Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je danas Predlog o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Na samom početku da kažem, DS će podržati ovaj zakon iz dva osnovna razloga. Privi je zato što on pruža mogućnost za samozapošljavanje i zapošljavanje na ruralnim područjima, na području našeg sela i područjima koja imaju kapacitete za to. S druge strane, podržaćemo ovaj zakon zbog toga što on stvara veću pravnu sigurnost za drugu ugovornu stranu, odnosno putnika i gosta koji su ugovorne strane turističkim agencijama, koji do sada nisu imali najadekvatniju pravnu zaštitu.
Želim da naglasim da potencijali turizma, uz reciklažnu industriju u Srbiji, možda imaju najveću perspektivu kada je u pitanju razvoj privrede. Ujedno bi se mogli složiti da turizam trenutno kod nas nije na zavidnom nivou, da kapaciteti turizma nisu do kraja iskorišćeni.
To se pre svega odnosi na već pomenuti banjski turizam, ali bih rekao i ekoturizam, ruralni turizam, ali i turizam koji se tiče kulturno-istorijskih znamenitosti i drugih oblasti turizma koje u našoj zemlji još uvek ne doživljavaju značajnije uspehe, pre svega iz razloga što država do sada nije imala ni odgovarajuću pravnu regulativu, s jedne strane, a sa druge strane što ekonomske mere nisu bile valjane kako bi se podstakli ljudi na selima da se bave turizmom i uopšte kako bi se ova grana privrede razvijala.
Krajem 2009. godine usvojen je Zakon o turizmu koji sada trpi određene promene. One nisu samo tehničke, tu ima suštinskih promena, ali kako je rečeno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, pojedina analiza stanja na turističkom tržištu i problemi sa kojima se suočavaju turistički radnici, akteri turističke privrede, zahtevali su određene izmene.
Sad da kažem nešto o prvom razlogu zbog čega mislim da poslanici treba da podrže ove izmene i dopune zakona. U njima je dodatno kvalitetnije razrađena mogućnost osnivanja seoskog turističkog domaćinstva u kojima se mogu pružati usluge prenoćišta, ishrane i pića, a bitno je pre svega da je reč o ruralnom seoskom području. Time su stvorene pravne pretpostavke da se ruralno stanovništvo aktivnije uključi u turističku ponudu Srbije kroz ponudu svojih domaćih proizvoda, kroz proizvoda sa njive, sa svog gazdinstva u autentičnoj domaćoj atmosferi.
Ne bih se složio sa svojom prethodnicom, koja je u jednom delu izlaganja rekla da se poljoprivredni proizvodi bacaju, a u drugom delu izlaganja rekla kako mi nemamo dovoljno proizvoda za bavljenje ruralnim turizmom. Nešto od toga nije tačno, reko bih ni jedno ni drugo. Na srpskom selu ima dovoljno proizvoda, ali potrebna je izmena zakona da bi se stvorili bolji uslovi, ali i ekonomske mere koje bi pospešile bavljenje seoskim turizmom.
Za realizaciju ovih mera, pored izmene zakona, neophodna je odgovorna državna politika koja će podsticati te aktivnosti. Slažem se, bavljenje ruralnim turizmom jeste na neki način oblast koja se tiče više ministarstava, i Ministarstva infrastrukture i Ministarstva ekologije i drugih ministarstava, recimo Ministarstva kulture, jer bez adekvatnih puteva, bez adekvatne putne mreže, bez brige o ekologiji teško je očekivati i značajni razvoj ove oblasti turizma.
Posle donošenja Zakona o turizmu pre nešto više od godinu dana bilo je pozitivnih pomaka. Reći ću primer Vojvodine, konkretno Zrenjanina, od 2009. godine formirano je tridesetak turističkih poljoprivrednih gazdinstava koja se uspešno bave ekoturizmom. Zaposlili su i svoje porodice, ali na neki način uključili delove tih ruralnih područja. Sličnih primera ima širom Vojvodine, ali i na Zlatiboru i drugim mestima u Srbiji.
Međutim, daleko smo mi još uvek od onoga što su neke nama bliže zemlje kreativno učinile. Primer Slovenije već verovatno znate, da se tamo bukvalno i bakice na selu bave turizmom, ljudi na selu se bave izradom domaćih proizvoda, veženjem, pletenjem, prodajom suvenira, nude prenoćišta i na neki način razvili su, odnosno podigli su uposlenost seoskog stanovništva. To jeste jedna od značajnih perspektiva i mogućnosti naše privrede, jer samo ćemo na taj način zadržati mlade ljude na selu, a sa druge strane smanjiti nezaposlenost.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu stvorio je mogućnost za registraciju ugostiteljskih objekata u domaćoj radinosti. Oni se ne tiču samo sela, oni se mogu registrovati i u urbanom području. U svako slučaju, ono što je jako bitno jeste da registracija seoskih turističkih poljoprivrednih gazdinstava ne znači potrebu da se osniva radnja, da se osniva privredno društvo.
Dovoljno je da se fizičko lice upiše u registar turizma koji vodi Agencija za privredne registre i da otpočne delatnost.
Ipak bih skrenuo pažnju Vladi, neko je već o tome govorio, da podzakonski akti ne bi smeli biti smetnja za realizaciju ovih zakonskih odredbi, nego da bi trebalo da pomognu da se ljudi koji žele da se bave ovom delatnošću lakše snađu i da otpočnu bavljenjem svojim privatnim biznisom koji, kažem, traži vrlo malo od njih u ovom pravnom smislu.
Drugi razlog zbog čega će DS glasati za ovaj zakon jeste u činjenici da on stvara veću pravnu sigurnost za goste, za turiste, za obične građane koji su klijenti ugovorne strane turističkih agencija, jer on detaljno uređuje licenciranje turističkih agencija i detaljno propisuje uslove za obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja.
Kao ilustraciju odredbi koje štite građane, koji štite goste, putnike, naveo bi dopunu u članu 56. stav 5. u kome se kaže – tekst opštih uslova putovanja mora da bude štampan slovnim znacima i brojevima koji su jednake veličine, ali ne manje od veličine 12, a podaci iz stava 4. tačka 4. ovog člana posebno uokvireni. Ovaj stav odnosi se na garanciju putovanja.
Dakle, kroz ove izmene i dopune zakona uređen je način štampanja opštih uslova. Zbog čega je to bitno? Pre svega zbog toga što su opšti uslovi do sada bili štampani sitnim slovima, jedva vidljivim, zbog toga što su opšti uslovi bili kreirani na štetu slabije ugovorne strane i činjenica je da su opšte uslove sastavljale turističke agencije.
Prikazaću, možda kamera uspe da ovo vidi, odnosno zumira. Siguran sam da slova nećete uspeti da prepozna kamerman, niti bilo ko drugi, zbog toga što se tu samo vide neke naznake slova, to bi teško bilo pročitati i kroz mikroskop ili lupu. Ovako izgledaju opšti uslovi poslovanja jedne turističke agencije u Srbiji. Ovako izgledaju sastavni delovi ugovora koji su zaključivali do sada naši građani.
Ovim izmenama i dopunama zakona to će biti onemogućeno, kao što sam pročitao u izmenama i dopunama zakona sa formatom 12, uobičajenim formatom koji može da vidi i obično ljudsko oko, moraće da budu štampani opšti uslovi poslovanja.
Međutim, ne mogu na ovom mestu da se ne osvrnem i na opšte uslove poslovanja koje štampaju banke, osiguravajuće organizacije i druge organizacije koje imaju monopolski položaj. Smatram da bi ovakve izmene i dopune zakona trebalo predvideti u tim oblastima, pogotovo što se radi o nadležnosti jednog istog ministarstva, jer građani kada potpisuju ugovore ne znaju šta potpisuju, ne mogu to da vide, jer je to tako štampano da ne može da se pročita.
Na kraju, ove izmene i dopune Zakona o turizmu daju još jednu odredbu koja se tiče instituta garancije putovanja, koja se odnosi na insolventnost organizatora putovanja i garancije za slučaj insolventnosti organizatora putovanja. Svaka turistička agencija moraće da ima garanciju za slučaj insolventnosti, pa se neće dešavati da turistička agencija ode u stečaj, da vlasnik turističke agencije nestane, a da putnici ostanu na aerodromu ili kod kuća, kao što se to do sada dešavalo.
Ova garancija će važiti celo vreme postojanja turističke agencije i na neki način, za slučaj štete, teret sa agencije će preći na osiguravajuću organizaciju.
Na kraju, još jednom da kažem da će poslanici DS podržati ove izmene i dopune zakona iz ova dva osnovna razloga, zato što ovo predstavlja i deo programa DS.

Reč ima Gordana Paunović Milosavljević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću da govorim o Predlogu zakona o izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji predviđa da će sedište Nacionalne službe za zapošljavanje ubuduće umesto u Beogradu biti u Kragujevcu.
Predloženi zakon ima samo dva člana, od kojih drugi predviđa da će zakon stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana na ovaj Predlog zakona, pri tome smo koristili obrazloženje Vlade, koje je bilo kada je bilo govora o ovom zakonu u načelu. Nama je izuzetno drago što ste potvrdili sve ono što smo mi tvrdili od 2001. godina pa do danas. Sve što smo vam stavili na teret, vi ste potvrdili. Znači da je vredelo i urodilo plodom što su poslanici SRS sve ovo vreme govorili u Skupštini.
Ono što je interesantno, a to je da skupštinski Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nije prihvatio Predlog zakona, što ukazuje da za tako nešto nije postignut politički konsenzus u vladajućoj koaliciji.
Autori projekta – regionalizacija Srbije, ističu da je isti sačinjen na osnovu evropskih standarda, regionalne politike, a kako bi se postigao standard i razvoj nerazvijenih krajeva zemlje. Na taj način smanjile bi se postojeće razlike i u ekonomskoj i u demografskoj sferi. Da ovo nije tačno potvrđuju primeri Poljske i Bugarske.
Poljska i Bugarska su očigledno dokazi da novac iz EU nikad ne znači da će doći do ravnomernog regionalnog razvoja. Uprkos izdašnim donacijama iz fondova EU Poljska nije uspela da smanji nedostatak nerazvijenog, siromašnog istočnog regiona.
Najnovija studija Organizacije za ekonomsku saradnju pokazala je da se u bogatstvu i siromaštvu regiona u Poljskoj razlike ne smanjuju, već se naprotiv i produbljuju.
Ono što je interesantno za sve regione koji nestrpljivo žure u EU, to je, zamislite, da veće regionalne razlike od Poljske ima tako savršena Belgija.
Smatramo da se ovim predlogom zakona neće rešiti problemi nezaposlenosti, kao i vrišteća ekonomska i socijalna beda u Srbiji. U Srbiji, pored Kragujevca, postoje mnoga mesta u kojima bi moglo da bude sedište Nacionalne službe za zapošljavanje.
Sva ova mesta ispunjavaju uslove za uključivanje ljudskih resursa, istovremeno rešavanje problema nezaposlenosti u tim mestima i okolini.
U februaru 2010. godine država Srbija je imala zvanično registrovanih 767.500 nezaposlenih lica, što je povećanje u odnosu na samo jedan mesec, na januar, iste godine, za 2,1%, odnosno 16.000 nezaposlenih lica, koja su registrovana u agenciji. Pri tome, ne zna se pouzdan broj onih koji ne rade, a nisu formalno evidentirani u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Međutim, cifra je daleko veća i zasigurno premašuje milion.
S druge strane, još veći problem je što i oni koji rade ne dobijaju plate mesecima i godinama ili im se ne uplaćuju staž i doprinosi.
Zvanično se procenjuje da preko 700.000 građana Srbije, oko 10%, živi ispod donje granice siromaštva. Zato je danas pola Srbije u štrajku.
Nemogućnost pojedinca da se izbori sa siromaštvom i nezaposlenošću pre ili kasnije uticaće na zdravlje, fizičko ili mentalno.
Generalni direktor SZO Margaret Čen je naglasila da siromaštvo i nezaposlenost dovode do pojačanog stresa, što je u direktnoj vezi sa pojavom mentalnih poremećaja.
Profesor na predmetu psihologije Žarko Trebješanin je ukazao da su se 2000. godine mnogi ponadali boljem životu, zbog čega su ih egzistencijalni problemi pogodili daleko više jer su imali velika očekivanja.
Svaka četvrta osoba u Srbiji boluje od depresije, više je samoubistava, a svakodnevno smo svedoci da je nasilje u ekstremnom porastu.
Ono što je krajnje zabrinjavajuće je da svako deseto dete manje od 14 godina živi ispod donje granice siromaštva, bez mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe.
Socijalnu pomoć u Srbiji prima preko 70.000 porodica, a svakodnevno sve veći broj stanovnika je sve siromašniji.
Najnerazvijenije područje Srbije obuhvata opštine na području Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kao i opštine Raškog okruga, što čini ukupno 23 opštine odnosno oko 11% ukupne površine Srbije na kojoj živi oko 10,7% stanovnika i zapošljava oko 7,5% zaposlenih u Srbiji. Stanovništvo ovih opština ima velika očekivanja i nada se usmeravanju novca na lokalu.
Zakon o regionalnom razvoju predviđa osnivanje nacionalne agencije za regionalni razvoj. U Zaječaru su predsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj 15. oktobra ove godine otvorili Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Ovo je prva državna institucija koja je izmeštena u unutrašnjost države. Regionalni projekti će se sakupljati u koordinaciji sa regionalnom agencijom koji će prosleđivati nacionalnoj agenciji jer oni sami ne mogu da konkurišu za sredstva.
Ognjen Mirić, koordinator za fondove EU u kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, procenjuje da se sa zakonom požurilo i da je to dovelo do očekivanja na lokalu koja nisu realna. Takođe smatra da institucije u Beogradu, prvenstveno one pri Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, i dalje će biti zadužene za komunikaciju sa Briselom i za upravljanje sredstvima, pa u tom kontekstu regionalne institucije neće imati nikakvu funkciju.
Zato smatramo da je ovakav predlog zakona nepotreban, jer će samo zakomplikovati stvari na terenu i predstavlja čistu političku inicijativu jedne partije.
Kako su protagonisti teritorijalne administrativne, odnosno, kako pokušavate da predstavite ekonomsku regionalizaciju, odavno poznati, smatramo da je zakon predložen zarad političkih poena kod određenih grupacija i građana, odnosno glasača i njihovih mecena.
Jasno je da je i ovaj predlog zakona još jedna ideološko-politička obmana građana Srbije. Zar ovaj manir nije doprineo stvaranju nekih drugih mamaca za glasače i javnost kao što su bila predizborna obećanja vezana za vrednost besplatnih akcija od hiljadu evra? Kasnije se ispostavilo da akcije ne vrede ni 50 evra, ali cilj je postignut.
Sve ovo rađa sumnju kod građana Srbije a i kod poslanika SRS da će državni resursi biti usmereni u novonastalu regionalnu koaliciju. Vlada Srbije početkom marta je usvojila program za postizanje ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini vredan 100 miliona evra. Ovog programa ne bi ni bilo da na njemu nije insistirao lider G 17 plus i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kome je ovaj program postao i politički program i odlična startna pozicija pred novu političku trku. Ostaje pitanje da li je regionalizacija spas za Srbiju ili za G 17 plus.
SRS smatra da nema napretka bez razvoja proizvodnje, naročito one namenjene izvozu, i investiranja u proizvodnju, što jedino može da dovede do zapošljavanja. Za sada, najveće aktivnosti u Srbiji su na otvaranju narodnih kuhinja. U Beogradu ima 20, a u Srbiji 65 narodnih kuhinja u kojima se hrani preko 50 hiljada stanovnika.
Razvojna politika se sprovodi dubokim reformama, o čemu svedoči i evropsko iskustvo da se regionalni razlike u jednoj zemlji smanjuju kada bruto društveni proizvod po glavi stanovnika pređe 8.000 dolara. U situaciji kada na državnom nivou ne postoji koherentna razvojna politika, rešavanje problema nezaposlenosti u državi Srbiji izgleda kao nedostižni cilj.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prva zamerka poslaničke grupe Napred Srbijo SNS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu odnosi se na sam postupak donošenja ovog zakona. Turizam je grana privrede u kojoj se očekuje veliki rast, kao i priliv velikih finansijskih sredstava, kako kroz dugo očekivane investicije, tako i kroz pozicioniranje naših destinacija na svetskoj i evropskoj turističkoj mapi.
Od svih proizvoda i usluga koje pruža srpska privreda, turizam, po mom skromnom mišljenju, ima najveći potencijal. Zato, gospođo ministre, ostaje nejasno zašto ovako bitan zakon donosite na krajnje netransparentan način? Zašto po hitnom postupku? Zašto bez ijednog jedinog sata javne rasprave? Zašto ignorišete mišljenje i stav onih kojih se ovaj zakon najviše dotiče?
Podsetiću vas da od turizma u Srbiji živi oko 100.000 ljudi. Ovim predlogom zakona menjate 67% 132 člana Zakona o turizmu. Menjate, a bolje je reći kasapite gotovo pola Zakona o turizmu a da struku i javnost ne pitate za mišljenje. Šta ovim predlogom zakona želite da sakrijete? Čega se bojite?
Ma koliko okretali glavu na drugu stranu, ovim predlogom zakona svi su nezadovoljni, i JUTA, i Udruženje banja Srbije, i Udruženje specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, i Grupacija banjskih i klimatskih mesta Srbije u okviru Privredne komore Srbije, svi su nezadovoljni.
Dokle ćete te zamerke da gurate pod tepih? Kako da vam verujemo, gospođo ministre, kada je resorni ministar vaš lider, gospodin Mlađan Dinkić, pre samo nešto više od godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini ubeđivao nas narodne poslanike da je Zakon o turizmu najbolje zakonsko rešenje koje će urediti oblast turizma?
Jedan od parametara kojim se određuje kvalitet nekog zakona je i dužina primene tog zakona. Međutim, i te vrednosti mislim da su kod vas poremećene, pa kvalitet zakona merite brojem izmena i dopuna zakona, tako da su sada u Srbiji u primeni zakoni koji izgledaju kao vreće sa puno zakrpa, a svaka od tih zakrpa je u stvari izmena i dopuna zakona.
Gospođo ministre, sada posle vremenski skromne primene vršite izmene i dopune u više od pola članova Zakona o turizmu. Te promene nisu male, kozmetičke, već zaista suštinske, pa vas slobodno mogu pitati kada ste nas vi odnosno gospodin Mlađan Dinkić dezavuisali, tada kada ste predlagali Predlog zakona o turizmu ili sada kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu?
Svejedno je kakav će odgovor da bude, poslanička grupa Napred Srbijo SNS traži odgovornost i pisca i predlagača oba ova zakona, jer pretpostavljamo da su, bez obzira na učinjene greške, to isti ljudi.
Tri su ključna problema čije rešenje otvara vrata nekakvoj perspektivi srpskog turizma, a to su privatizacija hotela odnosno turističkih preduzeća, nepostojanje ministarstva turizma i očajna infrastruktura. U Strategiji razvoja turizma, banjski turizam je označen kao segment sa najviše potencijala.
S obzirom na dosadašnja iskustva, opravdano sumnjam da vi taj potencijal u banjskim i klimatskim mestima Srbije vidite samo kroz očekivana finansijska sredstva u privatizaciji predstojećoj medicinskih, ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta u banjama Srbije. Taj potencijal se očigledno nije ogledao u dosadašnjim privatizacijama jer setite se kroz kakvu golgotu prolaze zaposleni u HTP "Fontana" iz Vrnjačke Banje, ali i zaposleni u mnogim drugim preduzećima u Srbiji.
Hotele kupuju i otvaraju ljudi koji imaju kapital, ali se bave delatnošću koja nema blage veze sa turizmom. Umesto edukovanih i iskusnih menadžera, na rukovodeće pozicije postavljaju svoju decu i rođake, pa nije ni čudo što nam u turizmu Srbije nedostaje pet ključnih fraza, a to su dobar dan, dobrodošli, izvolite, hvala i dođite nam opet. Dok god se to ne promeni, govorićemo samo o krizi turizma u Srbiji.
Taj potencijal koji ste naveli u strategiji razvoja turizma se nije video ni kroz ravnomerno ulaganje u infrastrukturu.
Recimo, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, meni je žao što danas sa nama nije gospođa Verica Kalanović, za 2010. godinu za opštine Čajetina, Raška i Brus, koje gravitiraju zimskim turističkim centrima Kopaoniku i Zlatiboru, između ostalog, opredeljeno je 170 miliona dinara za finansiranje projekta pod nazivom "Turistička infrastruktura za aktivan odmor". To je odlično, sjajno.
Ali, s druge strane ste opštini Vrnjačka Banja udelili, a vi jako dobro znate da se samo milostinja udeljuje, 30 miliona dinara za finansiranje, za izgradnju dve školske sale i 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja u vrnjačkim selima.
Kraljici srpskog kontinentalnog turizma nepun 31.000.000 dinara, od čega 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja vrnjačkim selima, koji nikakve veze nema sa turizmom, a priznaćete da sa 900.000 dinara ne može da se napravi ni jedna spomen česma, a kamoli da se poboljša vodosnabdevanje.
Ako tome dodamo da ste rebalansom budžeta i umanjenjem transfernih sredstava za 2010. godinu opštini Vrnjačka Banja oduzeli nešto više od 90 miliona dinara, kako onda mislite da Vrnjačka Banja bude evropski konkurentna? Kako bez dobre infrastrukture i bez kvalitetne privatizacije?
Ovim putem se usmeno pridružujem i podržavam zahtev Stalne konferencije gradova i opština Srbije za vraćanje transfera lokalnim samoupravama u 2011. godini na nivo predviđen Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, odnosno po formuli od 1,7% od bruto društvenog proizvoda.
Gospođo ministre, bez medicine nema ni banje. To je staro pravilo, pa makar te medicinske usluge bile na nivou određivanja količine i načina konzumiranja banjskih voda, a kamoli na vrhunskom medicinskom nivou koji se gaji i pruža u banjama Srbije. U Srbiji egzistiraju 23 specijalne bolnice za rehabilitaciju koje pružaju svoje usluge, jednim delom preko sistema Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a drugim, većim delom, na slobodnom tržištu.
Ovim predlogom zakona vi ste pokazali jasnu nameru, da ustanove za prevenciju lečenja i rehabilitaciju izdvojite od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom i svedete ih na nivo opštih bolnica, samo što bi ove, u svom nazivu, u prefiksu, imale reč "specijalne", i to, samo zato što ih sputavate i ograničavate u obavljanju ugostiteljskih delatnosti, odnosno ugostiteljskih usluga.
Podsetiću vas da je Ministarstvo zdravlja kao osnivač tih ustanova, dalo saglasnost na bavljenje turizma. Da li je to još jedna disharmonija u Vladi Republike Srbije? Da li vi komunicirate između resora i između ministarstava uopšte? Koji je razlog što se ovim predlogom zakona, specijalne bolnice uvrstili u privredne subjekte i druge kategorije?
Istine radi, ovako diskriminišuće rešenje je najavio državni sekretar, gospodin Goran Petković u jednom intervjuu, kada se gotovo požalio da specijalne bolnice uzimaju posao hotelima. Pa, neka uzimaju ako su kvalitetni. Da li to gospodin Petković pokušava da namesti tržišnu utakmicu koja bi trebalo da se odigra u nekim fer okolnostima? Koliko znam, mislim da je to kažnjivo.
Ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa fer tržišnom utakmicom koja bi trebalo da se svakog dana odigrava u Srbiji. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje, vidim jedino kao vašu želju da se specijalnim bolnicama pred predstojeću privatizaciju dodatno umanji vrednost. To je jedini razlog.
Jer, da ste razmišljali da se preko tri i po hiljade ležajeva, što čini negde malo više od 50% smeštajnih kapaciteta u ovim ustanovama nalazi na slobodnom tržištu. Da ste razmišljali da će radna mesta dve i po hiljade zaposlenih u nemedicinskom delu zdravstvenih ustanova biti ugroženo, vi biste prihvatili sugestiju i izvršili brisanje člana 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Zbog svih iznetih zamerki, zbog nedefinisane ciljne grupe turista koje želimo da privučemo na naše turističke destinacije, kao i zbog politike u turizmu koja se bazira na ličnim afinitetima resornog ministra, u danu za glasanje ne možete očekivati podršku, odnosno poslanička grupa Napred Srbije Srpske napredne stranke glasaće protiv ovog predloga zakona.

Narodni poslanik Vladan Jeremić, ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je  sada već daleke 1992. godine osnovan i praktično počeo sa radom Fond za razvoj Republike Srbije, verovatno su mnogi pomislili, ne sumnjajući pri tom u iskrenost namere, da se radi o jednoj instituciji koja bi trebalo na neki način da predstavlja i privredni generator Srbije.
Međutim, vremenom a pogotovo u ovih poslednjih nekoliko godina, mislim da je u potpunosti obesmišljena uloga i namena Fonda za razvoj. Zašto smo više nego sigurni u ispravnost ove tvrdnje? Evo nekoliko konkretnih argumenata koji su, uzgred, budi rečeno, i transparentni kako vi volite da kažete, odnosno dostupni javnosti.
Prvo, na kredite za trajna i obrtna sredstva odlazi najviše novca kojim Fond za razvoj raspolaže. Primera radi, na razne kredite fonda dato je 12,2 milijarde dinara. Samo na trajna obrtna sredstva je otišlo čak 3,2 milijarde. Međutim, problem je taj što Fond za razvoj i one koji sede u upravnom odboru Fonda očigledno uopšte ne zanima način, odnosno kako se taj novac troši.
Da kontrole nema, to su priznali i sami u fondu, i to u slučaju konkretnih zloupotreba kojima se bavio i Savet za borbu protiv korupcije, kada je Fond za razvoj preduzeću "Medija dva" koje je kupilo izdavačko preduzeće "Prosvetu" odobrilo čak tri kredita ukupne vrednosti 167 miliona dinara, ali je kontrola tih sredstava izostala, pa samim tim nije ni jasno na šta je taj novac utrošen.
Ovakav i još mnogo drugih primera svakako čude, jer i ugovori kojima se odobravaju krediti fonda predviđaju i mogućnost njihovog raskidanja ukoliko korisnik ne ispunjava ugovorne obaveze. Očigledno je da je i ovde slična priča kao i u procesu privatizacije, odnosno mogućnosti raskidanja ugovora, ali od toga naravno nema ništa.
Ono što je možda veoma bitno pitanje je – kako Fond za razvoj Republike Srbije može da utvrdi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako i sami kažu, za jednu ovakvu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava?
Druga stvar je nešto što se jednom veštom medijskom manipulacijom realizuje, odnosno gde se javnost svesno dovodi u zabludu, pa imamo onih parola i velikih akcija – kupujmo domaće. Istovremeno se kroz Fond za razvoj finansiraju strane kompanije, kao što su to, recimo, to je dobro poznato – hrvatska "Nekse grupa", proizvodnja građevinskog materijala, zatim slovenačka firma "Grah automotiv", automobilski delovi i "Reum GMBH" takođe radi delove za vozila.
Ono što je frapantno, to je da krediti koji se odobravaju iz Fonda za razvoj ne samo što imaju neverovatno nisku kamatnu stopu, već i ono na šta smo upozoravali, a to je da se uopšte ne kontroliše na koji način se te pare troše.
Tu je opet stigla i sama potvrda Savetu za borbu protiv korupcije, pa je čak i predstavnik Nacionalne agencije za regionalni razvoj preko Javnog servisa obavestio da je čak 10% firmi zloupotrebilo kredite, da je 7% firmi ugašeno pošto su dobili start-ap kredite, pošto su očigledno osnovali fantomske firme samo da bi pokupili pare, dok je 3% firmi dobijeni novac izdavalo pod kamatu ili su ga koristili za letovanje.
Ono što je takođe veliki problem je i to što je ta redovna procedura odlučivanja u Fondu takva da firma očigledno može da dobije kredit i pored toga što je jasno kao dan da ga nikada neće vratiti. Kada je na to ukazala bivša direktorka fonda, kada je bilo nekakvih zahteva koji bi, da se poštovao zakon zbog prezaduženosti firme i klijenata, trebalo da budu odbijeni, a onda je Odbor odlučio drugačije. To se onda nekako poklopilo i sa njenim odlaskom sa mesta direktora Fonda za razvoj Republike Srbije.
Onda imate slučaj da se opet preko ovih slobodnih demokratskih medija prozivaju tajkuni da iznose novac iz zemlje, a istovremeno se njima ustupaju milioni evra iz Fonda za razvoj. Ono što je dospelo do javnosti je podatak da je "Delta agrar" dobio kredit od nekih, možda, oko 5,5 miliona evra.
Znači, problem je šta mi kao javnost, kao poreski obveznici uopšte znamo o efikasnosti ulaganja našeg novca, dakle, novca svih poreskih obveznika koje se kasnije plasira preko Fonda za razvoj. Primera, naravno, ima loših. Jedan je onaj koji se ticao juna i sednice upravnog odbora na kojem je odobreno 66 kredita opštini Bor, nekih 122 miliona dinara je u pitanju. Slučajnost je ta što su tri dana posle takve odluke upravnog odbora u Boru održani lokalni izbori.
Onda imate odobravanje beskamatnih kredita, dakle, sa 0% kamate na 48 meseci, sa grejs periodom od 12 meseci jednom preduzeću d.o.o, koje je zapravo lizing kuća koja omogućava nabavku traktora, automobila, kamiona itd.
Imate, zbog javnosti, uhapsi se par ljudi, njih sedmoro, zbog sumnje da su izvršili malverzacije sa kreditima Fonda za razvoj, ali ministar Dinkić najavi da će Fond za razvoj i dalje postojati, ali da će se kontrola vršiti na svaka tri meseca i da će se strogo proveravati svi subjekti koji dobijaju kredite od Fonda i kako i na koji način te kredite realizuju. Znači, uprkos mnogobrojnim primerima zloupotreba, država će nastaviti da odobrava kredite preko Fonda za razvoj.
Naposletku dolazimo praktično do onog ključnog pitanja, kako god vi zvali zakon ili izmene zakona, izmene i dopune zakona, osnovno pitanje je - da li bi novac Fonda za razvoj, ovako ulagan, zaista generisao porast poreskih prihoda, ekonomski rast, povećanje zaposlenosti itd, ili je pak uložena samo u nekakve propale projekte, odnosno kupovinu tih političkih poena. Ono što mi u SRS mislimo, misli i većina građana, a to je da je reč upravo o ovom drugom, dakle, o kupovini političkih poena i ulaganju u propale projekte.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, počeću od Fonda za razvoj i problema koje ima ova državna institucija. Naime, 90-ih godina, kada je osnovan Fond za razvoj, on je osnovan, a to govore i odredbe Zakona o formiranju Fonda, da će to biti jedna razvojna institucija u kojoj će država preliti sva sredstva koje su joj na raspolaganju i da će se iz ovoga Fonda obezbediti sasvim dovoljno sredstava privredi, poljoprivredi i svim drugim granama privrednog života i na taj način zadovoljiti potrebe u razvojnom smislu. Nažalost, Fond za razvoj nije zaživeo, a posebno je to tragično gledati kroz bilanse Fonda za razvoj u poslednjih desetak godina.
Naime, Fond za razvoj, kao institucija iz godine u godinu ima sve manje sredstava, i u dinarskom i u deviznom smislu. Država koja je bila u obavezi, prema Zakonu o Fondu za razvoj, da izdvoji 1,5% BDP, izdvajala je vrlo malo, a u nekim godinama čak ništa.
Fond za razvoj se pretvorio u komisionara raznih ministarstava. Umesto da država, shodno odredbi Zakona o Fondu za razvoj, izdvoji 1,5% BDP, da izdvoji ono što je predviđeno Zakonom o privatizaciji, 50% od privatizacionih prihoda i ulije u Fond i da se kroz fondovsku podelu pomogne privredi, pomogne poljoprivredi i drugim granama, da se krene u zapošljavanje, mi imamo suprotne tendencije.
Imamo prezaduženu privredu koja ne može doći do sredstava u Fondu za razvoj sa beneficiranim kamatama i beneficiranim uslovima. Imamo ogroman broj nezaposlenih, iz godine u godinu on se povećava. Imamo tendenciju smanjivanja broja zaposlenih baš zbog toga što privreda nema zdrava kvalitetna bonitetna sredstva iz ovoga fonda, kako bi mogla da bude konkurentnija, da bude daleko stabilnija nego što je sada.
Ono što je bitno naglasiti, to je da se ovim zakonskim projektom izmešta Fond za razvoj i prelazi u Niš. Pročitaću ovde zbog građana Srbije koji je to osnovni razlog zbog čega se prebacuje sedište u Niš. Osnovni razlog zbog koga se predlažu izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije je promena sedišta Fonda i njegovo seljenje u Niš. Navedeno je predloženo iz razloga dekoncentracije državnih institucija i približavanja usluga Fonda licima u područjima koja su manje razvijena.
Da li je nadležno Ministarstvo ekonomije napravilo pravu analizu šta ćemo mi dobiti sa ovom promenom? Nije, ne samo u ovom slučaju, nego i kod drugih zakonskih projekata koje razmatramo danas i koje ćemo verovatno razmatrati ovde. Mi jednostavno ne napravimo pravu analizu šta mi tu dobijamo, a šta gubimo.
Ne dobijamo ništa, čak naprotiv, u periodu od godinu dana dok se ne preseli dokumentacija, dok se ne preseli sedište i sve ono što je neophodno za rad sedišta jedne državne institucije, tu će proći najmanje godinu dana i onda ćemo konstatovati da, u stvari, zbog problema u funkcionisanju ovog Fonda i zbog toga što ne mogu doći do određenih informacija, vratićemo to nazad opet u Beograd, što je prirodno i normalno.
Ali, ako učimo iz uporedne prakse drugih država, da vidimo, to je nepojmljivo u bilo kojoj drugoj razvijenoj državi da imamo sedište ovako značajne institucije, da je selimo u neko drugo sedište. Zašto? Koji je tu stvarni razlog? Da li je stvarni razlog pomoć nerazvijenima? Mi vidimo pokazatelj nerazvijenosti, ja ću ovde to pročitati – od 2000. godine nivo nerazvijenosti u Srbiji je povećan sa 1:5, sada je odnos 1:7. Kod gradova je to još drastičnije, od 1:8 sada je 1:15. Kod prihoda koje ostvaruju pojedini gradovi, to je odnos 1:22. Šta ćemo dobiti sa ovom promenom? Ništa nećemo dobiti. Šta ste morali napraviti, a šta ne činite?
Fond za razvoj mora biti u pravoj funkciji. E sada, određeni vaši lobistički krugovi se zalažu za Razvojnu banku. Vojvodina je već ušla u proces i formirana je Razvojna banka. Na sednici Odbora za industriju pozvali smo i direktoricu Razvojne banke, koja je rekla određena iskustva u radu ove banke, ali osnovni problem kod banaka koncipiranih na ovaj način je što se moraju pridržavati odredaba o bankarskom sistemu, finansijskom sistemu, što u svakom slučaju otežava normalno funkcionisanje u finansijskom smislu zbog toga što se moraju obezbediti sredstva za obaveznu rezervu, za određene rezervacije i određena druga sredstva koja su umrtvljena, koja su zarobljena. To je osnovni problem.
Međutim, vi sada da bi izašli sa određenom političkom parolom, hajmo formirati razvojnu banku, sa tom razvojnom bankom ćemo unaprediti ništa. Ne može se unaprediti. Nema zdravih sredstava. Nema zdravih sredstava u sistemu iz kojih bi mogli obezbediti uslove za normalan rad, funkcionisanje, da li Fonda za razvoj ili Razvojne banke.
Evo još nekoliko finansijskih pokazatelja. Preko Ministarstva ekonomije obezbeđena su određena sredstva za subvencionisanje kredita, tako i u 2000. godini preko bankarskog sistema, a SRS već nekoliko godina govori – nemojte pumpati sredstva državna preko banaka, samo se ukamaćuje u bankama i banke imaju dobit, umesto da to ima Fond za razvoj i da ta sredstva vrati.
U 2009. godini putem banaka plasirano je oko milijardu evra, 95 – 96 milijardi dinara, oko milijardu evra i zadovoljeno je otprilike 11 hiljada tražioca kredita. Šta je problem? To su bile kratkoročne pozajmice, kratkoročni krediti za likvidnost u iznosu od milijardu evra, ali kod investicionih kredita na duži rok odobreno je 12 kreditnih zahteva u ukupnoj vrednosti od dva miliona i 300.
Šta iz ovoga vidimo? Mi vidimo da se bankama ne isplati dugoročno ulagati u privredu. Zašto? Nesigurnost srpske privrede. Onda primenjuju varijantu – dohodovnije za njih i nepovoljnije za našu privredu.
Sada kod investicionih kredita vidite samo 12 kredita. Zašto smo mi sada u problemima? Zašto je naša privreda ne konkurentna? Upravo zbog toga što ne mogu doći do kvalitetnih sredstava, jeftinih sredstava, sredstava na duži rok.
Naša privreda u perspektivi nema budućnost. Ona ne može biti konkurentna sa zemljama u regionu, a da ne kažem da će biti konkurentna sa evropskim zemljama i evropskim privredama i evropskim pravnim licima koji imaju u izobilju kreditnih linija, banaka, državnih fondova, lokalnih fondova, regionalnih fondova, investicionih fondova itd, i jeftino i na duži rok. Ovde toga nema.
Ovo su vam najbolji pokazatelji o tome da se o tome ne razmišlja. Ako država želi da pomogne privredi, onda mora sva slobodna sredstva prebaciti u Fond za razvoj. Nikakva "Razvojna banka", ne zanosite se time. Nema više te propagande kojom možete vi ići u narod, prepoznati ste.
Ubacite sve u Fond za razvoj. Napravite od te državne institucije pravu razvojnu instituciju koja će imati svoju suštinu, koja će davati jeftine kredite, koja će davati kredite na duži rok, koja će se pozabaviti problemom pravog investiranja, dugoročnog investiranja u osnovna sredstva. Problem srpske privrede je što ne može doći do jeftinih kvalitetnih sredstava i sredstava na duži rok.
Pored toga, umesto danas da razmatramo određenu strategiju privrednog razvoja, i da u tom kompleksu razgovaramo o Fondu za razvoj, mi kroz jednu kozmetičku promenu razgovaramo samo o promeni sedišta. Srpskoj privredi, ako stvarno želite da budete dobri domaćini, pored toga, trebaju razne carinske olakšice, olakšice u smislu oslobođenja određenih obaveza koje ima privreda danas.
Gotovo svakodnevno slušamo probleme malih i srednjih preduzeća, pa i velikih preduzeća, da im lokalna samouprava diže takse i naknade, 10, 12 do 15 puta su dignute lokalne takse i naknade. Zašto? Zato što niste prebacili transferna sredstva, uskratili ste to lokalnoj samoupravi, jer je lokalna samouprava ostavljena sama po strani i ona traži izlaze, diže lokalne takse, naknade i na taj način mi opterećujemo i ovako preopterećenu privredu.
Za SRS je krajnje neprihvatljiv ovaj zakon, kao i ovaj set zakona o kojima danas govorimo. Ne možemo o njima razgovarati. Napravite pravu analizu poslovanja privrede, idite sa određenim merama i aktivnostima za saniranje postojećeg stanja. Bez toga nema srpske privrede.