. imamo jednu tabelu broj 28 iznad koje piše – lokacije, gradovi sa potencijalom za urbanu obnovu. Malo mi je zapalo za oko i mislim da će ministar videti iz ovoga što budem sada rekao, šta je meni zapalo za oko u ovoj tabeli. Da zaključi, vrlo pažljivo sam čitao ovaj njegov predlog plana.
Dakle, neću da pominjem grad, za građane koji u ovom trenutku ne vide o čemu govorim, pošto nemamo ono kao u nekim sudovima, da svi mogu da vide. Da kažem, sa jedne strane su navedeni, uglavnom, gradovi u Srbiji koji imaju tu titulu i taj status. Onda kaže – ocena opšte atraktivnosti, potencijal. Onda se navode koji su potencijali i dobre osobine i predispozicije tih gradova, pa onda, sa druge strane, tabela šta je to loše i šta bi to trebalo da se obnovi, odnosno uradi kod tih gradova.
Šta je meni zapalo za oko, konačno, to već jednom da kažem? Kod jednog grada, kod svih ambijentalna celina, a kod jednog grada je ambijent. Možda je to stručno pitanje, ali da neko objasni, kakva je razlika između ambijenta i ambijentalne celine? Meni je, pre svega, zapalo za oko jedan grad, kaže – ambijent i, sad slušajte dobro gde sam video krajnju politizaciju, agilna lokalna samouprava. Šta to znači, da kod ovih ostalih gradova, da vam samo napomenem da su tu i Beograd, Valjevo, Čačak, Požarevac, Smederevo, Novi Sad, tu nema epiteta agilna lokalna samouprava? Počinjem da sumnjam da je neko iz tog grada.
Gospodin iz ministarstva koji sedi pored ministra i vrlo pažljivo zapisuje, voleo bih da mi kaže na osnovu čega su oni zaključili da je taj grad, da je u tom gradu agilna lokalna samouprava, a u drugim gradovima, recimo, nije agilna lokalna samouprava? To je jedan razlog.
Drugi je razlog, pošto je ovo prostorni plan od 2010. do 2020. godine, kako vi znate koja će lokalna samouprava da bude, recimo, 2018. godine? Ovo je dokument za 10 godina, je li tako? Možda će do tada to biti najagilnija lokalna samouprava u istoriji, a možda će biti i loša lokalna samouprava.
Ovo što ste vi napisali trebalo je da proverite, pa da vidite da li su za zadnjih pet godina platili gradsku rasvetu, toliko su agilni. Jesu agilni na televizijama, a u stvarnosti nije tako. To sam stavio kao primedbu, a možda sam i malo lokalpatriota, pošto sam iz Čačka. Očekivao sam da će u ovim dobrim osobinama Čačka biti mnogo više toga navedeno.
Dalje, imamo na strani 165, to nešto o čemu bih želeo malo više da govorim. Na strani 165, pod tačkom 5 je socijalni razvoj i socijalna kohezija. Navešću samo, da bi građani i ljudi koji gledaju ovaj prenos znali o čemu se radi.
Znači, prvi pasus koji ima nekih pet-šest redova. Pod pojavom socijalni razvoj podrazumeva se, to piše u prostornom planu: unapređenje blagostanja i kvaliteta života građana, promene u društvu, normama, institucijama koje će društvo učiniti pravednijim i pristupačnim za sve članove društva. Socijalni razvoj se temelji na ekonomskoj pravednosti i socijalnoj inkluziji, sa ciljem da se smanji siromaštvo itd. Vrlo lepe reči, ima li normalnog čoveka koji neće ovo da podrži?
Gospodine ministre, ali, nažalost, juče ili prekjuče imamo podatak zvaničan od nadležnih institucija da broj građana, onih koji su ispod praga siromaštva, da kažem, koji su najveća sirotinja, 2000. i 2010. godina, 2010. godine je više siromašnih građana koji su ispod praga siromaštva nego što je bilo 2000. godine, a i 1996. godine, kao što vidimo, prošli prostorni plan je bio usvojen.
Znači, 14 godina smo radili nešto, država je radila, svi su se trudili, ničiji rad ne želim da osporim, pogotovo ljudi koji su ovo napisali, verujem da su napisali iz najbolje namere. Ali, zar zaista nije za pitanje da se svi zapitamo ovde, pa i mi poslanici u Narodnoj skupštini, da posle deset godina demokratskih promena, ne znam kojih sve reformi, 2010. godine mi imamo veći broj građana koji su ispod praga siromaštva nego 2000. godine.
Neko bi rekao možda da smo "džabe krečili". Rekao sam "džabe krečili" jer sam na neki način učestvovao u tome, jer sam bio pripadnik vladajućih koalicija.
Na strani 219, žurim zbog vremena koje imam, dakle, radi se o mom kraju, gospodine ministre, a za građane koji nemaju ovaj plan prostorni koji imam ovde, radi se o kategorizaciji aerodroma. Recimo, u opštini Kraljevo imamo sportski i školski aerodrom, pa se na jednom pominje aerodrom Lađevci, a na jednom aerodrom Kraljevo, Morava. Znači, radi se vojnim aerodromima. Koliko znam, u Kraljevu ima jedan aerodrom, i to su Lađevci. Zašto ovo napominjem? Zato što ste, pored spiska ovih aerodroma, iza spiska napisali - strateški prioriteti, projekti do 2014. godine. Dakle, Lađevaca tu nema.
Prema tome, opominjem gradonačelnika Kraljeva da više ne manipuliše građanima i nekim predizbornim obećanjima, neka obeća nešto drugo. Iz ovog prostornog plana vidi se da aerodrom u Lađevcima nije prioritet do 2014. godine. To je zloupotrebljavao u političke svrhe i ministar odbrane i ne zna ko sve. Namere Velimira Ilića, bivšeg ministra i budućeg, verujem, zaista je bila iskrena i došlo se skoro do realizacije, pretvaranja tog vojnog aerodroma u civilni, što bi bilo veoma značajno za ceo taj kraj.
Na kraju, pošto ovo vreme tako brzo prođe, želeo bih da zamolim ministra, da mu dam priliku da makar najavi jednu dobru vest za građane Srbije, pogotovo one koji su podneli zahteve za legalizaciju, pošto, koliko znam, za one koji mogu po nekim povlašćenim uslovima rok je do 31. decembra. Tempom koji ide, gospodine ministre, ne kažem da ste vi krivi za to, ispada da za hiljadu godina neće svi moći koji su podneli zahteve za legalizaciju.
Šta košta Vladu i vas da predložite da donesete jednu uredbu da to produžite za još jedno godinu dana? Mislim da bi to bilo dobro i prihvatljivo za sve, pogotovo za one građane koji su podneli, znači prihvataju zakon, možda im se baš sve ne sviđa, prihvataju, hoće da legalizuju, ali sad samo dva meseca. Mislim da biste to mogli, dao sam priliku, da ne mislite samo da sam kritičar vaš. Hvala lepo.

Minut i deset sekundi je ostalo na raspolaganju poslaničkoj grupi. Reč ima narodna poslanica Miroslava Pejica, a posle nje narodni poslanik Kenan Hajdarević.        

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, potreba da se Predlog zakona o prostornom planiranju danas nađe pred nama proistekla je iz više razloga, a osnovni sigurno leži u našoj ustavnoj obavezi za donošenje jednog ovako važnog dokumenta, kao i u činjenici da je  prethodni zakon o ovom važnom pitanju donet još 1996. godine.
Sigurno da jedan tako stari i prevaziđeni dokument koji zbog raznih političkih, ekonomskih i demografskih promena koje su se dešavale zadnjih 15 godina na ovim prostorima ne daju mogućnost za uspešno konkurentsko pozicioniranje Srbije u regionu, kao i integraciju naše zemlje u EU.
Upravo zbog svega navedenog smatram veoma bitnom nameru predlagača da dugoročno precizira način organizovanja, uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije uz istovremeno usaglašavanje ekonomskog i socijalnog razvoja sa privrednim, ekološkim, kulturnim mogućnostima, odnosno ograničenjima na njenoj teritoriji.
Nije bilo lako predlagaču da pomiri zahteve, mogućnosti i potrebe mnogih segmenata naše zemlje i društva, uvažavajući mnoge različitosti, složićete se, mi danas ipak pokazujemo političku zrelost usvajajući prostorni plan i birajući put razvoja naše zemlje u narednih deset godina.
Interesantno je istaći činjenicu da se ovaj zakonski predlog prostornog plana Republike Srbije našao na putu promene od jake centralističke strukture ka decentralizaciji i modelu ravnomernog regionalnog razvoja. Iz svega ovog proističe potreba za novim načinom preuzimanja odgovornosti i inicijativa na raznim nivoima, počevši od republičkih, preko regionalnih tela, pa sve do lokalnih samouprava.
Polazeći od stanovišta da su potrebe i mogućnosti svakog regiona potpuno različite i zavisne od mnogo faktora, time svako područje Republike Srbije snosi odgovornost koliko efikasno i brzo bude bilo u mogućnosti da svoje kapacitete i resurse prilagodi šansama koje mogu biti iz različitih oblasti, poput saobraćajnih povezivanja, infrastrukturnih projekata i objekata bez kojih je nemoguće graditi budućnost saradnje između gradova i regiona, pa sve do prekogranične saradnje.
Koliko je ovaj vid saradnje bitan, najbolje možemo posvedočiti mi koji dolazimo iz graničnih područja Republike Srbije, gde pored zajedničkog korišćenja prirodnih resursa, zajedničkog određivanja prioritetnih saobraćajnih veza, otvorena je mogućnost usmeravanja zajedničkih napora u pravcu jačanja ekonomskih i privrednih kapaciteta od obostranog interesa. Pored toga, pretpristupni fondovi EU upravo su široko otvoreni za projekte zasnovane na ovom vidu saradnje.
Iskreno verujem da će ponuđeni model prostornog planiranja na nivou Republike, uz podršku regionalnih i lokalnih struktura, učiniti da uloženi napori dovedu do ravnomernijeg i uspešnijeg razvoja cele Srbije. Predviđeno je da gradovi budu motor razvoja Srbije oko kojih se okupljaju sela koja će biti sastavni deo sa izgrađenim putnim pravcima, čime bi bio ostvaren jedan od osnovnih ciljeva, a to je uravnoteženiji regionalni razvoj i unapređena socijalna kohezija.
Kao poslaniku iz Loznice, veliko mi je zadovoljstvo što sam, čitajući ovaj predloženi prostorni plan Republike Srbije, našla dosta segmenata koji su zastupljeni i u lokalnom prostornom planu koji smo mi usvojili još 2005. godine, a sada nas očekuju izmene i dopune tog prostornog plana i usklađivanje sa ovim prostornim planom Republike Srbije o kome mi danas govorimo.
Pri tome prvenstveno mislim na Loznicu, kao jedan od centara razvoja zapadne Srbije, koja je u prošlosti nepravedno bila zapostavljena. Uz veliku pomoć Vlade RS, obnavljanjem, izgradnjom infrastrukturnih i nekih kulturnih objekata, ta podrška se svakako ogleda i u ovom predlogu zakona o prostornom planiranju, gde je Loznica prepoznata kao nosilac saradnje, povezivanja među opštinama regiona, a istovremeno i kao područje sa značajnim energetskim i vodenim potencijalima koji se nalaze u toku reke Drine.
Pored toga, daje se veliki značaj i kulturnoj baštini i turističkim potencijalima našeg kraja, a u budućnosti i mogućnost eksploatacije litijuma, kojim naše područje oko reke Jadra obiluje. Od izuzetnog značaja je izgradnja državnih puteva prvog reda, gde će jedan od takvih državnih puteva povezati zapadnu Srbiju sa Vojvodinom jer je budućnost nemoguće graditi bez infrastrukture.
Na samom kraju, želim da kažem da ćemo mi podržati donošenje ovog zakona jer cilj njegove implementacije je da Srbija u budućnosti bude regionalno uravnotežena, održivog ekonomskog razvoja, konkurentna i socijalno stabilna, infrastrukturno sa zaštićenim kulturnim i prirodnim nasleđem i na najbolji mogući način integrisana u okruženje.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević, a posle njega narodni poslanik Bajram Omeragić.