Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, na samom početku Prostornog plana načinjena je jedna greška u opisu granica, pa tako stoji da se Srbija graniči sa Bosnom. Takva država ne postoji. Kasnije u tekstu negde stoji – Republika Srpska, negde stoji BiH, ne znamo od čega to zavisi, ali samo natpis Bosna ne može da stoji u Prostornom planu.
Ima u ovom planu pregršt podataka iz 2008. godine, poput spoljnotrgovinskog deficita, stope nezaposlenosti, koji su izuzetno bili visoki i tada, 2008. godine, a sigurno su u 2009. godini bili daleko veći. Mnogobrojni drugi podaci su iz 2008. godine. Postojala je mogućnost i dosta vremena da se oni izmene do sada. Ne verujem da bi se bilo šta suštinski promenilo i da bi to uticalo na ovaj prostorni plan, ali zbog nas samih i onih koji čitaju ovaj plan, bilo bi daleko bolje da su uneti novi, tačniji i precizniji podaci.
U Prostornom planu Srbije napisali ste sledeće: "U toku tranzicionog perioda posle 2000. godine regionalne nejednakosti Republike Srbije su još više produbljene. Desilo se drastično pražnjenje ruralnog i nerazvijenog područja, neizgrađen koridor 10, odložene aktivnosti na izgradnji auto-puta E-763, nezavršena obilaznica oko Beograda, neizgrađeni novi mostovi u Beogradu, neizgrađene obilaznice oko gradova, plovni putevi se samo delimično koriste u odnosu na raspoložive potencijalne kapacitete.
Veliki problem jesu i negativni efekti privatizacije luka, koji mogu da ukinu lučku delatnost, te da Republika Srbija izgubi stratešku poziciju na Dunavu. Železnički saobraćaj je u lošem stanju, a radovi na rekonstrukciji nisu obavljeni, tako da stanje železničke infrastrukture, ni po obimu ni po kapacitetu, ne odgovara ni onim minimalnim standardima. Stanje vodovodne infrastrukture nije zadovoljavajuće, stanje distributivnih sistema je loše, kasni se sa razvojem izvorišta, a i sama njihova zaštita je izuzetno loša".
Kao što se vidi, konačno je i DS priznala da nešto nije dobro u Srbiji i to upravo zbog njih, da su za nešto i oni krivi i odgovorni, pa su stavili, ponavljam još jednom, da se od 2000. godine dešavalo u Srbiji nešto što ne valja, nešto što nije dobro za građane Srbije, da su regionalne nejednakosti produbljene, štetnost privatizacija luka je ogromna, kao i njihova prenamena zemljišta.
Po prvi put za sve ovo ne okrivljuju prethodne vlasti nego konstatuju sopstvene greške. U ovom trenutku, možda nije najbitnije ko je odgovoran za ovakvo stanje kada je u pitanju Prostorni plan.
Dobro je za Srbiju da stoje ovakve stvari u Prostornom planu, dobro je da stoji realno stanje, onako kako stvarno jeste. Ne treba da lažemo sami sebe i građane Srbije. Za Prostorni plan je najbitnije kako i šta dalje, da se promeni nešto na bolje, da se bolje i kvalitetnije živi, da se konačno uvede neki red, da se zna šta su prioriteti, šta su ciljevi, kako ih ostvariti, da se poštuju planovi, da ne ostaju zatrpani prašinom u fiokama, da se primenjuju i da se konačno po njima radi na razvoju Srbije.
Na više mesta u planu se spominje i da ostvarivanje ciljeva dosta zavisi i od političke situacije, tj. od neizvesnosti političke situacije. Pri tom se ne navodi na koju se političku neizvesnost misli, da li na ovu unutrašnju ili na spoljašnju. Verovatno je po vama situacija izvesna, dobara i stabilna ako vlada DS, sve drugo je verovatno nestabilno i dovelo, po vama, u pitanje realizaciju ovog zakona i samog Prostornog plana.
Ako se, pak, misli na spoljašnu nestabilnost, to je nešto čime ne treba apsolutno da se bavimo. Nismo vidoviti da predviđamo šta će se dešavati, da li će biti treći svetski rat ili nešto slično, pa se plan zbog toga neće moći realizovati.
Plan ne treba da se bavi time, jer onda ostvarivanje ciljeva zavisi i od poplava, i od požara, od zemljotresa i drugih nepogoda. Previše uvlačite politiku u planski dokument, previše se tome daje na značaju. Na puno mesta se spominju evrointegracije, ulazak u EU, potpuno bespotrebno.
Predviđa se prostornim planom da će spoljni dug u toku naredne tri-četiri godine biti u konstantnom porastu. Postavljam pitanje šta će Vlada uraditi po pitanju da do toga ne dođe, da se ne povećava spoljni dug unedogled, da se ne povećava do 2014. godine, kako je ovim prostornim planom predviđeno?
U Prostornom planu stoji da eventualni ulazak u EU može uticati na smer i intenzitet migracija. Takođe smatram da time ne treba da se bavimo, da li će biti ili neće biti migracija i u kom intenzitetu, kada se i ako uđe u EU, pošto ne možemo na to da utičemo, pa ne vidim svrhu zbog čega bi se bavili time. Ono što nas treba da interesuje i zabrinjava jesu svakodnevne migracije stanovništva iz sela u gradove. Time najviše treba da se bavimo. Sela ostaju pusta, kuće prazne, nema ko da živi u njima. Taj problem treba da rešavamo.
Postavlja se pitanje i zašto niko neće da živi na selu, da li zbog niskih otkupnih cena žitarica, mleka, povrća, voća, stoke, da li što seljak ne može da živi, pre svega od sopstvenog rada, da li je to u pitanju? Sigurno da jeste, sigurno i da je u pitanju infrastrukturna neizgrađenost, nemogućnost adekvatnog i pravovremenog lečenja, nedostatak jaslica, vrtića, škola, pošti, banaka, prodavnica, sportskih, kulturnih objekta itd. Da li su to razlozi za napuštanje sela? Sigurno da jesu.
Treba napomenuti i poljoprivrednu penziju od svega par hiljada dinara. Ko pod ovakvim uslovima da živi i ostane na selu? Tu treba da se vidi jačina, sposobnost i, pre svega, spremnost države da interveniše da te probleme rešava, da nam opstanu sela, da se ulaže u razvoj seoskog turizma koji je potpuno nerazvijen.
Preko 700 sela biće ugašeno u narednih 20 godina ako se nešto ne preduzme, tako stoji u Prostornom planu Srbije. Selo treba da bude stub razvoja Srbije, selo može i treba da hrani ne samo celu Srbiju, već i zemlje u okruženju. Odoše svi iz sela u grad i mi upravo ovom migracijom treba najviše da se bavimo, a ne migracijom koja će nastati ako možda jednoga dana uđemo u EU.
Kada se spominju sela, moram i rečenicu-dve o depopulaciji. Demografski kapital Republike Srbije predstavlja jedan od najkritičnijih ograničavajućih faktora za njen budući prostorni razvoj. Država nedovoljno deluje da ublaži uzrok depopulacije i nepovoljne demografske strukture. Tu se nešto hitno mora promeniti, jer odnos države prema ovom jako velikom problemu je potpuno neodgovarajući i previše pasivan.
U delu – koncepcija prostornog razvoja Republike Srbije, stavili sta da će poseban značaj za Srbiju imati prekogranična saradnja sa Republikom Srpskom, a u perspektivi sa Albanijom. Postavljam pitanje zašto baš sa Albanijom, zašto je to naša perspektiva? Valjda je perspektiva da se sarađuje apsolutno sa svim zemljama.
Zašto bi neku zemlju izdvajali? Ako se čak i neka izdvaja, onda to treba da bude zemlja sa jako razvijenom ekonomijom, preko koje možemo razviti naše opštine ili regione u pograničnom pojasu. Tražim objašnjenje u vezi ove vaše konstatacije.
U Srbiji ima milion bespravno sagrađenih objekata. Oni odražavaju nemoć političke volje da se reši problem. Neformalna naselja predstavljaju najteži moralni, ekološki i kulturni beleg na licu Republike Srbije. Država je kriva što se zidalo bez građevinskih dozvola, gradio je ko gde hoće, ko je gde stigao, na poljoprivrednom zemljištu, nacionalnim i regionalnim parkovima, u banjama, turističkim regijama, pa čak i u zaštitnim zonama akumulacija vodosnabdevanja. Pitanje je da li će ova vlada imati volje i snage da reši ovaj problem?
Kada smo kod bespravno sagrađenih objekata, ne mogu a da ne spomenem i legalizaciju. Mi smo više puta govorili o tome da će cena legalizacije usporiti ceo proces. U vreme velike ekonomske krize, lošeg standarda građana, ovakve cene su potpuno neprihvatljive i nerealne u odnosu na primanja i mogućnosti građana.
Ceo trud i ceo proces legalizacije će sigurno propasti samo zbog cena. Tu upravo apelujem na ministra, na Vladu, da koliko-toliko utiču na jedinice lokalne samouprave i da cene budu usklađene sa mogućnostima i primanjima građana.
Takođe sam postavio pitanje ministru na prethodnoj sednici, nadam se da će mu neko preneti – gde su pare od građana Srbije koje su godinama uzimane i odvajane u stambeni fond? Ceo radni vek je neko odvajao sa ciljem da reši svoje stambeno pitanje i na kraju je većina radnika ostala i bez para i bez stana, pa se, s toga, postavlja pitanje Vladi Srbije – šta je sa parama iz stambenog fonda?
Dobar osnov za buduće investiranje u Srbiji jeste sigurno kvalitetan prostorni plan Srbije, na osnovu kojeg se jasno mogu videti budući pravci prostornog razvoja Srbije i potrebna je svakako kompletna planska pokrivenost. U što kraćem roku treba uraditi regionalne prostorne planove, prostorne planove područja posebne namene, prostorne planove jedinica lokalnih samouprava, kako ne bi dolazili u situaciju da čitave ulice, naselja ili objekte rušimo zato što će tu proći put ili da rušimo čitava vikend naselja ili ugostiteljske objekte koji se upravo grade duž obala reka, zato što će kroz godinu, dve ili tri tu biti izgrađena hidroelektrana.
Kvalitetnim prostornim planiranjem i dobrim prostornim planovima može se privući veliki broj stranih i domaćih investitora koji će ulagati u Srbiju, što je od izuzetnog interesa za građane Srbije.
Ono na čemu insistira SRS je da Srbija mora iskoristiti svoj geostrateški položaj, privredne kapacitete, prirodne karakteristike, raspoložive resurse itd. Krajni cilj je ravnomerniji razvoj, veći privredni rast, smanjenje problema zaostajanja Srbije u celini i povećanje standarda stanovništva.
Država mora sve da učini da planska pokrivenost bude što pre 100%, da ti planovi budu kvalitetni i razvojni i naravno da vodi računa o implementaciji tih planova da ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  pre svega u ime poslanika SPO kao jedine stranke koja predstavlja desnu evropsku Srbiju vladajuće većine, želim da kažem da je ovim planskim dokumentom urađen jedan veliki posao, da je mnogo tematskih oblasti obrađeno i zaista želim da iskažem pohvale i Ministarstvu i stručnim službama koji su radili jedan zaista neophodno potreban posao u Srbiji, jer je Srbija poznata po tome što nema dovoljno razvojnih planova, nema dovoljno razvojnih projekata, a oni su, naravno, preduslov razvoja celokupne zemlje.
Pošto je ovo tek drugi prostorni plan na nivou Srbije koji se usvaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije višak reći da zaista Srbija nije imala u svojoj istoriji dobrih razvojnih planova. Tu, pre svega, mislim na urbanističke planove svih nivoa. Recimo, i sam Beograd do početka 20. veka su gradili preduzimači koji nisu bili ni visokog obrazovanja, ni poštovali mnoge standarde iz oblasti urbanizma i građevinarstva.
Ali, najbolje objekte u Beogradu, po ugledu na objekte koje u tadašnjoj carskoj Rusiji gradio Petar Veliki i Katarina, a opet po ugledu na zapadnu arhitekturu, ostavili su ruske arhitekte i to su objekti kojima se danas Beograd ponosi.
Mnoge kolege su rekle koji je značaj prostornog plana za ekonomski razvoj zemlje, za decentralizaciju. Uvek kad se pomene tema decentralizacije SPO sve što ide u tom smeru podržava s obe ruke.
Nadležno ministarstvo je u okviru svojih mogućnosti i svojih nadležnosti, ono što je bio njihov zadatak, dalo svoj doprinos decentralizaciji zemlje i njenom ravnomernom razvoju. Želim, pošto i mi imamo koncept decentralizacije zemlje, da iskažem još jednom zadovoljstvo u ime poslanika SPO, ali još jednom da napomenem da smatramo da u proces suštinske decentralizacije zemlje Srbija mora da uđe što pre i da puni doprinos decentralizaciji zemlje treba da daju sva ministarstva i Vlada RS.
Kao poslanik koji živi u Kragujevcu i koji predstavlja građane Kragujevca koji su ne samo iz moje političke stranke, nego sve građane Kragujevca, i svi građani Kragujevca očekuju od svih poslanika iz Kragujevca da zastupaju njihove interese, mislim da je gospodin Milan Vučković rekao nekoliko tema koje su veoma značajne za Kragujevac.
To je taj krak Koridora 10 na deonici Kragujevac – Batočina – Lapovo, autoput, ali mislim da je možda imalo prostora da se Kragujevac ne svrsta u ovih dvadeset gradova, u grupu gradova od državnog značaja, jer ima manje od 250 hiljada stanovnika i mi smo kao predstavnici SPO učestvovali na javnoj raspravi kod izrade ovog prostornog plana.
Nismo hteli kao pojedinci da upućujemo primedbe Agenciji za prostorno planiranje. To je učinila u ime vladajuće većine, čiji je sastavni deo SPO u Kragujevcu, gradska uprava grada Kragujevca, jer zarad javnosti treba reći da funkcionalna, urbana područja su podeljena u četiri kategorije. U prvoj je grad Beograd, u drugoj gradovi od međunarodnog značaja u pogleda planiranja, a to su Niš i Novi Sad. U treću kategoriju od državnog značaja među dvadeset gradova spada i grad Kragujevac.
Dobili smo odgovor da su evropski standardi, da je potrebno da grad ima 250 hiljada stanovnika da bi imao taj međunarodni značaj. Pri tom, napravljena je analiza koja je vredna poštovanja. Praćene su i dnevne migracije stanovništva i utvrđeno da, što se tiče Kragujevca, iz pravca Knića dnevno dolazi 23% stanovnika, iz pravca Batočine 14%, iz drugih opština Topola, Rača, Aranđelovac i Lapovo znatno manje, čak iz Aranđelovca možda i manje od 1%, što je prirodno, s obzirom na položaj tih mesta i gradova.
Argumentacija koju smo izneli je da je i po podeli Srbije na statističke regione Kragujevac jedan od centara jednog veoma značajnog regiona. Čini nam se da samo broj stanovnika ne treba da bude odlučujući, a SPO pored ove podele na statističke regione, mislim da je javnosti poznato, zalaže se za suštinsku regionalizaciju zemlje i stvaranje stvarnih regiona, pet u Srbiji, sa mini vladama, ali istovremeno i za promenu Ustava.
To je tema koja će sigurno doći skorije na dnevni red, jer ako želimo u potpunosti da ravnomerno razvijamo Srbiju, da prvo dođemo do pretpristupnih, onda pristupnih fondova EU, da uradimo sve ono što su uradile mnoge zemlje poput Portugalije, Španije, Grčke, Irske, koje su u neko skorašnje vreme bile iza bivše Jugoslavije u stepenu svog ekonomskog i sveukupnog razvoja, a danas, pomenuću Poljsku, Češku, Slovačku, Litvaniju itd, danas su možda, ako su 1990. godine u vreme raspada Jugoslavije 20 godina bile u pogledu razvoja iza Srbije, danas su sigurno najmanje deceniju ispred Srbije.
Ključ rešavanja tog problema vidimo u suštinskoj decentralizaciji. Raduje me da su danas i poslanici i vlasti i opozicije ukazali na dramatično demografsko pražnjenje istočne Srbije, južne Srbije, ali, ne zaboravite, prazni se i Šumadija, Vojvodina. U pravu su oni koji kažu da je tendencija da će jednog dana svi ići ka Beogradu ako se ne naprave u tom delu hirurški rezovi.
Zbog toga kažem, SPO očekuje u tom delu apsolutno pun doprinos svih nadležnih ministarstava, da dođemo do te suštinske decentralizacije zemlje i ravnomernog razvoja zemlje, što su principi EU.
Još nešto u pogledu geostrateškog položaja Srbije. Srbija je most između Evrope i Azije, Jadrana i Dunava, Balkana i Rusije. Zbog toga što nam je državna i narodna kuća na glavnom drumu u prošlosti su se pri svakoj balkanskoj, evropskoj ili svetskoj oluji sukobljene vojske kretale tim drumom i najčešće smo tu imali velika stradanja.
Prvi put u istoriji, zahvaljujući projektu Ujedinjene Evrope, srpska kuća je u prilici da samo dobija zbog toga što je na glavnoj kopnenoj magistrali koja spaja Evropu sa Azijom i što je na dunavskoj magistrali, koja povezuje dvadesetak evropskih država i tri mora.
To je prednost koju ima naša država prihvatanjem principa EU pri izradi ovog plana, vođenjem računa o prostornom planu Evrope, izgradnjom saobraćajnica, i železničkih i drumskih, uređenjem Dunava te vodi u značajnoj meri računa i o evropskom prostornom planu, što čini mi se danas retko ko ili niko nije pomenu u Narodnoj skupštini RS.
Ako je ovo ministarstvo dalo doprinos ravnomernom razvoju iz okvira svoje nadležnosti, onda svi evropski zakoni koji utiču na to da se Srbija ravnomerno razvija treba bezuslovno da budu prihvaćeni od strane Srbije, jer je to u interesu ne Evrope već same Srbije. Zatim, princip EU da od pretpristupnih fondova EU najveći deo sredstava treba da ide najrazvijenijim područjima nikako ne treba kvalifikovati kao neku vatikansku zaveru, kao neko delovanje antisrpskog lobija, već kao patriotizam prvog reda koji je u interesu baš Srbije.
Jer današnja Slovenija, koja je do pre samo 20 godina bila sa nama u zajedničkoj državi, prva je prihvatila principe EU. Godine 1990. su rekli – Evropa sada i oni su sada po pogledu unutrašnje organizacije države i ekonomske snage u priličnoj ravni sa susednom Austrijom.
To je ono što želi da vidi jednog dana SPO, i ako postoje oni koji imaju otpor i otklon prema EU, hajde da nemamo otpor ka Sloveniji, hajde da uradimo sve ono što su oni uradili i SPO želi da vidi Srbiju uređenu po evropskim zakonima, želi da se ravnomerno razvija. Želimo da otvorimo perspektive za sve krajeve naše zemlje i za sve naše stanovnike.
Verujte mi, tada kada država Srbija bude ravnomerno razvijena, kada prelaskom iz jedne u drugu opštinu ne steknemo utisak da smo prešli iz jedne zemlje u drugu zemlju … Jedan moj prijatelj, Grković iz Aranđelovca je rekao – u Šumadijskom okrugu kada pređem iz opštine u opštinu imam utisak da sam prešao iz države u državu. Toliki je stepen razlike u razvijenosti tih opština i gradova.
Sami pokazatelji i naši i nadležnog ministarstva pokazuju da smo nažalost zemlja sa najvećim stepenom neravnomernog razvoja u Evropi.
Nadležno ministarstvo kaže 1:15%. Neke studije iz 2005. godine govore da su ti odnosi 1:20% ili 1:21%, što je znak za uzbunu, što je znak za paljenje svih crvenih svetala i zato kažem, ako je ovo ministarstvo dalo svoj puni doprinos ravnomernom razvoju RS, to očekujemo od svih nadležnih ministarstava, a SPO će stalno podsećati na to da se taj proces ubrza da bi svima nama bilo bolje.

Narodni poslanik Milorad Krstin ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SRS razmatrajući Nacrt prostornog plana RS, koje je pripremila Republička agencija za prostorno planiranje, usvojila je sledeće, naglašavam, primedbe i predloge sa obrazloženjem na Nacrt prostornog plana RS tj. zakona o prostornom planu RS od 2010. do 2020. godine.
S obzirom da dolazim iz Srednjobanatskog okruga, iz Zrenjanina, i došao sam do zaključka da je ovde naneta velika šteta gradu Zrenjaninu, u primedbe i predloge ću ići redom od jedan pa nadalje, a onda dati obrazloženje. S obzirom da nema ministra, vi kao pomoćnik ćete me dobro razumeti i pratiti.
Primedbe i predlog broj 1 – na strani 141, Funkcionalna urbana područja, pod brojem 284, u kategoriji opštine i gradova najvišeg stepena u organizaciji navodi se "preplitanje uticaja grada Beograda i grada Novog Sada, najizraženijeg na teritoriji opštine Inđija". Opet favorizujete Inđiju, koja se graniči sa gotovo istovetnim gravitacionom potencijalom ka oba grada.
S obzirom na složenost, prostorno-funkcijske odnose i intenzivne veze u budućoj prostorno-funkcionalnoj organizaciji RS, prostor između grada Beograda i grada Novog Sada je moguće tretirati kao jedinstveni funkcionalni region ili kao pojas intenzivnijeg razvoja Republike sa bipolarnim uticajem dva centra međunarodnog značaja.
SRS predlaže da i Zrenjanin u prostornom planu RS treba označiti kao pojas najintenzivnijeg razvoja Republike. Sada dajem obrazloženje – Zrenjanin se teritorijalno naslanja na grad Beograd i grad Novi Sad. U neposrednom je kontaktu sa njima. Gravitira ekonomski i društveno ka oba grada i povezan je direktno sa njima jednim od najvažnijih nacionalnih puteva.
Zbog činjenice da se u Zrenjaninu nalaze dve velike industrijske zone, jedna prema Novom Sadu, jedna prema Beogradu, definisanje Zrenjanina kao pojasa najintenzivnijeg razvoja Republike i ulaganja koja bi iz tih razloga došla u razvoj infrastrukture učinili bi naše industrijske zone primamljivijim za investitore, što bi nesumnjivo dovelo do bržeg industrijskog razvoja našeg grada i sprečilo dodatni odliv stanovništva ka Beogradu i Novom Sadu.
Primedba i predlog broj 2 – na strani 150, pod naslovom Prostorni razvoj, uloga gradova i naselja, pod brojem 299, u odnosu na institucionalni nivo gradovi su po značaju svrstani u šest grupa, a Zrenjanin je svrstan u poslednju šestu grupu.
SRS predlaže da se Zrenjanin u prostornom planu RS po značaju prepozna i utvrdi kao grad u trećoj grupi gradova tj. čvorišta. Obrazloženje – neprihvatljiva je činjenica da je Zrenjanin prepoznat kao grad sa specifičnom lokacijom u odnosu na koridor 7 i 10, a ne kao potencijalno čvorište tj. treća grupa grada od posebnog značaja – četvrta grupa ili grad u pograničnom području – peta grupa.
SRS smatra da je na ovaj način grad neopravdano zapostavljen i marginalizovan. Zrenjanin je uvek bio prepoznatljiv kao industrijski, poljoprivredni, kulturni centar Banata, Vojvodine i šire. Označavan je kao čvorište drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja na teritoriji Banata.
U direktnoj je vezi i naslanja se na gradove Beograd i Novi Sad, a u direktnoj je vezi sa rumunskom granicom i izlazi na tri reke. Po broju stanovnika nalazi se ispred mnogih gradova koji su prema tekstu Nacrta prostornog plana pronašli svoja mesta u trećoj, četvrtoj i petoj grupi gradova, pa nabrajam – Novi Pazar, Zaječar, Kikinda, Pirot, Vršac, Sombor, Vranje, Sremska Mitrovica, Loznica, Šabac i drugi.
Na strani 152, pod brojem 303 prioriteti, projekti do 2014. godine, predviđa se donošenje paketa podsticajnih mera za gradove treće, četvrte i pete grupe, čime se naš grad ostavlja bez investicija u naredne četiri godine, što će imati negativne posledice po urbani i privredni razvoj Zrenjanina.
Primedba broj tri – izgradnja aerodroma u Zrenjaninu. Na strani 216, u naslovu 19, tačka 5, Sistem vazdušnog transporta, obrađen je vazdušni saobraćaj, kao i na tematskoj karti plan železničko vazdušnog, rečnog i intermodalnog saobraćaja i na referalnoj karti "transportna i telekomunikaciona infrastruktura", i nigde se ne spominje lokacija za aerodrom u Zrenjaninu.
SRS predlaže da se u prostorni plan RS uvrsti aerodrom "Ečka". Obrazloženje je – smatram da je ovo namerna greška pošto u Zrenjaninu postoji aerodrom. U prilogu dopisa dostavljam vam, koji se nalazi kod mene, rešenje o dozvoli za korišćenje sportskog aerodroma "Ečka" Zrenjanin, rešenje o izdavanju produženja dozvole za korišćenje posebnog aerodroma "Ečka" Zrenjanin i dopis Saveznog ministarstva za odbranu.
U Zrenjaninu postoji aerodrom "Ečka" od 1942. godine. Na lokalitetu "Ečka " Zrenjanin postoji aerodrom na kome se obavljaju sportske i privredne delatnosti. Izrađena je i planska dokumentacija za rekonstrukciju postojećeg aerodroma UP kompleksa, aerodrom "Ečka" Zrenjanin, za mešoviti saobraćaj, što se može videti iz "Službenog lista opštine Zrenjanin" broj 8/98 i 11 iz 2003. godine.
Primedba broj 4 – izgradnja robno-transportnog centra Zrenjanin. Na strani 218, u naslovu 19. tačka 6. "Unutrašnji plovni putevi, vodni transport" kroz tekstualni deo i kroz karte na teritoriji grada Zrenjanina nije planirana luka. SRS predlaže da se u prostorni plan Republike Srbije, s obzirom na plovne puteve naše teritorije, treba planirati luka. Gospodine ministre, dajem obrazloženje.
Zrenjanin je najgušće rečno čvorište u ovom delu Evrope. Kroz teritoriju grada Zrenjanina prolaze četiri plovna puta, i to: Begej, Tisa i Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Područje opštine Zrenjanin je najgušće rečno i kanalsko čvorište u Evropi, gde u krugu od 30 km protiče Begej, Tamiš, Tisa, Dunav i kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav.
Analizama rađenim krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, kroz izradu studije "Istraživanje i definisanje broja i rasporeda robno-transportnih centara u Jugoslaviji" u okviru metodologije za definisanje i kriterijuma za utvrđivanje broja i rasporeda robno-transportnih centara i kroz razređen ekonomsko-matematički model, dokazana je potreba za postavljanjem robno-transportnog centra u Zrenjaninu, tako da se može razmišljati i o Zrenjaninu kao potencijalnom multimodalnom čvoru.
Primedba broj 5 – Izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. Na strani 98, broj 196, navodi se da je potrebno izgraditi regionalno skladište opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana. Posle analize prijavljenih količina i vrste otpada i postrojenja, centralna regionalna skladišta opasnog otpada se planiraju u sledećim oblastima: Srednjobanatska oblast, Podunavska oblast, Mačvanska oblast, Moravička oblast i Nišavska oblast. SRS predlaže da se u prostornom planu RS odredi druga lokacija za regionalno skladištenje opasnog otpada. Dajem obrazloženje:
Srednjobanatski okrug, sa centrom u Zrenjaninu, najveći je generator opasnog otpada u Vojvodini. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, "Službeni glasnik RS" broj 36/2009, u članu 34. definiše se šta se uzima u obzir pri određivanju lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom. Pod brojem jedan se kaže – količina i vrste otpada, i tačka 4 – blizina zaštićenih prirodnih dobara.
U Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019, koju je donela Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 15. 04. 2010. godine, na strani 119, u tabeli – Količine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije do 2020. godine, navodi se da Južnobački okrug proizvede 212.928 tona; Južnobanatski okrug 102.278 tona; Sremski okrug 101.143 tone, Severnobački okrug 73.587 tona a Srednjobanatski okrug 71.608 tona, iz čega proizilazi da Srednjobanatski okrug ima mnogo manju količinu otpada od drugih okruga.
Na teritoriji grada Zrenjanina nalazi se prirodno dobro koje je steklo međunarodni status zaštite, to je specijalni rezervat prirode "Stari Begej Carska bara" i upisano je u Ramsarsku listu, a za upis su predloženi i "Okalj bara" kod Elemira i "Rusanda" kod Melenaca, tako da smatram da je to jedan od razloga da se na prostoru grada Zrenjanina ne planira regionalno skladište otpada.
Na strani 124. Plana, u naslovu 12, tačka 6 – Prirodne nepogode i tehnološki udesi, u prvom stavu, alineja tri, navodi se usklađen razvoj na osnovu uravnoteženog regionalnog razvoja i ograničavanja koncentracija različitih delatnosti u regijama sa već visokim tehnološkim rizikom: Beogradski region, Banat, Moravička oblast.
Da li takvo skladište za opasan otpad treba da predstavlja rizičnu delatnost? S obzirom da predloženo regionalno skladište u Srednjobanatskom okrugu poprima razmere pokrajinskog skladišta, za prihvat i distribuciju opasnog otpada ka centralnoj Srbiji, takva inicijativa za grad Zrenjanin nije prihvatljiva.
Zrenjanin spada u prvu grupu po kategorizaciji ugroženih područja životne sredine. Na strani 90 je oznaka 185. prostornog plana Republike Srbije, navodi se da kada je u pitanju finansiranje zaštite životne sredine, koncepcija koja je urađena na osnovu Nacionalne strategije održivog razvoja RS projektuje dostizanje nivoa izdvajanja u zaštitu životne sredine od 1,5% BDP 2014. godine. Za potrebe plana izvršena je prostorna diferencijacija životne sredine prema standardima i iskustvima EU, a uzimajući u obzir postojeće stanje kvaliteta životne sredine i trend u narednom periodu, i to na četiri kategorije.
U oznaci broj 186 navodi se kategorija koja je apostrofirana kao prva u nizu. Područja zagađenja i degradirana životna sredina, lokaliteti sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađivanja, urbana područja, područja otvorenih kopova, lignita, jalovišta, deponije, termoelektrane, koridori auto-puteva, vodotoci četvrtog reda i van klase, sa negativnim uticajem na čoveka, biljni i životinjski svet i kvalitet života.
Dalje je podvučeno da – za ovu kategoriju treba obezbediti takva rešenja i opredeljenja kojima se sprečava dalja degradacija i umanjuju efekti ograničavanja razvoja. Potrebno je sanirati i revitalizovati degradirane i ugrožene eko-sisteme i sanirati posledice zagađenja, u cilju stvaranja kvalitetne životne sredine. U ovoj kategoriji najugroženija područja su Pančevo, Bor, Majdanpek. Urbana područja koja spadaju u ovu kategoriju su i Zrenjanin, Ruma, kao i sadašnji vodotoci četvrte klase i van klase.
Na osnovu pozicije grada Zrenjanina, u okviru kategorisanih iz navedene prostorne diferencije Srbije, smatramo da je neophodno odustati od izgradnje regionalnog skladišta za opasni otpad u Zrenjaninu jer se time povećavaju šanse za dodatno ugrožavanje i pogoršavanje kvaliteta životne sredine u Zrenjaninu, koje je i sada veoma narušeno.
S obzirom da ima još kolega koji će pričati o ovom zakonu, imao bih još toliko toga da kažem, ali nadam se da bi trebalo dobar deo ovoga da prihvatite, gospodine ministre, ali, kako vidim, nešto niste raspoloženi.

Narodni poslanik Munir Poturak. Nije tu.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Gospodine ministre, iskoristiću još malo vremena u okviru poslaničke grupe. Voleo bih da kod nekih stvari ne ostanemo nerazjašnjeni. Osloniću se malo na diskusiju od jutros i na nešto što ste rekli, kako bi se neke stvari iznele na čistinu.
Ponoviću još jednom da moja namera danas zaista nije bila da ubadam prst ili pokazujem prstom na vas, niti da se u bilo kojoj mojoj reči ili rečenici prepozna likovanje. To bi zaista bilo neukusno, ali stvari sam kao predstavnik opozicione stranke morao da konstatujem upravo onako kako su one napisane u prostornom planu.
Vi ste danas rekli da je ovaj prostorni plan politički neutralan. To zaista jeste tako i mi ne bismo imali prava da kažemo da ovaj plan nije korektan jer je politički neutralan. On zaista jeste korektan i objektivan u velikoj meri, zato što je politički bio neutralan.
Ono što bi moglo da se nađe kao zamerka ovom prostornom planu to će, gospodine ministre, moći da se ispravi kroz akta i razvojne strategije odnosno razvojne dokumente nižeg reda, ukoliko bude postojala politička volja.
Tu su uglavnom neke razlike i suprotstavljeni stavovi oko puteva, gde u principu opet problem predstavljaju one institucije i organi koji su u okviru izvršne vlasti, direkcija za puteve itd, ali to saglasje može da se napravi kroz regionalne prostorne planove, planove predela izuzetnih odlika odnosno područja posebne namene, lokalne prostorne planove itd.
Znači, ukoliko bude postojala politička neutralnost, to ćete moći da usaglasite. Ali, moja diskusija će u nastavku da ukaže kroz jedan ili dva primera, videću koliko vremena imam, primera koji predstavljaju dokaz da Vlada i izvršni organi vlasti u Srbiji imaju problem s političkom voljom i da loša i patološka politička volja i opredeljenja mogu održivi razvoj i prostorne razvojne dokumente da dovedu u pitanje. To se nije dešavalo jednom. To nije incident, to postaje praksa.
Ja sam sa vama razgovarao oko nekih stvari i biću slobodan da kažem da sam prepoznao volju da se sa nekim stvarima obračunam, međutim, naišli ste i vi, i naravno ja, kao predstavnik SRS, naišli smo na zid, jer nemate mehanizme da se s time obračunate.
Kolega Vučković je čini mi se malopre rekao da on nije našao ni prepoznao ozbiljnu kritiku ovog prostornog plana. Ponavljam, bili bismo licemerni da ga kritikujemo. U njega su ugrađeni neki principi iz Hanovera, odnosno, rađen je na osnovu principa iz Hanovera.
Ovo su stenogrami od pre godinu i po dana, kada smo vas mi iz SRS, evo dokaza, pozivali i tražili od predstavnika Vlade, tada vi niste sedeli ovde, nego vaš kolega ministar, tražili smo jedan dokument da Vlada pred nas iznese koji je sazdan na principima iz Hanovera, principima održivog prostornog razvoja, koji su prihvatljivi, uprkos činjenici da je SRS protiv evropskih integracija.
Ali, ponavljam, prostorne integracije su nešto što prevazilazi evropske integracije i ne možete da osporite nešto što uvažava najviše moguće standarde, naročito u oblasti planiranja.
Šta je ono čime mašem celo jutro, a u suštini predstavlja krucijalni dokaz da vi zaista imate problem? Dolazim iz opštine Surdulica, to znate, Vlasinsko jezero je proglašeno predelom izuzetnih odlika i ima posebni režim zaštite. To znate. Tri zone zaštite, u prvoj i drugoj je zabranjeno da se gradi, u trećoj uz odgovarajuća poštovanja pravila bi dozvole i mogle da se dobiju.
Tim predelom izuzetnih odlika, zaštićenim dobrom od nacionalnog značaja, upravlja Direkcija za građevinsko zemljište. Na jednoj lokaciji postoji pet objekata. Onaj ko se stara o tom prirodnom dobru, na osnovu zakona, uredbi i pravilnika koje vi donesete, donesi odluku da ukloni rešenjem svih pet objekata i onda se četiri objekta poruše. Ali, za svih pet je doneto rešenje da se uklone.
Šta se onda dešava? Onda se gospodin čija kuća treba da se sruši, odnosno vikendica, žali drugostepenom organu. Drugostepeni organ, koji je takođe vaše ministarstvo u Leskovcu, potvrdi rešenje organa lokalne samouprave, a onda taj neko nađe nekog u vašem ministarstvu, potpis gospođe Aleksandre Damjanović je tu i onda po njenom nalogu i njenom zahtevu drugostepeni organ po istom slučaju donosi drugačije rešenje.
Znate dokle ide drskost? Ne da se objekat ne ruši, nego vaši saradnici traže od organa koji štite prirodno dobro na lokalnom nivou, onda oni traže ne da se ta kuća ne sruši, nego da se izradi, odnosno da se uradi premer i predračun, da se naplati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Onda iz vašeg ministarstva stigne akt, potpisan vašim saradnicima, koji kažu da se objekat koji je u drugoj zoni zaštite i ne ispunjava uslove da bude legalizovan ostavi, a četiri se uklone.
To je suprotstavljeno održivom konceptu razvoja. To, gospodine ministre, ukazuje i potvrđuje onaj moj stav da gomila birokratije u Vladi Republike Srbije ne prepoznaje prostor Republike Srbije kao strateški resurs ili mi sa tim imamo problema, pa ljutite se vi koliko god hoćete, koliko god mislite da treba ili ne mislite da treba. Ali, ovo je naša surova stvarnost i surova realnost.
Danas živimo u vremenu, gospodine ministre, kada u javnoj raspravi za neki planski dokument komisija koja obrađuje planove, uvrsti primedbe građana, a obrađivač plana ih ne uvrsti i tako se objave u "Službenom glasniku". To nije posao koji može da se ispravi tek tako što će se ovde neko javiti ili vi u ime većine i reći – pa vi samo kritikujete, vi ovo, vi ono.
Znači, mi pokazujemo dobru nameru jer shvatamo i razumemo značaj planske nauke, prostornog planiranja i razumemo prostor Republike Srbije kao strateški resurs. Ali, problem sa tim danas u Srbiji ima izvršna vlast. Možda i vi lično imate problem sa tim, ali znate kako se kod mene u kraju kaže – baba dala banku da uđe u kolo, dala bi 100 da izađe, ali nema više natrag.
Sada ste tu gde jeste i morate da trpite. Dužni ste i obavezni, da li se to vama sviđa ili ne, za SRS nije bitno. Ali, vi imate ozbiljnih problema. Naravno, želeo bih da moje kolege nešto kažu. Imao sam obavezu da vam kažem ovo, da znate da naša priča nije isključiv politički pamflet i politička poruka, ovde su potpisi vaših izabranih ljudi koji sede u izvršnoj vlasti, koji urušavaju princip i koncept na koji se vi zaklinjete.
U drugoj ću raspravi, u raspravi u pojedinostima, da vam pokažem karte, regionalne i prostorne planove koje opet vaša politika, politika DS, lokalnih samouprava u kojima ste vi na vlasti, obesmišljava prostorni razvoj i koncept održivog prostornog razvoja.

Gospodine ministre, imate reč.

Vaše kritike ne shvatam lično jer siguran sam da niko od vas u ovoj zemlji ne može da nađe nijednu stvar koja je pitanje protivzakonitosti ili protivzakonitog sticanja bilo kakve imovinske koristi koja ima veze sa mojim imenom.
Dakle, ovo shvatam kao kritiku jednog sistema za koji smo svi svesni da ne funkcioniše najbolje. Da funkcioniše najbolje, ova zemlja ne bi bila Srbija, nego bi bila Švajcarska. Ali, mi živimo sa svim nesavršenostima izvršnog aparata i birokratije koga smo svi svesni.
Kada kritikujem nešto što je neprestano ponavljanje problema koga smo svi svesni, samo kritikujem pokušaj da se relativizuju ti problemi, zbog toga što danas kada smo razgovarali o problemu ekologije, rekao sam samo jedan dan da se zamislite koliki su to problemi, koliko to košta i kada bi jednu godinu rekli - hajde da rešimo sve probleme u Srbiji, mi bi morali sve da zaustavimo da finansiramo, samo da krenemo da se bavimo ekologijom i bilo bi nam potrebno nekoliko godina.
Dakle, ne možete da kažete – u zadnjih deset godina ništa niste uradili, apsolutno ništa, jer još uvek četiri posto otpadnih voda se samo prečišćava u Srbiji. Da rešimo taj problem u Srbiji treba nam između dve i tri milijarde evra. Podsetiću vas da je budžet Srbije nešto malo veći od toga. Dakle, moramo da budemo realni, objektivni i svesni problema s kojima se suočavamo i mnogi od tih problema moraju da budu rešavani korak po korak.
Što se tiče ovog konkretnog slučaja, sada čujem nove činjenice. Tačno jeste da svako od vas koji ima neku od primedbi građana može do mene da dođe i mislim da ste i vi svedoci iskrene namere da se problemi reše. Na više mesta po Srbiji sam ponavljao odlučnost Ministarstva i Vlada Republike da se u zemlju uvede red. Danas kada slušam konkretne primere da negde postoji neka divlja gradnja ili da negde ne postoji postupanje u skladu sa zakonom, mogu samo da obećam da ću učiniti sve da se to ne dešava u budućnosti.
Kada već spominjemo loša rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji koja se obrazlažu i dalje postojanjem divlje gradnje, reći ću vam da i u Nemačkoj postoji divlja gradnja, ali se ona sankcioniše efikasnom upravom. Ona se sankcioniše efikasnim lokalnim samoupravama, ona se sankcioniše voljom i željom birokratije da se sa tim problemima izborimo. Mi smo kao zemlja jako daleko od toga. Nije tačno da je zakon o planiranju i izgradnji zakočio građevinu u Srbiji i da predstavlja veliki balast naše privrede. To jednostavno nije tačno.
Daću samo nekoliko argumenata. Pre nekoliko meseci sedeo sam ovde i branio sam zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize. Vlada Republike Srbije je opredelila 18 milijardi dinara za konkretne projekte čija realizacija je sada u toku i počeli su. Da li znate da je svim lokalnim samoupravama, a gotovo na teritoriji svih lokalnih samouprava se grade objekti, bilo potrebno manje od dva meseca da izdaju građevinske dozvole.
Dakle, imamo Zakon o planiranju i izgradnji. Svaka lokalna samouprava je za svoje potrebe i te kako brzo i lako izdala i lokacijsku dozvolu i dobila sve uslove javnih preduzeća i izdala građevinsku dozvolu. Ja ih pozivam da isto tako dinamično, brzo, vešto i kako treba izdaju i za privatne investitore i problemi neće postojati.
Pre šest meseci Ministarstvo i Građevinska direkcija Srbije je pokrenula projekat kasarne "4. juli" za izgradnju četiri i po hiljade stanova, to je čitav mali grad, da je gotovo 400.000 kvadrata koji nije građen nikad u Srbiji u jednom trenutku toliko veliki građevinski objekat. Šest meseci od ideje je bilo potrebno da se dođe do realizacije. U ponedeljak se na tom gradilištu otvaraju radovi.
Dakle, Ministarstvo je uspelo da pokaže da je za tako veliki kompleks moguće izdati i lokacijsku dozvolu i pribaviti sve uslove i izdati građevinsku dozvolu, a pre toga uraditi urbanistički projekat, uraditi glavni projekat, dobiti sve neophodne projekte za infrastrukturu, dakle, može se.
U ovom trenutku u Srbiji postoje gradovi u kojima se lokacijska dozvola dobije tako što dođete pre podne i predate zahtev, popodne dođete i pokupite lokacijsku dozvolu. Naravno da ima gradova koji to ne žele da poštuju, neće da poštuju ili ne mogu da poštuju.
Kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odmah da vam kažem unapred, sve ono zbog čega neki likuju da će se sada ući u izmene i dopune, neće biti promenjeno. Konverzije će biti i moraće da se plati. Nećemo odustati od principa gde ne može građevinska dozvola da se izda ukoliko nisu ispunjena dva elementarna uslova.
To je da dokažete vlasništvo u građevinskom zemljištu i to je da postoji planski uslov, a da bi došlo do toga, moraju da se donesu planovi, da li su oni prostorni ili regulacioni, na kraju krajeva, uslov je da i država pokazuje ozbiljnost, s tim što danas ovde predstavljamo pred vama prostorni plan.
Hoću da demantujem priču da je ovaj prostorni plan rađen za vreme drugih ministara i to apsolutno nije tačno. Vi vidite ko ga je čitao, ulazni parametri su 2008, 2009. godina. Mi smo uspeli za jedan izuzetno kratak rok da ga izradimo, a ja bih voleo da je on bio izrađen ranije, da je Srbija imala planove na celokupnoj teritoriji mnogo ranije, ali nije ih imala. Tvrdim da mi polako, ali sigurno uvodimo red i u ovu oblast i uređujemo je. Takođe vam tvrdim da sam uveren da to neće ići tako brzo.
Molim vas da mi date ovaj konkretan slučaj, hoćemo da ga rešimo, nedopustivo je i ne znam ko je to potpisao u ime mog ministarstva i to ćemo da proverimo i da pogledamo, ne verujem da se radi o kršenju zakona, ali hajde da proverimo to. Nedopustivo je da se takve stvari dešavaju i da se naknadno divlja gradnja legalizuje. To ne dolazi u obzir.
Budite sigurni, gde god odemo, gde god ministarstvo deluje, deluje sa jednom istom jasnom politikom, a to je da se u ovoj oblasti uvede red, jer bez reda nema ekonomije, nema razvoja, nema novih investicija, nema sreće za naše građane.
Mi ćemo zaista istrajati u tome. Ja ću vam to dokazati u nizu praktičnih primera i u toku ove rasprave sada i po amandmanima, i kada budemo raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Za sam kraj da kažem, izmene i dopune Zakona ne predstavljaju bilo kakvu sramotu za predlagača. Ne znam zbog čega vi iz SRS to stalno potencirate. Mi smo vam lepo pričali, evo prošlo je godinu ili dve, vi ste došli sa izmenama i dopunama. Parlamenti zato i postoje. Svake godine u svim parlamentima sveta se vrše izmene i dopune zakona i zakoni služe da se prilagođavaju životu.
Kažite mi jedan zakon koji traje 10, 20 ili 50 godina. Čim se dese neke društvene okolnosti koje zahtevaju promenu zakona, naravno da ćemo da menjamo zakone. Ja sam sutra sa vama ovde sa nizom ekoloških zakona, a za godinu i po dana, koliko su ti zakoni na snazi, promenio se niz okolnosti.
Mnoge evropske direktive su predvidele drugačija rešenja. U praksi smo primetili da neke stvari ne funkcionišu, pa hajde da ih promenimo, bolje to nego da ćutimo sklupčani u ćošku i čekamo da prođe mandat ove vlade, i verujte mi, niko neće primetiti da se zakoni ne primenjuju.
Mi hoćemo da se naši zakoni primene i zato ih menjamo i prilagođavamo životu.
Prostorni plan ne verujem da će da bude menjan, mislim da je dobar i koliko sam razumeo, i ovo je za kraj, vi ste ga pohvalili i hvala vam na tome. Dakle, on je politički neutralan, on je utemeljen na struci i iz njega može da proistekne samo mnogo toga dobrog, za sve naše građane, za sve naše regione, na kraju krajeva za život naših građana.

Nema osnova za repliku. Dajem reč poslaniku Aleksandru Martinoviću, imate 21 minut.