Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još tri minuta. Dajem reč narodnom poslaniku Marini Toman.

Zaista nam je ostalo vrlo malo vremena, pa ću samo neke od osnovnih stvari od onog što sam htela da kažem ja i moj kolega Krasić.
Znači, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je da li će se seljenjem administracije van Beograda i obezbeđivanjem veće decentralizacije stvoriti preduslovi za ravnomerni regionalni razvoj, kako to tvrdi predlagač? Odgovor je vrlo jednostavan - neće.
Predložene izmene i dopune zakona nisu dovoljne da bi nas država ubedila da regionalizaciju ne tretira kao puku administrativnu podelu Srbije, doduše sa ciljem da se stvore politički i nacionalni regioni.
Ako je cilj stvaranje moderne, funkcionalne i razvijene države, a on bi to svakako trebao da bude za sve nas, smanjivanje regionalnih razlika mora da se posmatra pre svega kao ekonomsko pitanje. Dogod se to ne promeni imaćemo regione koji imaju isključivo administrativno politički karakter.
U prilog našim tvrdnjama idu i izmene ovih zakona čija je jedna od glavnih, a za neke i jedina odluka seljenje činovničkog aparata. To seljenje bi trebalo da predstavlja nekakav simbol spremnosti države da radi na smanjenju tih drastičnih razlika između regiona.
Da zaključim, zbog toga ne jednak regionalni razvoj neće se rešiti seljenjem administracije, već rešavanjem ekonomskih i socijalnih problema koji postoje. To je jedan od razloga zbog koga SRS neće podržati ove zakone. Neće ih podržati zbog toga što se ne slažemo oko pristupa rešavanju problema nejednakog regionalnog razvoja, nećemo podržati zbog toga što su ovim zakonima stvari i suviše pojednostavljene, pojednostavljene, ministarsko Matić, do apsurda.
Na kraju, postavlja se ono glavno pitanje – šta će građani dobiti izmenama ovog zakona? Građani neće dobiti ništa, a pogotovo neće dobiti bolji život.

Pošto je isteklo vreme prijavljenima sa liste, dakle na listama nema grupa koje su prijavljene, a ima još uvek vremena za učešće u raspravi, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96? (Da.)

Gospodin Borislav Pelević, izvolite.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, nažalost, moram da ponovim da Vlada apsolutno ne shvata značaj turizma kao privredne grane. To se vidi i po tome što je Vlada uputila na ovu sednicu kao svoje predstavnike ministre koji zaista, uz dužno poštovanje, nisu kvalifikovani i kompetentni da govore niti o Zakonu o turizmu, niti o ova tri spojena zakona.
Očekivao sam da će makar danas doći ministar za ekonomiju koji je nadležni ministar za oblast turizma. Međutim, nije se udostojio da dođe. Ne samo da je ova Vlada ukinula Ministarstvo turizma, iako svi govore da je turizam jedna od naših velikih privrednih šansi, već gospodini ministar Dinkić ne shvata za potrebno da pred Skupštinom, pred narodnim poslanicima brani svoj zakon za koji je nadležan – zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
O tome da Vlada nije zainteresovana za turizam vidi se u svim članovima ovog zakona, a posebno u članu 11. koji govori o prioritetnim turističkim proizvodima države Srbije. Taj član 11. navodi: "Gradski odmori, na prvom mestu, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije i kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interesi".
Vrlo, interesantno neki pojmovi koji se prvi put sreću, a to je recimo pojam "specijalni interesi". Molio bih da mi gospođa ministar, ukoliko je u mogućnosti, objasni šta znači pojam "specijalni interesi". Ali, s obzirom da gospođa nije, uz dužno poštovanje, kompetentna za oblast turizma, ne očekujem kvalitetan odgovor.
U ove glavne, prioritetne proizvode turističke nisu navedeni oni turistički proizvodi koji su zaista najbrojniji po posetama stranih turista, a i ne samo po tome nego i po prihodu koji ostvaruju. To su sportski turizam, samo u protekla dva meseca imali smo dva svetska prvenstva i nebrojano u ovoj godini balkanskih prvenstava, evropskih prvenstava, mnogobrojnih međunarodnih utakmica itd.
Zatim, kulturni turizam, potpuno ste zaboravili gospodo iz Vlade da postoji Bemus, Bitef, Belef, da postoji Fest, pa zašto da ne pomenemo i trubački Sabor u Guči, Egzit u Novom Sadu, Bir-fest i mnoge druge manifestacije koje zaista okupljaju na stotine hiljada turista, među njima i mnogo stranih turista. Uvodite nove kategorije, nove turističke proizvode kao što su nautički i lovni turizam. Uz poštovanje ove dve oblasti turizma, one se ne mogu porediti sa onim turističkim oblastima koje sam naveo, sa sportskim, sa kulturnim, sa umetničkim i ekoturizmom.
Samo nekoliko gradova duž Dunava i Save imaju svoja pristaništa, svoja plovila, svoja sidrišta, jahte itd. To je veoma mali broj i veoma mali prihod. Da ne govorim o lovnom turizmu koji zaista u Srbiji ima dosta poklonika, ali vrlo malo prihoda, posebno ne od stranih lovaca.
Dakle, sve ono što spada u oblasti turizma koje su veoma brojne i koje su veoma profitabilne se ovde ne navodi i stavlja se u marginu. Apsolutno ih nema čak ni na margini ni prvog zakona koji je usvojen prošle godine niti predloga izmena i dopuna ovog zakona. Jasno je da ne postoji zainteresovanost Vlade za razvoj turizma.
Mi smo jedina zemlja koja nema informacionu bazu podataka, niko se ne u ovoj zemlji ne bavi istraživanjima razvoja turizma, niko ne objavljuje rezultate istraživanja niti se ti rezultati mogu implementirati u praksu.
Ako dozvolite, iskoristio bih preostalo vreme poslaničke grupe.

Upravo ste to i koristili. To je četiri i po minuta. Iskoristili ste sve osim četiri i po minuta koje ste sada koristili i to kao ovlašćeni predstavnik, a niste na spisku prijavljenih i ne mogu vam dati reč po tom osnovu.

Ponovo pitam, da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o turizmu, Predloga zakona o izmeni zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, napravićemo pauzu sada. U 15.00 časova nastavljamo rad o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.

Zahvaljujem na saradnji do sada.

(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam narodne poslanike da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa 15. i 30. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i Rade Tomašević i Dejan Lasica, pomoćnici ministra za infrastrukturu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
I to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G 17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stava 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS; narodni poslanik Jasmina Milošević, poslanička grupa SPS - JS; narodni poslanik Zoran Šami, poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Nikola Savić, poslanička grupa SRS.
Ukoliko još neko od poslaničkih grupa ima odluku o ovlašćenom predstavniku, molim vas da nam dostavite obaveštenje da bismo mogli da obavestimo narodne poslanike.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.
Da li predstavnik predlagača Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu želi reč? (Da)
Reč ima Milutin Mrkonjić.

Poštovani predsedavajući, odnosno gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao i uvek, i ovoga puta mi je čast da u ovom visokom domu mogu da govorim i da predložim dva nova zakonska projekta.
Prvi je zakon o transportu opasnog tereta. To je zakon koji je potpuno nov. On zamenjuje Zakon o prevozu opasnih materija koji je donela SFRJ iz 1990. godine i Uredbu Vlade iz 2002. godine o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju, koji je trebalo da otkloni neuređena pitanja koja su nastala zbog toga što ovaj zakon nije pratio dinamične promene međunarodnih propisa.
Zakon o transportu opasnog tereta je potpuno usklađen sa međunarodnim sporazumima i omogućava primenu tehničkih propisa koji se nalaze u njihovim prilozima: Sporazum za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, Međunarodni sporazum za transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju i Međunarodni sporazum o transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima.
Zakon omogućava sprovođenje zahteva bezbednosti i međunarodnih propisa koji su znatno viši od onih u dosadašnjim propisima, kroz sledeće novine:
1. Omogućavanje svakom učesniku u transportu opasnog tereta da imenuje savetnika za bezbedan transport opasnog tereta, čiji je zadatak da se stara o potpunoj primeni međunarodnih sporazuma u vodnom, drumskom i železničkom saobraćaju;
2. Utvrđen je centralni organ za sprovođenje zakona o transportu opasnog tereta – Uprava za transport opasnog tereta, sa svim ovlašćenjima koje međunarodni propisi sadrže u procedurama gde nadležni državni organi odobravaju pojedine prevoze, ovlašćuje tela za ocenjivanje usaglašenosti za ispitivanje, kontrolisanje, sertifikovanje ambalaže, posude pod pritiskom i cisterni, kompletnim inspekcijskim nadzorom transporta opasnog tereta u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju, izuzev za eksplozive, gde je nadležan organ MUP-a; ovlašćuje pravna lica za stručno osposobljavanje savetnika za bezbednost vozača vozila za transport opasnog tereta, lista sa sertifikatom međunarodnog sporazuma za transport opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima; dostavljanje godišnjih izveštaja o transportu opasnog tereta po saobraćajnicama Srbije, postupanjem po nepravilnostima koje strani prevoznik učini u Srbiji, odnosno domaći prevoznik u stranoj državi; omogućavanje neposredne saradnje savetnika za bezbednost iz Srbije sa kolegama iz drugih država objavljivanjem registra savetnika i dostavljanjem na razmenu u nadležnim međunarodnim telima za koordinaciju;
3. Utvrđuje obaveze učesnika u transportu opasnog tereta, pored navedenih, u Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju i Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju;
4. Izgradnju tehničke podrške za primenu zakona o prevozu opasnog tereta koju čine osposobljena i opremljena tela za ocenjivanje usaglašenosti primene drugih standarda kojima obiluju ova tri međunarodna sporazuma u realizaciji posebno važnog pravnog instituta, kodirana ambalaža, posuda pod pritiskom i cisterna.
Glavni cilj ovog zakona je da deluje preventivno na sve učesnike u transportnom lancu i smanji broj akcidenata koji se dešavaju u prevozu opasnih tereta.
Očekujem da će primedbe poslanika biti vrlo korektne, konstruktivne i da ćemo ih ugraditi u ovaj zakon. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, želi reč? (Ne) Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne) Predsednik Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, počevši od najmanje do najveće poslaničke grupe ili voljom predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika koji se javljaju za reč? Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o transportu opasnog tereta i zajedno sa ovim zakonom u okviru objedinjene rasprave i još jedan sporazum vezano za vazdušni saobraćaj između Vlade Republike Srbije i Republike Egipat. Naravno, nešto više ću reći o ovom zakonu, jer mislim da je suština u tome i da je to izuzetno važan zakon, da o njemu treba da se kaže nešto više.
Posle nekoliko zakona iz oblasti saobraćaja i transporta, razmatramo i ovaj zakon i to, kao što reče gospodin Mrkonjić, kao potpuno nov zakon. Moram da kažem da je dobro što je Vlada odlučila da predloži potpuno nov zakon, jer ova materija koju sadrži ovaj zakon do sada je razmatrana kroz nekoliko različitih sporazuma, onda kroz različite uredbe i kroz nekoliko drugih zakona, tako da je na jednom mestu ambicija predlagača da se sve to objedini na jednom mestu. Takođe mogu da kažem još jednu stvar, a to je da je Vlada, odnosno predlagač u ovom zakonu usvojio neke primedbe koje je Srpska radikalna stranka imala u okviru prethodnih zakona, a koji se tiču terminologije.
Naime, u prethodnom zakonu koji smo nedavno razmatrali, radi se o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Mi smo napisali jedan amandman, da se reč "autoprevozilac" zameni rečju "autoprevoznik". Vi to tada niste učinili, sada ste to ovde učinili i smatram da je to dobro.
Međutim, moram da kažem, ove dve stvari su jedine stvari koje su dobre u ovom zakonu, jer ovo je zaista jedan od najlošijih zakona iz oblasti saobraćaja i transporta, a imali smo prilike u ovom parlamentu u skorije vreme da razmatramo više ovih zakona.
Naime, ovaj zakon se ne bavi suštinom transporta opasnog tereta, nego se pre svega, više bavi administrativnim pitanjima i onda se može steći jedan utisak da je suština ovog zakona da se formira uprava za transport opasnog tereta.
Ova uprava za transport opasnog tereta, po svojoj suštini, predstavlja jedan monopolistički organ, čiji cilj nije to da na pravi način funkcioniše transport ovog opasnog tereta, već da se ovom upravom uspostavi monopol nad ovom oblašću, da se disciplinuju učesnici u transportu opasnog tereta, a na osnovu nekih stvari koje se mogu primetiti u zakonu može se slobodno reći i zaključiti da se takvi reketiraju, učesnici u transportu opasnog tereta.
Kada slučajno ne bi znali naslov ovog zakona o kome danas govorimo, a razmatrali njegovu suštinu, mogli bismo u prvi mah doći do jednog zaključka da se ovde radi o jednom zakonu koji je pre svega vezan za oblast obrazovanja, znači nečega što se tiče delokruga obrazovanja, i u najgorem slučaju nešto što se tiče nekih instituta, a čija je osnovna stvar edukacija.
Naime, ponovo ću nešto reći o ovoj upravi za transport opasnog tereta jer to je najveća primedba što se tiče SRS. Nova uprava je centralna tema ovog zakona, a pored toga nigde se ne razrađuje detaljno kako funkcioniše ta uprava, ko čini upravu, koja je kvalifikaciona struktura te uprave, koliko će uprava imati zaposlenih i slično.
Pri kraju ima određenih stvari u prelaznim i završnim odredbama. Vratiću se na to, ali nigde se ne govori suštinski vezano za ovu upravu, tako da se može zaista zaključiti da je ona jedan paraorgan koja ima svoj monopolistički položaj, ogromna ovlašćenja, a gotovo nikakvu odgovornost.
U okviru uprave se pominje nekakav savetnik, a onda nekakvo ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport opasnog tereta, pa onda veliki broj inspektora i to sve predstavlja jedan začarani krug, gde međusobni odnosi, obaveze i delokrug poslova tih elemenata nije dovoljno definisan tako da mislim da će ta uprava imati velikog problema u svom funkcionisanju.
Moraću još jednom da kažem da je zadatak ove uprave toliko prenaglašen i toliko je stavljen u suštinu ovog zakona, maltene kao da se drumovima Srbije transportuje polovina ukupnog svetskog opasnog tereta. Uprava je preglomazan organ i kadrovi koji budu radili u njoj neće moći da obavljaju to na pravi način.
Što se tiče ovlašćenog tela koje se spominje u upravi, telo koje ocenjuje usaglašenost tipa vozila, daje uslove, preporuke koje vozilo može učestvovati u transportu opasnog tereta, nigde se decidno i jasno ne kaže pod kojim uslovima to ovlašćeno telo daje ovlašćenje, da li neko vozilo može ili ne može obavljati pomenuti transport i onda praktično ispada da ta stvar je stvar pojedinaca, odnosno njihove subjektivne procene ili ocene, znači njihovo neko diskreciono pravo, a to uvek u sebe može uvući određene zloupotrebe.
Svi zakoni ili većina zakona koje donosi ova vlada su ionako teško primenljivi. Neki su totalno neprimenljivi i zato se dešava da vrlo često u ovom parlamentu vršimo njihove dorade, dopune, izmene itd., ali mislim da će ovaj zakon biti jedan od onih zakona koji će biti najteže primenljiv od svih zakona iz oblasti saobraćaja i transporta.
Kada je reč o finansijskim sredstvima odnosno o proceni finansijskih sredstava koja su neophodna za implementaciju ovog zakona, onda se kaže da iz budžeta Republike Srbije nije potrebno izdvajati dodatna sredstva za popunjavanje radnih mesta već samo određenu sumu, odnosno materijalne troškove za početak rada ove uprave.
Dalje se kaže da će se popunjavanje novootvorenih radnih mesta vršiti preraspodelom i ostalih državnih organa i to putem internog konkursa. Mogu i da vam verujem da ćete vi to tako raditi, da ćete prekobrojne iz nekih drugih državnih organa staviti u ovu upravu.
Ali, zaboravlja se jedna stvar ovde, da se radi o usko specijalizovanom poslu gde neće moći svako da radi ovaj posao i bez obzira na činjenicu koliko će biti prekobrojnih u jednom, drugom, trećem ili ne znam već kojem državnom organu, čisto sumnjam da će mali broj njih ispunjavati ove uslove i onda ćemo doći u situaciju da opet na mala vrata zapošljavamo ljude. Širi se državna administracija a ovde se lepo kaže u zakonu da neće biti novih zapošljavanja.
Iz tog razloga SRS je intervenisala velikim brojem amandmana i ideja nam je bila kod podnošenja i pisanja tih amandmana da se koliko-toliko popravi ovaj zakon odnosno da se spreče monopoli o kojima sam govorio i da se ovakve stvari dovedu na neku normalnu meru.
Drago mi je što je tu ministar, gospodin Mrkonjić i nekako se baš uvek podesi da kada govorimo o nekom zakonu ispred poslaničke grupe SRS, da je sa druge strane, odnosno predstavnik Vlade gospodin Mrkonjić. Naravno, ne želim da kritikujem njega kao ministra. Gospodine Mrkonjiću, vi znate da SRS ima određeni respekt prema vama. Nemamo ništa negativno vama kao čoveku i ministru da kažemo.
Neki put izbegavamo da kritikujemo nešto, ili previše da kritikujemo nešto za šta ste vi zaduženi ispred Vlade. Mnogo puta smo u prilici da pohvalimo nešto što ste dobro uradili, ali stvarno ovoga puta moram da kažem da se u ovom zakonu nema šta pohvaliti.
Krenuću da potkrepljujem ovo o čemu govorim i činjenice kroz neke konkretne stvari za ovaj zakon. U najkraćim crtama ću dati i naznačiti najvažnije primedbe. Kada bude rasprava u pojedinostima, nadam se da ćemo se opet videti ovde i još više ćemo to razgraditi i apsolvirati.
Član zakona koji govori o nadležnostima uprave za transport opasnog tereta, a na nadležnosti koje se odnose na obrazovanje ispitne komisije, za proveru stručne osposobljenosti i komisije za sastavljanje ispitnih pitanja, tu imam dosta primedbi. Nigde su tu ne kaže kod ovih stvari – ko, kako i šta treba da radi i koji ljudi treba da sastavljaju pitanja, koji ljudi treba da budu u komisiji za obavljanje stručnih pitanja. Mislim da se tu apsolutno ne uvažava struka.
Mogu vama verovati na časnu reč da ćete vi angažovati ljude iz struke, ali u zakonu to nigde ne stoji. Mogu da zaključim iz ovoga, da će možda i šoferi, oni koji transportuju opasni teret, da će neko od njih na osnovu svog iskustva sa terena sastavljati ili predlagati neka ispitna pitanja.
Smatram da među članovima komisije, a to treba da stoji i u zakonu, treba da se nađu pre svega ljudi od struke, ljudi sa odgovarajućih fakulteta, čija je delatnost upravo ovo što tretira ova uprava. Pre svega, tu mislim na ljude, odnosno profesore Hemijskog fakulteta, Tehnološkog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Fakulteta zaštite na radu, koji je u Nišu, Saobraćajnog fakulteta itd.
U zakonu postoji i veliki broj nelogičnosti. Na jednom mestu se kaže – učesnik u transportu treba da dostavi godišnji izveštaj savetnika. Naime, savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta je obaveza koja se zakonom propisuje. Zakon propisuje obavezu postojanja savetnika i da svi učesnici u transportu imaju jednog ili više, zavisno od delokruga, odnosno obima svog posla, savetnika.
Sada, učesnik u transportu opasnog tereta, on ne želi savetnika, naprotiv, njemu lično savetnik ne treba. Njemu savetnik predstavlja samo jedan balast, na osnovu koga će morati da plaća određenu sumu i povećavaju mu se troškovi, ali to je zakon propisao i gotovo. On to mora da prihvati. Tu ništa nije sporno.
Ali, zakon kaže da izveštaj savetnika treba da dostavlja učesnik u transportu opasnog tereta. Lično mislim da izveštaj treba da predaje i da ga dostavlja onaj ko ga je pisao. Naravno, pisao ga je savetnik i on treba da ga dostavlja, a ne onaj ko je učesnik u transportu opasnog tereta.
Zakon na mnogo mesta pominje pojmove – nastava, nastavni planovi, nastavni program. Ovde hoću da sugerišem jednu stvar, kada se ovi izrazi koriste, moramo biti oprezni, jer privredna društva, pravna lica koja se bave transportom opasnog tereta ipak nisu obrazovne ustanove, a nastavni planovi, nastavni programi i nastavni sadržaji su izrazi koji se najviše i gotovo isključivo tiču obrazovnih institucija ili nekih instituta čiji je zadatak edukacija.
Tu mora da se pravi neka razlika i uvek da se ogradi od toga da to nije škola, kao što sam u jednom delu svoje diskusije rekao, kada ne bi znali naslov ovog zakona, možda bi smo mogli zaključiti da se ovde radi o nekoj obrazovnoj ustanovi, a ne o jednom zakonu koji tretira transport opasnog tereta.
U jednom od članova zakona se govori i o merama koje treba preduzeti u slučaju nestanka opasnog tereta. Tamo se propisuju ti uslovi i u redu je sve to. Ipak, radi se o veoma ozbiljnom poslu, o veoma ozbiljnoj materiji. Ja ću i posle, u okviru vremena koje pripada poslaničkoj grupi, da govorim o ovome. O tome ću nešto detaljnije reći.
Ovde se predviđa jedna stvar koja po meni treba da se unese u zakon. Tamo se kaže da ako iz bilo kojih razloga nestane opasni teret, onaj ko je prevozio teret i drugi učesnici u tom poslu, moraju da preduzmu sve da pronađu taj teret. Međutim, moramo biti svesni činjenice da neki put teret može da nestane na taj način što će da ispari. Tada ne možemo, i pored najbolje volje i svih preduzetih mera, pronaći teret koji je otišao u atmosferu.
Da bi zakon bio bolje definisan i da bi bio praktičniji, intervenisali smo amandmanom u ovom smislu, pa sam zato to ovde i predložio.
U zakonu se dalje na jednom mestu govori da zaposleni koji je stručno osposobljen je dužan da obnovi svoje znanje. Ovo je po meni jedna potpuno nejasna formulacija. Ako se kaže – dužan je da obnovi svoje znanje, njemu se praktično ostavlja na volju da li će ili neće da uradi, kao detetu, da li će ili neće uraditi domaći zadatak.
Mislim da u zakonu treba jasno da stoji – dužan je da prati savremene tokove u okviru ovoga i u određenom vremenskom periodu, da li je to godinu dana ili dve, tri, pet, nekada je bilo pet godina, a vidim da se ovde predlaže da to bude i manje i slažem se. Treba tačno da se definiše kada, pod kojim uslovima i za koliko treba da obnovi to znanje.
Takođe, primetio sam jedan nedostatak kod policijskih službenika koji kontrolišu transport u drumskom saobraćaju. Njima se daju prevelika ovlašćenja u nekim delovima kada je u pitanju transport opasnog tereta. Maltene, zakon polazi od činjenice da su oni stručnjaci za transport opasnog tereta, a naravno da nisu.
Napomenuo sam da je opasan teret zaista jedna opasna stvar. Kasnije ću dati neke podatke gde ćete videti da se radi o zaista ozbiljnoj stvari. Policijskim službenicima se daje prevelik značaj, tako da i tu stvar treba bolje definisati.
Završavam, pošto vreme prolazi. Ako pogledamo Aneks ovog zakona, onaj dodatak gde se vidi, odnosno ona izjava usklađenosti sa propisima EU, videćemo da gotovo ništa nije usklađeno. Sve što radimo, radimo da bi što pre ušli u Evropu itd, a ovde ništa nije usklađeno.
Rokovi za donošenje podzakonskih akata, kako stoji ovde u zakonu, za nešto je tri meseca, za nešto šest meseci. Rok koji je predviđen za potpisivanje usklađenosti sa EU je 2012. godina. Znajući kako funkcioniše ova vlada, daj Bože, ali čisto sumnjam da će ispoštovati ovaj rok. Toliko. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Šami.